Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Najpre otide Parković s čika-Gavrom Belkiću. Razgovaraju se, pitaju da l’ je rad frajla-Anku udati. — Zašto ne, — odgovori im, — samo nek se nađe kakav čestit
Vino još ostaje na stolu. Belkić jednako vinom nutka goste, osobito Ljubu; no Ljuba slabo pije: primetio je na Belkiću da ga iskušava da li rado i mnogo pije. Ljuba je mislio: nećeš me uhvatiti!
Ne! Ljuba mora svoju čast da spase. No, kako? Kao god što je Redić njemu pisao, tako će isto Ljuba Belkiću pisati. Jedno jutro dobije Belkić pismo na pošti i čita ga. Poštenorodni gospodaru!
Ostajem vaš iskreni Ljuba Čekmedžijić Sa ovim pismom, dakle, osvetio se Ljuba u jedan mah i Rediću i Belkiću. I vrlo je pametno učinio Ljuba što je to pismo pisao, jer je već prsten gospođice Anke sa mladim notarošem prošao, i