Jakšić, Đura - PROZA
Više je puta povtoravao da se u nuždi i bedi na vas obratimo... Ali to neće biti nužno!... Ne, gospodine, izvor je suza naših dubok, tuga golema, bol neizmeran...
Obradović, Dositej - BASNE
” Naravoučenije Neki novopogospođeni, iliti sluge pri velikoj gospodi, kad vide poštena i boljega od njih čoveka u bedi i u utjesneniju, i oni na njega naskaču.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A krom toga, morate furt ostati na tom da, to jest, svega onoga nije bilo, čime vas on bedi u tužbi, da ga, to jest, niste gađali ničim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ni braće ne imamo, kad nas zaokupi nesreća. Sam je čovek u bedi. Čemu trošiti reči o tome? Mutav mutavog najbolje razume. Onaj ko plače, zna šta je suza gorka.
Isakovič je bio na njih već zaboravio. Iznenada, sad, setio se, u onoj bedi, jadu i užasu, one lepojke, čija je ćerčica imala naduvenu gušu – za koju mu doktor Dolčeti reče da bi bila mrtva, da
Toliki su u bedi i žalosti u svetu. Ceo njegov nacion je, stolećima, molitve molio. Pa, je li Bog čuo? Mlađi fratar se pomami na to.
Pa ipak, da je pošao, tome je glavni razlog bio da je Pavla video u bedi i nepravdi, i sramoti. To da ih premeštaju, iz konjice u pehotu, bilo ih je pogodilo, kao da su im gaće skinuli.
Nemaju prava da sramote, u Rosiji, familiju. Toliki se nalaze – njihovi sunarodnici – u Podolju, u bedi, nemaštini, pa trpe, izbegavaju, među sobom, tuču.
(zamišljali su je toliku, da može čitave zemlje dohvatiti) i primi pod svoju zaštitu, i njih, koji su u ropstvu, u bedi, i nesreći, a mali, i usamljeni.
Čistosrdečno ti kažem, serce. Nailazili su, međutim, na sunarodnike u bedi, u prnjama, po šupama, na ljude koji su, prekodan, kod Jermena, u Podolju, panjeve cepali, i na žene, čije su dojke
Vasilije je umro u Moskvi, u jadu i bedi, maja meseca 1754. Agagijanijan je pisao Pavlu, o majoru Božiču, nekoliko pisama, iz Beča.
Teodosije - ŽITIJA
Kao ranije učenike, i nas sada usliši koji smo u bedi i smrti, jer ti isti tada, i sada si ti isti. Tebi je sve moguće, i nije ti nemoguće ništa.
po velikoj pučini i pošto sveti nije imao gde da iziđe iz lađe radi oporavka od bolesti, duša njegova beše u velikoj bedi i blizu smrti, tako da njegovi učenici behu u nedoumici šta da čine i plačući govorahu k njemu: — Znamo, vladiko sveti,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osim toga su, uza svu „carsku milost“, ostali u krajnjoj bedi. U toku mojih putovanja po balkanskim zemljama nisam nigde video toliko izgladnelih ljudi i dece kao u Lici.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa obučena ne na visoko, nego srednje, a sve dobro stoji. Dok je dete bila, i posle, viđao sam je, al’ u mom poslu i bedi nisam uzroka imao paziti kakva je.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oni ostavljaju samo kožu dlakavu i jednu smradnu lešinu, kao i ti hrtovi pred njima, a tamo, kod kuće, u blatu i bedi, neke srodnike koji će ih neko vreme spominjati. Kad ih Isakovič opomenu da se praštaju, oni su srdito želeli da ostanu.
Sve se to završilo u jednoj bezgraničnoj bedi. Sve je zeblo i drhtalo od ljutih mrazeva, a dani su prolazili lagano. Isakovič je živeo kod puka, više nego po kućama,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Slika seljačkog života uglavnom je mučna: u bedi, nemaštini, neznanju i nevolji ima nečeg sudbinskog, vekovečnog. Život protiče kao teški, davno započeti san: oni koji,
Bavio se i novinarstvom, i to onom, najgorom njegovom vrstom: političkim novinarstvom. Umro je u bedi. Mnogo kasnije, na Banhimskom groblju u Londonu, engleska deca su mu podigla dostojan spomenik.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od književnoga rada nije mogao živeti, u poslednjim godinama života bio je u bedi, živeći gotovo od milostinje. Sasvim oronuo i oboleo, dobije najzad utočišta na Isajlovu, dobru bačkog vladike kraj
Poslednje godine proživeo je u velikoj oskudici. Usamljen i u bedi, umro ,je u Mlecima 6. januara 1821. godine. Kao i Orfelin, Solarić je radio na više polja.
Ona odlazi u Srbiju, gde živi kod prijatelja. 1878. umrla je u Beogradu zaboravljena i u bedi.72 Kao gotovo svi ljudi njenoga naraštaja ona se ogledala na poeziji.
Posle 1848. oskudno je živeo od književnog rada, i u bedi umro u Novom Sadu 5. januara82 1868. Student u Jeni i Haleu, drug Jana Kolara, on je đak Jerneja Kopitara i Vuka
Kostić, Laza - PESME
Jevanđelije mi na stolu, najbolje takoj bedi tešilo. Badava! svaka vrsta, svaka seća reč na onoga junaka jaganjastog što umrtvi svoj život besmrtni da njim oživi
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jer, šta? Pazi da ne tresneš u nesvest — to je lično keva Neznanog junaka, koja živi u potpunoj, ali potpunoj, bedi, mada delegacije svaki dan bacaju ogromnu lovu na vence i ceremonijal na grobu njenog sina ...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Stare su napeve kao burjan trgali ne bi li crkva tvrđe im stajala, i mrzeli su na mene! U bedi minuh, po mraku sahranjen, ko čarobnjaka me snevaju, ne ustah ja iz groba!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ho, ljudi!... reče prolazeći pokraj nje, kao da se čudi bedi nevidovnoj, pa uđe u sobu, obrte ključ u bravi i leže da spava...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zdravo, na domu mrki pogledi, mržnja i svađa. Zdravo, u sramu, pokoru, bedi, braća smo, braća! Zagreb, 1918. MOJA PESMA Duša je moja bogat seljak, pijan veseljak, u zavičaju.
Oterali su ga da skače u Nišavu. Meni je Bora Stanković, sa suzama u očima, pričao, o bedi u kojoj je ostavio porodicu kad je otišao u internaciju, i kako je hrvatski književnik Ogrizović uspeo da ga nagovori
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Od svakog građanina danas se ište Da rekne Ne! vekovnoj bedi, Što ima, da iznese na tržište, Da prema drugima odmeri koliko vredi; A sve što tri babe imaju, jeste Taj deda,
tvrdoglav Kao konj kad mu nature oglav, Čekao je trgovce s Bliskog Istoka, Dok su se Vuka, Magda i Joka Dosećale bedi i jadu Koji ih je čekao u Rijadu!
Pandurović, Sima - PESME
I da će, najzad, doći dani bledi, Dani bez suza, osmeha i sreće, I bez života, kad će u toj bedi Vladati nemar, padanje sve veće S prestola sreće, zadovoljstva, mašte I sna, nad kojim sijale su sfere; Rasplinuće
U celo naše biće, i ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, dušo, ostari, odjednom, K’o što se — kažu — za jednu noć osédi.
U celo naše biće, i ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, draga, ostari, odjednom, K’o što se – kažu — za jednu noć osédi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
siromah otide kući plačući, a žena kad ga vidi gde plače, zapita ga što plače, a on joj pripovedi kako ga na novo otac bedi. Onda mu ona reče: „Idi opet na onu bunarinu pa viči: „Šura, šura.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ali, pravo vele, kad se čovek pokaluđeri, odreče se svoga roda. Siroma[h] arhimandrit našao se bio u bedi s Malenicom ne znajući šta će mu odgovoriti, ni kako će ga s vrata smetnuti.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godine, više od dve decenije posle bitke na Ljubiću. Bio je, naravno, potpuno zaboravljen i naravno, u potpunoj bedi, mada mu je, neku godinu pred kraj, Miloš Obrenović bio odredio neku malu penziju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A gde je pomoć, il' suza bratska, Il': „Juriš, rode, za brata svog?“... U veljoj bedi, smrti, i krvi, Danas vas same ostavlja Bog! ...Al' opet, grešan, grešno sam pev'o Ranjeno srce naroda mog!
Jevanđelije mi na stolu, Najbolje takoj bedi tešilo. Badava! svaka vrsta, svaka seća reč Na onoga junaka jagnjastog Što umrtvi svoj život besmrtni, Da njim oživi
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Odrastavo je u oskudici i bedi, ali je hrabro koračao svojim putem. Primljen u vojnu školu u Mezijeru koju je svršio sa boljim uspehom no svi ostali
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Al! me progutat ne sme. Zar mu ne da Neptun; da il' mu s' čini Da je duh moj sam bog. I slaba mišca Ljudska jača u bedi: Seče i prepone duh. Tome služi sav svet — dobija, gubi; Svemu pričina on. Gde jači život, Tamo pobeda speši.
Horatіuѕ O, ako sam ti ikada, Muzo, ja Sa pesmom serpskom, zemni, ugodio (U samoj bedi s tobom srećan), Varvit mi sladošću obli danas! Privedi strune pobedonosno u Soglasje.
Popović GROBLjE Sladak je zaklon, kada vetar ljuti Mora tišinu pakosno uzmuti, I trošna lađa u najvećoj bedi Gibelj pobedi.
više puta, Al, on veli: — Volim od stope umreti Neg’ toliki trošak na sebe naneti; Treba malo jesti, da se pri toj bedi I nevolji teškoj barem što zaštedi. Zovite mi bake koje bajat znadu, Ozdraviću mukte kad se predam gladu...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Dobar je bog — I mi ćemo se njemu moliti Da slabe sile dužda mletačkog Kreposti svoje tvrdim oklopom U svakoj bedi verno zakloni. RADOŠ: To možemo, Al’ više?... Oče!
I obećô sam duždu, tastu mom, Hiljadu dece gorske poslati, Da mu u veljoj bedi pomognu Ugnjetatelja srpskog pobiti. — Pa pristajete l’ na to vi!... SVI: Svi! VL. VAVILA: Hoćemo, kneže, svi!
Bojić, Milutin - PESME
I oholo su steg života vili, - A uvek tužne, tužne pleli zvuke I časno mreli u Bedi i Sili. I strpljivo su snosili pauke, Što pili su im krv bogovskog žara I Bogu Sebe pružali su ruke.
Jakšić, Đura - PESME
A gde je pomoć il’ suza bratska? Il’ „Juriš, rode, za brata svog!“?... U veljoj bedi, smrti i krvi, Danas vas same ostavlja bog! Al’ opet, grešan, grešno sam pevô Ranjeno srce naroda mog!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U popularnom srpskom romanu »Rajko od Rasine«, od Č. Mijatovića, stara Srpkinja, koja živi u najvećoj bedi i pere tuđe rublje da bi zaradila za hleb, neće ni za kakav novac da dâ svoju saksiju sa b., ali kad je saznala da je b.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Čitavih dvadeset godina on se održavao, nekad silan i moćan, nekad tavoreći u bedi. Nekoliko puta su raške vojske satirale do zadnjeg čoveka njegove odrede, ali njega nikada nisu mogle uhvatiti.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Sve što oko božije, Sa nebesa gledi, To ne živi nikada U žalosti, bedi. PODACI O PISCIMA Zaharije Orfelin (1727–1785), prezivao se Stefanović, a sam se nazvao Orfelin.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dok se dim ne podnese, dotle se vatre ne mož' nagrejati. Čovek se u bedi i brizi kali. Ne zaboravljaj se Boga, koji te hrani i oda zla brani.
Ama i onde iskaziti će goru bedu, kako i govori: »Jako bedi adovi obretoše me«, zašto mnogo onde zverova se nahodi i gadova; prohodi tamo ljuti zver iz dubrave pune gustih i
Udilj, po zli vremeni, po zimi, mrazu i ljutoj peči, u tuzi, u nevolji, bedi, brizi dertljivoj i mnogoj starosti, — svako zlo jošte rado podnosimo.