Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Na samoj kapiji grada, ispod kamenog luka, kozica, dobra Belka, prodaje starog vuka. Magarac Njako Njakić kupcima nudi lava. „Pošto ga daješ, kume?“ — pita ga strina krava.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Za mrave nema težega greha od lenjosti. Ona poče buditi Belka malo ranije. Sada je na vreme stizao u školu, ali je učitelj, svejedno, bio nezadovoljan.
Kamo da beže nisu znali, to ni sam Poglavica nije znao. Sve oči uprle su se u Belka. Odbacili su ga: šta ako odbije da im pokaže put, ako odleti i ne osvrnuvši se na pleme?
Iz grudi mravljeg plemena izvi se krik olakšanja, a onda se majke okrenuše deci, starci skupljanju imovine. Na Belka se niko i ne osvrnu, samo što jedan od osramoćenih mladića reče: — Vidi ga kako se pravi važan!
Bila je to ona jedna, poslednja kap: stid i gnev zali obraze Krilatog Belka. On se pokloni majci i reče da odlazi: hoće li s njim — on više ne može ostati u plemenu!
Ošamućena od umora i straha majka nije znala šta da učini. Kako da ostavi pleme? Kako da Belka ostavi samog? Zato reče: — Ostani, Belko! Pleme će znati da ceni tvoj podvig. — Ali, ja više ne cenim pleme!
Pleme će znati da ceni tvoj podvig. — Ali, ja više ne cenim pleme! — izvi se krik iz grudi Krilatog Belka, a pleme u čudu ostade nemo. Toga nije bilo, niti će biti! On bunca.
Ali, čemu mravinjak, ako u njemu nikoga nemaš? Kao ledena voda oblivala je Belka samoća, kad začu neko dahtanje. Ko bi to mogao biti? Okrete se Belko levo, pa desno: svuda unaokolo širila se praznina.