Dučić, Jovan - PESME
SRCE Moje tamno srce, to je deo svega — Sa zvezdama trepti, huji s vetrovima; I onda kad stoji bezglasno međ svima, Jedan gromki eho ćuti u dnu njega.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tišina u šumi, kad bezglasno treperi lišće, sjena se nemirno miče u prašini kao da hoće da se otkine i otputuje (Starac s Torbakom) Ono što se
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vrti se žrvanj, zubat i težak, ovijen lakog vetrića dahom, vodopad brašna bezglasno sipi, pokriva dedu pamučnim prahom.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pokunjeni, stajali su satima pred vratima I piljili u penu bezglasno, bezglasno... Svi su oni bili vični mnogim zanatima, Al to im je i do danas ostalo nejasno.
Pokunjeni, stajali su satima pred vratima I piljili u penu bezglasno, bezglasno... Svi su oni bili vični mnogim zanatima, Al to im je i do danas ostalo nejasno.
Rakić, Milan - PESME
— Dok tako tobom sa bledih visina, Ko predznak tajnih i kobnih otkrića, Bezglasno struji hladna mesečina I bolna blagost umirućih bića...
Slična tankoj struni, Zatreperi samo duša moja mlada, I osetim da se u njoj nešto struni, Bezglasno i tiho. Tako svakog dana Deo mog života kopni kao gruda, Odvoji se, krene put dalekih strana, Neznano ni zašto, ni
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Dva grdna Sfinksa prema nebu zlatnom Stražare nemo i bezglasno tako, Dok ona plače... A za morskim platnom Umorno sunce zalazi polako.
Vetar tiho veje Samotnim vrtom i zamrzlom stazom. Svuda je mirno. Kamene balkone Kentavri drže, i noć duga ova Bezglasno, nemo, neosetno tone Alejom crnih, golih kestenova.
Jadni Pesnik već sto leta leži na dnu groba. Noć ne ide, stoji. I samo bezglasno, Po zidovima, u gorenju svome Vesela sveća što treperi jasno, I niže senke, krupne, k'o fantome. A ona čita...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
a da nikad nije osjetio ni žurbe ni duga vremena, jednako kao ni ona stabljika filodendrona koja u uglu već godinama bezglasno živi, u ustajalom zraku i duhanskom dimu, pružajući bespomoćno na sve strane svoje zelene dlanove poput neke storuke
Krakov, Stanislav - KRILA
Pružio je čašu da se kucne sa umirenim komandantom. Potom je podigao uvis, i bezglasno nekom nazdravio. Iz mraka su sijala zadovoljno dva užarena oka grudobolnog buntovnika.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ležao je na krevetu zadovoljan kao krpelj koji se sit napio ovčje krvi. Bezglasno se kikotao. Znam to iako sam mu okrenut leđima. Najzad ulazi Dorotej. Okisao kao miš.
Bogoradi grbava ptica, snuždena poput okisle vrane, sikće bezglasno, škrguće krnjacima zuba, pukće od nemoćnog besa. Hoće li se taj balavac već jednom odvažiti?