Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Turci su bili doprli do Vijene, i oterani opet natrag do Beograda, a duž puteva belele su se i sušile ljudske lobanje i kosti.
Kuća trgovca Žolobova bila je ispod brda, na kom su se belele crkve u Kijevu, pa je Pavle imao da sluša zvuk zvona svaki čas, i danju i noću. To brujanje zvona dopalo se bilo Pavlu.
Kao čopor kurjaka pratila je Turke pri povlačenju od Budima. Kosti su se ljudske belele, njihovim tragom, pedeset godina. A njihova crvena aba prolepršala se, posle, i svim evropskim bojištima, pa se pamtila.
Te tičice su bile nevidljive, sitne, ali su bile tu negde, u granju i na travi, na zemlji, na kojoj su se belele visibabe, kao zvončići.
Upadosmo, sirmijski husari, pa se poženismo, dok su sela još gorela u Posavini i ljudske kosti belele se, na drumu prema Belgradu. Uzeo sam mu ćer, pa sam starca naterao, i da mi igra u svatovima.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I tako i bi. S proleća već je bila uveliko bašta prekopana. Izvađene i nabacane uza zid belele se gomile kamenja. Zemlja se crnela meka i izrivena.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Dobro je što svetionik gori!« — pomisli. »Po njemu ćemo naći put!« Sve do ivice obzorja belele su se kreste talasa kao nekada starčeva kosa. »Možda je još živ!« — prolete mu kroz glavu.