Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— A drugi su veziri bez boja pobegli. I tu pogine srebrnički paša, otac Hadži-Sali-bega. (Tako mi je kazivao iz Užica Asan-baša Drljača, koji je onde na vojsci bio, a posle je bio jasakčija uz našeg vladiku
Osman-paše iz Srebrnice, zakupio muselimluk, a brat mu kadiluk u Valjevu (to su bili obadva stričevi onog dobrog Hadži-bega, našeg srpskog prijatelja u poslednje Karađorđevo vreme).
prošenije u kom opišu sav zulum i da ga sirotinja ne može više da trpi, no paša da ga digne, ili sirotinja hoće da bega u Kaure (u Srem).
Turci pobegli u Vidin (pošto im je Hadži-Mustafa-paša ubio u Beogradu poglavicu Kara-Smaila), onda nekako se pritaje Bega Novljanin i Ćurt-oglija u Šapcu. Obojica su se iz Bosne doselili.
U to vreme knez Ranko Lazarević iz Svileuve dođe u srpski Šabac-bair na konak, no sutradan dođu Bega NovljaNin i Ćurt-oglija i ubiju kneza Ranka iz pušaka, pak zatvore se u grad; to je bilo baš uz časni post 1800. godine.
Krdžlije počnu iz pušaka i topova tući, i baš na naš Veliki Četvrtak [5. aprila 1800. godine] zapale šabačke kule, a Bega i Ćurt-oglija, prokopavši kameni grad do Save, pobegnu u Bosnu, a sav grad i kule izgoru.
” — Moj otac za ̓ater Hadži-bega, rekne mu: „Ajde u Ljubinić na konak, pa ću ja narediti tebi baška a bumbašeru baška konak, pa odande beži u Bosnu”.
Aganlija — kom je u deo pala sokolska nahija — pošalje u Azbukovicu i pokupi arače. Azbukovica je bila malićana Hadži-bega iz Srebrnice, koji pošlje svoje Turke te sve aračke novce otmu.
da toliko vojske kod tebe u skupu nađem, a doći će i Turci iz sviju kasaba, da idemo da tučemo tvoga prijatelja Hadži-bega i da mu popalimo Srebrnicu za moje azbukovačke arače.
Moj otac jedva umoli Hadži-bega te povrati petnaest kesa, a oni̓ drugi̓ petnaest razreže po nahiji te Aganliji dade, i tako spase Tu srpsku vojsku od
Ako Boga znaš, Glišo, trči i provedi ga — i kaže mu kojim sokakom — da ga ne opaze Turci. Neka bega kud ga Bog uči, ovde mi ništa ni on, ni ti, ni ko drugi pomoći ne može, niti će mene živa Turčin pustiti”.
Kažemo im da ćute, no svaka svoje što bolje ima da sprema u torbe, da se bega u šumu, a da se manu zapevke, koje odma i učine i ono veče odma svi pobegnemo u našu planinu Posovo, i tamo svu svoju
Dučić, Jovan - PESME
Taj svemir naslikan na valu što bega, Sav pokret prostorâ u treptanju lista — Ljubav je bez sutra večnija od svega: Jer i posle smrti još je uvek ista.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Mantija samo što im ne prsne ispod nazuva, a pojas nikako da se skrasi na trbuhu nego sve bega pod bradu i bliže vratu.
Pa čim zgrabi, a on bega iz sve snage; pravo bega na tavan, na krov ili na kakvo drugo bezbedno mesto gde će moći natenani omastiti brke.
Pa čim zgrabi, a on bega iz sve snage; pravo bega na tavan, na krov ili na kakvo drugo bezbedno mesto gde će moći natenani omastiti brke.
kome je pre toliko godina rep odsečen kad je kasapin jednom iznenada banuo, pa od to doba je užasno obazriv i prvi bega s panja, iako bi kasapin ne znam šta dao da ga može ukebati. G. Pera mu je preporučio neki lek protiv pacova.
onoga drugoga Josifa, onoga prekrasnog Josifa iz Starog zaveta, kako se otima pohotljive gospoje Pentefrinice, i kako bega, šmokljan jedan, kroz prozor, a ostavlja joj u rukama svoj gornji kaput koji će ovaj malo posle poslužiti kao corpuѕ
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Menko sa još nekima uhvatio bega i izbio. Ovaj otišao, vratio se sa zaptijama, Menka vezao, kuću mu zapalio i na njegove oči obeščastio mu ženu kojoj
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I seti se kako mu je malo čas, u sred onog urnebesa i užasa najednom došlo da bega ma gde a bez obzira na sve moguće posledice.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Njihovi su me begovi opominjali na jednog arbanaškog bega sa obala Prespanskog jezera, koji je nekoliko dana „seirio“, sedeći prekrštenih nogu na čardaku i pušeći, kako ja
“ Dvoboji su bili česti, i to zbog beznačajnih stvari. Kakvog bega, čuvenog sa velike hrabrosti, hajduk je čikao da se ogledaju.
Praded Kokalevića video ju je kod jednog bega i uzeo za ženu. Iz oblasti Bulčize, s one strane Crnog Drima (u izvorištu reke Zvezde ili Vat-Zeze) su Džungulovci ili
Stanovnici ove oblasti, starinci ili doseljenici, vrlo su mnogo prelazili od jednog bega drugom, iz jednog sela u drugo, iz gornje Morave u Izmornik i obratno, a u obe ove oblasti još i iz Krive Reke.
Vrlo često su seljaci ostajali kod jednoga bega i u jednom selu samo po jednu zimu i leto, pa se dalje kao čergari selili tražeći milostivijeg i jačeg gospodara koji
Nijedan turski ili arbanaški „erlija“ nije mogao raditi bez pokrovitelja ili ortaka, silnoga bega, koji mu je uzimao veći deo zarade.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovoj zbirci dodate su poslovice koje su objavljene u knjizi Narodno blago Mehmed-bega Kapetanovića Ljubušaka, zatim poslovice u Letopisu Matice srpske i, najzad, one koje se nalaze u delima Milićevića,
Matavulj, Simo - USKOK
— A da li je koji od vas što usnio? — pita vođ. — Jesam ja — reče Krcun Serdarev. — Usnih da posjekoh Islam-bega i njegovu glavu natakoh na jatagan, pa je držim visoko i igram i popijevam po našem polju, a preda mnom silna vojska,
Ako krene potoč, mi ćemo lasno s mrtvijem, glavu mu, zanago, nećemo ostaviti Nikšićima! Dakle, Janko posječe Islam-bega, je li? — Jest! — potvrdi Markiša i sjede. — Ja posjekoh drugoga, ti trećega, Pero Purov četvrtoga? — Tako je!
— Eno je na kraju rudine. — Jeste li s plijenom? — Nijesmo! dočekasmo pod Zlostupom našega krvnika Islam-bega Mušovića i ubismo njega i još tri mu druga! — Vazda vam sreća bila! — kliknu jedan veselo...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
(Pobratimstvo, pesme Omer-bega Sulejmanpašića Skopljaka, Osmana A. Đikića i A. S. Karabegovića, Beograd, 1900; Ašiklije Osmana A.
Radičević, Branko - PESME
piri, Lipa miri Kô i pre, Vrelo žubori Po lisnoj gori Kô i pre, Ja sam mlada Ovde sada Kô i pre, Sunce bega, Al' nema njega Kao pre, Nema sunca milenog, Nema mog.
krenu, Diže pijuk pa udari stenu, Puče stena kao grom da grunu, A iz stene grdna sova munu, Ja pomisli da oće da bega, Ali ona upravo na njega, Nuto sreće!
se teško, Zaboravi poštenje viteško, Pleći dade, pa konjica savi Ka čadoru gde zlato ostavi, Da je uzme pa da bega s njome — Oh zašto je mače sa sobome!
Ode Musto, ode njezin babo, Sobom mače konje i junake, Pred svojega od prijačinu, Pred onoga starog Mehmed-bega, Što mu rekâ da će danas doći Po šćer milu, po gizdavu Fatu, Da je vodi sebi za ljubovcu, Za vidjela rekao je doći,
govor, a ženski bijaše, Jedna, brate, vako govoraše: „Jao Fato, jao jadno zlato, Da luda si jošte, kukavico, Ta u bega svakoga je blaga: Na hiljade laganih konjica, Na hiljade krava i volova, Ovcama se ni broja ne znade, A tog srebra i
80. Nek mađistor čati knjigu, Može on to i bez njega, On sad ima drugu brigu, Jera mladost plao bega, A vremena još će biti De će sve to naknaditi. 81.
Al' sad dalje da se bega! 60. Junak ide pravo doma, Ne vidi im ljuti muka; A da vidi, bi mi oma Od teškoga smeja pukâ, Pa što b' onda ja
Gledao je ognja živa, Gledao je belu zoru E pred njime svet otkriva; Beži tama ispred njega, Ma sa srca kam ne bega.
Pravo amo glavu diže, Ko ka njemu ovo stiže? Ko li gleda tako njega? Sav se strese, da l' da bega? — „Kô si, ko si u to doba? Ma strašna si kâ iz groba!“ — „Da, iz groba i straote Ja došeta amo po te.
Živ je, živ je, ali kako? Živ je, živ je, pa ma kako. Već ni zbora da se bega, Svi su veće oko njega Za grm, za kam već zapali, Živim ognjem biti stali.
Kud će krvca do srdašcu, Kud će luča do sunašcu? Za goricu sunce bega, Ona za njim, kud bez njega! Tamo, tamo, eno čeda, Ukraj njega stoji bleda.
Četir bega i pet ljuti aga Salomila ova pusta snaga, A drugima manjim junacima Što dohaka i broja ne ima. Najpotonja što bijaše
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
SLIKA VOJNA BOLNICA U PLANINI 4 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 25 III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM 42 IV SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 61 DRUGI DEO 76 I SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 77 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 89 III SLIKA KUĆA PINTOROVIĆA.
KUĆA 25 III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM 42 IV SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 61 DRUGI DEO 76 I SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 77 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 89 III SLIKA KUĆA PINTOROVIĆA. BAŠTA.
Ko nešto ne zna na vreme, teško njemu! Ako se nešto krupnije nije zamutilo između age i bega, evo glave! Ko zna šta je sve odnela voda Dok je i ovo isplivalo na videlo! Pazi šta sam ti kazao.
JUSUF: Ne mogu, Hasanago. HASANAGA: E onda ćuti! (Zatamnjenje) IV SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA MAJKA PINTOROVIĆA: Ništa ne jedeš. Na šta ćeš da ličiš? Čovek treba da jede, pre svega.
Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku. (Zatamnjenje, zavesa) DRUGI DEO I SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA (Sve je kao u prethodnoj slici.
Kostić, Laza - PESME
— Sram je reći! — što ih tisuć bega pseći od vilica magareći' kad zamahne sinak tvoj? To muževi? To su žene! Pa zar žene protiv mene?
— Narod bega: „Oj, Samsone, majčin dane, Izrailjev dični brane, udri, sinko, Filišćane, Filišćani tuku nas! Hanaan je jedno groblje, t
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dosledno tome, rasla je i originalnost narodnog umetnika. Za odnose raje i bega, čoveka i popa, trudbenika i špekulanta, i t. sl.
On se opet povrati, i dovede ga. Evo bega; svi mu se podignu i učine mjesto, pa mu kažu zašto su ga zvali. A on upita: — Koliko vi svi davate?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
momke i djevojke; Mobu gleda sa istoka Sunce, Pak doziva Danicu zvijezdu: “Oj Danice, draga seko moja, Da gledamo bega Jovan-bega, Ima li što ljepše pogledati, K’o djevojke kako žetvu žanju, Za njim’ vežu momci neženjeni, Za njim’ šeće
Mobu gleda sa istoka Sunce, Pak doziva Danicu zvijezdu: “Oj Danice, draga seko moja, Da gledamo bega Jovan-bega, Ima li što ljepše pogledati, K’o djevojke kako žetvu žanju, Za njim’ vežu momci neženjeni, Za njim’ šeće beže
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Kose joj davno sede... — — — — — — — — — — — — — Leto je. Žega, Kada se znoji I u hlad bega— Ali na gumnu vršaj stoji! Svi su na poslu — žetveno doba— A ona, mala — grozd u ruci— Sedi i grozdić boba.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
plašljivo, bez jedne kapi krvi na licu, pogledasmo prema sebi, i svačije prvo osećanje beše želja: da baci pušku i bega u šumu. Srce udara kao besno, i na temenu vri čitav pakao od ubrzane radnje mozga i živaca.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Oseća svet da je kriv pa bega kud zna, jer od deset poslatih dopisa tek jedan i dva ako se štampaju. Pošto se izlarma u redakciji, on se digne da
« Ali kad ovaj produži deljanje i Sreta vide s kim ima posla, on okrete leđa vičući: »Ja ustupam sili!« i bega koliko ga noge donose. Eto takav vam je bio Sreta kao čovek u javnosti.
je jednako terala da pođe za nepriliku, za nemilu diku; kinjila je i glađu i bojem, tako da je morala naposletku da bega iz očeve kuće i da bega u svet, a mladog kancelistu naravno da su već pre toga premestili negde bestraga daleko.
pođe za nepriliku, za nemilu diku; kinjila je i glađu i bojem, tako da je morala naposletku da bega iz očeve kuće i da bega u svet, a mladog kancelistu naravno da su već pre toga premestili negde bestraga daleko.
Morala je, dakle, da bega, jer se i sam rođeni otac poveo za maćijom. U svetu dopadne bezdušnim ljudima u ruke koji se koriste njenom mladošću,
Kad uđe s društvom u kafanu, a on samo zabode tesak u sto i vikne: »Ajaooo! Silna vojsko! Civili napolje!« a svet bega. Obično prvo zaglave vrata berberi, a za njima šnajderi. Berberi ponekad pribegnu i dosetci.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Marko prvi iskoči na drum, s jataganom u ruci. Već zamahnuo bješe da posječe bega, ali ovaj opali iz svoje šešane pa hitro iz obje kubure na Marka, a u isto vrijeme povika: „A, Alija i Mujo, crn vi
zar me ostaviste?“ Olovo povi Markom. Ne osjeti je li ranjen, no metnu nož u zube pa izvadi obje ledenice da će u bega... ali mu bi loša sreća. Jedan od onijeh pješaka povrnu se pa će ga iza leđa, kundakom u sred zatioka.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Nazirem. — Đe ti je sin? — Otišao u Zvornik da se zakadija. — Pa šta radi sad onamo? — Timari konje kod Ali-bega. — Đe si bio? — Nigdje. — Šta si činio? — Ništa. — Jesi li se oženio? — Jesam, valaj! — A imaš li djece dosta?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sve je bilo lepo zamišljeno, jer i Turci su želeli pregovore. Tako, kod Srba ostanu, kao dobrovoljni taoci, četiri bega; kod Turaka postanu dobrovoljni taoci pregovarači Prota Mateja i Stojan Čupić, sa pratnjom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vrelo žubori Po lisnoj gori, K'o i pre. Ja sam mlada Ovde sada, K'o i pre. Sunce bega A'l nema njega Kao pre! Nema sunca milenog, Nema mog!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
se morao provaljivati zid, kad Đurica nije još bio okovan i imao je dovoljno mogućnosti da pobegne kad se već odlučio da bega, Iz toga što su drugi provalili zid, te izveli Đuricu, on odmah zaključi da će imati posla sa velikom, organizovanom
— Ko se skriva i bega, njemu se neprestano čini da mu je neprijatelj za vratom. Naposletku vlast doznade za ceo događaj sa Stankom, pa, ne
Beganje je bilo teško i umorno, ali kad se bega od velike opasnosti, onda se nema kad misliti o umoru. Kad dođoše ispod gologa presedlastoga prevoja, kojim se
To je ono strašilo, od koga se i dan i noć strahuje... pa, eto ih!...« — pomisli on, i taman da se okrene i da bega natrag, a neki strašni i neobični ljudi pritrčaše mu, stvoriše se uz njega, kao da iznikoše iz zemlje, i dočepaše ga
Kako li bi sad Đurica slatko dopunio prekinuti san, ali eto, mora da bega, da se krije od živih ljudi. Gle, kako onaj Mokrolužanin slobodno ide putom i zvižduće, ne boji se nikoga, ne preza ni
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sad bih sanjao, san od mene bega; Sad bih živeo i kraj ovog sveta; Sad bih voleo, i to više svega; Al' sve to meni čudnovato smeta: San, život, ljubav,
pre svega, U postanja svoja, U prolaznost trajnu, U večitost tajnu Atavizmom nekim 3a starim dalekim — Duh čovečji bega I na prostor staje, Razum ne zna gde je, Oko njega šta je.
” Još malo mesec gledao je njega Kako je staj'o s jednim belim rupcem. Sam u toj noći kako opet bega I kako juri za prvim poljupcem. 1912. ROB Knjigo moja sviju snova, evo roba!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Već ranije sam pomenuo da sam kratko vreme pre svog bega iz Praga i odlaska u Sjedinjene Države pročitao “Čiča Tominu kolibu” Herijet Bičer Stouv.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Vikam, gospodine, zašto da bega u Srbiju? Srbija ima dosta ljudi, a ova joj zemlja valja, a mi smo, vikam, tapija za nju.
A vaistinu Novica Prele– žanin bi se manje začudio kad bi na njegovu mestu video Derviš-bega koji je do svojega bekstva tolika zla počinio!.. – Te to si ti, Selime? – Baš ja glavom, kao što vidiš!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Grom ga prati, a on leti; Kuda leti, kuda bega? Ode crkvi, pak tu sruši Krst sa hrama Božijega. Šta to činiš? pitali ga A on šapnu, kad se stišô: „Ko bi čuo
April rado vara, ume da obeća Al’ od reči svoje izdajnički bega; No zato ne kloni: Maj je mesec krasan, — Uzdaj se u njega.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Jedni zašli, gospodine, te pale celo i seku što ufate, a drugi se nanizali oko sela kao čavke, pa koj navre da bega iz selo, oni ga, ete, fanu (uhvate) i jala glava dol. Da beše den, tesmo da se branimo, ama noć, pa svet SI spi.
A kad Turci staše da frljaju puške (pucaju) a selo da se čuri (gori, dimi), narod si ripnu da bega, ama sve beše sanjivo, brljivo, pudljivo, dečica nabrala stra' pa plaču, žene okaju (viču, kukaju), niko ne razbira što
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Grom ga prati, a on leti! Kuda leti, kud li bega? Ode crkvi, pa tu sruši Krst sa hrama božijega. Što to činiš? — pitali li ga, Kad je klonô, pa se stišô...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
junak i nema Ahil’, nema Tidida, Nema Troje ponosite više u ovom svetu, — Pada gorda danas na jedan mig očiju. Bega mati s jedinčetom, kosu raspustila rusu, Zapevka do Boga od srca ide ranjena.
! Brat još zove, — on prezre ga I s vilama u dvor bega... U svetlosti i u tami Radivoj pred dvorom čami. Bolovi mu grudi stisli, Na spasenje brata misli.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Ne dalje! Nemoj, duše mi! Zaboraviću krvi istočnik! Zaboraviću mleko majčino! Zaboraviću bega Ivana! Zaboraviću svezu prirode Što nas kô braću veže rođenu... STANIŠA: Zar nisi već?
KNEZ ĐURĐE: Mi nismo braća, — podla nevero! U nama nije jedna krv! STANIŠA: I nije! Sin rođeni ja sam Ivan-bega, Ti kopile časa ćudljivoga.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
jelo sadeći na dušecima; sto, trpeza uopšte“ subaša — pomoćnik ili zamenik baše — poglavara; onaj koji u ime age ili bega upravlja suharija (suvarija) — konjanik, vojnik, žandar na konju talambas — starinski mali bubanj tevter (tefter) —
Ilić, Vojislav J. - PESME
On se je sećao svega, I stid ga toliko uze: dođe mu da čisto bega! Ta, pijan da nije bio, on ne bi za carsku cenu Zborio onake reči, da kmetsku zavodi ženu I domaćicu česnu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
KAFEDžIJA (pokaže Saroša): Agu da slušate. SAROŠ Nisam ja aga. (Kosti i Risti): Jedan do Naze, drugi do Rešid-bega. Čujem, kod njega je veselje, tamo su i ostali begovi. I Naza sa svojom družinom da dođe, a begovi tako isto.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— »G. sočinitelj, oprostite što vam žustrinu prekidosmo. Vaš junak od šesnajst godina ujašio konja, pa bega; mi sad za njim da trčimo, a i ne poznajemo ga.
načinom argumentirala: onaj koji se poplaši, mora jedanput k sebi doći; onaj koji vrišti, mora i ućutati; a onaj koji bega, može biti uvaćen.
— Ona zaista vrisne, ali ne u namerenju da bega, no daje bolje čuje. Na koje gimnosofista približi se, i mereći je od glave do pete, voprosi šta ona u ovoj pustinji
i ima šta viditi: jedna prekrasna devojka, kakva jošt iz Ledinog jajeta izišla nije, na jednom jelenu u najbržem trku bega, za kojom na dvadeset koračaji grdna neka divija zveretinja s najvećim voždelenijem kasaše. Roman stane.
Šantić, Aleksa - PESME
Polju gleda: gdje ono sve brže Pust zelenko jedan odmiče i hrže, — I u srcu bega buknu plamen mio... Sjeća se mladosti, — bašte mirisave, I đogata svoga, i uskih sokaka, Gdje su cure lake iz svih
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Stoga Kantakuzin rasporedi vojsku u tri pravca. Na desno krilo stavi Umur-bega i Turke strelce, kao lakše oružane, prema lakše oružanim neprijateljima, na koje će strelama udariti; na levo krilo
on je iznenađen napadom, ali pod sasvim drugim okolnostima i od sasvim drugih neprijatelja: ne od Kantakuzina i Umur-bega i njihove vojske, nego od kralja Vukašina.
U pesmi Marko Kraljević izbavlja bega Konstantina nalazimo i ove stihove: Sagnula se Jevrosima majka, sagnula se dole po trpezi, i uzima dva
Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tako mi te kamen ne ubio, i tako ti rane materine, idi, Marko, te iskupi bega!
Godine 1496. Đurađ, proteran od Skender-bega iz Crne Gore, pobegao je u Mletke, gde je neko vreme bio zatvoren, a zatim otišao u Carigrad i dobio pašaluk u Maloj
Sa isto toliko smisla ponavljaju se Osmanove reči u Ženidbi bega Ljubovića, reči Bećiraginice u Malom Radojici, Vukove reči u pesmi Vuk Anđelić i ban Zadranin, stih „što me, tužan,
sjetovala: „Kad, Milošu, dostigneš svatove, pitaće te tko si i otkud si; ti se kaži zemlje Karavlaške: „Služio sam bega Radul-bega, ne šće mene službu da isplati, pak ja pođoh u svijet bijeli, da đegođi bolje službe tražim; pak sam čuo za
Milošu, dostigneš svatove, pitaće te tko si i otkud si; ti se kaži zemlje Karavlaške: „Služio sam bega Radul-bega, ne šće mene službu da isplati, pak ja pođoh u svijet bijeli, da đegođi bolje službe tražim; pak sam čuo za svate
se na Šarcu vitezu, dobro Šarcu dizgen potegao, — igra Šarac kako i pomaman, i preskače konje i junake; pak doziva bega Kostadina: „Pobratime, beže Kostadine, idi, brate, bezistenu mome, donesi mi strelu tataranku, u kojoj je streli
Ja imadem punu kulu blaga, a imadem pune are konja: tridest ata, a tridest paripa; sve mojega starog Džafer-bega, a danas je tvoje, dragokupe!
Udovica reče Sarajlijam̓: „Čujete li, tridest Sarajlija! Pazite mi roba dragokupa bolje nego Džafer-bega starog!“ Siđe Grujo niz tananu kulu, dovati se pomamna đogata, pa išćera njega na čaršiju.
Sretnja ti je Džaferbegovica! Đe zadobi boljeg gospodara, boljeg nego starog Džafer-bega“. Otidoše gori Romaniji. Kad su bili blizu Romanije, riknu jelen, a riknu košuta, progovori tridest
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
a dobru nazuban, kćaše i tu veliku da mu učini pakost: diže rat golem u onoj zemlji, te se svadiše među sobom ona dva bega vlaški i bogdanski, do krvi. Nahitro sastaviše vojske i sastaše se skupa da se tek sraze biti se i seći.
Čije nije bilo, čije li neće biti... Zar od popa đakonu biti, ja li od bega subaša? Kakve su rane i bolest, takvo se i bilje za lek daje: kakva je krivica, takva mu je i kaštiga.