Upotreba reči belim u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Naše je selo sa Nemcima izmešano — a Nemci su naši pitome naravi, blaga razuma... Pred nas su izlazili s belim krpama, a pred Madžare, kao pred jednovernu braću, sa litijama. Gostili su i nas i njih...

— A prijatelja imaš li? — Nemam!... — I belim uvelim rukama pokrila je još tužniji izraz bledoga lica. — To je tužno! Ona je jecala od bola.

Tetka mi se lepo obukla: na njojzi čista sadi košulja, na glavi crna svilena marama s belim pegama, a na prepregači čisto crvena osnova sa sitnim plavim cvetovima, haljina zagasito žuta s tankim belim prugama; i

marama s belim pegama, a na prepregači čisto crvena osnova sa sitnim plavim cvetovima, haljina zagasito žuta s tankim belim prugama; i na meni čista košuljica; a otac mi metuo oko vrata crnu pošu s kratkim, sitnim fronclama, preko poše su

crnu pošu s kratkim, sitnim fronclama, preko poše su padali čisto beli koliri od košulje, prsluk beše od crne svile s belim okruglastim dugmićima, na noge je obuo opanke, a bele suknene obojke lepo je pritegao crnim kajišima.

vreme skoro u celome Levču nisi mogao naći na devojci ili ženi nešto kupovnoga, a na Stojni crvena marama s plavim i belim cvetovima, tako i haljina, rekao bi od plavoga je kašmira, pa minđuše, pa belenzuke!...

što je bila spolja čista, taka je bila i iznutra: kujna lepo raznim gvozdenim i bakarnim sudovima okićena; u sobi dva, belim čaršavima zastrta kreveta, u začelju jedna ofarbana klupa, a u sredi sobe astal... Na duvaru je visio sv.

A kapetan skinuo jemenije, pa, u belim čarapama u koje je kapetanica vešto uplela dva-tri crvena ili plava listića, prekrstio noge, pa se posadio nasred

A znaš da mi srce jedva bije od bolova koji ga stegoše! — reče jadno devojče, pokrivajući isplakane oči svojim belim ručicama. — Moraš, kćeri, i ti ići da ga dovedemo kući...

I starac ljubljaše njenu zbunjenu glavu tako nežno i umiljato, milujući je po belim obraščićima, da se devojče pobojalo da ne bude istina što seljaci govore da će joj otac pomeriti pameću...

Obradović, Dositej - BASNE

” 134 Guska vozgorđena Među belim guskama nađe se jedna najbelja od sviju i najlepša. Sve je guske pado gledahu i njejzinu lepotu hvaljahu, dok se ova

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

i spokoja ne da Leti vetar pun sena, moj vranac ne može da spava Čuvaj se vranče da te ona ne pogleda Došla je, s belim šeširom, kroz granje, U zori gde se puši, pun magle, crni stog Pljuskali je talasi klasja, u mračnom nebu iza nje

O ŠIVAĆIM IGLAMA Iglama, koje su nekad kroz oblake letele sa zlatnim, crvenim, plavim, zelenim, ljubičastim I belim, svilenim, repovima, sad su crni, vuneni, repovi izrasli, sad te igle, crnim repovima, šiju zastave i pokrov za

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

I dvorili su po običaju Aganlinom, jer pred njim niko nije smeo sesti, pa i sama ulema, tj. starci s belim bradama morali su svagda pred njim stajati.

Dučić, Jovan - PESME

GOZBA Kad prođu dani, ko će znati Da kaže povest o njima — Prolaze kao ludi svati, Na belim i besnim konjima. Ja rasuh pesmu kao more, Svi od nje zvuče gajevi; I blaga koja u dnu gore Čuvahu ljuti zmajevi...

SVETAC Noćnim putem, belim i prašljivim, vraćao se svetac iz grada u planinu gde je bila njegova koleba. S njim je išao samo njegov mršavi magarac

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Kraj kreveta mali stočić s čašama, pljuvaonicama, medicinama i ponudama. Momci, u dugačkim i belim keceljama i mekim cipelama, lako stupaju po podu i pažljivo gledaju u Jocu.

Ćirica skoči sa svojega sedišta i otvori vrata od kola S druge strane iskoči jedan mlad čovek u belim rukavicama, pređe na drugu stranu kola i pruži ruku u njih.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Bolje da sediš kod kuće, pa da čuvaš kuću, kad ti je bog dao dosta od čega ćeš da živiš, nego što kočijašiš kojekud po belim svetu. Tako završi Nića svoj monolog, pa opet produži da misli; nabije ponovo lulu, ukreše i zapali je.

— viknuše ljutito u jedan glas oba popa. I kola pođoše. — Srećan put! — viče za kolima i maše belim rupcem frau Gabriela. — E, to je baš lepo. Ko bi to rek’o. E, baš, baš...

Razgovarali su se o ovogodišnjoj letini i jeli prženice namazane mašću i belim lukom, tek da se kol’ko tol’ko zabave do večere.

Mlada žena, u čistoj cicanoj haljini otvoreno plave boje sa belim bobicama, ustade brzo, i pripreti nestašnom mališanu koji držaše obe šake pune prašine. Putnik je pogleda.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Tek kad uđe do ramena on se najedanput povi unapred i odmah zatim njegova se crna kosa sa širokim belim vratom izgubi u prljavoj peni talasa.

Afrika

došao da nam pravi društvo, on svoj uptljani triko, kaljave čakšire i duboke čizme preko kolena zamenjuje čistim plavim i belim trikoom, širokim belim čakširama i platnenim sandalama.

on svoj uptljani triko, kaljave čakšire i duboke čizme preko kolena zamenjuje čistim plavim i belim trikoom, širokim belim čakširama i platnenim sandalama.

17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda.

Njine tamne oči pune su plavog neba koje se gasi. Sretaju se i mladići u belim evropskim čakširama i ružičastim košuljama; retki su oni koji nose frakove ili polucilindere.

Za „lampu-oluja“ kaže: „Pa bon, il i a pa bon isi, otr!“ Odmah po ručku žuto platneno odelo zamenjujem belim, radi posete koju ću sa Vuijeom učiniti guverneru. Idemo autokarom u Benževilj, sedište guvernera.

žena ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim ramenima nasilnost ovakve prirode.

Prva ličnost na koju naiđem u Boakeu jeste gospođa Bede. Neobično elegantna, pod belim kolonijalnim kalpakom postavljenim zelenom svilom, sa zelenim velom preko snežno bele odeće.

Želela bi da je ozbiljna kad me vidi, ali ne može da izdrži i zacenjuje se od smeha. GLAVA ČETVRTA SA JEDNIM ČUDNIM BELIM MEĐ CRNIMA. ŽIVOT JE NjEGOV GORI OD ŽIVOTA IJEDNOG PSA.

U bifeu za stolovima svi belci u snežno belim odećama. Moje sedenje u društvu N–a i Švajcarca izgleda da sve začuđuje.

Ovi su svi sa kratkim sedim bradama i ogrnuti belim plaštevima. Tek kad dođem njih, primećujem da je sa strane jedna streja, da je pod tom strejom postelja od bambusa i da

Kad sam se probudio silom, uviđam da je bolje tu u kolibi odspavati dva-tri sata, pa onda tek produžiti. Spavao sam na belim sudanskim tepisima, buđen svaki čas razgovorom mojih pagajera sa crnim seljanima.

Na pola puta nas sustižu četiri sveštenika, starca, u belim pastirskim odećama. To su kovači za svu okolinu. Sa njima je njin šef Njamakani, glavni sveštenik i glavni kovač.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Lep kao Ciganče. Đurđe je bio uzeo stav „mirno“ pred tim Venecijanom, crven kao rak, pritegnuv sablju uz but. Svojim belim zubima, kao nizom bisera, on se cerio, ne bi li se umilio tom strašnom čoveku.

Sav u crnom somotu, sa belim rukavicama do lakata, i crnim, nojevim, perom za šeširom, Garsuli je privukao pažnju cele te gomile, koja je već znala

Međutim, to jutro – kad se ova priča nastavila – na toj čatrnji bio je ostavljen samo jedan stočić, crn, od ebanosa, sa belim ukrasom, od sedefa, i dva tronošca. Kuća se već selila. Trifun je tu čekao ženu, to jutro, poguren, srozan, kao lešina.

žena bi i posle dugih kavalkada, preletala prepone, preko panjeva i ograda, dižući svog konja, uzdama, u svojim belim prstima.

Njegova žena bila je već u kolima. Sedela je na visokom sicu od žutog kordovana, sva u plavim taftama i belim riševima, opkoljena koferima, koje je gurkala od sebe, čizmicama koje beše tek obukla.

Ti trgovci, sa belim čalmama oko glave i velikim crvenim turbanima, gledali su ga začuđeno, ali ga nisu isterali iz čuna.

Bila je na tri ćoška, kao uzidana u neku kulu. Bila je utvrđena u svakom svom uglu, velikim, belim kamenom. Imala je strehe vrlo visoke, a prozorčiće tako uske, da su Isakoviča sećale na puškarnice, u zatvoru, u

Isakovič posle ugleda, na dnu jedne aleje, Herrenhaus, zidan u crvenu ciglju, sa prozorima belim, zaraslim u divlju ružu. Pred zgradom se video vrt u zelenilu i vodoskok, koji je prskao u visinu.

Neki čovek neobične gojaznosti, u čizmama do iznad kolena, u belim, jahaćim čakširama, od kože – neka žena, u žutoj, svilenoj haljini, do zemlje, povisoka – a iza nje, mlada devojka, u

Pa nas ispunjava nekim šapatom i zvucima, za koje čovek ne zna, ni šta kažu, ni zašto nas pokrivaju belim cvetom bagrenja, ni otkud dolaze. Da li sa zvezda? Ili, iz našeg prošlog života i naših uspomena.

A putovao je sad à la grande! Dugajlija, u čizmama do iznad kolena, u kožnim, utegnutim, belim, oficirskim čakširama, u kaputu oficirskom, tamnoplavom, sa belim reverima, pun crnih šeputa u kosi, pun srebrnih

u čizmama do iznad kolena, u kožnim, utegnutim, belim, oficirskim čakširama, u kaputu oficirskom, tamnoplavom, sa belim reverima, pun crnih šeputa u kosi, pun srebrnih širita na grudima, na šta li je ličio? Na lutku. A držao se oholo.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Krut je, od grube vune višnjeve boje, sa crvenim resama pri dnu: često je potkićen belim i sjajnim đinđuvama. Sokaj nose samo neveste, i to prve tri godine.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Zatim su, kosimice sekući trg i lepršajući svojim belim kapama, prošle opatice i ne osvrćući se. Među njima bila je jedna mlada, ali još niko od gimnazista nije uspeo da je

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Već je nasred sale. Magarac pun praporaca na „šabraku”; jahač u belim „triko” čakširama, na glavi crvena zašpicena kapa sa praporcem, pa se delija svima klanja.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Uh, što se žene busahu u grudi, zapevahu, vitlahu svojim belim platnima, povezima, obojcima! Iza obora, nad strminom, vide zbilja nepregledne vrbake i ritine, u ogromnom, mutnom,

Nakinđuren, sav u plavim, svilenim trakama i ešarpama, i on pod klobukom, zakićenim belim perom i srebrnim kićankama, činjaše se kao da je slamom ispunjena nakaza.

Pa ipak, posle tih mirnih dana, pod belim oblacima bagrema, mada on to ne primeti, poče činiti, u kući bratovljevoj, zlo.

Lagala je. Uhvati je u laži već prvih dana, mirnu i lepu, i pri tome. Lagala je, pred mužem, sa jednim svetlim, belim osmehom.

Taj brat, ogroman, težak, u kolima, sav u plavom srebru, sa belim perom, ipak mu je jednako bio pred očima. Izmučen nesanicom i grižom savesti, ne govoreći nikom ni reči, čuvajući se

Iznad dubokih provalija tame, pogled mu se opet zaustavi u velikim naslagama snega što se spuštao po urvinama u belim potocima, punim kamenja, iznad kojih visovi više kao da nisu bili pred njim, već u snu.

Evgenija Virtemberškog, Vuku Isakoviču, dok je on stajao pred njom, ukrućen, nadodoljen svojim plavim trakama, ogromnim, belim rukavicama što su mu dopirale do lakata, crvenim čakširama što su mu visile napred kao kese, natrag kao džak – „toliko

zboranim podvaljkom i visećom kožom pod ušima, bradicom koja beše vrlo mala i jabučicama crvenim koje su se videle pod belim praškom, rasutim po celom licu, punom crnih, nameštenih mladeža.

stepenicama terase, svojim dugim senkama, ošišanim drvoredima, zelenih grana i dugih praznih putanja, na kraju sa nekim belim stubovima, oni se rashladiše vetrom koji se jedva osećao, prijatan i lak, i nebom što beše celo jedne boje, blage i

Drhtave mu postadoše ruke i smešno tužan, kao gusan na ledini, stajao je često, među belim šatorima, u poljani, raskoračen, nakrivljene glave i očiju, gledajući na nebo.

konje, njegove čudnovato odevene sluge, pa i njega samog, kao nekog pašu, ma samo za trenut, u njegovim svilenim pojasima, belim čarapama, sa njegovim zlatnim kopčama i vezovima, sa brojanicama, čudnim, žutim očima i pljosnatim nosem, njegovom

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“¹⁶¹ Kao i od drugih zlih bića i nečastivih sila, i od more se ljudi brane belim lukom. Poznato zaštitno sredstvo, koje spominje Vuk, jeste i metla naopako okrenuta i stavljena iza vrata spavaće sobe.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

A bombe su padale svakog drugog dana, tek da nam ne bude dosadno dok čekamo odrasle da se vrate na belim konjima. Jednoga dana pročulo se da počinje saveznička invazija. Invazija— strašno lepa reč!

tako poučni prostor ruševina koji se danas može videti još samo u nekim od najnesrećnijih evropskih gradova, ograđen belim konopcima i tablama koje upozoravaju turiste da je to jučerašnji svet, a ne ekstravagantno delo nekog manijačkog

Lavirint kaldrmisanih sokaka pleo se među belim minaretima sasvim nalik okamenjenim mlazevima vode. Negde su, grmeći, odlazili ekspresni vozovi, a njihovi zvižduci

Dok čeka, Bel Ami prevrće knjige rasute po belim plahtama. Alber Kami Leto. Nikada u životu neće doznati da je bio tako blizu rešenju svih svojih zagonetki.

se završava stari, izanđali, onaj što je već napukao, a gde započinje novi komad, devičanski nevin i taman, posut malim belim tačkicama zalivenog šljunka, onaj preko kojega rolšue samo predu...

najzad, dvadeset i pet! Sunce mamino! Ugledala je u daljini, među belim kelnerskim bluzama, kako izlazi iz polutame, vidi njenu svetlu kosu i zna: samo njih dve dišu istim ritmom, jedino njih

opak kosooki momak s crnim brkovima, pomalo azijatskog izgleda, elegantan na provincijski način, sapet usko krojenim belim odelom, na čije je revere bila drsko izbačena kragna crne košulje.

Očistio joj je ogrebotine na leđima alkoholom i posuo belim prahom. Poslušno se okretala u postelji koja je mirisala na čistog, odnegovanog muškarca, nudeći mu bez stida telo,

Sremac, Stevan - PROZA

Još je rano. Deca se po školskom dvorištu jure. Neki seli pa doručkuju proju s belim smokom, drugi se tuku, treći vode sina Micka bakalina na bunar da opere nos: tukao se, pa je u boju bio slabija strana

Radičević, Branko - PESME

On glednu svome zlotvoru, najveću, Što njemu ćaše svaku uzet sreću, Iz zavičaja mila što g' izagna, Pa svetom belim potucati s' nagna.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Iš’o je u iscepanim čakširama, koje behu iskrpljene belim koncima; u masnim, prljavim mintanima; opasan s nekoliko pojaseva; na nogama svinjski opanci iz kojih strčaše navek

— Majka te zove! — I ti ne gledajući na mene, brzo, previjajući se i izbacujući iz šalvara tvoje male nožice u belim čarapama, otrčiš materi koja te pošlje da joj nešto kupiš u čaršiji.

Naročito starci. Uvijeni u dugim, postavljenim kolijama i pogrbljeni, idu polako. Iz cipela im se pomaljaju noge u belim čarapama. Oko vrata bele im se ispletene jake, „koliri“. A na glavama im velike, tople šubare.

A ona, ne zatvarajući vrata za sobom, svakome posebice donosi kafu u belim šoljama. Pa onda se, iza vrata, do zida, ili blizu peći, povuče, stane s prekrštenim rukama na pojasu i čeka da uzme

I već počeli, koga god sretnu od dece i slugu, da šilju po Fatimu, čuvenu, prsatu Ciganku s belim licem, crnim i okruglim očima.

Ulazi na kapije, uskače s konjem u sobe, goneći ispred sebe svirače i Fatimu, koja se, u belim, svilenim jelecima i šalvarima, vije oko njega, igra mu, zapara palcem dahire, pevajući besno, iz sveg glasa: Ja ne

Do nje moja baba, pa druge starke, sve jedna do druge. Pa čiča Toma, u žutim od šajka čakširama, s blagim očima, belim, malo kao podnadulim licem, glasom oblim i oštrim, više kroz nos; pa čiča Mase, Pera, Arsa — svi ostali.

Spustih se na jastuk. Kao što rekoh, on nije ležao. Postelja iza njega beše dignuta u kraj sobe i pokrivena belim čaršavom. Sedeo je s prekrštenim nogama, potpuno obučen.

Sedeo je s prekrštenim nogama, potpuno obučen. Samo bos, u novim, belim čarapama i ogrnut nekom starom, valjda materinom mu, kolijom. A ostalo — kao da nije bolestan.

Kostić, Laza - PESME

Kad sneg škripi zubma belim, a da šta ću ja da velim, u po noći preveseljke, sa netrenke terevenke? »Gospođice, dobro veče!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Mislim, da baš tako ludo i ne radim. Na priliku, ti mrziš na belilo, pa se zato i ne belim. MAKSIM: Nisi li sama priznala da je na balu svaka nabeljena? SOFIJA: E opet ti svaku šalu uzimaš za gotove novce.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

“ —Vaš cvet? —Onaj koji se ukrade sa groblja u ponoć. —Vaše piće? —Paradajz-džus s malim belim miševima. —Kakvi ste vi, u stvari? —Ja sam kao mačka: bace me na glavu ja padnem na glavu!

udara, kad tamo — a ono ona u beloj balskoj haljini, mestimično izjedenoj od strane moljaca, stoji sa šeširom na glavi i belim rukavicama pred ogledalom i jodluje u ritmu čuvenog hita iz prošlog veka „Vino, pesma i žene“.

uspela kombinacija hronične upale krajnika, šmirglpapira, lažnog ruskog basa i nadsinhronizovanih crtanih filmčuga o belim medvedima. — Imate gazdu! — zamaučem u slušalicu i tu počne provod! Dasa je s radija i traži tekst za novu reklamu.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Čistunac labud jezerom plovi, blistav i miran ko sunčan dan, liči na barku s jedrima belim u kojoj deci dolazi san. Zajedno s njime, u modroj vodi, njegova slika naglavce brodi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Razbojnici na kolenima izručuju plen u bezdane mora, širokim belim putem putuju gomile srebra i zlata, na zemlji sva svetla pogašena i tanjiri prazni, svako je vratio svoj plen: čas

nailazi vizantijsko poslanstvo sam car sa lotos—krstom u ruci i njegova kći ne dižući oka s knjige pa vojvode u belim kožusima i monasi što kriju sokole pod rizom vizantinci nikada ne behu mlađi no pretposlednjeg dana od sreće svi

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

vladaše velika tišina u celom selu; tek po negde zalaje besposlen pas, ili grakne vrana, tražeći hrane pod ovim gustim belim pokrivačem.

«.. Kad se Vlajko umi i opremi, ona ga uvede u drugu, čistu sobu, gde na sredini stajaše sto, pokriven belim kao sneg zastiračem ; na njemu poslužavnik sa slatkim i čaša vode, bistre kao kristal.

Odjednom škripnuše vratnice i kroz njih uđe seljak u belim košuljama. Sumrak se već uhvatio, te mu se ne raspoznaje lice. — Dobro vi veče! reče on, prišavši Ljubici.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 14. Domaćine, koledo! gospodine, koledo! Zastasmo te za večerom, Gde večeru ti večeraš, Belim grlom vino piješ, I očima biser brojiš, I rukama gajtan pleteš; Dodaj nama kraj gajtana, Na čem’ ćemo Boga molit’

“ 61. Osvanu zvezda na vedrom nebu, Rabar devojci pred belim dvorom: “Jesi l’, devojko, peškir navezla?“ — “Jesam navezla, nisam povezla; Nestalo mi je svile tavlije, Svile

Dođi, dušo, u dvorove moje, Da mi lečiš moje grdne rane: Zavijaj i belim ispod grla, A ispiraj mednijem ustima. 192.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

SAMOĆA Sve dok si strasna i bludna, ma luda i gadna i čudna, sa telom starm i sedim, il pupovima zavijenim belim: ja te grlim osmehom bledim i branim. Ja te želim. Ruke mi drhte, ko suve grane, sa kojih nebo jabuke pobra.

POD KRKOM Ležim pod jarbolom belim. I plovim po zrcalu srebrnom beskrajnom. Predamnom na otoku tamnom i crnom, sa jednim manastirom neveselim, kao

Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem i ja, sa duhom potamnelim, teškim, i neveselim.

Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem, i ja, sa duhom potamnelim, teškim, neveselim.

Izlazak iz Novog bio je vedar i plav, pri zalasku Sunca. Novi, sa svojom plažom i svirkom vojne muzike, sa belim odećama žena, kao malim jedrima, ostao je u senci brda.

Ja sam iz Beča pošao u žaketu boje blago zelenih maslina, u cipelama belim, od kože jelena, sa šeširom crnim igrača tangoa. Bio sam tipična pojava svog vremena.

Banaćanskom bećarcu kojim ga ispratiše do kapije, kad je odveden pred Sud. Čašu za svežanj siromašni, sa belim kruhom, koji mu ostade pod krevetom. U slavu visokih plotova, nabijenih žicom trnovitom.

Dočekala me je jedna starica, kaluđerica, sa belim platnom oko glave, kao neka holandska ribarka. Imala je belo kuče ka krilu, koje je lajalo na mene, a oko pasa imala

Vojska nove Austrije, tobože republikanska, pojavljuje se, na ulici, pod zastavama novim, crveno‑belim, srednjovekovnim.

Ne vide da bi posle nekih rečenica trebalo dugo, dugo ćutati. Da ga mogu igrati i pred jednim belim platnom, na pozornici od samih ogledala. Da su to večnosti.

Ko zna, nisu li, nevidljivo, već davno u vezi, i nije li i to ljubav. Velike žene usedeličkog stasa, sa ogromnim, belim platnima oko glave, kao jedra kad se, u daljini, smanje i naduju, prolaze dole, po kamenitim, zvonkim ulicama; obuće im,

Stare žene su klečale i molile se pred zidom, popločanim belim pločama, kao što su sad stubovi u svim francuskim crkvama, na kojima piše: „Umro za Francusku.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

A u bašti je bilo mnogo svakojakog cveća, a najviše ruža sa krupnim, sjajnim, kao sneg belim cvetovima. Crvenih ruža onda nije bilo, već samo belih.

krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata tračica krvava Kom rana mala ko rumena ruža Na belim grudma.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Pa onda lepo svi usednu na kola sa belim konjima i voze se u veliku šumu koju zovu Topčider; tu Bora trči po parku i vuče svoja ručna kolica...

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Al i napuklih kostiju, šuplje kože, Srušena i mrtva, šljiva može Da se, po nagonu veoma starom, Okiti bleštavo belim beharom.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

neobično bogat ribom, a naročito belim tunjevima i delfinima. Loveći i sami u blizini toga bogatog ribolovnog mesta, mi smo se na njemu naročito zadržali da

Rakić, Milan - PESME

rodim, Da živim, i umrem, sve u istoj kući, Da celog života, nikud ne mičući, U istome krugu razgovore vodim, — A ja belim svetom rasuh život ceo; I na obalama gde je večna plima, I u svakom gradu, svakom mestu, ima Po kap moje krvi i mog

Možda nikad više! Zbogom. — Sneg još pada, Sve tragove briše, zavejava sve, I pod teškim belim pokrovom, bez jada, Ko ogroman labud, sva priroda mre.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I vezanih nogu, u belim, novim čarapama, jednako podskakujući, nastavljao bi: — Oh, oh!... kurva Marija!... Tetka, čuvši, brzo bi istrčala.

ali još jednako svežeg, obrijanog vlažnih usta, još vodnjikavih očiju a uvek sa brojanicama, u lakovanim cipelama i belim čarapama...

Magda je za to vreme iznosila iz onih dolapa, gde su bile savijene spavaće haljine, pokrivene belim čaršavom, dušeke i jorgane.

Pored ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte

Gotovo slep, poguren, duge, od duvana i čibuka gotovo žute brade, i obrastao gustim belim dlakama oko očiju i obrva. Trese se od starosti i jednako se muči zagledajući oko sebe, da li je zaista tu, kod njih.

Obučena je bila pola seoski, pola varoški: u anteriji, zabrađena, istina dosta novom ali prostom šamijom, u belim debelim čarapama i opasana seljačkom futom i sa obešenim nožićem o pojasu.

Već je bila stara. Suva, visoka, sa uskim licem, mirnim, gotovo belim očima i ustima. Ma da je imala čime celu kuću da namesti, ipak ništa nije činila.

I jedino što je, mesto u opancima i bosa, išla u papučama i vunenim belim čarapama. Pa i to, koliko se puta zaboravi i počne da vezuje opanke, dok ne bi, smejući joj se, Arsa podviknuo: — E,

| Sofka, sa baba-Simkom do sebe, onako odvojena, na najlepšem mestu na dušeku koji je pokriven belim novim čaršavom, svlačila se. Ali nekako sporo. Ona je odavna za sve ovo znala.

ulazu stajati testije hladne vode, poređani redovi nanula i Ciganke u mokrim haljinama, suve, crne sa svetlim očima i belim zubima. A iz pravog amama će dopirati toplota, para i ona zagušljiva amamska ustajalost...

Okreće se svome grnetaru, koji ga u korak prati, i grca, muca: — Alile, de, sinko! Alil, poluciganin, u belim čakširama, sa čalmom, dugačka nosa, prosed ali visok, dugih ruku, | dugih laktova, počne da izvija i trepti grnetom.

ispred kapije vide svekrvu i poljubi je u ruku, a na svojim obrazima oseti njene usne, hladne, uzdrhtale, a posute već belim maljama.

Pandurović, Sima - PESME

Išao sam. Al’ svemirom celim Bled se nemar, tiha tuga širi; Svet sa bolom života se miri; Ruže ćute, pokrivene belim Sjajem pune mesečine; grane Šýme, mole milost na sve strane. Svet pokoja večnog čeka dane.

JULSKO VEČE Po stazama belim ispranoga šljunka Pada letnje veče mirisno i tiho; Nepregledna polja plavoga kaćunka Osvežen je vetrić milujući nih’o.

I gledaju nas zato što idemo U košuljama belim parkom ovim, Gde bolnički se miris širi jak; Ne znaju draži sa životom novim, Ljubavi naše neumrle znak. ...Gle!

Stanković, Borisav - JOVČA

Deda Jovčo!... Hoćeš tamo, kod nje, da te vodimo? JOVČA (ukaljan kako je uz put padao, gologlav, u belim čarapama, neopasan, u košulji, kako je od kuće, iz zatvora, utekao; idući šlogiran, trupkajući i zanoseći se, krklja i

Ćosić, Dobrica - KORENI

Najpre u sitne komade izlomi simit, zgrudvanu zelenu paučinu. Simit se puši belim, ljutim dimom. Tada bi se sećao belog dima duvana Turkinje u crnim šalvarama koja u jagodinskoj mehani sedi uvek u uglu

Šta li je imala da mu kaže? Ona je nešto znala, mislio je često dok je lomio zelene simite što su se pušili belim, ljutim dimom. Sada se seti da su svinjama, dok su jele te simite, iz usta visile zelenkaste žvale.

Bilo je to nekakvo mršavo životinjče s belim prugama, mirno, nije roktalo, nije se branilo kad su ga konopcem vezali i zakačili za kuku kantara; samo se kezilo na

Korito se smanjilo, i ona, u oblačiću pare, na svojim rukama vide dete, golo i debeljuškasto, s belim žirom među nožicama presavijenim u kolenima, maše ručicama, miče ustašcima kao da joj nešto priča, i ona ga ljubi po

pitala se Simka, a plač u sutonu u njivi slatko je zabole. Drveni krevet zakrcka i zacvile za njom. Snažnim belim rukama Simka steže rešetke na otvorenom prozoru. Mesec mleči veliku gomilu žutog kukuruza.

Posle je mati dala fes mlađem sinu, a on je poneo šubaru od jagnjeće kože. Fes im je bio veliki, pa ga ona belim koncem prošila da ga smanji. Uvek ga stavljao na glavu tako da prošiveno bude pozadi.

— diži se, Đorđe, danas se ne sedi! — dodade i požuri u svoju sobu. U belim gaćama i košulji, sa crnim zubunom od sukna, širokih pleća i snažne, uspravne glave, otac se učini Đorđu još krupniji a

Sigurno će ga obesiti. Bila je najlepša u životu ta noć s leskavim kukuruzima, mrklim drvećem, mračnim topoljacima i belim, talasavim putem, a čula se Morava.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ali, iznenada ono poče da žmirka, pa da se gasi. Ubrzo sasvim utrnu. S velikim, belim brodom talasi su se igrali kao s čamcem od hartije. Odjednom, začu se nečiji krik, pa hropac. Brodovlasnik se strese.

kao skakavci zaposeli su svaku uvalu, pojeli sve sireve, sve masline, sve ribe, obrstili kupine i smokve, pa na uzanim belim daskama, uz pomoć jedra, zajahali talase.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Njegovo ime je ostalo sačuvano, ali ne kao vlastita imenica nego kao prisvojni pridev, ispisan belim slovima na tamnoplavoj uličnoj tabli: Simina ulica.

gaze je automobilisti, udišu prolaznici a tama opstaje, nepromočiva i na suncu i na daždu, jednaka pod crnim i pod belim nebom.

Ta je odaja, čista, bila sva obložena belim muslinom i zastrvena skupocenim ćilimom i iz nje se, opazio je Pirh, kroz niz niskih prozor čića pružao čudesan vidik

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

I gledaju nas zato što idemo U košuljama belim parkom ovim, Gde bolnički se miris širi jak. Ne znaju draži sa životom novim Ljubavi naše neumrle znak. ...

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Mala jedna lađica sa belim jedrima isplovi polagano iz krotonske luke. Pitagora je proprati pogledom. Ona uze pravac ka jugoistoku; to ožive u

Imao je tri noge i crnu kamenu ploču. Pored njega nalazio se jedan zemljani ćup, napunjen čistim belim peskom. Arhimedes je, služeći se jednim malim sitom, posuo kamenu ploču stola ravnomerno tankim slojem tog peska, pa

Isak, lepo izrastao, izgledaše sveže i veselo. Njegova svečana odeća, jedna vrsta crne mantije sa belim ovratnikom koji mu je pokrivao i grudi, stajala mu je odlično. Bujna kosa padala mu je na grudi i potiljak.

živeo u dalju i bio prijatelj naše porodice, predstavlja Todora u njegovom „bidermajerskom“ odelu, sa uskim okovratnikom, belim svilenim prslukom iz čijeg isečka ostentativno izvijuru kruto uštirkane čipke, sa dugim, fino raščlanjenim, zlatnim

Oni to učiniše i onda redom zariše lice toliko duboko u blok, da im se nosevi napuderisaše belim gipsovim praškom. Onda stajahu tu kao okamenjeni, dok ih ne zamolih da obrišu noseve“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Sve, sve. — Onda ste stali usred one velike trave. Ti si bila u plavoj cicanoj haljini, poprskanoj belim okruglastim pečatima, onoj u kojoj sam najviše uživao kad smo bili verenici i u kojoj si ti zaista divna.

Pojaviše se trubači sve na belim belcatim konjima, a za njima konjanici sa zastavama svakojakih sokolskih bratstava i župa.

ispružali su oni, visoko uvis, desnu ruku raširene šake, upirući svoje sokolske oči poglavito na dame, što su ih belim i malim šačicama svojih do ramena golih ruku odozgo živo pozdravljale.

suvo, a zasipalo još od jutra Badnjega dana, to su male straćare i svi sokaci, potpuno pusti, brzo zavejani debelim belim slojevima. I okolina, sva bela ovoga Božića, izgledala je svečano nema, dok je varošica ulivala tugu.

Najednom, tako zaklopljenih očiju, zamišljen i zanesen, trgao sam se. Iznenadio me zvuk zvona što je dolazio sa belim stadom koje mi se približavalo i opominjalo da nisam sam, kao što sam mislio.

sahranjivali su naši i Francuzi na jednom prostoru onoga platoa, kopajući za njih rake i obeležavajući im grobove belim krstovima koje su sami deljali i na kojima su umesto imena upisivali „srpski vojnik“ pošto se nije znalo koji su.

i meke kao paperje, stršale su njene zlatne loknice ispod kapice duboko navučene, a velike plave oči, pod kao sneg belim krznom, gledale su me nekako nedetinjski.

sunca, u najsvetlijoj čistoti jutra iza mesečine, blještali su prostori pokriveni šumama, njivama, zvonicima i kao sneg belim kućama, iz čijih su dimnjaka strujali oni beli, pravi i mirni dimovi što su preslatki u draži ognjišta našega sela, koje

ni na vesele male senice što su pred njim, sitno skakućući, bežale putem kad bi ih dostigao, da prnu, i obavijene belim prahom koji je purnjao sakriju se u injem posutu živicu.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Po vrhu huma vide se jasno gomile seljana, sa belim košuljama i crnim gunjevima i jelecima, kako se žurno primiču k selu.

i posle se odjednom nađe nad njim neko drugi, kao da je video žensku konđu, ubrađenu crvenkastom maramom sa belim cvetićima. I više se ničega nije sećao... A varoš vri od nestrpljenja... Kapetan je naposletku dobio tačno izvešće.

Na sredini stoji okrugao veliki sto, zastrven čistim, belim platnom (s pandurske postelje), a na njemu polovak šljivove prepečenice, koja igra u stakletu kao kristal.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Prilazi mi jedna zemlja snova, S belim nebom i crnim očima; Prilazi mi šum lepih vetrova: Miris tuge vidik mi otima. Mrtvi ljudi i mrtve radosti Gledaju me

” Još malo mesec gledao je njega Kako je staj'o s jednim belim rupcem. Sam u toj noći kako opet bega I kako juri za prvim poljupcem. 1912. ROB Knjigo moja sviju snova, evo roba!

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

kako bi se to nama dečacima činilo, božansku zapovest: ”Neka bude svetlost” i kada bi sunce najavljeno dugim belim zracima počelo da se pojavljuje na istoku, a zemlja se postupno pojavljivala kao da se rada.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

I pusti rati zadrti u more, okićeni belim peskom, penom.... pa dalje nedogledno more. .. sve jasno, veselo, živo, — zanese Božicu, pa se često boji svrnuti

Četiri mlada čoveka, u belim tunikama sa kukuljicama, nose kip svetoga Roka sa crvenim plaštom; kip se na svakom koraku klanja, kao da otpozdravlja.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

čelka od Boga, Kazuje leto bogato: Veligdan šaren, prešaren, Đurđevdan travkom i šumom, Petrovdan belim ječmenom.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

u blago i svečano uskršnje jutro, Borisav Stanković tačno tako prikazuje prostorne odnose: „Pored ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte

od neprikosnovenog golemaša, pred kojim varoš strepi, postaje sumanuti, božji čovek što po mahalama ide „u papučama i belim čarapama”, a varoš mu se iz prikrajka podsmeva.

Iznad dubokih provalija tame, pogled mu se opet zaustavi u velikim naslagama snega, što se spuštao po urvinama, u belim potocima, punim kamenja, iznad kojih visovi više kao da nisu bili pred njim, već u snu.

~ Drhtave mu postadoše ruke i smešno tužan, kao gusan na ledini, stajao je često, među belim šatorima, u poljani, raskoračen, nakrivljene glave i očiju, gledajući na nebo.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Do njih su Pešterci i Štavičani. Ogromne divne muške prilike u kao sneg belim čalmama oko glave. Na čudo krupna ženskadija.

ćurčeta kunetinom postavljena; pod plićom surom kapom mesto kamilavke koju ni pri krađi nije zamenjivao; u skromnim belim čakširama, optočenim sa po dva seljačka gajtana. Na svojem derviškom i podvižničkom pragu.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Hej, ka’no što crna nojca Uzdiše za belim danom, Pet stoleća kroz grudi mi Uzdahuju nad Stevanom. — Koja vajda od uzdaha, Nad mogilom tvoga praha?

Krakov, Stanislav - KRILA

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Vuci tu mrcinu odatle, — viče major i pokazuje na dve belim suknom umotane noge. Vojnici odvlače ukočeno telo.

Zemlja je bila puna belih mravinjaka. To su bili naši. Šume su bile zbijene i crnile se. Bele stene mešale se sa belim rovovima. Sve je izgledalo kao neka ogromna razastrta karta. Izgubili se već rovovi, i pušile se nove baterije.

— Krc, krc... — to je bilo tiho nagoveštenje, skoro pretnja. Pilot se umno sagibao, radio i avion je kružio nad belim i žutim pegama na zemlji. Videli se sitni ljudi kako beže. Bora je povukao za ručicu. Nešto se otkinulo.

Šume se belile pod snegom, pa ipak je sve bilo sumorno. Grane svijene pod belim teretom uzdisale su. Sneg je cvilio pod koracima.

Granate su proletale, i pravile crne rane na belim padinama. Ovde zaklonjeni stenom vojnici su zidali mitraljesko gnezdo. Tupi pijuci su zvonili po kamenju.

Petrović, Rastko - AFRIKA