Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
on iz voza još je prošle noći iznad kamenoloma video devojke s ogrlicom češnjaka naginju se haljina im preko lica one belje od meseca što ih drži da ne padnu niz liticu u lobanju što beži iz doba i Srbijom skita pevajući lobanja jednog
skupština bolnica i hotela moja duša hoće svetilišta nek mi se tačno kaže gde je ono što se ujutru beli od zore belje ima dugačke pletenice pod kojima se previja Ibar čija su to leđa gledam kroz durbin vidim vidovite daljine tamo gde se
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Četiri vetra dohvatiše Svileno tkanje belje od snega— Svaki je za se hteo Dragoceni njen veo— I, bijući se, pocepaše ga U končiće i vlakna, Pa u burnome
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali opet, ipak da im je jedino glavno da što više svoju lepotu | i snagu neguju, da su što belje, što strasnije. I cilj života da im je taj: koja će od njih, jednako negujući se i ulepšavajući, moći svojom silnom
Petković, Vladislav Dis - PESME
rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se pogla U snu sanjivo.
Petrović, Rastko - PESME
umrlog ko noćno voće zri, Ko uspavane ptice čija srca još streme, Tako ćute te ruke, dok oganj pod njima vri. Belje no teški mesec koji više neće da nose, One se razlistavaju već u istrulelo cveće; Niti će provući prste kroz sunca