Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Temišvar, iako se zvao grad na Tamišu, nije bio na Tamišu, nego na njegovoj pritoci, Begeju, upravo na barama Begeja. Begej je bio pušten u gradske rovove i bio je pun kreketa žaba, noću.
A odatle, do grada, mislim da iskopam kanale. Mislim da produžim Begej do Jozefštata.“ On je odnekuda, valjda iz Venecije, od nekog admirala, uprtio ogromni durbin, koji skoro i nije skidao
Tamo su nepregledne zelene utrine, Begej, vrbaci koji su zapupeli i procvali, plavo nebo. Njemu se činilo da u mislima oseća kako trava zeleni, kako drveće
Bio je nemoćan, da im pomogne, a proklinjao je svoju sudbinu, da mora da ih gleda, kako ih na Begej teraju husari. Indžiliri, geometri, dolazili su, međutim, i dalje, svako jutro, u Mahalu, na drum koji se gradio, prema
A kad kola sa njima odoše, Trifun se bio vratio na čatrnju da ženu sačeka. Ona je polazila na Begej drugim kolima. Na toj čatrnji, kao na nekom čardaku, u ladoležu, otkuda se sva Mahala videla, bilo je inače postavljeno
Dug red kola, njegovih bivših seratlija, polazio je iz Mahale, na Begej, i Trifun je znao da će ga, večeras, videti, izdaleka, kako se lagano vraća, pun peska, i šljunka, i puzi, kao neka
Ona se bila zarekla, pred Trifunom, da će, ako još jednom začne, skočiti u Begej, tamo gde je voda najdublja i gde ima najviše virova.
Mumlao im je, i šaputao, i milovao ih je, kao da su konji – žene. Ni psi nisu zalajali, kad je utonuo, nečujno, u Begej, sa njima.
Đurđe je počeo da priča, do sitnica, kako su našli tu nesretnicu, što je otišla u Begej. Kako je njen muž, Zekovič, iz Mahale, bežao.
Pred oči mu iskrsnu Đinđa Zekoviča, koju je u Begej oterao, kad je, tako, i njenu ljubav, prejudicirao. Ustuknu, dakle, kao oparen, a zatim uze gospožu Julijanu pod ruku,
ličili na njihove čunove, na Dunavu i Tisi, ali su ličili na talijanske dereglije, koje su kirasiri Serbelonija, na Begej, dovukli. Bilo je i nekoliko oficira u trikornu na toj slici. Kostjurin ih je pokazivao prstom.