Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Godine 1794. u Valjevu bejaše muselim Asan-aga iz Srebrnice, i hoće narod da globi, no moj mu otac stane na put i ne da; zato se zavade.
Ja onu istu noć stignem u Zabrežje (poslednjeg februara 1804. godine), no Živković ne bejaše doneo, džebanu. Pređem na boljevački čardak, gde mi dođe neki obrlajtnant, koji je na kordonu; on je rimskog
Svučemo top u po strane. A Turci konjici pritisli svo polje iznad pašine kuće, a po polju bejaše svuda pšenica posejana, a pešak opkolio kuću i na kuću pucaju, u kojoj Pljakić i naš momak Pava i pop Sreten i jošt sa
U Savamali bejaše oko 50-60 turski̓ kuća i jedna džamija; a kad se Turci ne smedoše u one kuće ustaviti, no svi pobegoše i u Varoš-kapiju
— I tako ode, i često Ivana šalje te mi šećer i kafu donosi i razgovara. Ivan katolik u zakonu, pošten čovek. Bejaše Petrov post, a neki knez Ivan ispreko Drine donosi mi ribe drinske, i on me razgovara, ali uzdiše, ili je lukav ili
Među pročim potrebnim a i šaljivim razgovorima zapita Karađorđe: „Boga ti, momče, kakvu ti onomad budalaštinu bejaše započeo?” Živan: „Od strâ, gospodaru, skrivio sam jošte kad je knez Aleksa zapovedao.
Na to Nedoba: „Valja, valja, no otiđi.” 17. januara. Ujutru rano u 8 sati u kancelariju, no g. Bulgakov jošte ne bejaše došao, zato služitelji kažu mi da neće doći do 12 sati, no posle da dođem. U 12 sati odem, no g.
U 12 sati odem, no g. Bulgakov bejaše kod grofa Neselrode. Pričekam, iziđe Bulgakov, pokažem mu pismo koje su Srbi iz Zemuna pisali, da Turci nisu ni
Dučić, Jovan - PESME
A mrak pada; Svet s klicanjem pali šarene ferale. Ali kad glas stiže da umrije Kata, Mlada udovica, vest bejaše kobna: Sve ulice behu puste za po sata... I sve pokri tuga i tišina grobna...
Teodosije - ŽITIJA
nesitom dušom uvek na njega gdedahu, a i velmože njihove sa njima govorahu da će on biti najbolji među braćom svojom. Bejaše i dete blagoobrazno i veselo dušom, i napredovaše u uče nju, i izazivaše divljenje svojim razumom u detinjem uzrastu, tako
Jer ni taj monah ne beše prost, nego iskusan u onom što je govorio; rekao bih, od Boga poslan bejaše. A mladiću, dok slušaše o inočkom životu i usrdnosti za Boga i njihovim dobrim zanimanjima, izvori suza izlivahu se kao
Pošto su se na večeri dugo zadržali, zapovedi iguman da se udari u bilo, jer bejaše dan nedelje. Ustade iguman i s njime mladić, i odoše u crkvu na molitvu.
A piće njihovo bejaše iz kamena planinskoga slatka tekuća voda što gaci žeđ. I ne bejahu porabaćeni mnogom spavanju. Videvši da su svi ovi
Nego, ili bejaše čarobnik ili je zaista bio čovek Božji, te ga Bog sačuva da mu ništa ne napakostismo. Otići ćemo, dakle, i videćemo da
Jer sve što je očevo i njegovo bejaše, a što je njegovo i očevim nazivaše se. I ništa otac nije govorio da je njegovo, nego da je sve sinovlje, osim jedine
Neki, dakle, Strez po imenu, ako i zlouman, bejaše blagorodan, od bugarske strane carskoga roda, rođak Kalojana cara zagorskoga, koga, kažu, ubi sveti Dimitrije.
Ovaj sveti bejaše iz kraja hvostanskog u Dioklitiji, iz nekog sela koje se zove Unjemir, sin blagovernih i blagočastivih roditelja
Prepodobni zbog toga Mnogo negodovaše i bejaše mu težak toliki dolazak k njemu, te reče svojoj sestri: „Veoma bi nam bilo korisno živeti daleko od svojih, i ne
Jer potpuno ubog i bezdoman bejaše, i ništa u pešteri ne imađaše što bi lopovi mogli pokrasti osim pocrnela tela i na njemu hudih rubina vlasenih, pa i to
Ovako živeći, nekako nemilostiv, nezgodan i nepoštedan neprijatelj bejaše svojemu telu. Beše i telom krepak i neumoran, jer mnogo u pomenutim pešterama besi mnogi i zveri divlje otpre nastanjeni
Radičević, Branko - PESME
“ — „Zmaj Milutin — ta Boga ti, sine! Kliknu starac, milo mu bejaše, Pa ovako dalje beseđaše: „Ta ja i on kâ braća smo bili, Zajedno smo nekad Turke bili.
Hej moj sine, kakav ti bejaše, Kakve l' Turkom jade udaraše, Ta ne bejah ni ja kukavica, Al' on beše naša perjanica.
sišao, Te po drustu razgledati stao; Traži junak Bogom pobratima, Al' u četi junaka ne ima, Glednu dalje, i zaman bejaše, Već za njega zapitati šćaše, Al' eto ga, eto sivog tića, Ide Stojan i vodi vrančića, Za njim stupa ljuba verenica,
Jao, brate, kad se setim jada Što nas hvati onda iznenada: Ni sad ne znam kako sve bejaše Ma začas nas Turci opasaše, Baš iz zemlje kâ da ponikoše — Sve bih rekô, izdade nas neko, Baš izdade, drugače
Ama slabo očiju bejaše Što divotu ovu sagledaše, A međ ovim neko momče Tale, Krasan junak, svi ga Turci hvale. Ja sad ne znam kako s'
“ Mirko zače: „Noćas sve bejaše — Baš se zora pomoliti šćaše, A začu se cika od pušaka, I poklika: eto nam Turaka!
sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg spominje, Te poneki vako započinje: „Vala, kardaš, to bojak bejaše, Nije šala, baš nas pokrhaše, Baš kô da se svaki pomamio, I čujte me, a što bih vam krio: Ako bude kâ što neki
nazada — Već i hladne iskopaše rake, U njih mrtve spustiše junake, U slavu im pesme zapevaše — Al' i drugih pesama bejaše: Majke, seje, ljube verenice Zakukaše kano kukavice, Svaka svoje jade udesila, Ponajljuće Stojanova Mila.
Prva nesvest veće prođe, Ali eto druga dođe, A za drugom dođe treća, Ta bejaše jošte veća, Kô mrtav je, silan Bože!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dok sam živ taj uzvik slušaću. Samo ne mogu da ga opišem, kako u njemu nečega i prestrašenog, i bolnog, i očajnog bejaše. Beše đipila. Zverala si, drhtala, nijala si se i kao htela gde da pobegneš.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I on smerno stoji. O njegovom vratu Samo krst treperi u suvome zlatu. To bejaše Rastko. Sin Nemanjin to je, Što je carske dvore ostavio svoje — Jer ga ljubav goni, jer ga želja slama, Da postane
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Jednom baš ’nod’ kod onog drveta, probušiše mi kazan. Srećom, bejaše kupus. Isteče čorba, ali ostade gustiš. Sunce već beše zašlo, ali je još svetleo crveni užareni oreol, kao da vatra
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Velimir se smejaše i radi sebe, što bejaše veoma raspoložen i naročito radi Gojka: da mu pomogne nameru, jer je već uvideo kud ovaj smera.
Krenula se u školu. Vreme bejaše oštro, hladno... Po celom nebesnom svodu navučen je sumoran pokrivač zagasite tamne boje, iz koga neprestano sipi ona
Ona sama, sa svojim bolom, bejaše sad preča sebi od svega; mišljaše samo o sebi i svemu onome što sad gubi... — Čekaj, stani... za Boga!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Sutradan su stizale vesti iz ostalih krajeva Stradije. Nijednog jedinog mesta nema gde ne bejaše doneta oštra rezolucija povodom „poslednjih nemilih događaja”, kako su to Strađani nazvali.
— povikaše veselo sa sviju strana, tvrdeći kako ga je sam Bog kao anđela s neba poslao da ih spase. Svaki bejaše tvrdo uveren u uspeh pored takvog vođe, da ga ništa na svetu ne bi moglo razuveriti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Činilo nam se — u veke tako biće. Čudan je, i neuhvatljiv, svet mačiji; Mačor moj, u svemu, bejaše drugačiji — Len, dobroćudan, trapav kao slon, Uzvišenim mislima i filosofiji sklon; Voleo je da se ispruži na leđa
Jednog jutra — vrt bejaše procvao — Veska reši: „Napustiću posao, I poći ću, kud i cure tolike, Tamo gde se hleb jede bez motike...
Uz potok, bašta još neobrana, A već tri dana pada slana. Na vršnoj grani jabuka osta: I bez nje, svega bejaše dosta. P.P.P.P.P.P. (Prva podrugljiva pesma protiv povratka prirodi) Kažu: „Vratimo se prirodi!
Pandurović, Sima - PESME
A ruka je vešta Slikala tu parčad zemlje. — Sve kojèšta! — Ovo je kip takozvanog kaluđera. To je čovek kome cilj bejaše „vera“. Takav nije jeo, ni pio, ni znao Za ženu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Gospod mirno svoje poslove, neizneveren nikad od svoga prvog pomagača, koji i sam ne poznavaše odmor i slasti od njega. Bejaše opet leto i računi svetaca zauzimahu svu pažnju njihovu, kad se namah, i opet sa Zemlje, zaori i zatrese jedna nova, ali
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tu još može pomoći samo »politika«, ali joj Sreten ne bejaše vičan, te morade pustiti srcu na volju. Vodeći kolo, on se približi Đurici i nekako s leđa podmetnu mu nogu, te se ovaj
Podizaše glave i uprepastiše se, videvši Đuricu i Pantovca s naperenim ostragušama. Sreten, koji bejaše napred, podiže kosu i kao da htede nekud poći, pa, videvši da se nijedan od drugova mu ne miče s mesta, zastade i sam,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mirni jesenji dani prolažahu u skladu sa njegovim bogoljupstvom, koje se bejaše udvostručilo. Proti naslućene slasti i radosti života, moleći se pred oltarom Majke božije, boraše se svom snagom.
Kasno stiže, a došavši, ne nazva boga, već ravno baci se na krevet. Žena ga upita gde bejaše. —U krčmi, pio sam. —Pio si? — Jesam... No ti ne znaš što se dogodi...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Zašto da njegovi zemljaci pomisle da je više sojtarija no hajdučki kapetan? Ali — pusto nemanje!... Baš tih dana bejaše došao u Brod bogati prizrenski trgovac Spasa Čemerikić sa punim bisagama zlata i srebra da po Gori otkupi ovogodišnju
Obučen bejaše u tursku zaptijsku odoru sa znakom čauša na levoj ruci. Sušta krasota od čoveka u najboljim godinama, Vitak i visan kao
NAŠA ZAGONETKA Glasiti prvak iz Orahovca, kraj Prizrena, Hamza Vukašinović, bejaše po svršenoj berbi priredio gozbu svojim rabotnicima.
Toga opet, dvadesetoga večera po Milojevu turčenju, Bogdana bejaše ostala sama sa sinčićem u kući. Susedi su već računali da joj je bol malo oduminuo i da je mogu ostaviti samu.
— Napolje iz kuće, Ciganine crni! Nadvor i ne plaši mi dijete! — kriknu ona ponovo i podiže put njega ožeg. Bejaše kao lavica odlučila da mu se, baci sa tim jedinim oružjem u ruci dokle jedno od njih dvoje ne padne mrtvo.
“ Pa se nadnese nad mrtvo– ga sina i mahnu rukom da ga otkrije. Mrtav Jablan kao da bejaše zaspao. Lepotan majci kao i za života. Preko njenih usana olako ali snažno pređe ponosan majčin osmeh.
Jer vreme bejaše strašno Mlado–Turci behu odlučno naumili da nas izleče od kosovske boljke. Škole nam se zatvarahu, sveštenici hapšahu,
odozgo... Derman iskam, sinovi moji!... Čiča Mojsil i „derman“ bejaše našao. Obnova suđenja njegovom sinu najpre. Podmićivanje, moljenje Turaka, zauzimanje svih oko uticajnih ljudi.
Eto, ni na ovakvoj noći ne otvaraju. Vidite li čudo?!.. A noć, upravo još veče, odista bejaše strašno kao da je nastupio sudni čas.
Onako otprilike kao što su nekad otimali iznenađenim narodima mongolski bogaduri. Mržnja, narasla kao neman, bejaše napunila i namračila ovu tešku noć.
Kula bejaše puna. Gosti večerali, pa se zadovoljno prućili po prostiraču s obe strane odžaka duž cele odaje, puše i ćute, a domaćin,
Njihova dva sela razdvaja samo nevelika Jagnjenička Rijeka, a Preležanin ne bejaše dotle znao za njegov povratak iz Turske. Povratak!.. Zar je to mogućno?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
kad je Subotić bio u šestom razredu gimnazije”, pa dodaje još i ovo iz Subotićeve autobiografije: „U Karlovci još ne bejaše nikad đačkog majalosa. Majalos ispade prekrasno i donese upravitelju samo priznanje i pohvalu.” K.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zaklinjem te Bogom, ne muči me!' Isus mu, naime, bejaše rekao: 'Iziđi iz ovoga čoveka, nečisti duše!' Zatim ga je pitao: 'Kako se zoveš?
Ilić, Vojislav J. - PESME
A to joj bejaše dosta, Te prema veselom Kići toliko stidljiva posta Da se izgubi čisto. Kad Kića podiže oči, Ona se zasmeja naglo i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
bedne suknje svoje, koja u neprestanom sa trnjem borenju znatne častice svoje centralne mase u plen ostavljati prinuđena bejaše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I pošto mu ostatak vojske bi pribijen uz gradske zidove, i već se ne imaše gde borba na konjima voditi, a ne bejaše prilike da će ih primiti u grad, prvi Momčilo sjaha s konja, pa pešice udariše na neprijatelja, boreći se živo i