Obradović, Dositej - BASNE
je samo oni bogat koji opštestvu dobro tvori i posle sebe lepo ime ostavlja, a bez toga evo što mu veli Evangelije: „Bezumne, u ovu noć ćedu dušu tvoju od tebe iskati! A što si sabrao, komu budet? Ostaće deci?
Milićević, Vuk - Bespuće
je umrlo, dati mu poleta, krila i tople vjere što preporađa srce, ulijeva snagu, rađa silnu i krepku volju, punu divlje, bezumne i slijepe hrabrosti i likovanja nad životom.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ih vatrenim očima; kâ malopred što gordo iđaše k svetom grobu besmrtnog života, prezirući ljudsko ništavilo i pletenje bezumne skupštine.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ej, čuj ti, Petronije Svilaru! Pomodrele i krvave usne njegove lako su zadrhtale, lice se zgrčilo u bolnom izrazu, bezumne oči molile za milost, ali on, zgrčen pod pogledima onih očiju što su sijale divljim besom, ne izusti nijednu reč i
Oh Bože, kakav suludi, kakav vihorski niz nejasnih događaja, kakve beskrajne magluštine, kakve maske usred one bezumne oluje užasa kojom sam tako podlo i tako divlje srušen, oboren, krvavo smrvljen u sav onaj besmisleni vrtoglavi bezdan
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Požurio sam se da napustim mjesto još isto popodne, za sunca. LXII Tad je nastupilo ono razdoblje omamljenog lutanja, bezumne jurnjave iz mjesta u mjesto. Zaputio sam se prema jugu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
što je najglavnije, usled dodira njenog raskošnog tela, ne oseća, kao što je celog života osećao grleći druge žene, one bezumne strasti i požude, nego sa neiskazanim blaženstvom oseća, grleći nju, kako mu se duša čisti, a telo, snaga, izumire,
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Magarac, šta bulazniš? JOVAN: A gle, vi znate srpski, pak šta me mučite tuđim jezikom? RUŽIČIĆ: Bezumne, ne znaš šta je sladost. To sam slavjanski kazao. Bi li mogao ovaj sat i burmuticu gdegod založiti za deset forinti?
Govori kad te pitam! JOVAN (uvaši se za uvo): dao mi je gospodin filozof. RUŽIČIĆ: Bezumne i nečestive, čto sam zapovjedil da niktomuže ne otkriješ! JOVAN: Ale pre pana boha, ne viđiće že me bije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Milanove oči se zališe suzama, pa i preliše. Otac priskoči da mu izbriše suze, pade po sinu i uze bezumne reči govoriti. Na sreću, u Milanovu mozgu počeo je raditi prašak. Zaneo se ne sačekavši Pavlov odgovor.