Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je grof Fermor rešio da krene na Berlin, Đurđe je već bio potpolkovnik, debeli, centner, kako su to, rosijski, zvali.
Ta armija će, posle sedam godina, ući u Berlin i narasti na 300.000 ljudi. Za ono doba, neviđenu vojsku. Mogla je tada da osvoji Evropu.
000 ljudi, koji će se Rusima pridružiti, napušten je. Rešeno je da se pođe na Berlin! Isakoviči o svemu tome ništa, te zime, još nisu znali. Malo se zna o prošlosti, malo se i može znati.
Bilo kako bilo, septembra meseca pomenute godine, u vojenom savetu, grof Fermor se rešio da ide na Berlin! U tom pohodu, Trifun je postao pukovnik, Đurđe je izgubio nogu do kolena, Petar se proslavio zarobljavanjem
Smrti pojedinaca, porođaji, životi pojedinaca, smrti! Turski ratovi se, međutim, nastaviše, i posle pohoda ruskog na Berlin, u koji su Rusi ušli. Kostjurin, u Kijevu, bi, i prođe. Horvat je negde završio, u zatvoru.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1845. ode na studije u Berlin i 1847. postane doktor filozofije. 1847. otvorio je srpsku štampariju u Novom Sadu, ulazi u politiku i javni rad.
1850. berlinska Akademija izabrala ga je za svoga dopisnoga člana; 1854. i 1856. išao je u Berlin. Od 1859. do 1861. nekoliko puta je dolazio u Srbiju. 1861.
1872. otišao je, kao državni pitomac, na medicinu u Berlin. Učio je kod Virhova, Helmholca, Di-Boa Rejmona. 1876. bio je kao lekarski pomoćnik u drinskoj i timočkoj vojsci. 1879.
Pored doktorske disertacije Experіmentale Beіträge zur Wіrkung deѕ Queckѕіlberѕ (Berlin, 1879), objavio je nekoliko popularnih medicinskih spisa i referata po srpskim listovima. OSNOVNE DUŠEVNE OSOBINE.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ARTILjERAC MARKO MEDIĆ Već nekoliko dana radio krklja da je Berlin pao i Njemačka kapitulirala. Ratu je kraj. Tamo negdje, u srećnijem svijetu, slavi se pobjeda, pije se pivo i harmonika
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
u Kambelovoj knjizi o životu Maksvela u časopisu ”Priroda”, na koji me je on uputio, odlučio da odem iz Kembridža u Berlin i prihvatim se studija eksperimentalne fizike u čuvenoj Helmholcovoj laboratoriji.
Kolumbija koledža sa molbom da me kao svoga mladog američkog istraživača pošalje kao svog prvog Tindalovog stipendistu u Berlin? - Da, dragi moj prijatelju - rekao je na to on - ja sam Vam već predložio da uradite to.
Onda sam se vratio u Kembridž i obavestio svoje prijatelje da se krajem tog semestra selim u Berlin. Nije trebalo da ih uveravam da mi je teško da napustim ono što su često čuli da nazivam ”svecima i svetim terenima
Bilo im je žao što ih napuštam, govorili su mi to, ali mi nisu zavideli, jer nisu mislili da Berlin ima bilo šta što Kembridž nema. A ovako nešto Maksvel nije nikad mislio, a to nije bilo ni mišljenje Tindala u ono vreme.
otkrića i Maksvelovih objašnjenja ovih otkrića, bilo sasvim nejasno i odlučio sam da sve to prostudiram pre odlaska u Berlin.
Na kraju pisma rekla je: “Čula sam da je Berlin mnogo bliži Idvoru i, kada budeš tamo, lakše ćeš skoknuti ovamo, mnogo lakše nego sada.
” Kada sam stigao u Berlin, moja glava bila je puna Faradejevih linija sila koje su polazile od električnih i magnetnih punjenja II koje su se
Pitao sam se šta misle berlinski fizičari o Faradejevim tubama ili linijama sila? U Berlin sam došao da bih studirao eksperimentalnu fiziku kod čuvenog profesora fizike na Univerzitetu u Berlinu Hermana fon
Pred kraj semestra, ekselencija fon Helmholc napustio je Berlin i otišao na letnji odmor. Moje nemačke kolege na Institutu za fiziku nisu se mnogo interesovali za Faradeja i Maksvela.
majci da me njena gostoljubivost može promeniti, kao pre tri godine, u razmaženka koji će se onda teško vratiti ponovo u Berlin.
IX SVRŠETAK STUDIJA NA UNIVERZITETU U BERLINU Kada sam prvi put došao u Berlin, priznajem da sam sobom doneo i stare predrasude radi kojih sam se, da se najblaže izrazim, nelagodno osećao.
I njeni napori su bili krunisani uspehom. Kada sam se vratio iz Idvora u Berlin, sve mi je izgledalo prihvatljivije, a moja gazdarica je primetila promenu i konstatovala da sam mnogo veseliji nego
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
GZM — Glasnik Zemaljskog muzeja GNČ — Godišnjica Nikole Čupića Dähnhardt — Oѕkar Dähnhardt, Naturѕagen, Leіpzіg—Berlin, 1907, 1; 1909, 2; 1910, 3; 1912, 4. ŽSS — M. Đ. Milićević, Život Srba seljaka, Beograd, 1894.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
sa teškom mukom, uvideo što bi mi inače moralo biti već na prvi pogled očigledno: da dve nedelje pre Vašeg dolaska u Berlin moram biti na svojoj dužnosti u Beogradu.
Kad srce zakuca, onda pamet otkaže poslušnost! Ali ću se ipak odazvati Vašem pozivu i doći Vam u posetu u Berlin - u mislima.
A Berlin je kao stvoren za taj poduhvat; tamo, u Prirodnjačkom muzeju, nalaze se autentični dokumenti, svedočanstva a razvitku ži
Nijedan geolog ili paleontolog koji bi došao u London ili Berlin nije propustio priliku a da ne poseti zemne ostatke ove besmrtne životinje.