Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ili nešto što se ukazuje iza usijane ivice oblaka? Je li to nešto što gori? Nešto što cveta? Da l se to cveće bere mašicama? Il je to neka vetrina, koja vezuje i razvezuje đavolje repove?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ovo je — veli — glava kakvih malo ima. Nije se ona rodila da bere kudjelju. Nego ti nju daj dalje u školu. — Ne ču ti, oče vladiko, svršila je!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadiplatna put. Oj, zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Savka se malo udali da bere grožđe, a Ljuba se gospođi Jelki približi. — Kako vam se sad dopada moja Savka? — Izgleda kao boginja!
Sirota Alka ide u baštu da traži ljubičice. Početak uskršnjeg posta. Cvet ljubičice, dika mirisnog proleća! Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše.
Kako joj lepo stoji taj plavi krin na prsima spram belog lica: parče neba spram bele zornjače. Kad ljubičicu bere, tiho no iz srca popeva: „Ljubičice ja bih tebe brala, Nemam dragog, kome bih te dala.
Radičević, Branko - PESME
A ti, sunce, opeta ogranu? A ti, danče, opet svetu svanu? Ajde, cveće, pa uveni brže, Kada nje tu, da te bere, nema; A ti, zoro, što se iz sna trže, Spavaj, dremaj, kad i ona drema; A ti, sunce, ne sjaj mojoj muci, Veće
O kako laor miris krade! — Jer lipa dosta tog imade. Itd. u misli ide k Stražilovu, onde pije vode, bere cveće, etc., etc. — Potom siđe sa brda, i pođe da se oprosti sa drugovima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Slušam viku drugova, gde me zovu da idemo na reku i sečemo zelene vrbe. Vidim majku, kako pogurena ide po bašti i bere razne trave, pa sve to sa uskršnjim jajem i srebrnom paricom meće u čanak vode pod bokor ružâ. Sutra je Đurđev-dan!
krblu, zavrnuo rukav na košulji i mulja grožđe što mu žene sipaju iz svojih korpâ grdeći svaku što pored grožđa bere i suho lišće.
Viču na nju što neće da bere. Voli da nosi korpe, da istrčava na put, gleda, obzire se, pa da posle utrči u vinograd preko jendeka vijući se i
Odjednom zašušta nešto iza mojih leđa. To je bila Ciganka i već se sagla te bere. — Šta ćeš? — viknuh. — Kosirče da ti prodam! — požuri ona i približi mi se. — Neću. Idi. — Da ti bajem, ako hoćeš.
duvana pomešan s teškim mirisom njena znoja i neopranosti toliko me poplaši da je nisam smeo ni da opomenem da mnogo ne bere grožđe. Odoh do višnje, naslonih se na njeno stablo sa ispucanom i savijenom korom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere. I kad se smrkne, on otide pod jabuku, pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad
vreme da se vinogradi beru, vidi čovek gde svi ljudi odoše u berbu, te i on natovari kacu na kola, pa ode u vinograd da bere.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Maman tera matorog da joj bere cveće kao nekada, ranije, dok je još bario sve u šesnaest. I baš kad sastavljam testament umirući od dosade, bakutaner
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šklopoće, drči otpadak smisla opanak krpljen: praslika trenja zemlje i zvezda, Srbija s visa jaglike bere s unezverenja moje jednine, što se kotrlja, odskače, tumba, sva u mutljagu stvarnosti mučne, čija se brlja oceća
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
surovi gorštak se vere, Slušajuć' srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere; I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas u meni dušu stresa, k'o lahor što stresa
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Nit’ je inje, nit’ belo kovilje, Već se beli na kumu košulja. 77. Oj nevene, moj nevene! Blago tome ko te bere, I ja bih te mlada brala, Ali sada nemam kada, Ja se mlada na put spremam, Tuđe dvore dvorovati, Tuđa baba babom
Djevojka ga okom zapalila, Ej, čarnim okom kroz srčali pendžer. 143. Đevojčica pelin bere, perin divoj, Mimohodi drobnu ružu, ah jadi moj’, “Što, đevojko, pelin bereš, perin divoj, Mimohodiš drobnu ružu,
Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?“ Al’ govori dilber Mara b’jela rumena: “Ah
“ 207. Višnjičica rod rodila, Od roda se podlomila, Nema niko da je bere, Nego momče i devojče; Stidnje momče, neg’ devojče, Ispod stida progovara: “Daj, devojko, jedno oko.
— A gdi ti je tvoja majka? Ne bilo ti je! — Eno mi je u gradini Gdi neven bere; Uvenulo njeno srce, K’o što je moje! A moje je uvenulo, Većma ne može. 215.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali je on, i tada, u znak prkosa, nosio na glavi bere baskijsko. Ispunio je svoju sudbinu na ulicama Beograda. BIOGRAFSKI PODACI O PESNIKU Kad bi ova antologija obuhvatala
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
svaka opasnost i ne dirnu mu ovu plodnu goru, i on se sad, srećan i zadovoljan, laća najmilijeg i najlepšeg posla: bere plod trudova svojih... Evo nas u njivi. Kola stadoše pod veliki brest.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Zle oči nikad dobro ne vide. — Zlu bravu zla paša. — Od zle ptice — zlo i pile. — Pauk po cvijeću bere jed, a čela skuplja med. — Na ljutu ranu — ljutu travu. — Udri zlo, da je gore.
— Gde je reč, tu je i obraz. — Đe je obraz tu je i duša. — Obraz i dušu svaki za sebe bere. — Obraz je mučno steći, a lako izgubiti. — Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za što.
4 Cucu, rode pa rode, Ujak bere jagode. Jagode se rumene Kano ruža u mene; Jagode su slatke, Jele bi i patke; Gle, kako su zinule, Ne bi l’ koju
— Men’ su žene potvorile, Da sam njima sir izela: Sir li bi, hleb li bi, Mome zubu meko bi!“ 5 Bere uja jagode U šarenu mericu; Otud ide lisica, Pa prevali mericu. Stade uja plakati.
5 Kupus bere aga Asan-aga U Mostaru na sred Sarajeva, Iz Beča ga momče ugledalo, Na Biograd pušku naslonio, Asan-agu dobro
(Petao) 152 — Ne ima ruku, a lješnjake bere? (Veverica) 153 — Ni vezeno, ni rešeno, svukud zlatom narešeno? (Zmija) 154 — Ni ranar, ni vidar, a svakome krv
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Na to će reći najstariji sin: „Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.” I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad
se jedno drugome, pa mu đevojka reče: „Moli Boga đe se moja mater nije doma namjerila, nego pošla da bilje kroz goru bere da njim mladiće zamađijava i u zvjerad pretvara, kao što je učinila svijema onijem koji su me prosili i tebe umalo ne
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
prid trganje, te ti ga ja smišaj s novim; a novoga sam naša trinaest barila, te ti ja sve uspi u onu bačvu; a ona bačva bere malo više od 18 barila, te ti ja... — A je li čemu? — prekide Osinjača, pitajući fratra. — Vire mi, nije loše!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hteo je imanje da stekne: iz svoje livade da hrani konja što ga jaše i sa svojih njiva da bere hleb za sebe i sinove, jer su seljaci glasno govorili da je celo Vasilijevo imanje nožem i sekirom stečeno.
On bere dukate sebi, broji ih, da mu samo oni budu u glavi, da vidi samo žute gomilice koje ostavlja za sobom, po livadi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je ujutru svanulo, uđe u baštu jedna vrlo lepa devojka i počne da bere cveće. Petar je gledao u devojku, a kad je ova pored njega prošla, on onda skine kapu da ga vidi kad se natrag vrati.
Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere. I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi pa kad se
Petković, Vladislav Dis - PESME
Snevala je ona, Da ljiljan bere, zapitkuje ruže Za boju, vence, i da l' kadgod tuže Na grudma, velu — da li kadgod tuže?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Marko ih bere i daje Božici. — Ne štedi ih! — veli joj i, smejući se, zalaže njima. I, jedući, ugledaše crkvicu između mrkih visokih
Gledao je dozrelo voće na drvetima, a nije smeo da ga bere; gledao decu, a nije smeo sa njima da se igra. Čuo je sa prozora vikača sladoleda i limunade, a nije smeo da se njome
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ta se odluka na vreme objavljivala i posle završnoga dana bilo je dopušteno da u tuđe vinograde ulazi ko hoće i bere koliko može, pa čak i stoku uvodi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A zašto si pustio bradu? — Za priliku... Tako, kako je kad zgoda. — Tanasije izvadi iz džepa francuski bere i natuče ga na glavu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadi-platna put. Oj zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi, I odjek srodnih grudi Jošt
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere... mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom - radnje i značenja - otkriva svoje duševno stanje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koren (iz srbulja, v. Sofrić, 147). K. se sadi po baštama na Cveti (SEZ, 19, 40). U polju bere se na Biljani petak (іbіdem, 47).
Za ovo identifikovanje govore izvesne činjenice: 1) bogiša bere se, i nosi u crkvu na blagoslov, na Spasovdan, a taj dan (ili neki iz te sezone) mogao je nekada pripadati Perunu; 2)
Od p. pravi se s medom melem kad je presečena mišica (іbіdem). p. se bere u Međudnevice (SEZ, 19, 13). »Devojka je divlja p.« (u narodnoj pesmi, SEZ, 16, 309).
»Babu s jarcima«, iz februara, Babu Korizmu, babu iz karnevalskih dana, v. GNČ <42, 1932, 189, 222>). Bere se ritualno na Đurđevdan (SEZ, 16, 134). Na Cveti devojke je prenose iz šume u svoju baštu (SEZ, 19, 40).
mažu sise (ZNŽOJS, 7, 1902, 181), ili se stavlja na vrata od štale (іbіdem, 180). Bere se na Biljani petak (SEZ, 14, 57). VRBA Weіde (ѕalіx). Vrba. Reč je praslovenska. Upor. Šulek, Rad, 39, 13.
Naročitu supranormalnu snagu ima z. koji se bere na Biljani petak i uoči Đurđeva dana (SEZ, 14, 57; 19, 47; 53). To branje ima ritualan karakter, i, kolika je vrednost z.
To branje ima ritualan karakter, i, kolika je vrednost z., vidi se iz toga što se, iako se tom prilikom bere i mnogo drugih bilaka, to idenje zove idenje u zdravac (cf. SEZ, 19, 121; BV, 9, 183; v. i malo dole). Z.
3lat(n)oglav, zlatoglavak, zlatoglavica, volovski rep, kraljevo kopje (v. Sofrić, 101), trava od žuča (ŽSS, 118). Bere se i na Biljani petak (Karadžić, 3, 1901, 121, Levač), i uoči Đurđevdana (ŽSS, 118, Šabac), i meću ga u omahu, kojom se,
U vence upliću i beli luk, koji je posle lekovit. Pletući te vence, pevaju ovako: »Ivanjsko cveće, petrovsko, Ivan ga bere te bere, Majci ga meće u krilo, A majka Petru na glavu« (ŽSS, 133; Begović, 123; ZNŽOJS, 5, 278).
Pletući te vence, pevaju ovako: »Ivanjsko cveće, petrovsko, Ivan ga bere te bere, Majci ga meće u krilo, A majka Petru na glavu« (ŽSS, 133; Begović, 123; ZNŽOJS, 5, 278).
(GZM, 19, 235). JORGOVAN Flіeder (ѕyrіnga vulgarіѕ). Jorgovan: jargovan; jergovan; ljiljak (Sofrić, 134). Bere se, uoči Đurđevdana (ponekad i pre sunca na Duhove, ili na Cveti), kao »lekovita« biljka, i njime se kite prozori i
, 139); o svadbi njime se kiti bardak s rakijom (іb., 168). K. bere se na Krstovdan i sa bosiljkom i čubrom u vodi, daje porodilji da pije, da bi se »raskrstila« bremena (іb., 65).
Ilić, Vojislav J. - PESME
tamo surovi gorštak se vere, Slušajuć srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere, I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas U meni dušu stresa, kô lahor što stresa
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sa orahom se baktala još neku godinu, pa ga je onda ustupila alasu da ga on bere, a rod deli s njom popola. Žena alasova joj je, za to, kako kad, doturala malo ručka, malo kolača.
Šantić, Aleksa - PESME
1912. LEPTIR U vrhu sela Jela Kozliće pase i sve se vere, Savija grane I s grane bere Lešnjike rane Po bregu. Gle! otkad pahulja snega Na leskovome listu? Nije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ako bere Grke i Bugare, i terzije, svoje ruvetlije, koji nose svilu n kadivu, i džepove s obadvije strane, u džepove sve žute duka
nose svilu n kadivu, i džepove s obadvije strane, u džepove sve žute dukate, tu će biti šićar za hajduke; ako l' bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane, tu će biti muka za hajduke.
Al' je Marko milostiv na boga, a žalostiv na srcu junačkom: pusti vilu u planinu živu. Bile bere po Miroču vila, bilje bere, često se odaziva: „Sad ću doći, bogom pobratime!
Al' je Marko milostiv na boga, a žalostiv na srcu junačkom: pusti vilu u planinu živu. Bile bere po Miroču vila, bilje bere, često se odaziva: „Sad ću doći, bogom pobratime!
gospodare, a najviše zeta ponosita; a sluga im jedna vino služi, služi vino jednom kupom zlatnom, zlatna kupa devet bere litar'; ja da vidiš druge ćakonije, ćakonije, mloge gospoštine — kako, brate, će je carevina!
je u bijeli Žabljak, i ja ću te, brate, darivati: daću tebe dvije čizme blaga, i daću ti moju kulu zlatnu, koja bere devet litar’ vina, što j’ od suva salivena zlata; i još ću te, brate, darivati: daću tebe suru bedeviju, bedeviju što
Ako bere Grke i Bugare, i terzije, svoje ruvetlije, koji nose svilu i kadivu, i džepove s obadvije strane, u džepove sve žute duka
nose svilu i kadivu, i džepove s obadvije strane, u džepove sve žute dukate, tu će biti šićar za hajduke; ako l' bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane, tu će biti muka za hajduke“.
Al' ne bere Grčiću Manojlo, on ne bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane; već on bere Grke i Bugare
Al' ne bere Grčiću Manojlo, on ne bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane; već on bere Grke i Bugare, i terzije, svoje
Al' ne bere Grčiću Manojlo, on ne bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane; već on bere Grke i Bugare, i terzije, svoje ruvetlije, koji nose svilu i kadivu, i džepove s obadvije strane, u džepove sve žute
Tad se vrnu Novaković Grujo, i otide u Staru planinu, te kazuje Starini Novaku kake Grče sabira svatove. Tada bere Starina Novače, bere Novak kićene svatove, sve svatove iz gore Hajduke: kuma kumi Boroja hajduka, starosvati Sredoja
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A gde li je i ta novina postala i ostala da jedan služi a drugi da bere plaću? I hoće l' to koji gospodar učiniti i dati? A našlo bi se ko bi i tuđu plaću preuzeo!
Ovce se oni zovu, a ne pastiri, te vuna se š njih skida, mleko, maslo, sir bere se često. Ja sveštenomu redu koji su se ljudskoga meteža odrekli i Bogu su se na službu sami od svoje im volje obrekli,