Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
iznuruje svest odraslog čitaoca; moderna pesma često sebe dovodi u položaj tragične samozadovoljnosti; nagnuta nad bezdanom, ona izaziva vrtoglavicu duha, muči ga teskobom; u nama se javlja težnja ka dovršenom, jasnom izrazu, vapaj za
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U bol i greh i krvoprolića. Sa tugom novom i bezdanom u slast vitlaju željom neobuzdanom, ko svelo lišće, sva bića. PARTENON Ne volim veselost proletnih bašta, niti da
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Neko vreme stoji tako, ne razmišlja, sluša: dah sokova, hod mrava, kovitlanje oblaka nad bezdanom i, naročito, senke kako ce prepliću. Onda, vrati se u svoju senku, tamo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa i kad prođemo: kao da je zemlja iščezla i da jurimo nad bezdanom. Česti gvozdeni mostovi nad dubokim bezvodnim prolokama. Voćnjaci, usred kojih se belasaju kućice retko osvetljene.
plavi ljiljani, snažno zamirisaše njihovi petali; veselo se zaiskrili snežni vrhovi i masivi glečera nadvišeni nad bezdanom. Crni skeletni vršci zablistaše crvenim odblescima.
Dakle nešto tako vrlo tanko, fino i svetlucavo, što lebdi nad onim mračnim bezdanom. Ide to tako pa tek osetim kako se onaj tanki magleni veo počinje da steže i da skuplja sve više, sve više, u neku sve
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sklapa, tako se i sudbinske putanje likova približavaju, da bi se na kraju stekle u istome „strašnom bunaru očajanja” i „bezdanom ništavilu i praznini”. Tada i Aranđel postaje osetljiv kao njegov brat, i kao Dafina.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
kako je izgledala nekad naša Zemlja, a Vi mi čitate iz Svetog Pisma: „A Zemlja beše bez obličja i pusta i beše tama nad bezdanom.