Obradović, Dositej - BASNE
No, budi blagodarenije bogu, ovakovih čudovišta malo je u naturi. Čovek prirodno rado gleda bezdušno no listovito drevo koje ga u leto osenjava, i rado se spominje svih onih mesta u kojima se je u detinjstvu igrao, i
Dučić, Jovan - PESME
ZABORAV Zaborav je mirno umiranje srca, Bezdušno i bolno odricanje ćutke; Prezrivi dah smrti u duši što grca; Zaborav to znači mreti na trenutke.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i stežući joj meku, bolešljivu ruku, osećao kako munjevito nestaju sve one ružne, nedostojne sumnje što su na putu bezdušno ubačene u onu njegovu tamnu dubinu duše.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Delija je bio tako natovaren kako samo može biti bezdušno opterećeno neko partizansko kuvarsko kljuse: na leđima golem ranac, povrh njega upopriječen mitraljez „šarac“, umotan u
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Lular ne voli fabričke muštikle, nalik na lulice. Fenjer mrzi sijalice koje bezdušno sjaje U ponoć, kad milicioneru dojade puste ulice.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
bijahu i reče: „Kako hudo moj Kriton o meni umstvuje, misleći da počem ja otrov ispijem i ostane ovo telo tu pruženo i bezdušno, da ću i tada ja ovaj isti biti koji sad s vama besedim.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
mladosti, samo su oni stari; a kas se s maturantima skoro drugarski zbliže i naviknu, maturanti ih ostavljaju nekako bezdušno, zviždućući, sa sigurnim nadama, a oni, profesori, ispraćaju maturante s jezom i strahovanjem, jer znaju, iz rođenog
Josif stade mučno da oseća lance nasleđa i porekla, uze odjedared da rastura i uništava bezdušno sve stvari koje su značile lanac generacije, ukorenjene običaje Vlaovićâ.
A ona druga strana, skladna sa skoro svima uslovima da ostane vezana u životu i u smrti, ona je bezdušno razbijena uprkos svima naporima da se neka vernost, lepota i nežnost spasu, pocepana, sa izvesnim već i nasmešljivo
A kasnije, bezdušno izbio dečka koji je na njegovim vratima zvonio uzalud. A kasnije, ko zna, možda će poginuti na ulici kao demonstrant za
Zlato, besmrtno, bezdušno, bez rođaka, bez obaveza. Ko sam mu ja? ko si mu ti? I ko smo i sami sebi? neki Grci, neki ljudi, skupljali zlato,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Mi smo se oduševljavali ljubavlju. Ali hteli smo da ljubav nema ničeg zajedničkog sa zemljom i materijom. A on nam je tako bezdušno razgolićavao stvarnost u svojoj „Metafizici ljubavi“.