Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tetka Makra je htela, kao stara žena, kraćim putem, između bašta kroz déru, — koja je u Bačkoj i Banatu odvajkada bila znak velikog prijateljstva i ljubavi, — ali g.
»Ta ni mu je ni déka bio doktor!« dodaje pakosno. Obojica žive sad u varošima. Šaca u B. u Bačkoj, a Pera u V. u Banatu. Peri je to već druga varoš za ovih šest godina otkako je obukao mantiju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imao je san o svojoj ženidbi, o svatovima, u kojima se, sa svojom mrtvom ženom, venčao, a o kojima se, po celoj Bačkoj, i po celom Sremu, dugo, pričalo.
Doboši su lupali po Bačkoj i Banatu, cele te godine, patente su čitali glasno i jasno, ali niti ih je ko više slušao, ni razumeo.
da je kuge, možda, bilo u Novoj Kanjiži, a da su ti ljudi iz Stare Kanjiže, koja je lepo i uredno trgovište na Tisi, u Bačkoj, gde kuge nema.
ih iz utvrda, ne samo u Čongradu, Čanadu, Aradu, Zarandu, terali, nego, i iz ukrepljenih mesta u Pomorišju i Potisju i Bačkoj, iseljavali. Čega su se bojali u Evropi? U prosvećenoj carevini, koja ima sud i sudije?
Pa šta? Je li se nesretni nacion njihov digao iz onog jada i mraka, ili je utonuo u ona blatišta u Bačkoj, u Sirk-bari, kud su popa Todora naselili?
Muž mi sad kaže: Idi, pa živi, da Bog da, sretno, u svom bogatstvu, u Bačkoj. Kud ćeš sa mnom? Na meni je kletva! Neću da mi kažu da sam te ja unesrećio!
Varvara ima u Bačkoj svoje bogatstvo. Ima i tetaka i strina u Slavoniji. Neće prositi. Mlada je, udaće se. Njihovo je dete umrlo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
izmenjen, rasprostro po Župi (kruševačkoj), Temniću, Levču i Resavi u Srbiji i dalje preko Save i dunava po Banatu, Bačkoj i Sremu. Ženskoj nošnji, koju su isto tako primili doseljenici, po bogatstvu i lepoti nema ravne.
doseljenici, koji su se nastanili po civilnoj Hrvatskoj, u zapadnoj Slavoniji do Vinkovaca, a osobito u Sremu, Banatu i Bačkoj, gde su činili većinu.
Oni su u Banatu podigli mnoge manastire, i tako isto i u Bačkoj i u Baranji. Od Fruške gore u Sremu Srbi su stvorili nacionalno svetilište: u njoj su podigli mnogobrojne manastire i
godine postala najjačom političkom strankom u Hrvatskoj i Slavoniji. Sudbina Srba u Banatu, Bačkoj i Baranji, koji su posle ukidanja Vojvodine imali da se bore sa moćnim pomadžarivanjem, bila je utoliko teža što su
To su uopšte ravničari, ne tako živog duha kao dinarski planinci i manje preduzimljivi. U Banatu, Bačkoj, Slavoniji i Sremu plodno zemljište daje obilne prinose, a lak život je doprineo te je ublažena dinarska žustrina.
Stanovništvo slavonskih kotlina i malih planinskih masiva, do Vinkovaca, razlikuje se od stanovništva u Sremu, Baranji, Bačkoj i Banatu. Treba, dakle, razlikovati dva psihička varijeteta: slavonski i sremsko-banatski.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
N. meo i smeo, doklen mene ne uzeo’...“²⁰ U Bačkoj, i ne samo tamo, smatra se da kad devojka svom momku metne krišom u džep slepog miša, ovaj mora ići za njom kao slep.
Takvom čoveku može izići čmičak na oku ili će mu miševi pojesti odeću.⁸⁹ (I u Bačkoj smatraju da nosećoj ženi treba odmah dati što god zatraži da jede, da joj dete ne bi imalo belegu.
⁴ U Bačkoj je običaj da se tada dete napoji iz vodira (futrola u kojoj kosci drže brus da bi bio vlažan).⁵ U leskovačkoj Moravi
, „Gatke bosanske mlađarije“, GZM, knj. 19, Sarajevo 1907. ⁰²¹ Kordunaš, M., „Narodne praznoverice iz Deronja u Bačkoj“, GEM, 7, Beograd 1932, s. 85. ⁰²² Ivić, Danka, „Basme zapisane između dva rata“, Raskovnik, 50, zima 1987/1988, s.
176; Grđić Bjelokosić, L., isto, s. 211. ⁵⁶ Kordunaš, M., „Narodne praznoverice iz Deronja u Bačkoj“, GEM, 7, Beograd 1932, s. 82; Vrčević, V., isto, s. 27; Grđić Bjelokosić, L., isto, s. 208; Milićević, M. Đ., isto, s.
S., isto, s. 147; Milićević, M. Đ., isto, s. 193. ⁹⁰ Kordunaš, M., „Narodne praznoverice iz Deronja u Bačkoj“, GEM, 7, Beograd 1932, s. 83. ⁹¹ Vukova građa, s. 9. ⁹² Bandić, D.
34; Kordunaš, M., „Narodne praznoverice iz Deronja u Bačkoj“, GEM, 7, 1932, s. 84. ³⁶ Miodragović, J., isto, s. 198. ³⁷ Đorđević, T. R.
98. ⁶² Kordunaš, M., „Narodne praznoverice iz Deronja u Bačkoj“, GEM, 7, 1932, s. 84; Petrović, V. K., isto, s. 232; Miodragović, J., isto, s. 182. ⁶³ Grbić, S. M., isto, s.
280. ⁵ Kordunaš, M., „Narodne praznoverice iz Deronja u Bačkoj“, GEM, 7, 1932, s. 83. ⁶ Đorđević, D. M., Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi, SEZ, LXX, 1958, s. 434.
180. ⁸ Radunović, M., Ostala je reč, SKZ, Beograd 1988, s. 323. ⁹ Dunđerski, J., „Iz narodne medicine u Sentomašu u Bačkoj“, Karadžić, Aleksinac 1901, 6—7, s. 130.
, Etnologija naroda Jugoslavije, Naučna knjiga Beograd 1960. Dunđerski, J., „Iz narodne medicine u Sentomašu u Bačkoj“, Karadžić, 6—7, Aleksinac 1900. Dučić, S., Život i običaji plemena Kuča, SEZ, 48, SKA, Beograd 1931. Dušanić, S.
Kordunaš, M., „Narodne praznoverice iz Deronja u Bačkoj“, GEM, 7, Beograd 1932. Kordunaš, M., „Narodno vaspitanje“, Novi vaspitač, 2—8, Novi Sad 1891. Kordunaš, M.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Okrenuh je prema svetlu i u tom času otkrih da činim potpuno, ali potpuno isti pokret kao onaj domaćin u Bačkoj. Plećka je bila mutna, žućkastomutna, baš kao i one godine kada smo lovili zečeve po strnjici.
Celog života nije dobijala ništa. Čak ni na lutriji. Nigde ništa. Mislim da ju je to najzad dotuklo. Tu staricu u Bačkoj, kojoj su se deca rađala u volovskim kolima dok su lutali tražeći zemlju.
iznad tuđih glava — on, koga smo vukli sa sobom dok je bio još musavo dete, na čuvanje svinja i krava, leti, tamo u Bačkoj, na samoj mađarskoj granici, gde je njegov ded dobio zemlju kao solunac — potpuno golu pustaru da se snalazi kako zna i
« Ali stari V-ići pomreše, a mlađi se raziđoše po svetu. Ona ista kuća od blata i pleve poče da tone, vraćajući se bačkoj zemlji. Na krsnim slavama su se još skupljali samo starci, životareći od penzija svojih izginulih sinova.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sva je prilika da je prešao u Ugarsku prilikom Velike seobe. 1698. bio je u Feldvarcu u Bačkoj. 1704, preko Srbije i Makedonije, išao je u Jerusalim. Još 1721. živeo je u fruškogorskom manastiru Velikoj Remeti.
Srba, ganjanih zbog vere, nacionalno osećanje se ograničilo samo na pravoslavlje, a katolici u Slavoniji, Sremu i Bačkoj, »Šokci« i »Bunevci«, stavljani su van nacionalne zajednice. U doba oko 1780.
On poznaje srpski narod i u Banatu, i u Bačkoj, i u Sremu, i u Slavoniji, i u Hrvatskoj, i u Dalmaciji, i u Crnoj Gori, i u Srbiji.
JOVAN MUŠKATIROVIĆ Rođen u Senti, u Bačkoj, oko 1743. godine, Muškatirović je svršio prava u Pešti i postao senator peštanske opštine 1778. godine.
ALEKSIJE VEZILIĆ Rođen 1753. u selu Keru, u Bačkoj, učio je »slovenske« škole u Novom Sadu i Segedinu, a latinski i nemački jezik u Pešti i Budimu. 1780.
GLIGORIJE TRLAJIĆ Gligorije Trlajić rođen je u Môlu, u Bačkoj, 25. januara 1766, u siromašnoj porodici. Svršivši osnovnu školu u mestu rođenja, stupi u službu jednog seoskog gazde
JOVAN HADžIĆ Rodio se u Somboru, u Bačkoj, 8. septembra 1799. godine. Kako je ostao rano bez roditelja, uzeo ga je pod svoje ujak, bački vladika Gedeon Petrović,
On je otvorio srpsku romantičku pripovetku. Rođen je 10. juna 1826. u Baji, u Bačkoj, u trgovačkoj kući. Kršteno ime bilo mu je Timotije, ali on ga je posrbio u Bogoboj.
LAZA KOSTIĆ ŽIVOT. — U Kovilju, u Bačkoj, od oca austrijskog oficira, rodio se Laza Kostić 31. januara 1841. Osnovnu školu učio je u mestu rođenja, realku u
STEVAN VLAD. KAĆANSKI Rođen je u Sentomašu, u Bačkoj, 5. januara 1829.90 Svršio je osnovne škole u Varadinu i Sentomašu, prava u Jegri i Zagrebu. Borio se u buni 1848.
Naročito Gorski car ide u najbolje romane našega realizma. STEVAN SREMAC ŽIVOT. — Rođen je u Senti, u Bačkoj, 11. novembra 1855, u zanatlijskoj porodici. Tu je svršio osnovnu školu. 1868. prešao je u Beograd, gde je 1875.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I zato u celoj Slavoniji, Sremu i Bačkoj, malim i velikim, gospodarem i gospođam ljubezan i blagoprijatan. Bio bi na kratko vreme, jedan minut ili dva, | ljutit
Dečanskoga prosaše, poznao i koji, da ne bi mojega tetka Nikole, bi me odveo u Dečane: potom, dijakonom u Hopovu, po Bačkoj prositi viđao sam ga.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Dragi moj pobratime — pisao mi je između ostaloga — izgibosmo pijući po ovoj Bačkoj. Pijane zemlje, ako ko Boga zna! Ti znaš da na frontu nikad ništa nisam pio. A sad, da me vidiš, ne bi me poznao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Brat-Mađari, Naši parničari, Nek' ga čuju I neka priznadu Kako Srblji Po mađarski znadu. Istovremeno, po Bačkoj se pevala druga, u slavu Stevana Zake, kandidata Bačke: ...Kada piše, Doboga uzdiše, Kad govori, Pedeset umori.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
– Moraš da govoriš – gunđa opet Bora – izvlačite se, pa sve ja. E, ne može tako, nego ti tako: rodio si se u Bačkoj, zovneš se Sremac, a pišeš na nišlijski dijalekt. E, u literaturi vrdaj koliko hoćeš, ali ovde mora da govoriš.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U Srijemu pak i u Bačkoj i u Banatu gusle se danas mogu viđeti samo u slijepaca (pa i oni moraju učiti u nji udarati, i mnogi ne pjevaju pesama,
po tim mjestima junačke (ili, kao što se tuda već zovu, slepačke) pjesme niko drugi i ne pjeva osim slijepaca i, po Bačkoj, đekoji žena (koje bez gusala pjevaju).
Iz toga se lasno može doznati zašto se junačke pjesme po Srijemu i po Bačkoj i po Banatu gore pjevaju nego po Srbiji, a i po Srbiji oko Save i oko Dunava gore nego dalje unutra, osobito k Bosni i
Vlašića Radula od jedne stare žene u Kragujevcu, Marko Kraljević i beg Kostadin od Gruje Meandžića (iz Sentomaša u Bačkoj, s Grujom je Vuk „u jesen 1829.
dohotka daje po jednog konjanika i da sam ide u rat; odaja, soba tipnica — vrsta putničke torbe Titel — mesto u Bačkoj, na ušću Tise u Dunav titi (htiti) — hteti titreike — sitni ukrasi koji trepere, šljokice tovar — 100 oka (u pesmama