Dučić, Jovan - PESME
On hoće da mi metne na glavu kapu od hartije i na mene obesi praporce ludaka. On se ruga mome šlemu i mom štitu. Kad besedim narodu koji plače od uzbuđenja, on mi se smeje jedini.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Al’ kako ja vidim, vi moje govorenje na šalu okrećete. No, verujte mi, čada moja, daja bez svake šale besedim. A šta se kasa ženski[h] očiju, one ne valja da se s njima odveć ponose.
proči sosedatelji, svi rimske cerkve sinovi, ništa manje mene počnu svi jedinoglasno pohvaljivati, govoreći da što god ja besedim, to razumedu; a svome se đaku začnu rugati, koji zove u pomoć nekakve majore i minore, a tu reč nije ni za majore ni
da počem ja otrov ispijem i ostane ovo telo tu pruženo i bezdušno, da ću i tada ja ovaj isti biti koji sad s vama besedim. Neće već ono, Kritone moj, Sokrat biti, no samo [h]aljina njegova izlišnja i ni na što nepotrebna.