Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
MI MOJE KRPICE 27 1 29 2 30 3 31 4 33 5 34 6 35 7 37 8 38 9 39 10 40 11 41 12 42 13 44 BELUTAK 45 BELUTAK 46 SRCE BELUTKA 47 SAN BELUTKA 49 LjUBAV BELUTKA 50 PUSTOLOVINA BELUTKA 51 TAJNA BELUTKA 52 DVA BELUTKA 53 NEPOČIN-POLjE Haši Da li
BELUTKA 47 SAN BELUTKA 49 LjUBAV BELUTKA 50 PUSTOLOVINA BELUTKA 51 TAJNA BELUTKA 52 DVA BELUTKA 53 NEPOČIN-POLjE Haši Da li ću moći Na ovom
BELUTKA 47 SAN BELUTKA 49 LjUBAV BELUTKA 50 PUSTOLOVINA BELUTKA 51 TAJNA BELUTKA 52 DVA BELUTKA 53 NEPOČIN-POLjE Haši Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da
BELUTKA 47 SAN BELUTKA 49 LjUBAV BELUTKA 50 PUSTOLOVINA BELUTKA 51 TAJNA BELUTKA 52 DVA BELUTKA 53 NEPOČIN-POLjE Haši Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od
BELUTKA 47 SAN BELUTKA 49 LjUBAV BELUTKA 50 PUSTOLOVINA BELUTKA 51 TAJNA BELUTKA 52 DVA BELUTKA 53 NEPOČIN-POLjE Haši Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih
BELUTKA 47 SAN BELUTKA 49 LjUBAV BELUTKA 50 PUSTOLOVINA BELUTKA 51 TAJNA BELUTKA 52 DVA BELUTKA 53 NEPOČIN-POLjE Haši Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova Daleko u nama
hodom vremena Sve drži u svom strasnom Unutrašnjem zagrljaju Beo gladak nedužan trup Smeši se obrvom meseca SRCE BELUTKA Igrali se belutkom Kamen ko kamen Igrao se s njima ko da srca nema Naljutili se na belutak Razbili ga u travi Ugledali
se s njima ko da srca nema Naljutili se na belutak Razbili ga u travi Ugledali mu srce zbunjeni Otvorili srce belutka U srcu zmija Zaspalo klupče bez snova Probudili su zmiju Zmija je uvis šiknula Pobegli su daleko Gledali su
su izdaleka Zmija se oko vidika obvila Ko jaje ga progutala Vratili se na mesto igre Nigde zmije ni trave ni parčadi belutka Nigde ničeg daleko u krugu Zgledali se osmehnuli I namignuli jedni drugima SAN BELUTKA Ruka se iz zemlje javila U
zmije ni trave ni parčadi belutka Nigde ničeg daleko u krugu Zgledali se osmehnuli I namignuli jedni drugima SAN BELUTKA Ruka se iz zemlje javila U vazduh hitnula belutak Gde je belutak Na zemlju se nije vratio Na nebo se nije popeo Šta
zemlju se nije vratio Na nebo se nije popeo Šta je s belutkom Jesu li ga visine pojele Je li se u pticu pretvorio Eno belutka Ostao je tvrdoglav u sebi Ni na nebu ni na zemlji Samog sebe sluša Među svetovima svet LjUBAV BELUTKA Zagledao se u
pretvorio Eno belutka Ostao je tvrdoglav u sebi Ni na nebu ni na zemlji Samog sebe sluša Među svetovima svet LjUBAV BELUTKA Zagledao se u lepu U oblu plavooku U lakomislenu beskrajnost U beonjaču se njenu Sav prometnuo Jedino ga ona
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
jeziku: nastaje klasično strog, sažet, s merom sveden i u sebi samom smiren poetski oblik, od koga se kao od belutka odbijaju sva lična osećanja i sentimenti.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— zalete se riba Ugor i proguta Belutak, ali u istom času zažali što se na ovaj podvig odlučio, jer ga težina Belutka povuče na dno. Ko bi rekao da je tako težak, tako tvrd!
— Baš nikakav! — odluči Hobotnica da i četvrti put postane udovica. Ali, seti se kako je Belutka stekla i namršti se. — Jedi i igraj! — naredi. — Sada si pripadnik plemena Hobotnica!
Bar da se spusti. Kao orah slatkom jezgrom punilo se srce Belutka nadom. Ali, nebeski brat ne siđe, niti ga k sebi pozva. A onda se, jedne noći, uskomeša more.
— Pomozi, brate! Spasi! Svi su pobegli, šta da radim? — jaukala je Koralna Grana, a srce Belutka punilo sažaljenjem. Kako je lupka! Kako lomna! Još jedan ovakav talas i nema je više...
Imala je, konačno, svoju stenu! Neka huči more, neka urla: koja još stena ustupa talasima? Lice Belutka bljesnu, nasmeši mu se Koralna Grana.
Lice Belutka bljesnu, nasmeši mu se Koralna Grana. Je li tek slutila, ili već znala da se srce Belutka, kao ruža, jedino na osmeh otvara? Vetar o tome ne govori, a i Belutak ćuti. Pa, neka ćuti: Koralna Grana zna.