Dučić, Jovan - PESME
I znak večitoga, Ako ne u sreći svemira? — Svud zija Tvoj ponor i zločin; svud su tvoji puti Besmisla i straha; samu, uzvišenu Nad svačim, duh ljudski samo tebe sluti: Majku koja rađa i svetlost i senu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
i žalim stanište bivše, razornog ritma, njegov krešendo, finalni udes kada ga škropi kišica sitna, smislenih kapi besmisla ures. S Krstovog puta skrunjuj se u me, svetrajem kružnim, Svevišnji ume. BLAGO BOŽIJE BLAGO BOŽIJE Miholjsko leto.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu, i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg. U Tebi nema besmisla, ni smrti. Ti sjajiš kao iskopan stari mač.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
jedan, s druge drugi vrednosni stav, pri čemu se njihov odnos može opisati kao odnos uzajamnog dopunjavanja: što se više besmisla, nemira i uzaludnosti oseća na prvoj ravni, utoliko se dublje traga za smislom, mirom i „utehom” na drugoj ravni.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
To što su odrasli govorili, bilo je puno besmisla: prema tim vestima ili mišljenjima, deca su se bar na četiri razna mesta udavila, ili se uopšte nisu udavila, ili uopšte