Jakšić, Đura - PROZA
I ona izađe. Posle toga donese beo vezen čaršav da ga prostre po astalu. To je činila samo da se nađe kao u poslu, a posle je uzela stakôce, pa ga
To je čudno, ali je istina!... Na njemu beše kaput beo kao sneg, a na glavi nošaše od paname šešir. Ja tako gospodski obučena čoveka donde nisam videla.
glavu je zabulila belom kupovnom šamijom, pa nije zaboravila više levog uveta i jednu crvenu ružu zadenuti; zubun beo kao sneg, a po njemu razne šare, po kojima, kao malene zvezdice, trepere srebrne i zlatne šljokice...
— Milisave, iziđi-de ti napolje! Milisav iziđe. Lep, visok momak, širokih prsiju, vitka stasa, u licu beo, a oči velike, zagasite; na ramenu mu zagasito gunjče sa crvenom postavom, a bela košulja, pritegnuta šarenim tkanicama,
je da među ono nekoliko pramičaka sede kose, što mu se po slepim očima lelujala, ne beše nijednog crnog vlakna; sav beo kao sneg! — Dođoh, eto, — reče Sremac, — da mi ti, učitelju, u nečemu pomogneš. — Hoću, hoću, stari moj prijatelju!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ako se razglasi, ne smem ti izići na beo dan... Uvrati se pred ručak na moju kuću da ti dam pare... Simo, tako ti svega na svetu, nemoj da se čuje!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Međutim, svi su smatrali za najsvetiju dužnost da klanjajy i po volji čine svakome ko je ma beo ubrus oko glave omotao. Tako su tekli sebi prijatelje. I zato su jadni Srbi morali klanjati i metanisati.
Kraj vatre jedna ponjavica i malo sena — to je bila postelja vodeničareva. Kraj mučnjaka stojao je čovek, sav beo od paspalja. Stanko ga poznade i priđe mu. — Dobar veče, čiča Devo! — Bog te čuo! Ime mu Gligorije.
Ali na drugoj strani stojaše Ivan i Lazar... Ivana opkolio beo dim, a on moli i preklinje da mu da života, moli ga kao boga... A Lazaru klecaju kolena...
Dučić, Jovan - PESME
Gospar Bartoleo, Pobedilac srca i na dvobojima — Jednog dana spazi da je postô beo. Dokle još u svome prsluku od svile Po koje pisamce opazi da ima, I malu maramu, ko zna koje vile, Punu poljubaca
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tada će ga tek možda skinuti kakav gladan vandrovkaš, koji se popeo na dud (ne birajući je l’ crn, beo ili murgast) da se najede i potkrepi svoje sile za dalje putovanje peške, i uzicom mu prekrpiti svoj »pintl«, i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda neki oficir, beo i lep, u kicoškim lakovanim čizmama i korbačem u levoj ruci, iskoči brzo na zemlju, priđe komandantu
Afrika
nogama su urođeničke sandale, a kask na glavi verovatno da je još pre osamnaest godina, kada je polazio za Afriku, bio beo.
Krupan je, impozantan, s bradicom, velikim očima, uvijen u ogrtač beo sa plavim šarama. Ne zna ni reči francuske; pored sebe nemam nijednog pravog tumača.
ovaj deo Afrike, do na nekoliko stotina kilometara od Okeana i zahvatajući dobar deo Sudana sve do Nigera, ostavljen je beo i samo sa oznakom: Država Samorija.
Pitam ih šta je. Neki mladićki glas objašnjava da je grijon pevao: „Ti si čovek, ti si beo, ti si dobar, ti si hrabar; znaš šta treba, šta ne treba, tvoja je cela zemlja, tvoj je vrhovni fetiš.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Gledim druge, bože moj, nakićene! Tu su ti minđuše, tu su ti valovi U kuma Perse kapa od blonda, crvena pantljika i beo cvet; oko vrata lanac od dve struke; aljina lila-farb i crn pojas; na vratu lep bajader, pa ti stala kod stola seka
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je kao nošen, uz krupnog Engelshofena, kao nova mlada, jedva dodirujući tle nogama. Bio je sav beo od kreča. I mirisao je od karbola. „Seljak je to. Kolika mu je samo nosina, kao u konja.
U prizemlju je bila i jedna izba, iz koje je zaudaralo, a na čijim je vratima bio naslikan beo zec, koji je bio čučnuo, na žuta jaja, u travi.
Iz bašte je dopirao, u sobu, opojan miris jasmina. Činilo se da neko, beo, po bašti, hoda. Svetlost sveće bila je pala na neki stari rast, koji je bio ispod prozora, a koji je bio sav čvorav,
U svojoj sobi, Isakovič se, u polumraku, tog dana, dugo prao i pirkao, a beleo se u mraku, jer je bio beo i go, do pasa. Bio je, kao što su konjanici, tanak u pasu, a bio je širok u ramenu.
u Švehatu, reče da bi bila rekla, da su je one noći videli – i kuda je pošla pitali – da je pošla tamo, gde onaj beo zec čuči. Iako je bio prost čovek, Pavle je to zapamtio, kao blasfemiju, protiv božanstva ljubavi.
u toj prestonici smatrali, kao veliki napredak, onu sandučaru u kući, iz koje je zaudaralo, a na kojoj beše naslikan beo zec, kako na žutim jajima čuči.
U bojama bulki. Njen beo veo, od gaze, oko ramena i vrata, njene gole ruke, njena riđa kosa, sve je to lepršalo, kao da duvaju vetrovi.
A teško je bilo nabaviti uglačanu čipku, ili beo žabo. Cela rosijska armada imala je, tih dana, krojača, tako malo, da ih je bilo još manje, nego babica, u Kijevu.
To lice padalo je u oči naročito zato, što je oko njega bio beo žabo, sav u velovima, i uokviren crnom, svilenom, ogrlicom.
kolima, zaogrnuta, crnim, putničkim, ogrtačem, sedela je Ana, nadneta, nad kolevkom, u kojoj je spavalo, uvijeno u beo jorgan, njeno detence.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
se Uzbudljivim damarom slučaja Miče se Bestidnim hodom vremena Sve drži u svom strasnom Unutrašnjem zagrljaju Beo gladak nedužan trup Smeši se obrvom meseca SRCE BELUTKA Igrali se belutkom Kamen ko kamen Igrao se s njima ko da srca
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bilo je prozirno plavo sa onim sitnim oblacima nalik na talasanje reke u zoru, tamo u visini. Beo i nejasan, pri dnu vidika, pojavljivao se Mesec.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad bi rad Profit u drugoj sobi, da se malo umiljava, ali ne zna kako će. U sobi je bio jedan beo glavat mačak pa se po sobi šeće. Profit ustane. — A da lepa velika mačka. Taj ’vata pacove, takav da mi je.
Pa beo prsluk, pa šaputle, venecijanski sat oko vrata, pa njegovo elegantno držanje, — svi na njega gledaju. Pa kad se „angažira”
od dvaest godina momak; od triest godina junak, najjači; od četrdeset čovek, najpametniji; od pedeset prosed; od šeset beo kao škopac; od sedamdeset ćurkast kao puran; od osamdeset mućak, — gubi pamet. Pa meni nije ni žao.
I taj čovek je hteo oca obesiti! XXVI I Šamika već „ima šeset škopaca”. Sav beo i ćelav. Već je preturio šeset. Ali on je još stari Šamika.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
da je iz daleka, iz kola, otkuda ga je Komesar, sa svojim kirasirima, posmatrao, izgledao kao neki veliki cvet, sad beo, sad rujan, što se povija na vetru. Kada je prvi put pao, poliše ga vodom i gurnuše dalje.
Sa očima koje su htele da joj ispadnu iz očnih kapaka, ona primeti kako joj se beo čaršav, sa peći, približuje sve bliže.
Plačući, vrišteći, iznemogla, izludela, vide tad, pred sobom, beo, širok put, koji se spuštao u selo, ali do kojeg nije mogla da dopre.
Taj put, koji je, inače, prekodan, toliko puta videla i koji je prolazio pred njenom kućicom, učinio joj se sad beo, užasan, u mesečini, sasvim nepoznat.
Beše se digao iz vode i iz smrti i beo, kao mlad bagrem, batrgao se, po tuđini, pojavljujući se vrh drumova, kuda beše, živ, sa vojskom prošao, gde su ga
Zastajkivao je samo kod štala i sa uživanjem udisao miris konja, osluškujući udar kopita. Najposle, kad onako beo i providan, stiže do svog kućerka, ni najmanje se nije ljutio na ljubavnike svoje žene, od kojih je jedan, polugo, spavao
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
decembra 1983, preko Vesele sveske, da ima zeca kome je dala ime Duško. On je beo, ima duge uši, ponekad podignute, ponekad oborene. Čist je, spava u kavezu, uvek je na oprezu.
Kakav je to red da tu sedi ded i još ne znam koj a ne sinčić moj! A sinčić je mleo kao žrvanj beo: - Mama, ja bih seo. Mama, ja bih seo. Ustao je ded da ne kvari red. Sinčić reko: - Of! I seo ko grof.
Radičević, Branko - PESME
Zar je bio samo prazan sanak, A ne beo, a ne vedar danak Kad se ona meneka pojavi? Ja je smotri na belome danku, Ja s njom šeta, al' samo u sanku, Al' će
mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju, Uz kosove braća podvikuju: „Ao danče, ala si mi beo!
Laki konji, a prelepo doba, Ala lete pobratima oba! Jutro beži, podne se primiče, Iz gorice beo dvorac niče: „Moje sunce eno sjaje onde, Dede, zeko, još ponesi donde.
srce je udri strela, Zatrepeta moma bela, Na kolena o tle pade, Pa mi studen kam postade, Studen kamen, krasan, beo, Niko beljeg ne video.
Ali sade — svrši, Bože, jade Il' onako, il' više nikako; Nema leka, pa našto i veka! Zbogom, svete, nekad tako beo, Zdravo li mi beše omileo!
(8) Ja znam, brate, šta bi reći teo Još je lepše njeno oko drago, Usne, obraz rumen, a vrat beo; U nedelju Bog je to naslago Pa na zemlju poslana ti blago O, ona je sa neba anđeo I lepša kaži da je draga tvoja,
Kostić, Laza - PESME
Pa i on je u boje razišao se ceo, još lepši šar je razapeo na listak ovaj beo. I nestaće mu sunca, al' trajaće taj cvet, jer to je onaj nepovred što pesmom zove svet. U NOĆI Oj ljubavniče, meseče!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero. Čobanin je veseo,
Na drugu sofru turiše četiri vedra sa varenim mlekom. U jedno udrobiše crn hleb, u drugo zelen hleb, a u treće beo hleb. Prinesoše i tri velike kutlače, pa ih ostaviše na sofru.
Eto zašto: — crn hleb, to je od godine nerodne, kad u žitu gar rodi, zelen je hleb od godine poplavne n gradobitne, a beo hleb to je od berićetne godine. — A pije li ta ala drugo što osim mleka?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
zemlja proleterska“, pa „Džinglbel“, pa pesmu o Natali, znate, to je ona pesma o Crvenom trgu, koji je iznenada postao beo zbog snega, a posle sam ih učila da pevaju „Ti me, Mico, ne voleš, čisto sumnjam, čisto sumnjam...
Zatim originalni reporter gluvari po porodilištu i, kao, stavlja beo povez preko lica radi veće napetosti. Onda zakmeči jedna beba: ona je baš kao dofurala na svet u dvanaest sati, a
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ČUDO U GLAVAČIĆIMA To što vrana s koca gače, To se neko čudo glasi. Beo rubac sa krstače lepršanjem sveću gasi.
Tumara tmušom nagon bògotvorni. III Iznutra beo, ljubičast po rubu, a s ponoć—jutra podne mu se ceri. Belino, svij se, laneno, u trubu, da Prvi danak obožen treperi.
Pod palim nebom, s crnilom u zdeli, siromah jedan - čemu da se beli? Iznýtra beo, ljubičast po rubu, obeju boja on je zatvorenik, i čuvar njihov, njinih senki zrenik, o čije klasje kreše zumbul-rudu
zrenik, o čije klasje kreše zumbul-rudu da s liske brega, kud su tekle ovce, u vidik svede kosce, žeteoce iznýtra beo, ljubičast po rubu. UTORAK І Iz vode blesne nebesko ostrvce, rezervat žara, dirljiv uzdah vatre.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
odjuri zima na sever leden, a navrh gore, u sami mrak, sinu još jednom čudnovati zrak: ostatak snega, bleštav i beo, putnice zime poderan veo.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Žalim vas uistinu... Pomilovao sam je po kosi. Njen lik sasvim beo na mesečini izgledao je nepomičan, ćutao. Zatim se nasmešila nedovršenim osmehom, osvrnula glavu na drugu stranu: —
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
ZIMSKO JUTRO Jutro je... Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U dalji gube se brezi I kruže vidokrug tavni. U selu vlada mir.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
se udaš za vojnika Tataru otkresan brk Slovenin ode niz tarabu prokletu prteći na leđima izdajnika brata German beo kao kreč vuče nešto zlata Latin slika presna jaja ostaje samo seljak na lošem putu obaljen i psi mu ližu rane.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oficiri posedali oko stola za rasklapanje na kome je beo čaršav i ručaju. Potporučnik Aleksandar poznade neke, te im doviknu s konja: — Ručajte brže, dok nije naišla pešadija!
— Ovo je provokacija. Gladna vojska prolazi, a oni nas draže onim šerpama. I još stavili beo čaršav. A podnarednik Trailo zaključuje: — Ih, što nisu negde u blizini našoj! Pitamo ga, zašto.
Ugledasmo dugačku povorku kola, kako lagano ide u našem pravcu... Na čelnim kolima sede neki ljudi, I drže beo barjak na kome se vidi crveni krst... Mi se zgledasmo... Komandir otrča u divizion da pita šta da radi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Beše sve lepo, i čisto. Gojko ne može da se načudi otkud se pojaviše tolike stvari, čak i čist beo pokrivač na stolu...
kuda ?... uzviknu on, gledajući je u oči. Ostavi sve, zaboravi... daj da bežimo, daleko.... daleko, u beo svet... u Ameriku, hoćeš ?... Kaži samo... Da se sakrijemo od ovoga dvoličnoga naroda...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad uveče o večeri bilo, Momak pije dvadest i tri čaše, A devojka dvadest i četiri. Kad ujutru beo dan osvanu, Momak leži, ni glave ne diže, A devojka sitan vezak veze! 100.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Osta nam jedino krv. Oj. Ona je naš strašan ponos. GROTESKA Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. A na hram dižite crnu sfingu naroda mog.
A na hram dižite crnu sfingu naroda mog. Nek se sve zvezde što jezde osvrnu za smeh čudovišta tog. Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir.
Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. NAŠA ELEGIJA I boli nas. Gračanice više nema, šta bi nam
Šareni prosjaci pod tvojom nogom rikali bi uzalud za Bogom. Osmeh bi ti razočaran i blag padao sa krsta, kao golub beo i drag. A da nebo zagrmi i raspe kamenje sa puteva strmi u deveti čas. Oči tvoje ne bi dizo krikom.
Ali će na dnu čestite duše i građanskih žila, kao gudalo iz daleka, kao moja nevidljiva ruka, svirati svaki leptir beo, i svaki jastuk vreo.
I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Slučajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oči i ćutim. Kad bagrem dogodine zamiriše, ko zna gde ću biti.
Mesec je sad manji, strašno beo, kao diskos od srebra i blešti. Teturam se po palubi, jer je brod počeo da se ljulja. Vetar duše.
Prospem li vino po belom vašem čaršavu, ostaće na njemu rumen vinograda. Prospem li vino, zamirisaće beo čaršav kao sneg po žitu nevidljivom, ali niklom, i ozelenelom. Gospodo, nazdravili ste svakom.
Zid je bio tek okrečen, beo kao ovaj čaršav, po kome su prsnule rumene mrlje njegovog mozga i krvi, rumene kao ove mrlje pijanog vina mog.
Pijem u slavu kola Banaćana. Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne poskočice. Gospodo, jednu čašu poskočici druga mog.
Svatovcu punom materinih suza, devojačke kose, ruzmarina i rose. Jednu čašu mladosti njegovoj. Zid je bio beo kao ovaj čaršav, poprskan krvlju, kao ovaj vinom.
U zdravlje te prostitutke koja ga je izdala. Nek moje vino polije ovaj čaršav beo, da ne vidim na njemu njeno bledo lice, kad se pokajala pred Sudom i pala pred njim na kolena.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A onog jutra, kad je Isus ustao iz groba, dođe Magdalena ka grobu, i ne nađe Isusa tamo. Ona vide samo beo pokrov, u koji beše umotano telo njegovo, i venac od crvenih ruža, što mu obvijaše glavu.
Stranac je u neobičnoj nošnji: na njemu beo burnus privezan crnom vrpcom oko čela. Iz belog platna gleda mlado lice, bledo i spokojno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sevaju mu užagrene očice grozničavim sjajem. Ne skidaju se sa onog čarobnog lica, koje se čini tajanstveno, kroz dug, beo providan veo... A beli cvetić mirtin treperi i šapuće o blaženstvu... Sve sija srećom.
»Ah, kad bi me teta povela! ... Pa neka njega mnogo voli... više od mene. Samo da sam uz nju! ...« Namestiše deveru beo vezen jagluk. Povedoše mladu iz odaje. Dete istrča na dvorište... Opet žurba, snovanje, nameštanje, pozdravi, poljupci ..
Nežni, paučinasti nabori od bela vela, u koje utanja beo venac od mirte, visoko se nose, i kao da plivaju u gomili raznovrsnih svatovskih glava ...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ponekad mi je smetao; češće, nije mi smetao; Izjutra je jeo, pred veče tiho preo I nikad nije zakoračio u svet beo; — A letos, u julu — jer jul je mesec lud — Moj stari mačor ode neznano kud. Hodajući, voleo je, tako, malo da gega.
I priča: dan je tako beo, Topao, svetao ko riblje peraje; Dođite, deco, odred ceo! Berite, jedite, — ko vam daje!
Pandurović, Sima - PESME
Gubi se refleks velike plejade, K’o jeseni vedre jedan oblak beo; Umire snaga, ponos duše mlade; Znamo još samo da je život ceo Iluzija duga sećanja i nade.
Pronose ih tužno, pobijene lave, Kroz neves’o sumrak, rasplakan i beo, — Krvave junake bez nagrade, slave; A tragična jeza svet prolazi ceo.
nade i radosti bile, — Veo dobrote, zaborava, svile — Pokriti njime svet sanjanja ceo, K’o draga tela studen pokrov beo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Poređenja za boje naš je narod uzeo iz svoje neposredne okoline, i to putem asocijacije. Ona mogu biti statička, kao: beo kao ovca, mleko, sir, jaje, dan i sneg; crn kao katran, ugalj, zift, noć gavran, đavo (vrag); crven kao žar, rak,
vila u svilu povila, A pčelica medom zadojila, Lastavica krilom pokrivala: Nek je rumen k’o ruža rumena, Nek je beo, kao bela vila, Nek je radni k’o čela malena, Nek je hitar kao lastavica!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
BEZ LjUBAVI Kad će sneg iz moje glave da prestane: Već mi mesto srca kuca komad celca. Prazan sam i beo kao dno krečane. Najzad, crni svete, evo tvoga belca! Međ rebrima smet mi snežno granje zida.
Ćosić, Dobrica - KORENI
njene glave upravili kljunove i zamahuju sabljama, i sve kao da gori, sve kao da izranja iz dunavske magle, a ono — gust, beo dim njene cigare. Nikad nije video da duvan tako dimi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
mu se da je, zaslepljen belinom spolja, lelujavom a ogromnom, ugledao pred sobom Jovana Dobraču kako stoji, i on sav beo, zasut nekim praznim snegom koji veje tu, među njima. Ali, to je bila samo pričina Crnoga Đorđa.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz kosove braća podvikuju: „Ao, danče, ala si mi beo! Još bih dugo gledati te hteo! Al' kad mi se veće smrći mora, Nek' se smrkne izmeđ' ovih gora!
V. Ilić CIII ZIMSKO JUTRO Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski trščani krov. U dalji gube se brezi, I kruže vidokrug tavna. U selu vlada mir.
Biću, mila, ceo K'o u dečjoj bajci putnik iz daleka Promrz'o od studi, i od snega beo. Oprezno ću tada po mrazovom cveću Kucnuti na prozor.
da izvidi šta je A dotle će zaplet otplesti se ceo: Dok se stara bude krstila u čudu, Ljubiću te žarko, sav od snega beo. B. Nikolajević CXXXIX TRIJUMF VENERE „U ime Večnoga...“ (1-2) 2 Dođi, o dođi!
Popa, Vasko - KORA
se Uzbudljivim damarom slučaja Miče se Bestidnim hodom vremena Sve drži U svom strasnom Unutrašnjem zagrljaju Beo gladak nedužan trup Smeši se obrvom meseca (1951) DALEKO U NAMA 1 Dižemo ruke Ulica se u nebo penje Obaramo
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A dalje na horizontu, nad velikom plavom planinom, jedan usamljeni beo oblak, kao ogromna ovca od snega, raspadao se postepeno iščezavajući.
za svako jaje po jedan šamar iza klempavog uveta, koje mu se crvenelo zadugo posle toga i dok je kao nesretnik, sav beo od prašine, šapesao kroz krvavi smrad lešina koje su grozno bazdile duž zelenih grebena Cera.
Ja ludački uleteh među zaostale prilike što su se tiskale, kad uz samu kapiju džamije spazih go, beo leš kako se cinički kezi na nas.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Jelek mu beše lepo srezan, priljubljen uz telo, išaran crnim gajtanom; iz njegova džepa je spreda visio beo rubac. Prema takvu stasu Đurica je podešavao i svoje pokrete.
Kroz lišće vidi jedan beo usamljen oblak, koji plovi gore po čistom plavetnilu, pa mu izgleda da i on i lisje nad njim plovi, I čisto oseća kako
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero. Čobanin je veseo,
Na drugu sofru turiše četiri vedra sa varenim mlekom. U jedno udrobiše crn hleb, u drugo zelen hleb, a u treće beo hleb. Prinesoše i tri velike kutlače, pa ih ostaviše na sofru.
— Eto zašto: crn hleb, to je od godine nerodne, kad u žitu gar rodi; zelen je hleb od godine poplavne i gradobitne; a beo hleb, to je od berićetne godine. — A pije li ta ala drugo što osim mleka?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i telo: Kao svetlost lepota se prosu I dan beo i u nebo belo. Tad stavljahu jorgovane na se, Umivahu sa mirisom lice, Uviše se u bujne talase, Crne, kao i njine
Gledeći dugo taj magleni veo, Kamo se dani moji razasuše, Širi se pokrov velik, prostran, beo, Pod kojim leže utopljene duše.
Došao sam kući. Vetrić se još peo, Po zavesi igra sam u svome oru; Dok napolju suton već postaje beo, I pet'o se muči da probudi zoru. G. Hodi. Ostavi sve što je za nama.
Duše naše Zaplakaše I plakaše. Da li dugo? Za vek ceo? Za rođenje? Pokrov beo? — Nismo znali. Nismo znali Iz te slike Sa očima punim sjaja, Punim suza i muzike, Ni kada smo, kada pali Sred velikog
lak k'o mesečina, Na tvom nežnom licu osmeh vedar, smeo, U bujnoj ti kosi spava pomrčina, A na glavi šešir pomodan i beo: Kraj mene, kroz graju Prošla si u sjaju. Pogledom te gledah za tebe umrlim. Ti si divna bila.
Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče.
čeka se opelo. Nije još dugo — doći će i ono, Doći će svetlost, dan mutan il' beo I mnogo sveta. Udaraće zvono. I ja ću zatim istrunuti ceo.
Ja o tome ne znam. Al' kad pada veče Na crveno sunce i dan k'o dim beo, Kad iz svakog kutka noć crna poteče I pritisne oči, nebo, vidik ceo, Znam da čujem svuda, da mi neka struja Nosi
I gde je naš dom? Eno, po klancima jedan narod ceo Radi sliku pakla — koža je i kost. I korenje jede kao hlebac beo, A smrt mu je radost, dobrodoš'o gost. Gle njegovog doma! Glad izrasla svuda. Tu se čaša žuči ispija do dna.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U jednoj je bilo moje rublje, a u drugoj hrana, jedna pečena guska i veliki beo hleb. Jedino odelo koje sam imao, nosio sam na sebi, a sestre su me ubeđivale da je moderno i da u njemu ličim na
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
„Putovanje“: To Jermenka oko nagih ramena uvija svileni veo Kao da od čaure horizonta otcepljuje plavetnilo U sumrak beo.
prosjaci pod tvojom nogom rikali bi uzalud za Bogom, Osmeh bi ti razočaran i blag padao sa krsta, kao golub beo i drag. A ne bi bila besmislena da je u njoj prepoznao transformisanu scenu raspeća božijeg Sina na Golgoti.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ako je po kartama... XX PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (dolazi sa jednom devojčicom, koja nosi haljinu uvijenu u beo čaršav): Krojačica poslala haljinu... ŽIVKA: Nosi natrag, nemam kad da je probam.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
i kleče pokraj Jablana, pa poz– navši mu preko lica arnautski rubac, plaho ga seknu i baci, a iza pojasa izvuče nov i beo, na uglovima zlatnom žicom ukrašen, i materinski ga pokri, tiho mu izgovarajući pokoj mladoj duši i gladeći ga preko
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Spuštaju njeno čedo, Još ga ne spustiše, Al’ gle: iz crna groba Beo golub izleti! Poleti u vis pravo, — Majka se prekrsti, Ne gleda više dole Već gore u nebo.
ona težnja krepka i blaga, Poljupci oni iz večnog vira, Blagodat bratstva, blagoslov mira, Sve one misli, kô barjak beo, Koje si sobom sa neba sneo: Kad sve to nikne pa se razgrana, Svanuće zora lepšega dana; Opšta će sreća u vrtu
Padaj, sneže, dva tri dana I zastri nam trulež ceo, Neka našem iskušenju Nek’ bar Božić bude beo! Oh, Božić je praznik mira. Padaj, sneže, padaj s neba: Sad nek nam se barem čini Kao da smo — kakvi treba.
A to j’ sreća bila. ZEBNjA U RAJU Oženio s’ mladić Toplotan i zreo, Mogao je naći Krin bez pege beo. Pa gde nađe ljubu? Gde je uzgred stigô: U grehu je našô, Iz greha je digô.
oko mojih kupiš se noga; Skrivaš mi drugih predmeta mnogo Kojim’ bih odu napisat’ mogô, Ističeš samo svoj obraz beo — Znam šta bi hteo. Pa drage volje, — vo precje nemam, Šta više na to davno se spremam.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Brza paljba... bombe... Sve se zapali, sve zakrklja. Beo dim od bombi se kao zavesa diže pred zaklonima. Jedna, pa druga raketla šiknu uvis ostavljajući za sobom crvenu,
Petrović, Rastko - AFRIKA
nogama su urođeničke sandale, a kask na glavi verovatno da je još pre osamnaest godina, kada je polazio za Afriku, bio beo.
Krupan je, impozantan, s bradicom, velikim očima, uvijen u ogrtač beo sa plavim šarama. Ne zna ni reči francuske; pored sebe nemam nijednog pravog tumača.
ovaj deo Afrike, do na nekoliko stotina kilometara od Okeana i zahvatajući dobar deo Sudana sve do Nigera, ostavljen je beo i samo sa oznakom: Država Samorija.
Pitam ih šta je. Neki mladićki glas objašnjava da je grijon pevao: „Ti si čovek, ti si beo, ti si dobar, ti si hrabar; znaš šta treba, šta ne treba, tvoja je cela zemlja, tvoj je vrhovni fetiš.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— upade Dragan — da onaj koji prilikom provlačenja ispod žica bude poslednji, da taj na izlazu iz kanala ostavi neki beo predmet, belu krpu, tako nešto, da bismo znali gde je kanal. — To je dobro.
— Valjda će naići — reče neko bojažljivo. Na ulazu pojavi se još jedan naramkujući. Oko desne noge imao je beo zavoj. On uđe ćuteći i osloni se na zid. Stajao je na jednoj nozi. Njegovo lice grčilo se od bolova.
Bojić, Milutin - PESME
I uzbrao sam, kô krišom, pun žudi Cvet jedan, što mi još miriše grudi, Cvet tužan, beo i u kutu skriven. XX Zviždala je zima, kad smo ovde bili Kraj ovoga žbuna, što sad zelen lista, Po kome proletnjeg
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka,/ momak nažnje dvadeset i tri snopa,/ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu,/ momak leži, ni glavu ne diže,/ a devojka sitan vezak veze!).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Celo polje, breg sa »baždarnicom« od koje se videlo kako širok, beo drum silazi, uvodi u varoš. Iza baždarnice mogla su da se nazru Dva Brata, Čuke, Čukovo sa svojim po padinama
Ili ako to ne, a ono hleba i sira. Ali to lepo uvijeno u beo peškir. Doneće on to brzo, veselo, i kao bojeći se da ne ispusti, uprlja, idi mu ko u čaršiji ne otme, uzme.
A sada, sasvim uzet, ni za kakav posao, uvek čist, beo, sedi tako celo prepodne kod Mladena. I čisto ponosit što Mladen tako radi, napreduje u dućanu, svaki čas naviruje ka
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kad preti nepogoda i grad, treba zapaliti grančicu divlje s. koja je blagoslovena na Belu subotu [»grad se siri u Beo četvrtak, a u Belu subotu uređuje se gde će i kad padati«, SEZ, 50, 212] i njome krstiti prema oblaku, pa će se oblak
STIDAK Oöhre (caucalіѕ grandіflora, Vuk; daucuѕ carota, Pančić). Stidak, sramak (Sava Petr.). Stidak ima beo cvet i u sredini malo crven: Srbi pripovedaju da je ono crveno od pre veće bilo, pa onda svakoga dana biva manje, jer
»U belu, čistu krpu«, u kojoj je seme za prvu setvu, stavlja se, pored ostalog i »beo krupan grozd«, da žito bude čisto i klas pun (GEI, 9—10, 1960—1961, 127, Sretečka župa).
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. ZIMSKO JUTRO Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U dalji gube se brezi I kruže vidokrug tavni. U selu vlada mir.
5. Tamo, gde Drina kroz pitome strane Sa burnim tokom orošava cveće Žalosna vrba gde savija grane, I beo lelek na sprudove sleće Potražih mira.
Što smetova osta, To tiho kopne između vrleti. U čistom zraku nijaju se ždrali; Laste doleću sa zimnica svoji' I beo lelek na pustoj obali Na jednoj nozi zamišljeno stoji. Pod nebom bruji čudnovata vreva, Sve živo kliče, cvrkuće i peva!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zbog toga nam on izgleda beo i zasenjuje nam oči. No i njega je Sunce stvorilo i uzdiglo iz Zemljinih voda na vrhunce bregova.
Početak je zime. Pada prvi sneg, lak, čist, beo, i dok se mi uspesmo do vrhunca brega, pokrio je on travu i drveće jednim tankim, vlažnim slojem.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE JOVAN GRČIĆ MILENKO Zeleni se mio breg, Sve na njemu živo; Dosta ga je beo sneg Zimuske pokriv'o! Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
me je jutros na salašu, baš dok ste vi bili na groblju, vijao bik, onaj krupni naš Švajcarac, možda ste ga kad videli, beo kao sir s jedne strane, a riđ, skoro crven, s druge. Takva mu je ćud, nikad ne znaš koja mu važi.
Sati opet kucaju, i svaki dobio svoje ime. Veselje usahnu. Nešto jedva vidljivo, ali ipak jasno kao beo konac, zategnu se kroz prostor i vreme, i predeli mlado i staro, one što odlaze i one što ostaju.
Sitne stvari ne vredi pominjati; krupni događaji su sasvim drugi na dva kraja sveta. Kronika palanačka ne odmiče. Beo list pred njom čeka. O sinu Pavlovu saznao je Branko tek kad je detetu bilo dve godine.
Odelo četkaju sve po dve žene: jedna prelazi četkom, druga prstima vadi perca i prašinu. Marko tek skine odnekud beo čaršav, i zgazi ga, da vidi da li su žene dobro očistile i đonove obuće.
„Naprasito jagnje”, govorio je kum Vlaović. A od matere svoje dobila je Koda vrlo beo i kukast nos, koji je za njeno, Kodino lice bio i odviše beo i odviše krupan.
A od matere svoje dobila je Koda vrlo beo i kukast nos, koji je za njeno, Kodino lice bio i odviše beo i odviše krupan.
Za sada, „svet” je video i gledao, uglavnom, samo Miša Bogdanović. Čisto obrijana lica, još u ono vreme; beo, kao mlekom naliven; uvek ukusno odeven, doduše i lepa figura muškarca; uvek pun novaca i gotov da časti, da velikaški
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— ali kod nje nije mana samo obraz, koji se može od crnog da je beo ili rumen načiniti. Najposle mu padne žitije Tezeja na pamet, koji je takođe svoju blagodetelnicu napustio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Šta se snebivate? Ne mogu da vam sačuvam mesto — govorio je poručnik Branko. Sedosmo u fotelje. Pred nama je beo čaršav i sjajno posuđe. A hleba čitave gomile.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mravuljak nije ličio na ostale: bio je velik i bio je beo, dok su svi drugi bili crni, ili u najgorem slučaju smeđi. Zadrhta mravica majka. Beli mrav bio je njeno dete.
Ostali mravići začeli su se, takođe u dugim belim noćima: zašto je samo njen sin beo? Belko za majčine muke nije znao.
Ujutro, zato, nije mogao da se probudi. — Osim toga što je beo, on je i lenj! — prekorno reče Poglavica mravljeg plemena, a Belkova majka pocrvene.
Oj, Oj! Kako su drveni mravi mrzeli žute, žuti crne, a svi: i crni, i crveni, i žuti — njega samo zato što je beo! S čežnjom u srcu odlazio je Belko na počinak, uvek se iznova nadajući da će u toku spavanja promeniti boju, uvek
Već sledeće nedelje zabune nije bilo: krilca su se pretvorila u krila. Beo mrav! Krilat mrav! Kakav užas! Savet staraca donese odluku da se Belko isključi iz plemena.
Dve mravice penjale su se ka njemu, osmehujući se, a na istočnoj strani neba rastao je mesec beo i krilat, kao najkrilatiji beli mrav na svetu.
Šantić, Aleksa - PESME
što naslanja na nju Svoje račve sive jedan orah sveo, Boži je i zove mlinar, i na panju Sa dečakom sedi, sav od mliva beo.
No starica samo trese se i grca I upire pogled u spomenik beo, Svrh kog ustremljeni orô svetlomrca, Kao da bi majku ogrejati hteo.
Gle! otkad pahulja snega Na leskovome listu? Nije. To boni leptir jedan u san se sveo A ceo Beo Ko bela svila, Samo po rubu lepa mu drhti duga.
Gde šapću klasovi lana, Gde reka teče i gde se spleo Bokor trstika goli —: S dugom na rubu krila otplovi leptir beo... Iz granja Jela se smeje I za njim gleda. Zora. Radosno miris veje Rose i meda. 1914. POGLED S VRHA Lepote!
Zora. Radosno miris veje Rose i meda. 1914. POGLED S VRHA Lepote! uz reku, kao labud beo, Leži Mostar i, pun sunca, adiđara, Sav trepti, i stremi s kopljima munara Kao da bi nebu poleteti hteo.
7 Ja ću u čašu ljiljana Utopit s dušom žar ceo, A pesmu o mojoj dragoj Pevaće ljiljan beo. No pesma drhtati mora Kô poljub usna joj strasni, Što mi ga darova negda U čas slatki i krasni.
Sve je nemo i mračno! Cvet je razduvan ceo, Zgasla je zvezda i s pesmom Potonô labud beo. 60 Mene bog snova u dvore ogromne vinu, Gde se opojni miris i blesak lije, Gde raznobojni valovi ljudi teku Kroz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
proću sebe — prema sebi prohesapiti — proračunati prohoditi — prolaziti puli — što ima pegice, bobice puljat — beo konj sa okruglastim šarama punac — tast punica — tašta pustimice — tako baciti buzdovan da se u letu okreće pusto
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Krome sviju, jedan je finik nadvisio drveta svojim uzrastom: List mu je svrha beo, a grane uprave od sred stabla jednako mu do vrha skupljene ošiljasto stoje.
Ako ne mož' biti zlatan, budi crven, budi rumen, ili beo — prihvatam te... Ni same zvezde sve jednako ne sjaju, negoli drugo je sjanje i tafra Suncu, a drugo Mesecu i drugojače
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kuća nije imala prozora s ulice. Izgledala je kao bula s jašmakom i feredžom. S ulice je bio samo beo prost i jednostavan zid, tako da ukućani nisu imali nikakve veze sa ulicom.