Obradović, Dositej - BASNE
” Mučno je govoriti s čovekom koji hoće u vetar da govori, i da ni sam ne zna šta misli, šta li besedi. Ovo se može slučiti, ali od stotine jednom, pak što dokazuje jedno protiv deset?
Zato se običava reći: govori kao papagal, sireč ne misli| 180 niti sudi o onom što besedi. Drugo čemu nas basna uči ovo je: da ne činimo nepristojna sravnjenija i spriupodobljenija, kao mačka koja polaže
ništa da valja su dve samo reči, on je dugorečiv; blagoglagoljiva niko ne vmenjava za mnogoslovljiva i vesma mnogo kad besedi i za dugo vreme. Priklad u ovome Omira mi uzmi: ovi nami stihe beščislene piše, no niko Omira ne nazva dugačkim”.
mnogoj časti ova grečeska sentencija istinstvuje: „Χαρακτήρ ανδρός εκ λόγου γνωρίξεται: Izobraženije človeka po besedi se poznaje”.
budeš imati vremena da mi što lepo napišeš, da katkad i ja što mojim ljudma kažem, jer rado slušaju kad im se što dobro besedi.” Zahvalim mu ja na daru, i obeštam se jedno i drugo što od mene želi učiniti. Potom razgovarali smo se koje o čem.
i pamet, sam sebi iz ovoga može prekrasne i prepolezne nauke davati; ko li nejma, il' neće da ima, njemu se sve zaludu besedi. No o dobroti i blagosti srca, budi mužeskoga ili ženskoga, ovo primječanije gospodina Abta pridodaću: „Menschen!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ali ga je Arkadija čuvao kao oči u glavi, i razgovarao sa starim učiteljem, koji ga je ponudio burmutom, o pop-Spirinoj besedi, hvaleći ga i upoređujući ga sa ne znam kojim starim svetim ocem i sa trubom jerihonskom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(„Krivo sedi a pravo besedi“; „Govori istinu pa se nikog ne boj“; „U laži su kratke noge“; „Gde laž ruča, tu ne večera“ itd.).
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
je, boginja mudrosti, Prosvetila TVOJ duh od mladosti; Temis s TOBOM na prestolu sedi, Iz TVOJI(H) usta Astreja besedi, Koja po zemlji davno s TOBOM hodi. A sad svoje plane proizvodi. O, VEK ZLATNI! O, slatka vremena!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako iziđe, uhvate se popojaske pa se ponesi letnji dan do podne. A kad podne prigreje, tada besedi aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ne igra srpsku igru, nego se grli sas momci, vata se za ruku, besedi više ona, nego on; ide sas š njim sama; prevrće okama, skita se noću s majkom joj, i svaki bezobrazluk.
STANIJA: Ne valja da je bezobrazna, da je pljuje svet, a sama možeš da se trebiš od buve, ko ti brani. LjUBA: Al’ besedi Anđelija: Boži bio mlad delija, I pije se tekelija, I ljubi se Anđelija. STANIJA: Bolje uzmi neku knjigu, te čitaj.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ispod tebe vile Divno kolo vode. Pred njima Radiša Bičem rosu trese; Do dve vile vodi, A trećoj besedi: “Pođ’ za mene, vilo! Kod moje ćeš majke U ladu sediti, Tanku svilu presti Na zlatno vreteno!“ 40.
Slušao je ovčar od ovaca: Rogozom joj snoplje povezao, Od leske joj ladak načinio, I doneo lađane vodice; Pak besedi lepoti devojci: “Daj, devojko, što si obećala!
Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan. Zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?“ Al’ besedi Dojčin Petar, varadinski ban: “Ne karaj me, kralj Matijaš, zemlji gospodar: Da si bio ti u krčmi, gde sam pio ja, I
Kupi svate Išerlija Jova, Kupi svate, povede devojku. Kad su bili na to sinje more, Al’ besedi Bogdanova seja: “Mili kume i ručni devere, Odreš’te mi svilene paćele — Da umijem moje belo lice, Da ne idem grdna
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Slušam i ćutim... Ili me otac Petar, kad ga gospodin prota odredi da besedi, zamoli da mu nađem i prepišem shodnu besedu iz kog štampanog zbornika...
Ima takvih žena koje stanu nabrajati hiljadama raznih dobara, kojima pritežava prosilac, i u svojoj besedi naprave ga milionarom, a kad tamo posle venčanja on se pokaže kao ubogi siromašak.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kako iziđe, uhvate se popojaske pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, tada besedi aždaja „Ta pusti me carev sine da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I sam episkop, po dugom smijanju, okrene se k domaćinu: „Je li, gospodaru Jovo, ovde je bolje da stari Malenica besedi, koji uzro|kuje smej i veselje, a ja moj razgovor valja na drugo vreme da odložim?
” Arhim[andrit]: „Gospodine, na moju dušu, imate pravo; božja istina iz vaših usta besedi. Kamo sreća da svi arhijereji tako misle! Ja bi[h] se nama[h] oženio.
Oni koji nahode sve svoje 6lagopolučije u čanku i bokalu. Veruj mi, moj sinko, kad god čujem mladoga Rajića da besedi, uzdišem za mojom mladošću i da imam kakvu vlast, sve bi[h] ove naše manastire u škole i u učilišta preobratio.
Svuda se oni dobri ljudi raduju viditi koga iz daleka da istim jezikom besedi. Ko god ima dovoljno hleba u domu, raduje se da mu ko na ručak i večeru dođe.
Vidite li kakvi smo mi momci (sve nam ovo prvi od nji[h] grečeski besedi); ovakovi nas ima, fala bogu, u Hormovu do dve [h]iljade osim stari[h].
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
gadna je! Kako iziđe, uhvate se popojaske, pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, tada besedi aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Neki od njihovih — a poznaju ih po besedi i po odelu — već se smestiše, a drugi, po dva—tri, dolaze u odmacima. Njih dvoje, dremajući, među sobom izmeniše
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bezazlena sade, veli, kod kuće sedi, Sad po modi svaka hodi, s pendžera gledi, Ko god prođe, s' svakim slatko besedi. Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže.
Ovome se klanja, na onog gledi, A s ovim se ljubi, s onim besedi, Danju-noću po špaciri kuda ne hodi, Kompanije svakojake k sebi dovodi, Bezopasno ljubov s' svakim provodi.
Minervin komu dom nepristupan jest, Tolmač že nuždan v besedi praocev, Taj tebe čita, čtoma sluša Bukvoneiskusan: sve im jasno. Ti sveta željnim otvori carski put.
Ostavljena skorbna majka neutešna gledi, Prekosavskim carskim Srbma plačevno besedi: „Primite mi u zagrlje moju decu dragu, Hlebom, vinom i ljubavlju dižite im snagu.
Al’ besedi Sablja-momče: „Zalud muka, Cvet-devojče, Zalud nega i ponude, Ja ti neću preboleti. Eto ide strasni petak I velika
Samo da mi prije smrti Jedno dâ se uzaznati: Ko će tebe zaiskati, Kom’ li ćeš ti ruku dati.” Besedi mu Cvet-devojče: „Jao jadna, Sablja-momče, Ne govori, ne plaši me: Nit’ je tebi sad umreti, Nit za drugog men’ s’
2. za 1848, str. 8—9. Pesma je prvi put javno pevana na drugoj besedi koju je 19. juna 1848. u Ljubljanskom gledišu priredilo Slovensko družtvo U Blajvajsovim Kmetijskim in rokodelskim
petljem nježne pesmice tako prikupile, da jih moramo v imenu vsih rodoljubov prositi, de bi jo nam pri pervi besedi zopet zapele.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Gde poklonik sêdi u čarobnoj noći, Smerno dvori boga i besedi s njim; Gde molitva šumi po čudnoj samoći, I k nebu se diže od izmirne dim, I šum tiho struji od Mrtvoga mora, I tišina
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Lukava lisica, ta to je i htela, Meso je ščepala, pa odmah izela. Kad pojede meso, gavranu besedi: „Svašta imaš, al ne imaš pameti.“ LAV I MIŠ LjUBOMIR NENADOVIĆ Mlada deco!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
rukopis kaže beseda dolazi od besa, budući da se često i bes s besedom druži, i muža do besa dovodi, koji je pređe pri besedi »bre, sedi« govorio; dalje, da usta dolaze od ustaviti, kao da je nužno usta zaustavljati.
promovіeren, iz lat.) — unapređivati PROPOZICIJA (lat. propoѕіtіo) — sažet uvodni prikaz predmeta izlaganja (u besedi, epskom delu i el.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pisnu dete kano guja ljuta: „Jao babo, poseko ti ruku!“ A besedi Novaković Gruja: „A ne boj se, Stevo, čedo moje! Krv ne ide iz babine ruke, nego ide krvca iz konopca“, Mnogobrojni su
Slobodne ti oči na Turčina! Kad ti dođeš pod Ribnika bela, ti se nemoj poplašiti, sine! Oštro gledaj, a oštro besedi, oštro agu na mejdan zazivaj! To je ono Njegoševo mlado žito kome je vekovima dolazila žetva pre roka.
nose koplja bojna, jedan drugom belo lice ljubi — od milošte do dva pobratima; pake Marko na Šarcu zadrema, pak besedi pobratimu svome: „A moj brate, vojvoda Milošu, teško me je sanak obrvao, pevaj, brate, te me razgovaraj!
“ Al' besedi vojvoda Milošu: „A moj brate, Kraljeviću Marko, ja bi tebe, brate, popevao, al' sam sinoć mlogo pio vino u planini s
Al' besedi Kraljeviću Marko: „Pevaj, brate, ti se ne boj vile dok je mene, Kraljevića Marka, i mojega vidovita Šarca, i moj ega šest
Osvrte se Kraljeviću Marko, pa besedi vojevodi Janku: „Kud si mi se podigao, Janko? Što s' tolike svate potrudio, i tolike konje pomorio, kad to nije za tebe
“ Kad je Marko reči razabrao, ciknu Marko kao gorsko zvere, udari se rukom po kolenu, pa besedi siroti devojki: „Kučko jedna, sirota devojko! Morô te je kogod naučiti, veće kazuj ko te naučio?
Kad se ladna podnapiše vina, al' besedi Musiću Stevane: „Vaistino, moje čedo drago, ja ću leći sanak boraviti, ti večeraj, pa se nalij vina, pa pošetaj pred
To, je braćo, vaše zlamenije, bojati se da ne izginete“. Al' besedi Vaistina sluga: „Draga seko, Stevanova ljubo, neću, seko, nevere činiti gospodaru i mome i tvome; jer ti nisi na
Al' besedi Musiću Stevane: „Božja pomoć, moja seko draga! Gdi si, dušo, na ograšju bila? Otkuda ti klobuk svile bele? Daj mi, seko
“ Al' besedi Kosovka devojka: „Zdravo da si, kneževa vojvodo! Nisam nigdi na ograšju bila; rano me je probudila majka, — mi ranimo
Al' besedi iz gorice vila: „O, boga ti, sura tico orle, što je tebi dobra učinio, učinio Kraljeviću Marko: širiš krila, te mu činiš
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Al' je li, nije li to? Kad ko pozadugo hoće što da besedi i navala mu je prispela besedljiva na usta, mučno mu je to sve jednim mahom izgovoriti, nego i nekoliko dana vala da
Promotriše se ljudi i zdogovoriše se u besedi: da ne bi to što na veliko bilo poznano, ne bi žena svoje joj sramote ovde pred tolikim narodom iskazivala.
Tako eto da je i učiteljskoj besedi: s vremenom i odmučanje valjade imati. Tako da ne sebe kaha i u zabun meće s navalom besedljivom, a ni slušaoce svrh mere
a ni tolika poštenja ne izdajući mu bar koliko sluga svome gospodaru ili oficirom svojim vojištani, ja l' mu na besedi prijatelj prijatelju!
prostu i osvestnu; po svemu pravu i k svima sklonitu biti, razlikoprutastu s hubavom šarom po svakome prisvajanju u besedi. K svima ujdisato izborli pristalo donositi sa zakusivano zalažanjem smoka, valjalo skazivanja po redu.
Osvestno srdce nazire vreme k besedi. Nebojšu psi ujedaju. Nije svakom carevina. S mukom i s tugom blago se teče. Bolji je živ pas negoli mrtav lav.
Znanje, veština, štono se mudrost naziva, ona je svemu mati; besedi i svakoj spravi. U zlu i lenu dušu ne ulazi — veli se — mudrost. Tušta imena vešta mudrinja u sebi ima.
Gde je dosada, onde je i psovka. Istina nikakva ne čuva se u čijoj besedi. K čemu pamet ne služi, ono se ni dočuti ne može. Što nosi vruću želju, to ni na ljutoj zimi ne mrzne.
Doista je od same nature ta udilj deva toga mati po apostolovoj besedi, koji no ne s preotimanjem da se je sravnjivao Bogu, nego sebe snizi, te sluge obraz na se uze.
tome se pak čudi i u sebi govori: Devojka Kako on to budavši svetliji od sunca s jednim od blata s čovečom nalikom da besedi? Ta ovo je samo na nebu božija stolica, tela na sebi nejma, a devojku ljubi!
Ne mogu se dosetiti za to što kod mene ište. Angel mi se kazuje, a ka čovek, onako sa mnom besedi: angelski, bestelesni, vrlo lep mi habar daje, jasniji od sunca, krasna je ugleda, a traga ni čuvenja hodu mu nejma.
Motre se kako što ovde u snu ko se s kim sastaje, te ga vidi i poznaje i besedi š njim. Kako bogoslov Grigorije u nadgrobnomu slovu k Ćesariju govori: »Onda ću, reče, ja videti moga brata Ćesarija