Crnjanski, Miloš - Seobe 1
koji je bio isturio svoje prethodnice na Rajnu, do Štukštata, pod komandom generala feldmaršala barona Johana Leopolda Berenklau.
do male varošice Štukštata, na Rajni, gde su ga već čekali u logoru đenerala feldmaršal‑lajtnanta Johana Leopolda Berenklau, zapovednika celokupne prethodnice.
šumama, na desnoj obali Rajne, ispod Majnca i Vormsa, vojska đenerala feldmaršal‑lajtnanta barona Johana Leopolda Berenklau, strašnoga pobedioca Bavarske, koga Karlo Lotarinški odabra, naročito, za izvršenje upada.
Ali ako tu vojsku nije mario Karlo Lotarinški, voleo je baron Berenklau, koji je sa njom upropastio Bavarsku, pokorivši zemlju suparnika Marije Terezije, te postao ljubimac ćesarke.
Zato je Berenklau, i samo zato, odgovarao oholo na Dvoru, kad bi mu neko podrugljivo rekao: „Vaši panduri“ – „da, moji panduri.
“ Na zbabanom licu feldmaršal‑lajtnanta barona Berenklau, kao u starog popa, bilo je večito bledilo. To lice se nije nikada smešilo, na njemu je bio ostao trag svega što je
Isakovič ne samo da nije prestigao, na poslednjem delu puta, ostale, nego je čak zadocnio tri dana. O njemu je Berenklau imao odličnih vesti i iz Engelštata, i iz Graca, i iz Pečuja, od Komesara, koji je o Dunavskom polku napisao, oštrim i
Đak jezuita, sa vrlo prezrivim mišljenjem o šizmatičkom sveštenstvu, koje je imao u vojsci, baron Berenklau pročitao je sav taj izveštaj olako.
Isakovič, cenjen u vojsci, dovodio mu je trista biranih vojnika, koje je hteo da upotrebi naročito pri opsadama, i Berenklau nije mislio da mu uskrati čin potpolkovnika, ako ne pogine.
Plan za napad, koji je Karlo Lotarinški smatrao za svoj, imao je Berenklau gotov. Hteo je jednim nemogućim upadom s boka, uzevši Majnc, da duž Rajne, uzme Vorms i Špajer, i for Sen Lui, i
zanoći sa pukom, prvu noć, u jednoj šumi, iz koje se videla varošica Štukštat i Rajna, sa jednim rukavcem, koji je Berenklau odabrao za mesto gde će prvo da se udari. A iza njih, u daljini, brda.
Iz trščaka izletahu rode, a žabe kreketahu i hujahu svu noć. No tek što poče da sviće, projaha kraj njih Berenklau, kao veštac, i dade zapovest da ih bude i odvedu iza šume, pod neke brežuljke, na pregled.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
stoga se pečujski biskup, vojni komesar u Pečuju (Klajn, kako stoji u prvoj verziji, a i kod Piščevića), baron Leopold Berenklau, zapovednik austrijske vojske Karlo Lotarinški, pa i majka princeza sa sinom Evgenijem Virtemberškim, po pravilu