Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Odagnaj, Moćni, napast, boljezan, sastukaj pagub i zlo utuci! Bezazlen hodim, dršćem oprezan, s glavom u torbi - s krstom u ruci. Čime se hranim, time se pašem: Molitvom srca i Očenašem.
Rakić, Milan - PESME
I hoću da onog časa, kad na mene Padnu kose tvoje i poljubac jedan, Budem kao nekad bezazlen i čedan, Da prvi put poznam čar ljubljene žene; I da sav u tvojoj beskonačnoj moći.
Pandurović, Sima - PESME
Moj uzor svétli što me čini robom. Ja opet živim svojim davnim dobom, Gde sija život bezazlen i čedan, Pobeda nada za trenutak jedan, I trijumf duha nad smrću i grobom! III Pomiriću se.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
To je još više užasnu. »Mališan je tako bezazlen, tako lep! Bole da ja i tu Muku snosim!« devojčica uzdahnu i zakloni brata iza svojih leđa, a čičak udari u nju.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
On vadi pero i potpisuje mu neke papire. Zabavljam se gledajući tu moju malu fatamorganu. I dolazi mi idilično uzan i bezazlen taj mali šareni svijet što naglavce šeta po bijelom stropu moje sobe. Tako sam se zabavljao i nekad davno, davno.
Ja se od srca nasmijem. Došao mi je odjednom bezazlen kao dijete. — E, baš ste širok fratar, „liberalan fratar”, imao je pravo pokojni djed. I dobar čovjek, k tome.
Selo, priroda, slobodni zrak, kretanje na otvorenu, to meni odgovara. Petar Glavonja je zlatan čovjek, vedar, bezazlen, u njemu nema ništa što kopka, što izgriza unutrašnje stijenke... A ti — ti si takva priroda!...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da li se taj blagi momak, tako čedan i bezazlen, može odupreti titrajima ženske puti, zar mu se neće u jednom trenutku zavrteti u glavi od njezine blizine, mirisa nene
Možda Dorotej? Visok, mršav kao hrt, bezazlen. Ali, ne. Žena je na njemu ostavila svoj žig. Doduše, nikakvih dodira nije bilo između njega i Jelene, ničega osim onih
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ponor je bio vrlo bezazlen, ali oko njega je stojao zanimljiv svet bilja i životinja. Rogoz i sita čine čitavu šumu, a u šumi tma sitnih pokreta
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On se odlikuje ne samo junaštvom nego i čudesnom lepotom. On je stvoren da nadjunači i nadmudri. Ali je bezazlen, poverljiv, bez zadnje misli, neoprezan. Zato mu Janko lako na prevaru zadaje smrtonosnu ranu.