Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Prtenom vrećom ogrnut Negotin, Beograd sa šlemom na ranjenoj glavi, Užice s rana razgoneći vrane, Obrenovac na nosilima.
Pa bi sad hteo da budeš nešto veliko, konj, il nešto veće, Obrenovac, ili još veće, Beograd, a da l se ikad zamisliš, da l se upitaš, zašto Beograd sanja da postane miš? KRUNISANjE BUNDEVE 1.
veliko, konj, il nešto veće, Obrenovac, ili još veće, Beograd, a da l se ikad zamisliš, da l se upitaš, zašto Beograd sanja da postane miš? KRUNISANjE BUNDEVE 1. Odvedem ga na poljoprivredno dobro! Bilo je mnogo jesenjih poslova!
Pišući o slavnom despotu Stefanu, Lazareviću, sinu Lazarevu, Konstantin Filozof je despotov grad Beograd nazvao gradom sa sedam vrhova.
Al mislim da je prag Beograda voda! 2. Otvorite kapije, uđite u Beograd! Siđite mu u podrume i kujne! Popnite se u gornje odaje!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Hadži-Mustafa-paša vrati se s vojskom u Beograd, a Pasman-oglu pošlje svoju vojsku, da Beograd uzme i svu Srbiju poda se pokori, a i Bosnu da sebi prisvoji, da se
— Hadži-Mustafa-paša vrati se s vojskom u Beograd, a Pasman-oglu pošlje svoju vojsku, da Beograd uzme i svu Srbiju poda se pokori, a i Bosnu da sebi prisvoji, da se lakše od sultana braniti može.
Nemci pouzimaše gradove, kao: Šabac, Beograd, Smederevo, i tukoše Soko, kuće popališe, ali grad uzeti ne mogoše. Kad su Nemci Beograd tukli, onda je moj otac
Kad su Nemci Beograd tukli, onda je moj otac Aleksa sa 700 momaka između Pančeva i Beograda u nekakvim ritovima 15 dana čuvao ćesarovu
je moj otac Aleksa sa 700 momaka između Pančeva i Beograda u nekakvim ritovima 15 dana čuvao ćesarovu vojsku, a kad se Beograd predao, opet se k Valjevu povratio.
Kad on dođe kući, a to nahija ostala bez starešine i bez suda. Paša došao, primio Beograd po traktatu, s malo Turaka. Kako su Nemci otišli, a Turci jošt svoje sudove ne postavili, to moj otac počne suditi kao
Knezovi uzmu taj tefter rashoda i odnesu veziru u Beograd, koji i svoju porezu troškovima doda i buruntiju napiše po koliko na jednu oženjenu glavu dolazi, i tako jedni̓ puta
On pošlje to pismo Hadži-Mustafa-paši u Beograd. Posle nekog vremena dođe jedan pašin kavaz u Brankovinu našoj kući na konak, i sve se tajno sa mojim ocem razgovara.
) Tako su i knez Nikola Grbović i Ilija Birčanin u svojim knežinama uredili. Opet vidinska vojska pođe na Beograd, jedna udari na Požarevac, a druga na Ćupri-Palanku. Uzmu Ćupriju gde je bio Tosun-aga predvoditelj.
Na Požarevcu potuče se pašina i srpska vojska s Vidinlijama, no Vidinlije i tu nadvladaju i prodru hitno na Beograd, i beogradsku varoš osvoje.
muselima Asan-age bilo, što su oni Turci mog oca hteli da ubiju, pošlje bumbašera u Valjevo po Asan-agu da ga dotera u Beograd. Asan-aga se uplaši strašno, pobratimi mog oca i rekne mu: „Da si mi po Bogu brat, Aleksa, što ću i kud ću sad?
U tome se Hadži-Musta-paša grdno prevari, i pusti i̓ te dođu u Beograd, gde su neko vreme mirno i pokorno sedili, a neki su i službe dobili; jerbo su vrsni i udvorice bili.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Znaš, kad je bačena ona prva glava u vodu — onaj seljak kad je bacio — odem ja u Beograd, te nabavim drugu istu onaku. Posle je više nismo nosili po selima, nego sam je čuvao ja u mojoj sobi — pred
Mehana mu je na zgodnom mestu, baš na drumu seoskom. Ko god prođe i potera ili ponese što u Beograd da proda, mora proći pored ćir-Trpkove mehane i dućana. Ćir Trpko, naravno, ne propusti nikoga dak s njim što ne pazari.
Popi i ćir Trpko rakiju, pa onda upita: — U Beograd ćeš nosiš to? — i pokaza rukom na vosak. — 'Oću, ćir-Trpko; čujem dobro prolazi, pa da se uzme koja para.
— Te lažu, more ne ti projde, živ mi gospod! — Ama juče je čovek prodao po dvadeset i pet groša. — Čovek? U Beograd reče? — Usred Beograda na pijaci. Prodao je Vitomir vosak po dvadeset i pet groša. — Za Vitomira ti meni reče?
— Ne mogu, ćir-Trpko; nije vajde! — Što ne mogu, ne mogu! — saleti ćir Trpko Tiosava. — Će odeš u Beograd, potrošiš pari, ćeš dangubiš. Će ti košta, more ej! Ne ti se fati ni petnaest oka.
A Stavra slaže u magazu i vunu, i grah, i sve — pa kad se nakupi dosta, onda krene u Beograd i tamo proda, kako već ume najbolje. Tako eto teku ta dva Cincarina.
Tutori savijaše k sebi malog sirotog Pupavca, ali ne mogoše ništa od njega učiniti. Naposletku, odvedoše ga u Beograd i dadoše na zanat kod jednog od onih »boltadžija« što su im bolte obično na Terazijama pa Stambol-kapijom pošav velikoj
leptire, mušice, pa to nabada posle na čiodu i suši ih Što će mu to, ne zna čak ni pop Vujica, iako je kašto odlazio u Beograd i tamo slušao, gde ima negde — te se tako kupe bube, kamenjice i travke. Naposletku, šta se to njega, popa, tiče?
A on želi, osobito u poslednje vreme, da kakogod dođe u varoš. Nadao se utvrdo da će dobiti Beograd, jer već dve godine služi u ovom srezu, i, bogu hvala, nije dosad još nikake ludorije učinio.
Kad napisa pismo, odredi dva seljaka s kolima i jednog pandura da odmah idu u Beograd i da sanduk i pismo predaju na čelniku lično. Englezi su nekako nastrani ljudi. Mnoge priče pričaju se o njima.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
drvâ, sve dok, opet njegovim nastojanjem, ne bi pokupljena veresija i „mi” se razortačismo, pa ja s majkom dođoh tetki u Beograd i pođoh dalje u školu, a on osta u N.
Đorđe, ili upravo njegova sestra, prodade sve. Izvadiše neki stotinjak dukata i dođoše svi troje u Beograd. Lekari mu rekoše da se ne može operisati, nego se može ne znam šta drugo pokušati, ali zato treba da leži u bolnici.
Prekide se žena, pita ga: — A gde ti je, Mitre, sahat? On se namrgodio. Gleda na stranu, kaže: — Poslao sam ga u Beograd da se opravi. — Pa dobro je išao, Mitre. — Valjda ja nisam ćorav ni lud; valjda ja znam kad sahat ide i kad ne ide!
— Sine, ustani da idemo u crkvu!... Kad sam išao lane u Beograd po jespap, video sam u Topčideru Peru Zelenbaća u robijaškim haljinama, tuca kamen!
A ima i ugursuza, pa duvaju i u ključ. Tu pre, kad je ono Sreta išao u Beograd, a onaj obešenjak Mićin sakrio se za direk, pa pišti u ključ. Svi poskakaše, i sam načelnik skoči!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Zar već! — uzdahnu putnik, prenuvši iz svojih misli. Beograd, 1894.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ne bi l’ bolje bilo da idemo kud dalje, gde me ne poznaju? — Pa kuda? — Da idemo u Srbiju, u Beograd. — Pa šta, u Beograd da se ženiš? — A zašto ne? Čika-Gavra se smeje. — Neće onde nijedna za tebe poći. — Zašto?
Ne bi l’ bolje bilo da idemo kud dalje, gde me ne poznaju? — Pa kuda? — Da idemo u Srbiju, u Beograd. — Pa šta, u Beograd da se ženiš? — A zašto ne? Čika-Gavra se smeje. — Neće onde nijedna za tebe poći. — Zašto?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ama ja sam čuo. — Gospodo, to je špijun, mora biti špijun. — Sigurno, sigurno špijun. Pa pun je Beograd špijuna. — Špijun zaista? — Zar već? — Dole, dole, doleeee! — Evo špijuna. Je ste li videli špijuna?
Eto ide vreme da javno napijaju zdravice i javno iznose slike kraljevih sinova” A suton je lagano obavijao Beograd i mir plave noći spuštao se na bežanijsku kosu kad je Jurišić stigao na železničku stanicu.
Jednim širokim i žudnim pogledom on brzo obuhvati Beograd i sve podneblje. Saborna crkva, kao neki prav starac, uzdizala se mračna i dostojanstvena. Celo je nebo bilo uzbuđeno.
A što svet govori, neka govori.“ Čekaj, reko', da vidiš da li mora tako biti, pa sednem na voz i pravo u Beograd. Pa sam tamo išla kud god sam znala: i u policije i u redakcije i u hotele i svuda, i ništa, — nema pa nema.
„Nema tu, veli, do veka za ruku, niti je Beograd preko sveta, promuči se, brajko, muni se, prođi, vidi sve, pa nađi i gde ćeš stanovati i drugo.
Pođe on tako zorom iz Brusnice i cela stara čaršija zna da će se on zorom krenuti za Beograd, te on u veče, u oči polaska, mora da daje pôdnju.
I stignu obično noću u Beograd te se pravo u dvor jave i tu konje namire i noće. A sutra dan zove ih knez i traži da vidi kako su oni kroz one šume
Hoćete li dokaza? — Dokaza, dokaza, dajte dokaza! — Evo vam: pogledajte ovaj Beograd, jest gledajte ga Šta vidite vi? Ja vidim sve.
— Da, na svemu tome, ali on raste... Beograd. Hoćete li dole u zemlji? Hoćete li zato dokaza? E pa idite u narod i videćete ovo: da čudnim i nevidljivim uticajem
A Beograd raste. Gle, kako raste Beograd užasno i širi se, sam po sebi, unutrašnjom snagom. A ja? Gde srljam ja? Jurišiću, gde srlja
A Beograd raste. Gle, kako raste Beograd užasno i širi se, sam po sebi, unutrašnjom snagom. A ja? Gde srljam ja? Jurišiću, gde srljaš ti?
A Beograd raste dok ja padam i tupavim i krv pljujem i osećam kako se sav ovaj moj duševni aparat pun prljave prašine i truleži, kv
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zna ga cela Evropa! Čuo je, sigurno, da je to čovek, koji je spasao Evropu od Turaka! Spasao Beč! Osvojio Beograd. Umalo nije prodro do Stambola! Čuo je, svakako, kako je, genijalno, uništio tursku vojsku, kod Sente.
Za Pavla, međutim, koji je, pri ulasku Turaka u Beograd, bio dvadeset i četiri, pun snage, muško, taj doživljaj postade osećaj sramote, nepodnošljiv.
završio. Ni za vreme idućeg rata, kad su Austrijanci, i serbski frajkori, ušli u Beograd, 1789. Isak Isakovič je bio, 1771, umro. Austrijanci su, godine 1792, iz Beograda opet izišli.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Stvorio se nov stil, jak i originalan, koji se naziva beogradski. Beograd je bio poslednjih godina središte velike intelektualne snage.
Železničkoj pruzi Beograd—Zagreb, koja se dalje račva za Ljubljanu, Trst i Rijeku, namenjeno je, da privuče prizvodnju najvećeg dela ovih krajeva.
To je prirodni izlaz iz severne dinarske zemlje, čije su doline i putevi otvoreni prema železničkoj pruzi koja vezuje Beograd sa ovim pristaništem.
duhovnim životom kao i ono u Srbiji, pa bilo da su duhovna središta bili Novi Sad ili Karlovci, bilo da je to bio Beograd. Obrazovani ljudi iz ovih krajeva su u masi pritekli u pomoć Srbiji posle njena oslobođenja.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI Na dan Prvoga maja u Beograd je doputovala jedna aždaja iz pasivnog kraja. Nikome ništa nije rekla, pošto je bila seoskog porekla.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- gurnuh u lakat Vesnu koja je nešto čitala u uglu, a ona reče da se nije desilo njemu, on je na putu u Beograd prošao kako treba. Muka je u tome što je još na železničkoj stanici saznao da sam izbačen sa časa.
- Jednom ćemo otići tamo. Jednom ćemo videti sve to, Rašida. Videćemo Beograd i sve druge velike gradove. Obići ćemo jadransku obalu od Izole do Ulcinja, Veneciju, Granadu, zatim krenuti na zapad
- Čujem da ćeš u neku drugu školu? - Saša Albreht išao mi je u susret. - Ne znam. - Možda ćeš otići u Beograd, Slobodane? - To bi bila premija. Ne verujem!
- Ne znam. - Možda ćeš otići u Beograd, Slobodane? - To bi bila premija. Ne verujem! - zamislih Beograd s njegovim šarenim svetlostima, kuće načinjene od kamena i stakla, gomile ljudi koje ni najmanje ne zanima jesi li ti
Kožom kao da mi pređe blag vetar. Beograd, Bože! Kad bih mogao s Rašidom da budem u njemu! Biću! Pojurih prema groblju, a Saša zapanjeno sleže ramenima i napravi
Zatim pođoh niz prugu očekujući bilo koji putnički voz za Beograd. Nečim što nije svest, ni piramidalne ćelije, ni bilo šta od toga, znao sam da mu idem u susret.
Već sam mogao da vidim Beograd, njegove svetlosti i kuće načinjene od betona i stakla. - Tamo ćemo već pronaći neki šašavi voz koji ide za Sarajevo,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Reče da će ceo dan ostati u postelji, jer je boli glava. A kad joj one rekoše da je kir Aranđel otišao Turcima, u Beograd, da preveze prodate konje, ona se malo trže i izjavi želju da joj spreme vodu da se opere i izmije.
joj beše prošlo u plaču, razmišljanju i kinđurenju, a poslepodne u čekanju kir Aranđela, koji beše otišao, preko, u Beograd, da preda Turcima konje, sa kojima se beše malne udavio u Dunavu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
M., Običaji srpskog naroda iz Levča i Temnića, SEZ, 7, SKA, Beograd 1907). Problem Koji su magijski obredi, običaji i verovanja vezani za začeće, rođenje i odrastanje deteta i u kom
FUSNOTE ¹ Filipović, M. S., „Vuk Karadžić kao etnolog“, u: Karadžić, V. S., Etnografski spisi, Prosveta-Nolit, Beograd 1987, s. 393-403; Drobnjaković, B.
393-403; Drobnjaković, B., „Etnološka nauka kod Jugoslovena“, u: Etnologija naroda Jugoslavije, Naučna knjiga, Beograd 1960, s. 13—14; Đorđević T. R., „Srpski folklor“, u: Naš narodni život, tom 4, Prosveta, Beograd 1984, s. 7—9.
13—14; Đorđević T. R., „Srpski folklor“, u: Naš narodni život, tom 4, Prosveta, Beograd 1984, s. 7—9. ² Bogišić, B., Pravnі običaji Slovena, Zagreb 1866; Kraus, F.
³ Ovo „Pismo“ citira sâm autor u svom „Predgovoru“ za Narodnu pedagogiju, Beograd 1914, s. V—VI. ⁴ Đorđević, T. R., „Iz narodne pedagogije“, Učitelj, sv. 1, Beograd 1897, s. 27. ⁵ Miodragović, J.
V—VI. ⁴ Đorđević, T. R., „Iz narodne pedagogije“, Učitelj, sv. 1, Beograd 1897, s. 27. ⁵ Miodragović, J., Narodna pedagogija u Srba: ili kako naš narod podiže porod svoj, izdanje Zadužbine Il.
⁵ Miodragović, J., Narodna pedagogija u Srba: ili kako naš narod podiže porod svoj, izdanje Zadužbine Il. M. Kolarca, Beograd 1914, s. XXVIII. ⁶ Kovačević, I., „Etnološka proučavanja psihičkih pojava“, Etnološke sveske, 2—3, Beograd 1980, s. 26.
Kolarca, Beograd 1914, s. XXVIII. ⁶ Kovačević, I., „Etnološka proučavanja psihičkih pojava“, Etnološke sveske, 2—3, Beograd 1980, s. 26. ⁷ Đorđević, T. R.
, „Shvatanje deteta i razvoja ličnosti u srpskoj tradicijskoj kulturi“ (nacrt projekta), Institut za psihologiju, Beograd 1981. ¹⁰ Ivić, I. and Sanda Marjanović, Tradicional Games and Children of Today, OMEP, Belgrade 1986.
73—119. ¹ Brajović, M., „Praznoverice u Jelenku“, GEM, knj. 4, Beograd 1929, s. 115. ² Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka Prosveta, Beograd 1984, s. 121. ³ Stanojević, M.
, „Praznoverice u Jelenku“, GEM, knj. 4, Beograd 1929, s. 115. ² Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka Prosveta, Beograd 1984, s. 121. ³ Stanojević, M., „Običaji i verovanja na Timoku“, GEM, knj. 4, Beograd 1929, s. 51. ⁴ Mićović, Lj.
Đ., Život Srba seljaka Prosveta, Beograd 1984, s. 121. ³ Stanojević, M., „Običaji i verovanja na Timoku“, GEM, knj. 4, Beograd 1929, s. 51. ⁴ Mićović, Lj., Život i običaji Popovaca, SEZ, knj. LXV, Naučna knjiga, Beograd 1952, s. 160.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Posle jedno sat i po dao sam Jeleni slušalice da i ona malo sluša Radio Beograd, koji je puštao novogodišnju muziku, ali nekako mi se više nije igralo! Kako da igram kad ne čujem muziku?
Šetamo, a mene hvata strah za Beograd. On, nespretnjaković — ništa! Ni prstom da makne! Ni da se pokaže. Ama baš ništa! Onako jadan i nesrećan, pogasio i one
— Nema tog muškarca koga ne bi oborila pod sto! PROVINCIJALKA Stigla si u Beograd olupanim autobusom »Auto-transa«, izgužvana, sa mirisom seljačke krdže u kosi.
Rečju, Beograd mu je dao sve što može da posluži kao pogonsko gorivo za let izvan orbite kroz slobodni prostor u svet. Taj grad mu je
Ništa mu, dakle, nije vredelo što se u Beograd vratio kao pobednik sa harmonikom kreditnih kartica koje su mu otvarale sva vrata — posle osamnaest godina (savršenog
što ga vide uspelog; računao je sa zavišću, tako prirodnom kad se čovek vrati sa teško stečenim evropskim imenom, ali Beograd, izgleda, izabere uvek najnepredvidljiviji način da nas povredi.
usnulu Kalenića pijacu, zavideći smrtno svima što su, umotani u toplu ćebad, spavali, ne znajući za njegovu muku. Beograd se, dakle, mora uvek osvajati iz početka.
tela sa autobuskih stanica, slučajno zalutali bleskovi očiju ili lepe noge u hodu — ne, to izgleda nije bio ovaj Beograd.
ČOVEK KOJI JE DOBIO ULICU Kada je poznati pesnik N. N. odlučio da zbog narušenog zdravlja napusti na izvesno vreme Beograd, izabrao je za svoje privremeno boravište živopisan gradić u dubokoj unutrašnjosti, u kome je davno pre poslednjeg rata
—Iz Beograda … —Svi ste vi iz Beograda! — zareža. — Pitam te, odakle si? —Iz Beograda... — ponovi Nina. Kako je Beograd bio daleko! Eto, ovde u Mestu nisu verovali da neko može da bude iz njega! — Iz Beograda... Znam ja Beograd!
Kako je Beograd bio daleko! Eto, ovde u Mestu nisu verovali da neko može da bude iz njega! — Iz Beograda... Znam ja Beograd! — reče čovek. Služio sam vojsku na Banjici. — Stvarno?
— Aero-konjak? Pelinkovac? Ili gospojca iz Beograda pije samo viski? Odakle je ono gospojca? — Iz Beograda. — Nije Beograd mali! Znam ja: tamo sam služio vojsku, na Banjici... Odakle iz Beograda? — Sa Čubure. — Čubure-Bubure! — reče.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
” Ponekad mu reknem dobrojutro, pre nego što on sličan pozdrav uputi Beograđanima. Voleo ih je, i voleo je Beograd. Bio je pravi, starovremenski rodoljub.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ono što sam ja mogao dati, pogotovu ono što se danas uopšte moglo dati, nalazi se u ovoj knjizi. Beograd, januara 1914.
Ali škola nije cvetala, selila se iz Karlovaca u Beograd i iz Beograda u Karlovce, imala nestalan broj đaka i nije pokazivala velikog uspeha.
43 za srpskog sveštenika u Trst. 1810, na poziv svog prijatelja Dositeja Obradovića, dođe u Beograd za upravnika i nastavnika novoosnovane bogoslovije. Posle 1813. prebegne u manastir Fenek, gde je i umro 1818.
Ali glavna mesta u kojima su se srpske knjige štampale u prvoj polovini XIX veka bila su: Budim, Novi Sad i Beograd. PROŠIRIVANjE KULTURNO-KNjIŽEVNE OBLASTI SRPSKE Opšti pojav u kulturnoj i nacionalnoj struji srpskoj u prvoj polovini
U isto doba vrši se koncentracija: pravoslavni se grupišu u srpsku celinu, katolici u hrvatsku, jednim postaje centar Beograd i Novi Sad, drugima Zagreb, i mesto ranijih lokalnih, slabo vezanih književnosti, javljaju se dve književnosti: srpska i
uveselenija, zabave umne i slovesnosti serbske cvećem zasađen i obdjelan« (Budim, 1830—1841), Upanія Dimitrija Tirola (Beograd, 1837—1838), a naročito Golubica »s cvetomъ knьižestva srbskogъ« (Beograd, 1839—1844), najbolji srpski almanah toga
(Budim, 1830—1841), Upanія Dimitrija Tirola (Beograd, 1837—1838), a naročito Golubica »s cvetomъ knьižestva srbskogъ« (Beograd, 1839—1844), najbolji srpski almanah toga vremena.
Tri vile ili gracije, apologija kneza Miloša i drugog ustanka, i Troєebratstvo to єstь rodъ, putъ i narodъ muža (Beograd, 1844). Od tih radova Serbianka, Serbijada, kako se prvobitno zvala, dolazi na prvo mesto.
do konca 1815. godine (Lajpcig, 1837; drugo izdanje, Beograd, 1888). On je živeo u tom dobu, učestvovao i sam u tom ustanku, i ako nije dao sistematsku i sigurnu istoriju, dao je,
Nije uzeo učešća u pokretu od 1848. Kada je 1849. mađarska vojska zauzela Vršac, sklonio se u Beograd, i tu ostao do kraja bune.
U doba od 1845. do 1851, poslednjih sedam godina života, izišla su glavna njegova dela: Luča mikrokozma (Beograd, 1845), Gorskій vіenacъ (Beč, 1847), i Lažni car Šćepan Mali (Zagreb, 1851).
i 1831, Saborъ istine i nauke doživeo je dva izdanja (Beograd, 1832. i 1866). Od Stejića su ostale još ove knjige: Ogledi umne nauke (Budim, 1836), Novый prilogъ za duševnu zabavu
Sremac, Stevan - PROZA
Red je, dakle, došao na Beograd da ga podvrgne analizi i anatomskom nožu svom. Još je rano. Deca se po školskom dvorištu jure.
Radičević, Branko - PESME
za njima psina i majmuni, Oni veslim', pas prionu krmi, Pa zavati, privati i skrmi, — Presekoše vodu i maticu, Uz Beograd prignaše lađicu, Jošte vide a za časak tili De s' magarci tamo osilili, Ukočili dugouve glave, Pa se beče i
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kažu, umro od neke ljubavi... (Svi ga gledaju zaprepašćeno. Duga tišina. Zatamnjenje.) Zavesa Beograd, 1973.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
početku svog eseja o proznoj narodnoj književnosti, štampanog kao predgovor njegovoj Antologiji narodnih pripovedaka (Beograd 1951, izdanje SKZ). A takvo mišljenje zaista nije samo njegovo; ono je prilično opšte.
9. Vuk Vrčević: Srpske narodne prilovijetke ponajviše kratke i šaljive, na svijet izdalo „Srpsko učeno društvo“, Beograd 1868. 10. Vuk vitez Vrčević: Srpske narodne pripovijetke, ponajviše kratke i šaljive, knjiga druga, Dubrovnik 1882. 11.
115). 17. M. B. Milićević: Život Srba seljaka, Beograd 1894 (drugo izd.) 18. Kićine priče — narodni humor — sv. 1, Beograd (1923?). 19.
115). 17. M. B. Milićević: Život Srba seljaka, Beograd 1894 (drugo izd.) 18. Kićine priče — narodni humor — sv. 1, Beograd (1923?). 19. Andra Gavrilović: dvadeset srpskih narodnih pripovedaka, Beograd 1925 (drugo izdanje). 20.
Kićine priče — narodni humor — sv. 1, Beograd (1923?). 19. Andra Gavrilović: dvadeset srpskih narodnih pripovedaka, Beograd 1925 (drugo izdanje). 20. Srpska kraljevska akademija: Srpske narodne pripovetke, knj.
20. Srpska kraljevska akademija: Srpske narodne pripovetke, knj. I, uredio Veselin Čajkanović, Beograd — Zemun 1927 (izbor iz XXIX Akademijinih rukopisnih zbiraka). 21.
21. S (razrešeno: Stevan Sremac): Nasradin hodža, njegove dosetke i budalaštine u pričama, Beograd 1952 (treće izdanje, do prvoga nismo mogli doći), PODACI O PRIPOVETKAMA 1.
I, uredio i naučno obradio Veselin Čajkanović, Beograd — Zemun 1927. 15. ALA: Ispričao je Jovan Draganović iz Slavinja pod Starom Planinom skupljaču Mih. St Rizniću.
Objavljena u zbirci A. Gavrilovića: Dvadeset srpskih narodnih pripovedaka, Beograd 1906 (drugo izdanje 1925). 22. KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE DAJE: Sve kao pod 3. 23.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
134 POZORIJE 2. 135 POZORIJE 3. 136 POZORIJE 4. 137 POZORIJE 5. 139 POZORIJE 6. 140 BEOGRAD NEKAD I SAD 143 DJEJSTVO PRVO 145 1. 146 2. 147 z. 149 4. 152 5. 156 6. 159 7. 165 8. 166 9. 168 10. 172 11. 177 12.
to da čovek, kad zlo radi, nimalo se ne stidi; a kako se najmanje u čemu uvati, kanda ga vrelom vodom pospu. BEOGRAD NEKAD I SAD VESELO POZORIJE U DVA DJEJSTVA LICA: NEŠA, trgovac u Beogradu LjUBA, njegova
LjUBA: Nego kao tvoj, da se sapinjem u njemu. STANIJA: Moj nije bezobrazan. Ne valja, ne valja. Fale ljudi: „Tako je u Beograd, tako je u Beograd“. Ja vidim da je zlo. LjUBA: E, majka, menja se svet. STANIJA: Ja!
STANIJA: Moj nije bezobrazan. Ne valja, ne valja. Fale ljudi: „Tako je u Beograd, tako je u Beograd“. Ja vidim da je zlo. LjUBA: E, majka, menja se svet. STANIJA: Ja! Svet treba da se menja na bolje, a ne na gore.
Što da vidim? Bezobrazluk? — Štono pripovedaše stari, da je jedna varoš propala u zemlju za bezobrazluk, i Beograd će propasti. LjUBA (smeje se): Što devojke vode Muškarce pod ruku? STANIJA: Jest, zato.
STANIJA (sedne opet): Ej Beograde, Beograde, u što te fališe! Nisi više Beograd, nego crnograd. LjUBA: Pa da vidiš, kad stane muzika i svi se uvate pod ruku.
dok se covek ne navikne. Ja kad sam prvi put dosla u Beograd, tako mi se ućinio ruzan, ne mogu vam iskazati, a sad mi je sasvim obican postao, i cini mi se bilo bi mi zao, kad bi
STANIJA: Mene Beograd nije ružan, nego adet u njega, adet. PIJADA: Imate pravo, treba jošt mlogo da se popravi. To svaki stran primjeti,
NEŠA: Što je, majka? STANIJA: Što ti mene dovede u Beograd, što me ubi? NEŠA: Ama što je? STANIJA: Dojdo u rod, da vidim decu, šta najdo?
NEŠA: Pravo kaže majka. Ova mladež uze ma. Što je vidilo u Parizu, što u Beču, haa u Beograd! Ama svaki ti oće da je pametniji. Piši, piši, niti znaš zašto, ni krošgo. VELIMIR: Da kako može drukčije biti?
4. NEŠA, PREĐAŠNjE STANIJA: Fala ti, sinko, baš ti fala, što me dovede u Beograd! NEŠA: Što je opet, majka? STANIJA: Ama ne znaš ko je gore, muško li, žensko li?
Naći ćeš dosta našega reda. STANIJA: Pa Beograd jošt nije sasvim potonuo. NEŠA: Fala Bogu, dojnji kraj jošt je čitav. STANIJA: Ajde da ostanem dok ne projde svadba.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Nek mrtvima se pošta Makar nesvesno oda. Ne smem da ištem više. A istorija košta: Krv ipak nije voda. Krf 1985 — Beograd 1989. (9.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
jedan, zunzaro, folirantkinjo jedna, dok ideš u svojoj jedinoj džipsi-suknji i žutoj majici bez rukava kao da je ceo Beograd tvoj, i ližeš sladoled od čokolade, vanile i citrona-mešano, pa zastaješ pokraj preskupih stvari koje nikada nećeš
je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate na onom mestu: „Beograd vid: „Ma zar je to dama? Života mi, mislila sam da je kec!
je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate na onom mestu: „Beograd“. GLAVA IV Ana vodi međunarodne razgovore u studenskom domu na Novom Beogradu.
Iza nje stoji obimna bibliografija, a njeno ime danas se može pronaći, ne samo u Telefonskom imeniku za grad Beograd i za čitavu Jugoslaviju, već i u ekskluzivnom spisku stanara i nekim drugim značajnim publikacijama, kao što su
GLAVA V U kojoj Ana naširoko raspreda o rođenim Beograđankama. Šta je još sve izmislio grad Beograd osim njih? O seljakanju i gluvarenju. Ana je Ana je Ana.
Dosta nam je svega! Da smo samo znale, ne bismo se ni mrtve rodile u jednom ovakvom gradu kao što je Beograd! Samo je još to trebalo!
Napolju je grad Beograd i svi nekako imaju svoj krov nad glavom, svi sem nas. Sistem: Jadnici (od Viktora Igoa). Posle se nekako naviknu na
Šta mi drugo preostaje nego da počnem da se zatreskavam u Beograd, kad sam već bila takve sreće da se ne rodim u nekoj pristojnijoj varoši! Šta najpre uradim?
Šta najpre uradim? Počnem da ispitujem šta je sve izmislio moj rodni grad! Beograd je, dakle, izmislio reku Savu. Zatim je izmislio jednu kafanu s najlepšim nazivom na svetu: zove se jednostavno — ?.
Zatim je izmislio jednu kafanu s najlepšim nazivom na svetu: zove se jednostavno — ?. Beograd je izmislio još i hladno pivo sa rotkvicama za meze.
Beograd je izmislio još i hladno pivo sa rotkvicama za meze. Beograd je izmislio i zoološki vrt u kome žive i stvaraju neki od njegovih najsimpatičnijih stanovnika.
I vođenje kući posle kafane izmislio je takođe Beograd, mislim, na kafu i još po jedno piće! Beograd je izmislio i sastavljanje nepoznatih stolova u „Dva jelena“, kada se
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Za ovo moli profesor dobri, Popović Ruška, pošta Beograd, Četvrta muška. PRODAJA U tihom kutu, Berek-sokaku, unučić Pera prodaje baku.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
prostija od svega toga, ona ne nosi u sebi nijednu tezu, ne govori ni o jednoj zemlji, ne brani nijednu estetiku. Beograd 28-I-1931. I — Ostrvo Veće ili Manje, — upita ogaravljeni čovek, nasmešen samo za trenutak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Tek sada, kada smo oslobodili Beograd, osećam zamah naše pobede — veli Milutin uča. Isturili smo im prestonicu pod nos, a ne mogu ni prstom da je dirnu...
— Sva su ti leđa uvaljana u blato, da podsećaju na geografsku kartu. Rešavao se Aleksandar da krene za Beograd. Ali iz diviziona su stigla naređenja kojim su nagoveštavani skoriji događaji.
Iz vagona vire umorne ili uvezane glave vojnika. Govore ranjenici da sada na Beograd napadaju Nemci i pokušavaju prelaz velikim snagama. Sa zaprepašćenjem pričaju o strašnom dejstvu nemačke artiljerije.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Poznajem ja po ovima ovde: čim se oni ustumaraju svaki čas u Beograd, pa se otud vraćaju veseli, odmah znam šta će biti. — Istina jest, i po selu su se rastrčali, prihvati odbornik.
— Šta se budiš, more... kom ga vezeš? odgovara mu predsednik. Što ste vi juče išli u Beograd, nego za to. More, njemu se to znalo... zarađeno je. Dođoše ovi glasovi i u školu.
Šta će nam gosti! I zar baš mi moramo imati kakvih veza sa obližnjim školama?... Vidiš, kako ja znam! Sutra ću u Beograd, i to će biti svršeno... Samo ti reci da hoćeš... ti reci!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920. STENjE Danas sam bio tako veseo! A sad? Gle, jedva dišem, sa osmehom mutnim, umorno.
Pomenuti klub vodio je igrače na zajedničkom pasošu. Prešao sam dakle u Beograd i ostao. Moja mati imala je u Beogradu neku sestričinu, čije sam prezime zaboravio, ali znam da se zvala Maca.
Kuće u bagrenju. Stara zgrada Akademije nauka imala je terasu sa koje se Beograd, strm, video, kao da se diže u Umbriju. Ja sam Temišvar voleo, kao što ljudi vole mesto u kom su odrasli.
Ja sam Temišvar voleo, kao što ljudi vole mesto u kom su odrasli. A Beograd sam voleo kao što čovek voli svoju fiks‑ideju.
Šta bi sa njima, nisam pitao. Mesec je ostao nad mojom ravnicom, kao srp. Temišvar, Rijeka, Ilanča, Beograd, sve se to vrtelo u meni kao u kaleidoskopu, a sa njima i tolike pročitane knjige, na nemačkom, na mađarskom, na
i za člana redakcije časopisa Književni jug, jer smo imali nameru da se redakcija, sad, posle rata, preseli u Beograd.
Godine 1919. proletni vetri počeli su da duvaju već u februaru, i ja sam se rešio da idem u Beograd, pa da, opet, sednem u klupu. Da nastavim tamo, kako bi se to u Salamanci reklo, gde sam stao.
Da nastavim tamo, kako bi se to u Salamanci reklo, gde sam stao. „Ne idi u Beograd“, govorila mi je mati tužio. „Zar ne vidiš kako ti je ujak, Nikola, tamo prošao?
Idem, velim, tamo mi je mesto. Niko još, nikad, nije izbegao svoju sudbinu. Došao sam dakle u Beograd, na Univerzitet, u februaru i priznali su mi, posle malo gužve, dva semestra, sa Univerziteta u Beču.
Tako se onda štampalo. Beograd je bio još pun ruševina. Nije imao još ni kanalizaciju. Međutim, protivno očekivanju, ta zbirka pesama prodavala se
dana, bio pametniji, i naši se drugovi uskoro pojaviše među nama, nošeni na rukama, slobodni, sa šajkačama na glavi. Beograd nije bio kao one stepenice u Odesi. A ti studenti, sa šajkačama, nisu ni posle toga pozdravljali.
Ne izgleda dobro. Sad je u civilnom odelu, a ima mali šešir i veliku glavu. Ja onda u lađi, kojom se vraćam u Beograd, čujem kako vreme ide Dunavom, a korača gvozdeno, i kako nas je pregazilo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ona se trojica zgledaše u smrtnom strahu. — Kuda ćemo sad? — procedi jedan grobnim glasom. — Ne znamo! Beograd, 1901.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Tako to mi rekli pa prošla i godina. Našeg ćope nestalo; otiš'o dolje u Beograd i upis'o se s oproštenjem, u vokate. Kad ljetos, zovu mene i Žiku, 'nako, u koncolariju. Spremimo se mi, pa 'ajd'.
Vetar dohvati čarobne zvuke i odnese ih munjevitom brzinom daleko, daleko... Kad ogreja sunce, prođoh kroz Beograd. Opazivši neku gomilu na đumruku, siđem tamo i vidim da su to sve trgovci.
— Zdravo! – zagrmi on krupnim, jasnim glasom. – Kako da me se ne seća... He vraga, a ja ti poslao pozivnicu u Beograd. Ne mari... evo sad lično... Batali ta bapska posla, pa sutra da mi dođeš na svadbu.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Palanačka soba iz osamdesetih godina, u čiji se stil uneo i ukus devojke koja je pogdešto primila odlazeći rodbini u Beograd.
Na dan-dva samo. JEVREM (trgne se): Zbog izbora, je l'?... Aha, aha! Dakle, misliš zbog izbora u Beograd. Hm, hm! (Maše za leđima rukom Danici da se ukloni iz sobe.) IVKOVIĆ: Moraću! JEVREM: Pa jeste!
šta sam ono hteo da te pitam, gospodine Ivkoviću? A, tako. A... ideš li malo u Beograd, a? IVKOVIĆ: Pa da, da se vidim s prijateljima, da razgovaramo. JEVREM: Da razgovoriš... o izborima, je l'?
Ti imaš, znaš, neke jareće kože. Jedanput si mi se žalio ne znaš šta ćeš sa njima, pa, rekoh, ja ću skoro u Beograd... JEVREM: Ama, otkud ti, bre brate, kože padoše na pamet! Otkad kože bile pa bitisale!
Ali, brate, odvešće svastiku u Beograd, pa će da nam puca bruka. JOVICA: To jeste! JEVREM: Pa posle, brate, u Beogradu ima mnogo muzike, a on, čim čuje
JEVREM: O važnim stvarima? Zar on s tobom razgovara o važnim stvarima? DANICA: Pa onako... kaže, ide u Beograd... Hoće da se kandiduje za narodnog poslanika... kaže... JEVREM (pretrne): Šta kaže?
Hoće da se kandiduje za narodnog poslanika... kaže... JEVREM (pretrne): Šta kaže? DANICA: Pa to, hoće da ide u Beograd... JEVREM: Ama, nije to, nego ono drugo? DANICA: Koje drugo? JEVREM: Ono drugo što ti je kazao? DANICA: Pa to...
Priznajem da je neprijatno, pa ipak može biti i zanimljivo, jer ko bilo da pobedi, iz vaše kuće ide jedan poslanik u Beograd. DANICA: Da, ali on vas grdi. PAVKA: E, pa nemoj ti sad, i zet grdi njega. IVKOVIĆ: Ja?
PAVKA: Znam, al' vidiš, ako ćemo onako familijarno, pravo bi bilo ja i tvoj otac da idemo sad kao poslanici u Beograd, a vas dvoje, mlađi ste, imate vremena. DANICA: To sve zavisi od toga ko ima poverenje narodno.
Telegrafski da poližeš. Ja ću da platim depešu, inače... IVKOVIĆ: Šta inače? JEVREM... Inače ću ja telegrafisati u Beograd da ti lažeš... IVKOVIĆ: Ja ću onda štampati tvoj govor. JEVREM: Ama, otkud moj, kad je to tvoj govor?
predveče, kada bude najveća navala, da dođem i da glasam kao Jova Stojić, rabadžija, pošto je on otišao sa espapom u Beograd, pa da mu ne propadne glas.
Je l' ono što podgovara glasače? PAVKA: Plakaće, gruvaće se, čupaće kose... JEVREM: Kaži joj: povešćemo je u Beograd, i ovaj... šta znaš... ćerka narodnog poslanika...podnesem interpelaciju...ministar se uplaši...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kad tako dođe o ferijama u Beograd, a on ide pravo sa stvarima u redakciju da im donese nove dopise — tako za jedan pun zembilj — i da ih pita šta je s
! Već je tri dopisne karte poslao u Beograd nekoj mašamodi u Skadarliji. Đavo od čoveka! Svako mu đavolstvo padne na pamet.
vraćati, nego se potucala tako od nemila do nedraga, iz mesta u mesto, kao rđavo adresirano pismo, dok nije došla u Beograd, a odatle zaredila po Srbiji.
Tada mu se ogadi taj zanat i dosadi taj hlebac, i on ostavi drugove i dođe u Beograd. Dosad kad god je dolazio u Beograd, dolazio je u crnom ancugu, i kad uđe kod Dardanela, a on ulazi ponosito pa pravo
Tada mu se ogadi taj zanat i dosadi taj hlebac, i on ostavi drugove i dođe u Beograd. Dosad kad god je dolazio u Beograd, dolazio je u crnom ancugu, i kad uđe kod Dardanela, a on ulazi ponosito pa pravo kasirki, pa joj tamo kuriše, i
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
On nije u tome sam: na Balkanu mnogi je Policajac pobornik ovakve pedagogije. Raspustio se Beograd, a Miladin Korača s pendrekom kao s lampom Aladin, Na sve strane deli batine, ravnim častima, Učeći narod
U Predselu, u toj pustoj selendri, U tom leglu pesama i legendi, I danas se peva pokraj pojila Da je Veska Beograd osvojila.
UČENjACI I ZIDARI Beograd. Senjak. Na Senjaku — venjak Pod kojim ceo dan sedi učenjak Čiji je posao stručna obrada Daleke prošlosti Beograda.
More ključa, ko drožda... Ko sam? Niko! Kad? Nikad! Gde? U Miločeru? Možda... I već uzdišem: Otkad Ne videh moj Beograd — Dana dvadeset osam! U Beogradu znam ko sam...
” „Prodajem Beograd od Slavije Do Ušća, i goluba jednog na klupi, Prodala bih i ćoše Jugoslavije Kad bi neko hteo da kupi.
Teško mi je, sada, reći čime me je, onda, Beograd opčinjavao, kao što ne znam kako su, i kuda, te čari u međuvremenu iščezle. Biće da se bogatstvo nalazilo u meni.
U tom je razdoblju mog, i zajedničkog života, Beograd bio grad svih gradova, svih mogućnosti i svih nada. „Tramvaji”, koje ću sročiti četiri-pet godina kasnije, mogu se
Duša mi je bila puna, prepuna. Voleo sam život, i Beograd, i sve što je bilo u Beogradu. Bio sam bogat, i srećan što sam svoj dah pomešao sa disanjem velikog grada, što mi je
Pandurović, Sima - PESME
POLjIMA MIRNIM PROHUJALE BITKE 131 RANjENICI IZ 1912 133 CVEĆE OVOG PROLEĆA 136 SAVREMENIK 138 KRAJ LAMPE 141 BEOGRAD U ROPSTVU 143 S PROLEĆA 146 UDES 148 SUDBINA 149 NESTANAK 152 ZNAK 154 SRCE 156 PROMENA 158 ZA STARIM KATULOM 160 NAŠA
krila, Još dok bledi mesec mrku ponoć krasi, Pada i gine gde je nada bila, Kraj lampe što se polagano gasi... BEOGRAD U ROPSTVU Otkada te nisam video, moj Grade Na stavama mirnim Dunava i Save, Gde sam svoje dane provodio mlade,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: A šta ćeš sad? Mislim, za poso, i stan... ANĐELKO: Važno je da sam se vratio u Beograd! Da mi je da sve pijace — Dušanovačku, Bajlonovu, Jovanovu, Zemunsku, Palilulsku, Kalenićevu, Senjačku, Cvetkovu,
IKONIJA: Ni za zeru se nisi promenio! ANĐELKO: Kad se vratim u Beograd, pa kada uveče izađem na ulicu, ko da sam izuo tesne cipele!
Al gde je tu Beograd? TANASKO: Mnogo mu vredi pričati! A i onâ, sa svećom i amrelom! Bokte, ko da ima kvasac u sisama!
E, moj goskapetane! MANOJLO: Tačno tako! Tu treba postaviti zasedu i čekati! Pa bio ovo Beograd, ili ne bio! TANASKO: A šta da čekamo? Komoru? MANOJLO: Treba da čekamo čudo i čudotvorca, eto šta!
IKONIJA: Znam, strašno si opasan! MILE: Neodgovoran elemenat! Znam ja takve, što se pokrivaju sargijama! Dođu u Beograd, a ne obezbede uslove! Pa posle država kriva, i zajednica! Najlakše danas biti sirotinja! Natoči mi još jednu.
Sija Šabac, Timok teče ko zlato, bački kukuruzi prepuni suncokreta, Beograd svetli kao belo grožđe, svetli Prizren, pun žita svetli Srem, reke se ulivaju u reke, prolaze lađe, s Dunava se
Jedino što mi služi kao štaka! (Zatamnjenje) Zavesa Beograd, 1974.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad se to uselio strah u njegovu kuću? zamisli se. Tražeći mu novac, Vukašin ga pismom obavestio da se vratio u Beograd. Tada je zabolelo, jer mu je dva puta pisao da odmah dođe kući. Ne, onda kad su se prvi put sreli.
Otac je išao napred, sa štapom preko ruke, a on nekoliko koraka za njim. Veliki i lep bio mu je Beograd tada, prvi put viđen, i bio je zbunjen i zadivljen što toliki ljudi u Beogradu poznaju njegovog oca, pa mu skidaju šešire,
napiše testament i oduzme Vukašinu pravo nasleđa, neće, zlotvor, jer se raspituje po Palanci i šalje Andru, učitelja, u Beograd da vidi da li je lepa ta Vukašinova frajla, pa ako je lepa, sve mu oprašta.
Koliko li mu je novca izdao do sada? Osamnaest puta... A hrana, a odelo? Ne, prvo u gotovini. Palanka, pa Beograd, pa Pariz, i opet Beograd... Rojevi brojeva kovitlali su se u otvorenim očima i glavi.
Osamnaest puta... A hrana, a odelo? Ne, prvo u gotovini. Palanka, pa Beograd, pa Pariz, i opet Beograd... Rojevi brojeva kovitlali su se u otvorenim očima i glavi. Računu nije bilo kraja, nikako da sabere.
“ „A ako je lepa?“ Kako sam mogao da kažem, kako sam mogao da ga teram da ide u Beograd da je vidi? Zaguši ga tišina: zvona su zamrla u izmaglicama svanuća, pa grede krckaju u krovu puste, jalove i
— Kako bi smela da dođe posle onakvih batina? Gazdica Đorđija za trgovinom u Beograd odlutao, a starina Aćim za seljačku pravdu tamnuje gde se legu guje i gušteri zeleni. Dvor im čuva Mijat, verni sluga.
Vreme promiče s jesenjim suncem njegovim žilama. Đorđe misli o danima kad je isterao Simku i veruje — da Beograd nije bio granica od koje se dale moglo samo posle dugog bavljenja po kancelarijama srpskim i austrougarskim, on ne bi
— ljutito reče Aćim. — Pa radujem se — gotovo prošapta Đorđe. Obojica gledaju raskrvavljen mesec. — Ja sam išao u Beograd da molim tvoje prijatelje i Vukašina da te spasavaju iz apse. Niko nije hteo prstom da makle za tebe. Ja sam išao...
Znao je da ima ćerku i sina. Želeo je on da ih vidi i tražio ih kad god je odlazio u Beograd, u Skupštinu. Šunjao se ulicama oko Vukašinove kuće, velike kuće s baštom koju je u miraz dobio.
— Ti si muško. Sve možeš, imaš pravo. — Drhte joj usne. — Nisam živeo ni s jednom... Nisam... Pobegao sam u Beograd zato što sam se plašio Aćima zbog one nesreće kod opštine. Ozdravićeš sigurno. Adam će da nam poraste.
Ovako klonulog samo ga je jedanput video iako se dvadeset godina poznaju. Onda kad ga je molio da ide u Beograd i vidi da li je lepa Vukašinova zaručnica.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad su, za Austrijancima, Turci ponovo ušli u Beograd, popravili su gradske kapije koje su ostale nerazorene a, umesto bedema, podigli palisad koji je, baš na padini prema
sećao gde se tačno nalazio konak dahije Kučuk-Alije, čuven sa udobnosti, koji je u prvom ustanku, pošto je oslobođen Beograd, postao prvo dom sovjetnika Mladena Milovanovića pa posle i ruskog poslanika Rodofinikina.
Odgovor je, isto tako iznebuha, iskrsao onog majskog dana 1839. kada se Vučić vratio u Beograd sa svog pobedonosnog puta po Srbiji. Negova je igra bila ne samo smela nego i smelo odigrana.
Onda ga je bacio u okove i, kao roba, doterao u Beograd. To je, objašnjavao je zgranutom narodu koji je gunđao protiv Kneza ali mu je još ostao delimično naklonjen, bio dokaz
“ Kada se, posle ugušene bune, vratio u Beograd okružen svojim ljudima a sa pristalicama kneza Miloša bačenim u okove, već je držao svu vlast.
Odavno je slutio da će doći. Na putu iz Kragujevca u Beograd, koji je prešao pešice, ni za trenutak nije osetio ogorčenje, samo bojazan koja ga je morila: šta ako je i Miloš
Ohrabren je stigao u Beograd i nije mario kad su ga zatvorili u kuću Baškalfića. Mario je kad je Miloš, ubrzo, pošao u izgnanstvo.
U Beograd se, kroz Stambolkapiju, teško ulazilo a još teže izlazilo. Slika Đure Jakšića nastala je mnogo posle Vasine smrti, u ep
Od tada nije bio sklon ni primirju sa Turcima: više nije silazio u Beograd a oni cy obilazili Avalu. Zmaj je bio probuđen iako je njegov bes još bio više hladan nego vreo: gonio je Turke jer su
Nego da te ispratim do pola puta, pa idi u Beograd! Ostalo je zapisano i to da je, uistinu, ispratio tog pobratima, zatim mu zapalio han pa otišao na Avalu.
Iza njega je bilo tri a ne sedam hiljada zmajeva ali je i to bilo dovoljno. U zoru 30. novembra valjalo je napasti Beograd.
njihovim svetlostima, okovane dveri velike kapije cy ce, evo, rasklapale i Zmaj od Avale se, u skoku, našao na ulazu u Beograd.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Posle nedelju dana neprijateljska vojska uđe u Beograd, vazdušni napadi prestadoše, a izbeglice se počeše vraćati. Zatekoše varoške ulice zasute staklom porazlupanih prozora
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oh, a nekoliko trenutaka zatim, kad sam se našao sam u kupeu voza koji me je nosio za Beograd, sećam se kako sam bio utučen. Kao da mi je srce bilo iščupano...
Čak se nosim mišlju da je sasvim preselim u Beograd, jer, ako ćemo pravo, ono sunce i nije za palanku. Samo čekam da se ona malo smiri...
Baš u to vreme, iako opijen slavnim pobedama, Beograd se pobožno sećao mrtvih, zasipao ih silnim cvećem, zahvalnošću i suzama, više i usrdnije, možda, nego ikad dotle.
— Kako ne! — Tada smo jedva stizali pešake, mi artiljerci. Željno sve živo da ponova vidi Beograd posle petnaest dana njegovog ropstva. A kad je Kosmaj pao, onda je nastala košija, trk, letenje.
— Vidiš, i ja mogado' da se oženim u Beograd. Moj otac radi s prve firme, s grosisti. Ali kud ćeš, boga ti, kud smeš? Dok je mlado ljubi se s đaci, pa zar polovno
Nego, kažem ti, taku ženu ti men' daj k'o moja što je. Jedared, boga ti... slušaj ovo da ti pričam. Odem u Beograd za espap, neku meku robu da uzmem, znaš. Pa drustvo, znaš kako je kad se sortira, sve mladi ljudi.
Posle odem u Beograd za svaku sigurnost. A otud kad dođo', pa kad gu dofati, pa kad gu stego, bre plakala je, samo suza suzu stiže, nećeš
Mali smo bili, polazili u školu, u Beograd, rastajali se, grlili ga, plakali. On plače zajedno s nama: „Zbogom“, govorio je, „više me nećete videti.
uoči velikog praznika, kad je mala gospođa Leđenski sama i uzbuđena izlazila iz kina gde je gledala „Vaskrsenje“, Beograd je blještao u osvetljenju preko običaja, i onaj svet koji se tiskao, pun svežeg i zvonkog smeha, gazio je čvrstim i
Kažem ti: uzmeš knjigu... Danas treba čitati, draga moja, mnogo čitati. Eto, niko i ne čita. Ceo Beograd je na ulici. Dakle tako. Daješ mi reč?
Ti imaš potpuno pravo. Zaista, knjiga je sve. I posle toga vazduh, vazduh, dragi moj; a ovaj Beograd tako je svetao, širok, sjajan. Eto večeras, popnem se gore i s brda gledam, Bože gledam, gledam i dišem.
A Beograd, posle toga, opet udari u bes i rasipanje, dok onom golom narodu ne ostaje ništa nego da i dalje ljušti onu projetinu i pa
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Što god naplatimo u jednoj varoši, to odmah šaljemo poštom u Beograd, a mi ti posle putujemo kao ptica kroz goru. Đurica mu oduzede časovnik i duvanski pribor pa ga pusti, ostavši ljut na
Petković, Vladislav Dis - PESME
” UZDAH SA DUNAVA — ZA DEČIJA USTA — Na Kalemegdanu, pored starog grada, Gde Beograd grle i Dunav i Sava, Jedno Srpče gleda zemlje naših nada, Što ih tajno krije ta daljina plava.
trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata, Što Beograd ceo sa radošću grli Vas, decu Srbije, ponos neumrli.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kad god bih zapeo zbog neke reči, oni su mi priskakali u pomoć. Pred zalazak sunca, pred nama se ukazao Beograd. Uzbudio me je njegov veličanstven izgled i odmah sam progovorio tečnije srpskim jezikom.
Uzbudio me je njegov veličanstven izgled i odmah sam progovorio tečnije srpskim jezikom. Pozdravio sam Beograd kao akropolu svih Srba i izrazio verovanje da će on uskoro postati metropola svih Južnih Slovena.
Videli su na mom čelu žig pravog Amerikanca i nisu hteli da u to diraju. Beograd nisam video od detinjstva. Kada mu se naš brod primakao, pred nama se ukazala visoka tvrđava koja se nad Dunavom
Sve što sam video u Austro-Ugarskoj, izgledalo je malo i smežurano, ali mi je Beograd izgledao veoma ponosan kao da želi da dotakne zvezde.
Tako sam se rastao sa gradom belih kula, kako su Beograd nazivali srpski guslari. Kad smo stigli u Pančevo sa jednom grupom mladih ljudi, među kojima je bio i jedan srpski
Kad god bih zapeo zbog neke reči, oni su mi priskakali u pomoć. Pred zalazak sunca, pred nama se ukazao Beograd. Uzbudio me je njegov veličanstven izgled i odmah sam progovorio tečnije srpskim jezikom.
Uzbudio me je njegov veličanstven izgled i odmah sam progovorio tečnije srpskim jezikom. Pozdravio sam Beograd kao akropolu svih Srba i izrazio verovanje da će on uskoro postati metropola svih Južnih Slovena.
Videli su na mom čelu žig pravog Amerikanca i nisu hteli da u to diraju. Beograd nisam video od detinjstva. Kada mu se naš brod primakao, pred nama se ukazala visoka tvrđava koja se nad Dunavom
Sve što sam video u Austro-Ugarskoj, izgledalo je malo i smežurano, ali mi je Beograd izgledao veoma ponosan kao da želi da dotakne zvezde.
Tako sam se rastao sa gradom belih kula, kako su Beograd nazivali srpski guslari. Kad smo stigli u Pančevo sa jednom grupom mladih ljudi, među kojima je bio i jedan srpski
Premijer Pašić uveravao me je da su rezultati ove moje akcije bili dobri. Pozvao me je u Beograd da budem gost vlade i da razmotrim situaciju oko ratne siročadi u Srbiji.
Rad ovoga društva visoko je cenjen u svakom delu Srbije. Kada je Pančevo saznalo da sam stigao u Beograd, poslalo mi je i ono poziv da ga posetim.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
igrom – da sklapa govorne nizove prema obrascu koji je krajnje očigledan i elementaran u sledećem stihu iz pesme „Beograd kako ga ponekad vidim“: Raj se ruši Ruši se raj Desna je polovina nastala obrtanjem leve, pa stoga: kad prvu čitamo
Zato je postepeno dolazilo do pomeranja sa periferije u centar, što će biti Beograd, kao i do prilagođavanja potrebama urbane kulture. Još jedna razlika je posebno važna.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Volim u Ivanjicu, samo da se sklonim svetu ispred očiju. ČEDA: Još kad bi ti znala kolika je bruka. Ceo se Beograd trese od smeja. DARA: Strašno! ČEDA: Novine se kupuju na jagmu. DARA (pokazuje): Majka ih najviše kupuje.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
91, pod naslovom Ritam Miloša Crnjanskog. Potom je za školske potrebe objavljena knjižica „Seobe” Miloša Crnjanskog (Beograd, 1985). Ona je i uzeta kao osnovica za pisanje studije San Vuka Isakoviča.
radoznalosti, igre radi, počela ga je zavoditi lakim koketovanjem, sve dok jednog dana, kada je već morala napustiti Beograd, nije ludo poželela da bar na trenutak oseti moćno telo „mladog divljaka”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Već je počeo da se ljuti na svoje bratance Jančeta i Kostu što se ne turče, no još svoju dedu šalju u Beograd na škole. He, a kako je divan, na primer, Petar Kostin!
Sela im jedno do drugoga, oni drugovali još za kozama; između porodica od starina pobratimstvo. Branili Beograd, odstupali bez razdvojnice i tek na Šimširovu Brdu iznad Vezirova mosta, kad im je puk osvanuo sasvim proređen a oni
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ja bih da mi dođeš — Evo te pozivam. Ne možeš li tako, Sve i svašta primam. Beograd 9. aprila 1891. »Javor« 1891. POZDRAV NIKOLI TESLI pri dolasku mu u Beograd 1893.
Beograd 9. aprila 1891. »Javor« 1891. POZDRAV NIKOLI TESLI pri dolasku mu u Beograd 1893. Ne znam šta je, je l’ suština Il’ to čini samo misô — Čim smo čuli: dolaziš nam, Odmah si nas elektrisô.
Ljubni stablo, Dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli. Beograd je danas srećan, Rukujuć’ se srpskom dikom, I otkriva srce svoje Pred Srbinom velebnikom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
gde su arsenali, oružnice i upravo svi izvori naše vojene spreme, a druga carigradskim drumom pošla pravo na Beograd. To je jedna mogućnost I jedan plan, koji bi mogli izabrati Turci.
pokaza rukom na majora Velimirovića) dajem pod sud, pod najstrožiji vojnički sud; neka ga pod stražom isprate za Beograd, neka mu tamo sudi njegov ministar; ja takve žene ne trebam u vojsci.
— Otpašite sablju, rekoh mu ja — (po zapovesti Komarova) — vas stavljaju pod vojni sud, još danas će vas opraviti u Beograd.
Predajući stoga vojnome sudu majora Velimirovića, naređujem da ga pod stražom isprate u Beograd, gde će mu se suditi po svoj strogosti vojenog zakona. »Glavnokomandujući timočko-moravske vojske, đen. Černjajev.
napomenem još ovo: naskoro posle smrti majora Velimirovića, njegov ađutant, Kristifor Stefanović uzme odsustvo, ode u Beograd i tamo se ubije iz revolvera. Da li je to ubistvo bilo u kakvoj svezi sa smrću majora Velimirovića — ne zna se.
Izvadi da ne uzmu Turci... (dolazi psovka Turaka), pa ako ostaneš živ i vratiš se u Beograd, plati mama-Ani, Julinoj majci, neku moju podužicu. Prala mi žena moju rđu, pa neću da me mrtvoga ružno spominje.
28 avgusta knez je otvorio skupštinu, a zatim naskoro vratio se u Beograd. Mi smo ostali da pravimo adresu. Danju radimo to i još neke sitnije poslove, a noću držimo tajne sednice.
— Više od 10 dana proveli smo oko adrese. Mislim baš tako oko 13 septembra Ristić i Radivoje odneše adrese knezu u Beograd, a već septembra pročita se u skupštini ukaz knežev kojim poziva skupštinu u Beograd.
i Radivoje odneše adrese knezu u Beograd, a već septembra pročita se u skupštini ukaz knežev kojim poziva skupštinu u Beograd.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Šta treba da nam bude krajnji cilj? — zapitao sam. — Beograd — odgovori mirno, zavijajući cigaretu. — Kako?... Odavde pravo! On se nasmeja. — Kad su nam još postavili cilj?...
1922. Premešten je u Beograd, gde radi kao profesor u IV muškoj gimnaziji. Iste godine počinje objavljivati svoje prve naučne radove iz oblasti
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
str. XXIII predgovora knjizi Srpska građanska lirika XVIII veka. Za štampu priredili Tih. Ostojić i V. Ćorović. Beograd—Srem.
Iz starih pesmarica. Za štampu priredili Tih. Ostojić i V. Ćorović. Beograd—Srem. Karlovci 1926, gde je pesma štampana pod br. 88, str. 103—5. Stih 3.
Vukove Skupljene gramatičke i polemičke spise II, Beograd, 1894—5, str. 107—11), na koju se Berić, uostalom, nije nimalo srdio (v. Vukovu Prepisku I, 178—9). Po kazivanju J.
” — Pesma je preštampana u Zabavnoj pesmarici Jeremije O. Karadžića, Beograd 1854, 93—4, a ima je i po mnogobrojnim lirama, beogradskim n novosadskim.
Ova P. N.-ova pesma preštampana je takođe u Zabavnoj pesmarici Jer. O. Karadžića, Beograd 1854, 250—1. Subotićeva pesma je najzad prerađivana i prilagođavana i provincijalnim i nacionalnim potrebama.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
sve što je moguće da se ovo lice u vašem srezu pronađe, spisi i pisma od njega oduzmu i pod jakom stražom sprovede u Beograd.
Učinite sve što je potrebno da se ovo lice u vašem srezu pronađe, spisi i pisma od njega oduzmu i pod jakom stražom u Beograd sprovede.
Žiku da se ispava, a mi 'ajd' na ručak u drugo selo, kod drugog predsednika opštine, pa se vratimo i pošaljemo depešu u Beograd: „Energičnom poterom ovosreske vlasti, hajduk taj i taj izmakao ispred potere u drugi srez!
meseca traženo. Spisi nađeni pri njemu oduzeti su i zajedno sa dotičnim licem biće pod strogom stražom sprovedeni u Beograd. Sveza Pov. U. broj 4742”. Jesi zapisao? MILISAV: Jesam. JEROTIJE: Koji ti je broj? MILISAV: Pov. 117.
) A ti slušaj, pa tako od reči do reči da mi kažeš na saslušanju! VIĆA (čita): „Gospodinu Ministru unutrašnjih dela, Beograd. Uloživši nečuven trud i požrtvovanje, uspeo sam uhvatiti lice o kome govori vaš telegram Pov. Broj 4742.
ŽIKA (nastavlja čitanje): Lice koje ste vi uhvatili, verovatno je jedno od takvih, stoga ga sprovedite u Beograd pod strogom stražom, zajedno sa svima spisima pri njemu nađenim”. KAPETAN: Na zdravlje!... (Pauza.
KAPETAN: Koga? Đoku? More ću da ga sprovedem, vezanog ako hoćeš; metnuću ga u džak, kao mačku, pa ću da ga pošaljem u Beograd! Ali šta ću sa spisima? Vidiš li da gospodin ministar ima pik baš na ove spise! ŽIKA: Znate šta, gospodine kapetane?
ŽIKA: I da presečete ovu bruku što vam se ćerka grlila u kancelariji, i da sprovedete Boku u Beograd, i da se izvinite pred gospodinom ministrom; najbolje, idite vi tamo u sobu i blagoslovite proševinu, pa onda zajedno,
najbolje, idite vi tamo u sobu i blagoslovite proševinu, pa onda zajedno, sa ćerkom i zetom Đokom, otputujte vi lično u Beograd, pa tamo sami lično gospodinu ministru...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U to vreme središte kulturnog i književnog života pomera se iz Vojvodine u Srbiju, iz Novog Sada u Beograd. Programske osnove realizma formulisao je socijalista Svetozar Marković (1846-1875) u člancima Pevanje i mišljenje i
Znatno ojačao kao kulturni i naučni centar, Beograd je preuzeo vodeću ulogu i u književnosti. Književni život prestonice, kao i kod nekih drugih naroda, usmeravao je razvoj
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ŽSS — M. Đ. Milićević, Život Srba seljaka, Beograd, 1894. ZNŽOJS — Zbornіk za narodnі život i obіčaje Južnih Slavena LM — Auѕführlicheѕ Lexіkon der grіechіѕchen und
Srpske akademije) SEZ — Srpski etnografski zbornik Simonović — Dragutin Simonović, Botanički rečnik imena biljaka, Beograd, 1959. SKG — Srpski književni glasnik Sofrić — Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba.
Po Angelu de Gubernatisu. Skupio i sastavio Niševljanin (Pavle Sofrić). Beograd 1912. TRĐ, KNR; NNŽ — Tih. R. Đorđević, Kroz naše Rumune, Beograd, 1906; Naš narodni život, 1—10, Beograd, 1930—1934.
Skupio i sastavio Niševljanin (Pavle Sofrić). Beograd 1912. TRĐ, KNR; NNŽ — Tih. R. Đorđević, Kroz naše Rumune, Beograd, 1906; Naš narodni život, 1—10, Beograd, 1930—1934.
Beograd 1912. TRĐ, KNR; NNŽ — Tih. R. Đorđević, Kroz naše Rumune, Beograd, 1906; Naš narodni život, 1—10, Beograd, 1930—1934.
na grob posadi« (Josif Pančić, Botanika, Beograd, 1868, 251). U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od b., od b., od srpskoga cveća«.
vešaju se o vrata i prozore, na Đurđevdan (opšti srpski običaj, koji nije napušten čak ni u velikim centrima kakav je Beograd! Tako rade npr. i Turci u Skoplju, GNČ, 24, 1905, 280) i na Spasovdan (ŽSS, 124).
Vuk, Rječnik, ѕ. U. javor i klen, i Dragutin Simonović, Botanički rečnik imena biljaka, Beograd, 1959, ѕ. v. javor i klen). JAGLIKA Schlüѕѕelblume (prіmula verіѕ elatіor).
(SEZ, 14, 115). Onaj koji poziva u svatove nosi čuturu vina i zakićen je vencem od p. (Beograd). »Vojvoda« o svadbi nosi oko vrata venac p., a za kapom poznata apotropaja, (opor. npr.
Daninoć. Za etimologiju raznih imena i alegorisanje upor. Klod Levі-Stroѕ, Dіvlja mіѕao, Beograd, 1966, 309 id. Divlja ruža. Zove se i šipurak (v. npr. Simonović; SEZ, 58, 1948, 358).
SEZ, 16, 1910, 273 (Lužnica i Nišava); 58, 1948, 351 (Gruža); Kulišić—Petrovih—Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Beograd, 1970, i, naročito, RSA, ѕ. v. bob.
Ilić, Vojislav J. - PESME
„Brka“ Brci Beograd Bogdan je još juče stigô, I javljamo vam ovo: U čast je njegovu Renan Držao pozdravno slovo. Pariz je okićen
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
preostala pisma su, koja manje, koja više, promenjena i proširena, a sva zajedno povezana u čvršću jednu celinu. Beograd, septembra 1943. M.
II SOBA ZA RAD PRIPREME ZA NAMERAVANI LET KROZ PROŠLOST Beograd Počinjem da se postepeno privikavam na varoški život, bolje reći da ga sa velikim strpljenjem podnosim.
Na taj volšebni način pratim turske ratove cara Leopolda i vidim kako veliki vezir Mustafa Ćuprilić zauzima Beograd. Njegova divlja vojska kulja kroz kapije toga grada.
Valja, dakle, da se vratim u svoju naslonjaču. Preda mnom leži Beograd u potpunoj tami, nešto se desilo u njegovoj električnoj centrali. Tako mogu, u mraku, vrlo dobro videti ono što želim.
III KOLEVKA ASTRONOMIJE VAVILON, NjEGOV TORANj I NjEGOVI SVEŠTENICI Beograd Vi ste, dakle, draga prijateljice, spremni da putujete sa mnom do na kraj sveta.
IV PLOČICE SA KLINASTIM PISMOM, HALDEJSKA ASTRONOMIJA I ASTROLOGIJA Beograd Pločice od ilovače, ispisane pred našim očima na Vavilonskom tornju klinastim pismom, stavljene su idućeg dana u
VI KOD ARHIMEDA, ANTIČKA VOŽNjA SREDOZEMNIM MOREM, POSETE ALEKSANDRISKOM MUZEJU I BIBLIOTECI Beograd Evo me opet u mojoj sobi za rad. Vaša pisma, pročitana nekoliko puta, leže preda mnom.
VII OSAM VELIKIH NAUČNIKA ALEKSANDRIJE, ERATOSTENOVO PREMERAVANjE ZEMLjE Beograd Zar Vam se naše zamišljeno putovanje u Aleksandriju zaista toliko dopalo, draga prijateljice, da ste, u želji da ga još
VIII NEOČEKIVANI DOGAĐAJ, NOVA JEDNA TEMA ZA PREPISKU Beograd Jedan neočekivani događaj daje, bar za neko vreme, nov pravac našoj astronomskoj prepisci. Šta li se to desilo?
IX KALENDAR I NjEGOVI ELEMENTI Beograd Više od dve nedelje dele me od polaska za Carigrad, ali je moj život već dobio drugi tok.
XIV JEDAN DRAMATIČAN DOGAĐAJ, OPROŠTAJ SA CARIGRADOM Beograd Evo me opet u mojoj mirnoj sobi na Univerzitetu. Koliko sam joj se obradovao; a kako i ne bih: na njenom stolu ležala
XV DOŽIVLjAJI JEDNOG STAROG RUKOPISA, HILjADUGODIŠNjI OTSEK ISTORIJE NAUKE Beograd Kovčežić sa kameama Aleksandrinaca, u punom svom sjaju i lepoti, stoji gotov na mom stolu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Crta plan zemljotresa koji će srušiti sabornu crkvu u Beogradu. Otkuda odjedared Beograd! Pa onda priča šta sve Bog drži u pisaćem svom stolu, i tvrdi da tamo ima i on, Milušić, jednu svoju menicu...
Princ Savojski osvojio Beograd, a u varošici promena samo ta da se iz nje preselilo u „nemačku varoš” u Beogradu nekoliko nemačkih porodica.
Pa je Austrija brzo izgubila Beograd, uzeli ga Turci, a u gradiću promena samo ta da se neke od onih porodica vratile ćesaru, i prebeglo još desetak grčkih
Eno, preko puta, Srbija i Beograd, slobodni i svoji, pa kako da se Srbi s druge strane reke zovu drukčije nego Srbi. Grci, poslednji Grci, imućni, ili i
Tako su valjda ukleli, Boga umolili protiv porodice Caranos, koja je iz čaršije gradića prešla u Beograd, postala Caranovići, bila ugledna, usrdno vodila čisto srpsku politiku, pa odjedared, kad je došao čas prolaznosti,
Cvetan se preselio u Beograd, otvorio tamo finu pekarnicu, ali zadržao i onu u gradiću, i dolazio svake subote da primi pazar, i da uzme listu
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
CRNOGA BORBA 36 CRNI BORBE 37 RUŽA NAD ČEGROM 39 ZAPEVKA 40 SMRT CRNOGA BORBA 41 PESMA ĆELE-KULE 43 POVRATAK U BEOGRAD 45 POVRATAK U BEOGRAD 46 GORNjA TVRĐAVA 48 TERAZIJE 49 VRAČAR POLE 50 NEBOJŠA KULA 52 VELIKI GOSPODIN
BORBE 37 RUŽA NAD ČEGROM 39 ZAPEVKA 40 SMRT CRNOGA BORBA 41 PESMA ĆELE-KULE 43 POVRATAK U BEOGRAD 45 POVRATAK U BEOGRAD 46 GORNjA TVRĐAVA 48 TERAZIJE 49 VRAČAR POLE 50 NEBOJŠA KULA 52 VELIKI GOSPODIN DUNAV 53 BEOGRAD 55 USPRAVNA
BEOGRAD 45 POVRATAK U BEOGRAD 46 GORNjA TVRĐAVA 48 TERAZIJE 49 VRAČAR POLE 50 NEBOJŠA KULA 52 VELIKI GOSPODIN DUNAV 53 BEOGRAD 55 USPRAVNA ZEMLjA Haši HODOČAŠĆA HODOČAŠĆA Hodam sa očevim štapom u ruci Sa upaljenim srcem na štapu Stopala mi
li nam šta Rascvetavaju nam se lobanje od smeha Gledaj nas nagledaj se sebe Čikamo te čudo (1954—1971) POVRATAK U BEOGRAD POVRATAK U BEOGRAD Dovde do ovog vodenog krsta Tri su me vučje stope dovele Umio sam lice u rajskoj reci Obrisao ga
nam se lobanje od smeha Gledaj nas nagledaj se sebe Čikamo te čudo (1954—1971) POVRATAK U BEOGRAD POVRATAK U BEOGRAD Dovde do ovog vodenog krsta Tri su me vučje stope dovele Umio sam lice u rajskoj reci Obrisao ga o skute
malo vazduha Od kojeg se ne umire Klanjaće ti se zvonici I ulice se prostrti pred tobom Veliki gospodine Dunave BEOGRAD Bela si kost među oblacima Ničeš iz svoje lomače Iz preorane humke Iz razvejanog praha Ničeš iz svoga
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kod moga rođenja nije samo datum bio sporan, već i samo mesto. Jedni su biografi beležili Beograd kao mesto moga rođenja, a drugi Smederevo.
Četvrtog dana, on dobi poštom jednu kartu adresiranu: „Gospodinu Iliji Stanojeviću glumcu. Beograd: Kafana „Ruski car“. Postrestante.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kao da je zaboravljen od Boga, a napušten od prijatelja, prepušten svojoj sudbini, stenjao je narod pod silnim zamahom. Beograd je pao. Bugari su prešli granicu... Vatreni i ubistveni obruč se sve više stezao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Đurđu Brankoviću, čim je postao vladar (1472), Mađari su oduzeli Beograd, a Turci Kruševac i Golubac. On je morao da prizna i mađarsku i tursku vrhovnu vlast, a Turcima je morao još da plaća
Izgubivši utvrđeni grad Beograd, Đurađ se dao na posao da izgradi novu tvrđavu u Smederevu. Ona je bila završena 1430. Iste godine Turci su osvojili
bili putevi za Bosnu, te je njihova konjica iz Vrhbosne dolazila do Jajca, pa i u Ugarsku, koju je još jedino štitio Beograd.“ Idućih godina osvojili su Turci Novo Brdo, Stjepan Vukčić planine Crne Gore, a Mlečići Primorje.
ime Alekse Nenadovića pisao austrijskom zapovedniku Mitezeru jedno pismo, pa su ga Turci januara 1804, kad je došao u Beograd mitropolitu Leontiju, uhvatili i udarili na muke (kidali mu „klještima meso sa grudi i rebara da bi ga prisilili na
Za vlade beogradskog vezira Mustafa-paše organizovao je narodnu vojsku i s njom odbio janičarski napad na Beograd 1797—1798, a posle smrti Mustafa-paše počeo da organizuje otpor protiv dahija (radi toga 1803.
iz Beograda (gde se bio „pobašio i postao gospodar“) u svoj rod u Bosnu, a kad je ustanak izbio, hteo je da se vrati u Beograd (gde je imao kuću i ženu) i pokušao je to sa vojskom od oko 1500 ljudi, ali je pretrpeo poraz kod Čokešine i morao sam
Ovo utvrđenje je postojalo i pre Turaka, pa su ga Turci — radi napada na Beograd — pregradili 1442, a Muhamed II ga opravio 1458. Sada je na tome mestu spomenik Neznanom junaku. posestrima — v.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Djeco, počeo je rat! Jutros je Beograd bombardovan. Svi se zbiše u gomilu pred njom, a ona ih još jednom sviju redom pogleda i ponovi im još jednom, opširno
Nijemci su napali našu zemlju. Tukli su Beograd avionima. Pokušala je najzad, tužno i s naporom, da se osmjehne na svoje zamukle učenike.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Čuđaše se njegovoj mudrosti i razumu pak dade mu za sedište u Frioli gore Beograd. Onde se već i oženi, uze za se kćer nekoga Aranita hrabroga kneza arvanitskoga, gospođu Anđeliju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Zašto da mu zborim? Što da ga karam? Karanje nema! U vojsku teraju sas zor, a u ženidbu — jok! — Eli je, zar, u Beograd begenisuvaja kakvu mâznu Beograđanku, ta mu sag ove naše nesu prilika?!
Em kol’ko gi milo da se udadnu, i tol’ko gi jošte dvaput pomilo za našoga Manču, otkad se, ete, vrnu iz vojsku iz Beograd!... O, bož’ke, kol’ku mi čes’ čine i davaju devojčiki, a sve zaradi tvojega Manču! Ubavo si vidim, demek, zašto je toj!
Kad bi mu spomenuli „više škole“, i da bi dobro bilo da je — kad mu je već bog dao svega dosta — pošlje u Beograd, hadži Zamfir bi ih tada samo pogledao i pogledom presekao; istresao bi čibuk, i to bi bio znak da je ljut tada, i
Stade prvi kujundžija od Beograd do Peć i do Prizren!... Mori, pa i da si nema pare, što je pa zab to?! Kad se deca miluju, — što gi trebaju pare?!