Jakšić, Đura - PROZA
Dođe čovek, otkine ga i onako lakomo — rekao bi: sumanut je — proguta ga s lišćem zajedno. Posle beži iz bašte, bojeći se da ga gazda ne oseti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kao ono bez mirisa dućansko cveće prema miomirnom naturalnom i prirodnom cveću iz bašte ili perivoja. — Iju! — kliknu Melanija. — Ala vi to lepo sravnjavate, samo kad bi to bila istina!
Pa opet, kako joj je milo bilo kad začu iz baba-Makrine bašte tamburu! Juli je tako milo bilo, i tako veselo plevila baštu da je s travuljinom počupala i svu mirođiju, tako da su
Ah, kako je Šaci bilo kad je čuo da mu se neko odaziva iz komšijske bašte. Odmah posle te pesme udario je Šaca u tamburu i sam zapevao: Čija li je taraba, Čija li su vrata, A čije je ono
Nije prošlo ni koliko jedan dobar očenaš da se pročita, a iz pop-Spirine bašte začu se najpre (očevidno forme radi) neka starinska pesma Tavni luzi i bregovi, kažite meni bjednoj, a posle te pesme
starinska pesma Tavni luzi i bregovi, kažite meni bjednoj, a posle te pesme i jedne male pauze, začu se iz pop-Spirine bašte — kao kad pevnica pevnici odgovora — i druga strofa one pesme koju je Šaca počeo: Mamina je taraba, Mamina su
— reče i nasloni se na motiku da se odmori malo. — Što ne bekne sad štogođ, mustra berberska!? A iz druge bašte se začu najpre tambura, a zatim i pesma: Ej, da je meni leći pa umreti, Al’ da mi je smrti ne videti; Da ja vidim ko
Kaju se oboje, i jedno i drugo; Šaca što je bio tako drzak, a Jula što je bila tako surova. Ne čuje se ništa iz bašte, samo zelena žabica se čuje kako peva sa jednog ne znam kog drveta, i golubovi kako guču ne znam u čijoj avliji.
»Ho, — misli u sebi Jula, — kako sam ga samo strašno izgrdila! Sad se valjda zastidio pa otišao u drugi kraj bašte, a uši mu se — misli Jula — sve crvene k’o cvekla iz kombosta od silnog stida. Siroma’ mladić!
— Ju, kako je bezobrazan! — i polete iz bašte, koja joj se sva okretaše. Silno polete da pobegne, tako silno da se udari o jedno drvo, kao zec kad u strahu nagne da
Sniva ona, a ona se kao šeta po bašti, pa kao nema više evedre između njihove i tetka-Makrine bašte. A u bašti ništa nije onako veselo kao pre, nego sve nekako sumorno, kao neka omarina, pa sve u nekom sutonu, i
Vidi lepo ono bure nasred bašte na suncu, a vidi i to kako se neko sagnuo iza bureta pa se miče ali nikako da se ispravi.
Ali joj on nije verovao; prebacivao joj je tako nemilosrdno da je sirota Jula sva uplakana izašla toga dana iz bašte. — No, šta ti je... šta sliniš tu! Šta plačeš? — pita je gđa Sida. — Pa kad vam nisam dobra!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
trebao da pođe, provodadžija je bio siguran da je stvar svršena pa je naredio devojci da isprati mladoženju dole, do bašte, koja se prostirala do zidina kazamata, i ispred i iza kuće.
Iz bašte je dopirao, u sobu, opojan miris jasmina. Činilo se da neko, beo, po bašti, hoda. Svetlost sveće bila je pala na neki
Sve je bilo u kući zaspalo. Kao i na prenoćištu u varoši Rab, iz bašte se čuo zrik popaca. A iz daljine zavijanje pasa.
papežnici slavili kao dan prepodobnog Prospera – Isakovič se probudio, ili od nekog cerekanja, ili na šum fontane, iz bašte, ili na zveket, džezvi i posuđa, pored njegove glave.
Dok oko njega cela ona, racka, varoš, u Budimu, ispod Trandafilove bašte, igra, pije, peva. Primili su porcione novce za celu godinu. Prozori na kućama trepere u mraku. Prašte pištolji.
Pavle onda pokuša da svoje bratence i njihove žene zavara slikama baroknog Beča, pa poče da im opisuje bašte Belvedera, Karlskirhe i dvorac u Šenbrunu, ali to Isakoviče nije zanimalo.
je na padine, zasađene voćem, kroz Bečku šumu, a, oko varoši, ugledao je, najzad, kao šaren ćilim cveća, vinograde i bašte, sa kućicama, koje su bile bele i crvene, a imale gnezda roda na dimnjaku.
Imala je gvozdeni balkon, iznad bašte, iz koje je dopirao miris cveća. Isakovič je umoljen da sedne, i da čeka. Podmetnuta mu je bila jedna stolica, kakvu
Gospoža Evdokija, koja je sedela pred njim, nepomično, bila je obasjana nekom zelenom svetlošću koja je dopirala iz bašte. Ona je nestrpljivo udarala, sandalom, na nozi, po svojoj krinolini.
Odmah potom vide da je budan. Primeti da mu to dovikuju, sa ulice, iza baštenskog zida, ili iz bašte, koja je još bila, ispod zida, mračna. Onaj ko je dovikivao, morao je znati, dobro, raspored soba, i prozore traktira.
Poznao je, po tom glasu, Lađeviča. Odmah zatim ču kikot iz bašte, čoveka koji se smejao, kao da ga neko golica. Taj glas zapeva: „Švaler bio, batine dobio! A švalerka ostala devojka!
Da mu se iko usprotivi. Ljubazno, udvorno, on je opominjao svakoga, da svet, ljudi, ljudski život, dvorci, bašte, fontane, brilijanti, u Petersburgu, pripadaju imperatrici. A u Tokaju, njemu. Mali car.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sve ženske nose šalvare. Retko izlaze iz kuće i bašte, naročito devojke. One vezu tursko-istočnjačke šare na košuljama i na rupcima, smatrajući narodne, geometrijske oblike
Niža su od Galičnika. Oko njih su bašte sa povrćem a mestimično njive i livade, kojih ima sve više ukoliko se više spuštamo niz dolinu Radike i približujemo
Zelene livade se prostiru između sela. Po dvorovima („avlijama“) nikad nema drveta. Retke su i bašte sa povrćem. Mnogobrojne su vade i sve je u žuboru od vode (osobito podgorska sela). Ograde su od oblutaka.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rašida i ja smo čučali iza ograde i posmatrali ih. Oni iz bašte nisu mogli da nas vide, ali mi smo njih videli sasvim dobro i to ne samo one koji su igrali već i one koji su igranku
- Uzela si obrnut pravac! - viknuo sam za njom, a oni iz bašte poleteli su ka ogradi. - Uletećeš u Tisu! - dodao sam, ali se ona nije ni okrenula.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
srebra, koje je ostavljao na zajam, on je odabrao sebi mesta, gde je uporno kupovao kuće, većinom oko crkve, pa obore, bašte i gostione, za koje je davao zajmove, budzašto. Tako je bio nedavno kupio kuću i u Požunu, i u gradu Budimu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tako Kami žmuri u tami zatvorenih stranica. Ispod njih su strme bašte pune šušketavog lišća u pet po podne, a sasvim dole vreo grad koji počinje da se hladi.
izvikivala njegovo ime (to se u toj varošici smatra izuzetnom šalom i zove se prozivanje), pa se sakrivala u kapije i bašte.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
canibus? Neque in horto fui, Bašte nisu za moj ukus, Neque olus comedi. Ja ne diram njihov kupus. Longas aures habeo, Uši su mi duge, ali
Najveći deo tih, kasnijih priča, skupljen je u prvoj polovini Bašte sljezove boje, a ima ih i u nekim drugim zbirkama. Ne može se, dakle, govoriti o ranom i kasnijem Ćopiću, nego o jednom
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ljudi, obrazovanih plemića i bogatih trgovaca, stajala je van narodnog života i činila utisak jedne velike staklene bašte.
Ostavši bez novca, zaustavi se u Vidinu. Tu je bio prvo čuvar bašte jednog Turčina, potom učitelj u osnovnoj škole. 1817, zbog veze sa grčkim heteristima, bude uhapšen i u zatvoru mučen.
On je u raznim trenucima svoga burnog života bivao: trgovac, vojnik, pisar, čuvar bašte, učitelj, istoriograf, pesnik, apelacioni sudija, pivar, trgovac s platnom.
Milićević, Vuk - Bespuće
Ili silazi Uni koja teče podno njegove bašte, spuštajući se strmom obalom, obraslom grmljem i trnjem, sijeda pod ljeskov grm i gleda u vodu od koje bije hladovina i
Radičević, Branko - PESME
Al' srce usko, mnogobrojni zraci, Di b' moglo ono nji uzdržati! Sa Milanom je bašte tako bilo, On nije mogô sili toj odolet, Potonuo je u tom moru sladi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nasred kujne gori velika vatra, a oko nje krkću lonci i kotlovi jela; iz bašte, sve utapkane radi igre, čuje se prasak lozinke i cvrčanje pečenih jaganjaca; iz podruma dopire zveket čaša, okanica i
Vide kola na koju stranu odoše pa se pusti za njima. I nastade trka. Sunce je sijalo, okolina, bašte, vinogradi, brežuljci i prostrane, duvanom zasađene njive, sve se je to zelenilo i mirisalo.
san mladosti i sreće! Hajde da snevamo: Bili smo komšije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene imađahu. Bašte naše behu razdvojene potokom, preko koga se prelazilo na nameštane, oveće, kamenove.
Tvoja mala kućica, skoro zidana, prizemna i mestimice okrečena, skrivaše se u dnu bašte i od nje se viđaše samo krov sa novim crepovima. Naša kuća beše stara, široka, suva, glomazna i zaudaraše na čađ.
I brzo natukoh šešir, ogrnuh kaput i iziđoh iz kuće. Iz vaše bašte čujaše se udar motike. Pređoh preko potoka i stadoh iza granja da te vidim gde si.
Tek po koji cvrkut nezaspale tice i drugo ništa. Iz vaše bašte ništa se nije čulo. Izvalih se na travu. Poduze me svežina.
I onda polako, krijući se u senci drveća, bežim dok ne iziđem iz vaše bašte, pa onda zapevam: Oj večeri, oj slatka čekanja Oj vi noći moji beli dani!...
Sve se sleže. Usklici, smeh, razgovor razlegao se iz vaše bašte koju počeše utapkivati i krčiti za igre... Ja? Isprva kao da se oslobodih, dahnuh što sam te skinuo s vrata, ali me
— Ne, ne! Ostavi, sine, to je mantafa. Polako dođe pa i prođe podne. Seo sam blizu prozora i uzeo da čitam. Iz bašte duše vetrić. Zanese me čitanje, utonuo sam u pripovest, pa gotovo i ne dišem.
— Dobro, dobro. A smem li i ja tamo, među vas, da dođem? — U tvom je dvoru, pa možeš! I odoše iz bašte u dvorište. Učas počeše dolaziti i ostale iz cela komšiluka.
“... I otpočeše se ređati sve lepša za lepšom. Sunce beše već klonulo, hladovina se raširila, a iz bašte pirka vetrić.
Osećah stid; ali je ipak ne puštah od sebe. U zraku bruji klik devojaka i njihovo tapšanje, iz bašte pirka svež vetrić, a hladovina sa svežinom se sve više širi...
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Evo i ja sam se zabunio, mislim da pokvarim ovu baštu, i da napravim âr. Šta misliš? Znaš, od bašte nikakve vajde nema, samo deca trče i kvare.
(Udali se.) POZORIJE 6. KUZMAN (stupa) KUZMAN: Moj komša opet se kanda vrze oko moje bašte. Da ne bude uhitrio s novci. Ne škodi prokušati. (Pristupi mestu.
Lalić, Ivan V. - PISMO
slutnju, u iščekivanje: Ružama planuće živice Kad april se preko ivice Izlije; kakvo prelivanje Vetra u vatru! Bašte su Raspamećene od kretanja Po vektorima svog cvetanja — A delom još od mašte su.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
revnostan čuvar, vratar i vojnik stanova stočnih; časno je biti svedok u trenu zaranka letnjeg, kada se sena, slame i bašte Gospodom zastru; časno je biti, Zvezdo u čelu stolova Gornjih, putnik po noći voćke kad prašte.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čarobna šuma, ljepša od bašte, pripada slavnom narodu tvome, junaci tu su njegove mašte, nose ih ljudi u srcu svome. Tu ti se heroj zmaja ne
Platno je prava njiva, po njemu četkom ori, zelene mrlje posij, nek boja prosto zbori, nek slika kupus-bašte pred svakim okom gori. Vrt nam izradi bujan i rečit, posadi kupus večit.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KRASTAVAC Iz vlažne bašte, kod Stalaća, Krastavac, poput puža golaća, Na dalek put je krenuo, ali Vreža, pripeta na obali, Ne dade mu u svet
Ledene jesenje bašte Svakog jutra natašte Popiju kristalnu rosu Što drhti u Kosmosu; Belice i plavice, Crvene, i kako već koje,
Rakić, Milan - PESME
bučno vesele tajanstveno huji, Zapevaće negde skriveni slavuji, I priroda cela zašumeće strasno, I pola, i gore, i bašte, i vrti, Sve što u njoj živi pozdraviće glasno Svečani dolazak ravnodušne smrti. Zaćutaću tada.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
u komšiluk međ drugarice, ona bi, ostavljajući posao i brišući ruke o kecelju, dopraćala je do samog kapidžika i susedne bašte jednako nameštajući je i doterujući je...
Već je počela i gotovo prodala onaj gornji deo bašte iza kuće, koji je gledao na ulicu. I to naravno prodala je „njihovom“ Tonetu, pošto su samo njemu smeli da se povere;
sa svim tim, kao da nije na zemlji, sve jasnije, izdvojenije, sva zanosnije, silnije bivalo, da bi ona, dolazeći iz bašte ovamo kući, od razdraganosti i sreće čisto ruke više sebe dizala i u malo na sav glas ne pevala. Ali to nije smela.
Da neće, a sigurno će, sigurno — smrću?! I onda: čemu i našta Sve ovo? U tom ču kako iz bašte dolazi mutavi Vanko. I to peva.
I to ne ode na kapiju ulicom, već kroz kapidžike, bašte, kuće, kako bi se sa celim komšilukom videla, sa svakim zdravila, i onda prekim putem otišla u taj Šareni han.
A dole, iz kuće, iz kujne i one velike sobe, ništa se nije čulo; takođe ni iz dvorišta, ni iz bašte. Zato se Sofka i trže, jer, uznemirena baš tom tišinom, mirnoćom, predvečerjem, kroz | raširene nozdrve poče osećati
Ali međutim iz bašte poče da bije svežina i to tako slatka i bujna. Sa groblja jednako je zvonilo, a nekako čudno, teško, odmereno, da od
Na kapiju je samo njega pustila, a njegovog konjića krišom, da niko ne vidi, iza kuće uvela i tamo u kraju bašte za neko suvo drvo privezala, da uz naramak sena ili trave drema, čeka, dok njegov gazda posvršava određene poslove:
Cela ona, sa tim gornjim spratom ispred sebe, obuhvatala je sve ono polje, bašte, njive i drum, kojim se ulazilo u varoš i prolazeći pored nje išlo gore u čaršiju.
belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte i drum, još svežijom i prostranijom činila je sobu i ona množina po belo okrečenim zidovima povešanih svilenih i kao
| I zaista prvi počeše dolaziti seljaci. Svi oni dolazili su otuda iz bašte, gde su na gornju kapiju ušli, da bi u bašti, iza kuće, konje ostavili.
Zato je posle dugog stajanja pošao i uputio se, pored česme, naniže, gde su bile bašte i njive. Ode u onaj deo varoši, koji je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih
Pandurović, Sima - PESME
Hladno, sipi... Blato. Vlaga. Bare... Vidiš kako bašte kobno žute. Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sjutradan Jan je bio zlovoljan i nemiran. Nikud nije izlazio do po podne, no se sam šetao po zabitnim stazama bašte. Krio se od Elvire, koja ga je zaludu pratila i željela da š njim druguje. „Znaš što Vira! ja ću da idem k njemu!
Stanković, Borisav - JOVČA
GLASOVI PRIJATELjA Au, prijatelju! JOVČIN GLAS I osem ove kuće, dedovske, i bašte i nešto voća ovde, sve ja sâm stekao, prikupio, združio... GLASOVI PRIJATELjA Aferim, prijatelju!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— vide da se Stevi stesni rez krupnih očiju. — Ti si se uplašio? — Ove zime sneg mnogo napadao pa ne stigosmo ni za bašte da izriljamo. A meni su i volovi prestareli.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Među njima malo je ko pamtio ili hteo da pamti velike turske bašte i male srpske vinograde koji su se u nizu prostirali duž unutrašnje strane šanca, od Stambol do Vidinkapije; malo je ko
Išlo se kroz bašte, kroz kapidžike, kroz prolaze kojih davno nema, kroz mokar gustiš i krho– tine trajnosti nad razvalinama i ru–
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
bučno veselje tajanstveno huji, zapevaće negde skriveni slavuji I priroda cela zašumeće strasno, I polja, i gore, i bašte, i vrti Sve što u njoj živi pozdraviće glasno Svečani dolazak ravnodušne smrti. 3aćutaću tada.
I kobna mis'o moriti me stade: Što moja nisi; i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade? Što moje bašte ostaše bez grana I slatka ploda, što riđa i zrije Na vatri srca?... Gdje su jorgovanâ Vijenci plavi?...
V. Ilić CVIII EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imáma; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja, kakva je pusta!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On je podiže u vis i reče: „Evo ovo nam je dragi Bog utočio iz svoje bašte. Ergo bіbamuѕ!, kako to lepo reče blaženopočivši papa Martin IV“. Isprazniše čaše.
Bio je sunčani aprilski dan kada se, tačno u pola dvanaest, pojavih na Darvinovom imanju u Daunu. Džbunje i voćke velike bašte behu u punom cvatu, ptičice cvrkutahu veselo, a golubovi gugatahu iz puna grla; pčelice zujahu, vršeći vredno svoj
Iz staklene bašte koja se tu u blizini nalazila dopreše do nas dečji glasići i slatki dečji smeh. „Čujete li, dragi doktore, to
„Ta je ovo, tala majko?“ „To ti je, dete moje, bat za hokej“. „Našli smo više takvih batova u jednom sanduku zimske bašte“, reče mlađa od onih dveju devojčica. „Pa bismo hteli igrati hokeja“, dodade starija devojčica.
Ne oklevajući i ne raspitujući više, otrčaše deca do zimske bašte i donesoše odande, cičeći od veselja, sve što sam zaželeo. „E, deco!“, rekoh im, „još nešto.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Rekao bi čovek da leti kroz božije rajske bašte, da oseća dah Boga i u osećanu kako taj dah božanske čistote prožima ceo svemir čini mu se: da će svakog trenutka
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
to privlačno, kako li je to ljudski interesantno posmatrati čovjeka u krugu njegove filozofije — baštovana usred njegove bašte!
I nema li svoju posebnu draž svaki od tih mislilaca, prilježni baštovan u ekonomiji svoje vlastite bašte? Zar još i danas, na primjer, stari Kant nema izvjesnu svoju specifičnu draž sa svojim utanjenim, žičanim glasom,
Dogovorili smo se da ćemo za prve sunčane nedelje odšetati do njegove suptropske bašte. Kad sam došao, auto je već čekao spreman pred vratima. — Zar nećemo pješice? — Ne, odvest ćemo se kolima.
Ženice u mjestu bile su je zavoljele. Pri našem prolasku darivale su je cvijećem, pozivale nas u svoje bašte. Znao sam da je među sobom zovu la povera moribonda.
Pronosila je svoju agoniju kao dojenče u naručju kroz proljetne večernje bašte, pod mrkim granama lovora, između lijeha što mirišu nakvašenom zemljom.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jedna od njih je živela u Idvoru. Jedne avgustovske nedelje ručao sam u njenoj bašti. Oko bašte je visoka ograda, a nedaleko od nje mladići i devojke Idvora igrali su kolo na seoskoj livadi a stariji ljudi su ih
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
sa česmama, osamljeni platan ispod kojega u hladu odmara se sa dugim kamišem u ustima neki stari Turčin, sakrivene bašte iz kojih dopire jaki miris, zaklonjene grčke crkvice, manastiri... Sve ređi prolaznici, neko pusto polje.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zato je posle dugog stajanja pošao i uputio se, pored česme, naniže, gde su bile bašte i njive. Ode u onaj deo varoši koji je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih
i dole, pod njom: „A dole, iz kuće, iz kujne i one velike sobe, ništa se nije čulo; takođe ni iz dvorišta, ni iz bašte. Zato se Sofka i trže [. . . ]”.
se u stvari i ne boji, naprotiv; kao što se ne boji ni svežine, vlažnog a jakog mirisa koji do nje dopire iz dvorišta, bašte; nego se samo pribojava da će je sve to sunovratiti, kao što i hoće, u erotski doživljaj, koji ona isto toliko želi
belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte i drum, još svežijom i prostranijom činila je sobu i ona množina po belo okrečenim zidovima povešanih svilenih i kao
U VI glavi vidimo ih, na primer, kako na uskršnji dan ne dolaze kroz kapiju, kao ostali svet, nego „otuda iz bašte”, gde su svoje konje ostavili; zatim, kad se popnu gore na sprat da Todori čestitaju praznik, oni s nestrpljenjem čekaju
strana bila ozidana zidovima, usečena ulazima mahala, dok je druga bila gola, ojendečena, i od koje su se pružale bašte, njive, polja, sela.
]”. 205 U Nečistoj krvi: „Cela ona, sa tim gornjim spratom ispred sebe, obuhvatala je sve ono polje, bašte, njive i drum kojim se ulazilo u varoš i, prolazeći pored nje, išlo gore u čaršiju.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
su loze čardaklije koje su, penjući se do gornjeg sprata, razgranjujući, šireći se i mešajući se sa lišćem i drvećem iz bašte, činile jedan zeleni svod koji je od kuće naniže jednostavno, gusto, protezao se a samu kuću kao polovio i činio da se
A tamo već se znalo šta će raditi. Kao uvek, brižno, kao uplašeno, samo da nadgleda, obilazi. Čas tamo, u dnu bašte gde je bila ona sušara, gde se iz dućana dovlačila vuna, sir, maslo, i otuda, kada napuni čitavu kacu ili denjak,
Naročito zidovi, redovi ćeramida i više zidova ono iz bašte zeleno drveće, lišće, to sve kao da gori, trepti. A hladovina sve jača. Oseća se kako zemlja nekako sveže, mokro odiše.
I držeći se na užetu, koprcajući se, zabacujući prsa i kosu s čela i glave, toliko se ona ljulja kao da hoće da se iznad bašte, kuće, gore, toliko visoko, visoko uzdigne, da bi mogla čak i ovamo u čaršiji da vidi njega, Mladena.
Čak nije ni ručala. Nadohvat, dva-tri zalogaja, pa se odmah digla i otišla tobož nekim poslom, tamo, dole, udno bašte. On i baba jeli su ćuteći. Ona gotovo ne jedući, tek običaja radi, a jednako u nj gledajući upitno, brižno.
Oseća težinu, zagušinu zemlje, bašte, zidova oko sebe. Oseća kako ga cela kuća guši, zatvara i kao priklještena, vezana drži i pritiska.
samo ako još duže ostane, pošeta baštom, nadiše se svežeg noćnog zelenila pomešanog sa vlagom bunarskom i polivene bašte oko njega od današnjeg mnogog vađenja i rasipanja vode, da će baba, tobož poslom, kao da je zaboravila da štogod zatvori
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Devojke na Cveti presađuju z. iz šume u svoje bašte (SEZ, 19, 40). U okolini Niša priča se da je z. postao od Bogorodičinog znoja, koji je kapao na zemlju kada je po
prutovi pobadaju se i ostavljaju u trla, njive, bašte (GZM, 6, 374; Karadžić, 3, 1901, 121; 127; ŽSS, 1.17; SEZ, 7, 302; 14, 58; 16, 134; 17, 134; 181; 19, 40; 32, 108; 371;
U Župči kod Breze, uoči Božića, momci ili dečaci, idući od bašte do bašte, zavijaju (»laju«) kao vukovi oko šljiva da bi bolje rodile (GEI, 19—20, 1970—1971, 166).
U Župči kod Breze, uoči Božića, momci ili dečaci, idući od bašte do bašte, zavijaju (»laju«) kao vukovi oko šljiva da bi bolje rodile (GEI, 19—20, 1970—1971, 166).
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vrata su zabravljena. Kucamo tiho, pa sve jače - niko nam ne odgovara. Razočarani, koračamo pored ograde velike bašte filozofove koja se polako spušta ka rečici Ilisos. Došavši skoro do nje čujemo iza plota nekakav šapat.
Taj trougao i nije, u stvari, trougao. On sede na klupu. Iz zoološke bašte čula se rika lava, ali je Eratosten ne ču.
Između platanova lišća provirivao je Mesec, a iz zoološke bašte čula se rika lavova. „Nemam šta da sumnjam!“ rekao je odlučno, ali mu je glas treperio.
Stanković, Borisav - TAŠANA
sad tek sve više vidim onoga Stanka, komšiju moga, ludoga Stanka, što me je, dok smo bili deca, krijući se, iz bašte gađao. I (crveneći) nemoj da me koriš, nemoj na mene da se ljutiš.
svoga baštovana da taj plot podigne i utvrdi, a on veli: »Ao, be, kuda se je čulo i videlo da beg čivčijama njive i bašte opravlja?« Oterah ga. Sutra preko vodeničara na redih da dva seljaka to oprave i u red dovedu.
Od Vaskinog napoličarskog rada, od njene njive, bašte, to su ovde pare. I pare u njeno ime, u njen i moj sevdah će da idu. Od sevdaha su one došle, u sevdah nek idu!
U dnu bašte nazire se nekadašnji šedrvan, presušio, zarđao. Iza njega, po ostatku staroga zida vije se ladolež iz koga vire trošni,
Cela pozornica, iza kapije, bašte i kuće, sva je presečena novim zidom. Više kapije, u početku zida, stoje mala vratanca, kapidžik, a ostali zid je prav,
MARA (otrči u baštu). SLUŠKINjA Ta dosta to cveće. Već ga i nema. Sve pokidaste. MARA (vraća se iz bašte sa cvećem, iščupanim zajedno sa korenjem i zemljom). SLUŠKINjA (uplašeno): Pa što ga sasvim čupaš?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svako podne u Boga, u komšiluku kukureče neki petao, galami kao lud. A kad on naposletku umukne, tamo preko bašte neko počne da zove: Mato, o, Mato! Iz dana u dan tako, ali taj se Mata još nikada ne odaziva. Koji je taj Mata?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i izmišljene da bi se lakše mogli preskakati plotovi, te za mene nikad nije bilo granice izmeđ' naše i ostalih suseda bašte.
baš kad je na dnevnom redu ministarske sednice bilo pitanje da celokupna vlada preskoči plot Miloša pekara i da mu iz bašte pokrade trešnje, koje su već bile zrele, rumene i tako sočne da bi primamile i svaku drugu vladu, — David Mešulam
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Otac ljut, prek... VASKA (prekorno): Hajde, Stano! Što si takva? STANA (odlučno): Neću, ne! Iz bašte se čuje pesma i igra. STANA (slušajući im pesmu, briše suze). VASKA A što plačeš? STANA Pa kako da ne, Vaska?...
Šantić, Aleksa - PESME
I dok zlatno veče pada povrh grmlja, Nakrivljena ćuti vodenica stara. 1908. NA PO PUTA Ostale su za mnom bašte jorgovana, Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela...
I kobna misô moriti me stade: Što moja nisi, i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade? Što moje bašte ostaše bez grana I slatka ploda, što rađa i zrije Na vatri sunca?... Gdje su jorgovana Vijenci plavi?...
Znaš li čase one?... pozno sunce grije, Vrhovi munara kao vatra gore, A svuda iz bašte miris đula vije. Mi se povraćamo iz lova, iz gore, A ona na demir-pendžerima stoji Ljepša od večeri i od sabah-zore..
1896. EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja kakva je, pusta!
Sjeća se mladosti, — bašte mirisave, I đogata svoga, i uskih sokaka, Gdje su cure lake iz svih mušebaka Na nj bacale ruže i zumbule plave...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se — zabrinuti se raspučiti — raskopčati rat (raht) — konjski nakit Rača — manastir na Drini u oblasti Bajine Bašte rašćerati — rastjerati redak — red (meni redak dođe) Ribnik — turska tvrđava u Liki, čuvena sa čestih borbi između
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sve to posakrivaše iza jedne živice u dnu bašte, tamo gdje niko nije zalazio. Uveče se oprezni Mačak jedva nekako izvuče neopazice iz kuće i pođe na drum da sačeka
— Ehe, zna on da se Lazar ničega ne boji! — isprsi se Mačak. Provukoše se po mraku do one živice podno bašte i počeše da tovare magare. Čega li se sve tu nije našlo i čim li sve jadno magare nije opterećeno!
Kud idu? — Evo ih uz put. Idu tvojoj kući. Nikoletina se obazre lijevo-desno i povuče dječake u gustu šikaru poviše bašte. — Ovamo, brzo! Poslije pet minuta stigoše ustaše.
Kad već zadugo ne bi bilo nikoga kome je trebala pomoć, djevojčica bi u ćošku svoje bašte čistila put kojim su prolazili mravi i pričala: — Brzo, brzo, mraviću, evo, sklonila sam ovaj veliki kamen.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A pak tu je i jedna velika zubna bolest gledeći sve oko sebe konšijske bašte i njive rodne i bujne, a njegove nipodašto. Kakvo mu je srdce? Nije l' to božji mač! ...