Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A onu dvojicu uze, opet, ti sam na dušu... Ja sam mislio da će mi šara zarđati!... Već su bili kod Bezdana. Stanko baci pogled na ono mesto gde je posrnuo kad je Lazar na njega pucao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A deda Gavrilo povika: Živ bio, sine, kad si mi ovo doneo! A hvala i prijatelju Luki! Tako su se eto, iz bezdana ljudskih uspomena, tom namirisanom, nadodoljenom, oficiru, koji se tukao u bitkama na sve strane Evrope, vraćale
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad se pred svim tim ućuti? Je li i onda kao da prolazimo bezumno... bez smisla... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?
Dubina pod njim, međutim, postade klizava i bezdana i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama i glavom, kao kroz neku prazninu, po kojoj je,
Kao što to biva u početku starosti, pred njim se jasno ukaza bezdana praznina, u kojoj nema ničega. Polazeći u ovaj rat, četvrti put u svom životu viđajući smrt, on se nadaše pri polasku
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
svemu je koren jedan i isti: u poeziji reči oživljavaju uspostavljanjem veza, premošćivanjem vremenskih i prostornih bezdana, a slik je tačka u kojoj se linije smisla na najblistaviji način seku i upotpunjavaju.
Radičević, Branko - PESME
Tad je uze mrtvu po srijedi, Pa se vuče po tvrdom kamenu, Kano soko kad pokrha krila, Dovuče se do nakraj bezdana, Pa sa Fatom u njega se sruši.
Slepac, slepac što je bio, Na bezdana nagazio. Jedno čedo njeg' izbavi, Sve rad njega zaboravi, Pa sa njime svetom luta, Vuci viju ukraj puta, Ona vidi,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
čarobno proso, uza nj se dječak na nebo vere, dok jedna koza, pogledaj bijede, stabljiku prosa bezbrižno jede. Bezdana evo ko ponoć sušta. Dolje se junak u korpi spušta. Nebojša pravi! Zar nije, kaži?! Podzemno carstvo kroz tamu traži.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Preko njenog lica prelete senka, ono se skupi a dušu kao da poklopi težak oklop. Kao iz kakvoga bezdana, progovori promenjenim glasom: — Bila sam... Neka je bar on pored nas. — Dobro su ti dozvolili?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona se oseti kao da se nagnula nad provalijom, nagla se i već gubi ravnotežu .. ozdo iz crna bezdana vuče je neka sila i ona ne može da joj se odupre, ona i ne pokušava da se vrati, jer oseća da to ne može biti, i nju
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna i bela, na dnu je, opet, žalost, nejasna i laka, vazduhom kupanih voćaka i tela.
Fiezole, 1921. SERBIA Isplivah na groblju, u nesvesti, kao modar rak. Vaznesen u zelenom vrtlogu, iz bezdana. Sa neba je u svet oticala noć zvezdana, a Mesec, u tamu, spuštao svoj poslednji zrak.
1925. NAŠA NEBESA Iz prošlosti, mutnog bezdana, poneki oblici viđenog vraćaju se tako neodređeno, tako beznačajni, tako iskrivljeni, slabi i bedni.
Sivo, kao pesak beskrajno nebo Bačke, mutno more, u kom gomilaju oblaci, kao pena i dim, neprekidnih bezdana, u jutru. Bezgranična pustinja, pred kišom, kad čun na reci, kola drumom, mile, kroz jezovitu tišinu i dosadu što se
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
To je neka strašna neman, mračna kao pomrčina, bezdana kao prostor, — koja uništava život, naročito deci, pogotovu kad su ona sama, nezaštićena i bespomoćna. (Eto baučine!).
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
naniže, prema završetku Simine ulice i prema nekadašnjoj Velikoj školi, međe pojasa se tanje a, nad Školom, iskrsavaju bezdana rasvetljenja.
Sa pramca, Riga od Fere je ugledao prostore ogromnog, starog neba, stišanog u svetlostima što dopiru iz samih bezdana. Nepomično, to nebo je stajalo, zauvek, nad vodama, nad ravnicama, nad sjajem dana; stajalo je nad gradom što je, na
drugove, ubio neke stražare; pričalo se, takođe, da su ih streljali na današnjem Ratnom ostrvu, pod zvezdama junskog bezdana. Najverovatnije je, ipak, da su udavljeni u samim lagumima, na turski način, svilenim gajtanima, pred zoru.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U svemiru je nešto nestalo. U svemiru se prosjela jedna mala no bezdana jamica mraka. A ujedno, u nama je nešto laknulo. Sad je on opet naš, potpuno naš. Sad je to opet on.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Je li i onda kao da prolazimo bezumno ... bez smisla ... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?”264 Sada je unekoliko jasnije čega radi je na početku scene uz pomoć jezičkih tropa bio ušao u sobu onaj
mu se sprema, propadanje kroz vodu doživljava kao propadanje kroz prazninu: „Dubina pod njim, međutim, postade klizava i bezdana i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama i glavom, kao kroz neku prazninu, po kojoj je,
Nastasijević, Momčilo - PESME
Sad je čas. Om. Om. Zovem te i zaklinjem: Iziđi iz crnog bezdana Šeola, Vrati se u hram sa devetoro vrata. Pojav’ se, pojavi. Daj tvoju krv, Omiriši krv, omiriši život.