Dučić, Jovan - PESME
I otkud na ove bregove, kud koje Padate, o srca, kao vihor vila, I sunčate tamna i velika krila, Bezumno pijući sve zvuke i boje. U muzici svega što oko vas teče, Sva ste uvek puna samo večitoga, A mrete, o srca, srca!
KARNEVAL Ogroman karneval, kao more šumno, Prosu se na Stradun; i ni tren da mine, Siplju već u bitci što poče bezumno Konfeti, poljupci, cveće, serpentine. Smeh, klicanje, žagor od hiljade maska.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i dirljivi uzvici, ona jurnjava, jeziva radoznalost i zapomažuća briga onog pomanitalog od nestrpljenja sveta, što se bezumno napregnut, raspitivao o svojima i trčao i tražio na sve strane prema prozorima, sve to, a povrh svega uzbuđenje onih
— Varate se, nego ja volim dete u junaku. — A ja bezumno volim svoju verenicu. — Ne znam da li bezumno, i ne znam da li ona vas voli. — Ja to znam. — A ja znam...
— Varate se, nego ja volim dete u junaku. — A ja bezumno volim svoju verenicu. — Ne znam da li bezumno, i ne znam da li ona vas voli. — Ja to znam. — A ja znam... — Šta znate vi?
Eto ja te sad volim bezumno. Ali ova duša koju Ti obožavaš, ova poludela paklena duša, sva mračna i mutna, plamti sva u nekoj sumnji prema svemu..
tako je dobro što si došao. Mislila sam više te nikad neću videti. — Oprosti, oprosti, oprosti, oprosti, — bezumno je jaukao Jurišić. — Mili, zašto mi se nikad nisi javio? Samo jedanput... Samo da si mi se bar jedanput javio..
Iznenađeni, ljudi se brzo pribraše pa bezumno burno zapljeskaše rukama: — Čujmo, čujmo, čujmo! — Gospodo moja u dalekim vremenima tamo, kad srećno čovečanstvo bude
I potpuno sam, kad umukne, i kad izumre i poslednji jezivi jauk zvona, da se zacerekam bezumno nad svim što je bilo: nad svima strastima, predrasudama, konfliktima, interesima, društvenim porecima i filosofijama,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mucao je. „Ne slušaj ga, Šokice. Proći će to. Mladost to laje iz njega bezumno. Ja sam mu kriv. Je l’ ti rekoh, Đurđe? Dok su Raškoviči imali kneževstvo sve je u njih svetlo i čestito bilo. A sad?
Promenio je bio i svoju narav, i svoju dušu. I osmeh je svoj promenio. Smešio se bezumno. Trag jego blagorodija, i njegovog života u Rosiji, ostao je, donekle, u pismima koja je pisao, iz Rosije, svom poočimu
Lice žena, koje dugo čekaju, ali kad zavole, vole bezumno i nemo. Kad je Petru o tom pričao, bratučed mu reče da je to video poćerku Stritceskovu, koja se bliži tridesetoj,
s početka, slušao Petra, namrgođeno, ćutke, zatim je počeo da se smeje, jetko, pa pocrvene, i lice mu se smrknu, kao bezumno. Odgurnuo je tanjir od sebe, tako da se prevrnuo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
čudno obuhvati ga ta veza sa mrtvim ocem; bio je to mir, spokojstvo, a sve što oko njega beše, na svetu, šareno, ludo, bezumno i besmisleno.
tamo oblaci... sazvežđa... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti? Je li i onda kao da prolazimo bezumno... bez smisla... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?
I kao što je ona previjala se u grčevima, od žudi za mužem, ljubeći mu grudi, vrat i uši, bezumno i pokorno, želela je sad da vidi kako će nju ljubiti njegov brat, savijajući se nad njenim rukama, kolenima i krilom.
tresući se u kolima, Vuku Isakoviču se najposle učini kao da svet stoji, ali da on prolazi vozeći se besciljno i bezumno.
bio ispupčen prozor, ukrašen velikim plavim petlom od drveta, stajaše tako između života i smrti, što su bili tako bezumno, suludo, neshvatljivo, blizu jedno drugome.
Klanjanje i previjanje monaha, u pocepanoj crnoj rizi, nad šiljatim drvetom, činjaše mu se tako bezumno da mu je došlo da krikne.
Svaki je čas osećao da će da skoči, urlikne, pa da počne da grči bezumno, grizući zubima sebe samog i sve što mu na put dođe. Sve je u njemu plakalo i treslo se.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Nalakćen na stolu on je mračno ćut'o, Kao tajni užas da mu duši mori — No bezumno ruka poletela maču. Kad se krik užasni još jedan put začu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Da, ona ljubi!... I ljubi prvom, strasnom, devojačkom ljubavlju ; ljubi bezumno, sa najvećim samoodricanjem, kako to može samo njena strasna i plahovita priroda...
Rakić, Milan - PESME
O, kake slasti, da se rida Bezumno, silno! Da se grca, I mučenički život kida Pri svakom kucnju bednog srca, U očajanju, u samoći, Međ jorgovanom i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
hladne, Ženski, očajni vrisak prolomi tišinu nemu; Korintska Hetera lepa ugleda svirača bledog I po stepenicama svetim bezumno polete k njemu. Hiponik poznade Helu. Kraj kipa Izide blede, Ona u bolu pade. U hramu tišina vlada...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja sve kažem što mi je na srcu. A evo ti po čemu znam da sad volim isto onako, kako da ti kažem, bezumno kao što sam voleo kad sam bio student i još više...
Bezbrojne maske, zinule, iskrivljene, ismevačke, zažagrenih divljih zenica, iskeženih, kao u grabljivih zveri, zuba, bezumno srećne, pune pakosnih bora, ružne do smrtne odvratnosti, bečile se, kezile, cerile na mene tako besmisleno i bezumno
bezumno srećne, pune pakosnih bora, ružne do smrtne odvratnosti, bečile se, kezile, cerile na mene tako besmisleno i bezumno da sam ja najbrže morao zaklopiti oči da naprečac ne svisnem od bola.
Žena se podiže pa sede u postelji ne diveći se otkud joj snaga. — Mili, da znaš kako te bezumno volim, mili, bezumno — pa se videlo koliko je ozarena srećom, milujući mekom i belom rukom njegovu plavu kosu, dok je
Žena se podiže pa sede u postelji ne diveći se otkud joj snaga. — Mili, da znaš kako te bezumno volim, mili, bezumno — pa se videlo koliko je ozarena srećom, milujući mekom i belom rukom njegovu plavu kosu, dok je on, rumen i napregnut,
i ostao kao najčistiji od svega u njemu, po plemenitoj nežnosti onog bola do užasa ucveljenog deteta koje Boga i voli i bezumno veruje, ali ne razume i ne pojmi kazne koje mu šalje.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tamo oblaci ... sazvežđa ... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti? Je li i onda kao da prolazimo bezumno ... bez smisla ... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pri saznanju da je on svojom sopstvenom rukom ubio dva čoveka, njega je obuzela drhtavica, i on je bezumno pilio u leš, dok su mu se vilice tresle. — More, ostavi se razmišljanja.
U mojoj glavi se mutilo. Obuhvatio sam to mlado telo, hteo da je ponesem, da je bezumno prigrlim... Ali, trgao sam se. Izvukao sam njenu ruku. Sav slomljen, seo sam na klupu i obuhvatio glavu rukama. — Ne...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Onda ga je spazila glavna među vilama, doletela mu u zagrljaj, dala mu se, pohotljivo, strasno, bezumno kao što priliči večnim bićima, iscedila ga za sva vremena te lude noći.
Ništa za njega nije dovoljno bezumno niti dovoljno zabranjeno da bi ga odvratilo od kakve ludorije koja mu očas kresne u mozgu, vazda spremnom na izmišljanje
Ilić, Vojislav J. - PESME
ću svoju pokloniti rodu I grobovima otadžbine svoje, Da silno jekne usklik za slobodu S usana tvojih i sa lire tvoje. Bezumno, strasno, sa smehom i plačem, A oružani mržnjom na tirane, S buktinjom, lirom i sa britkim mačem, Proslavićemo
Nalakćen na stolu on je mračno ćutô, Kao tajni užas da mu dušu mori No bezumno ruka poletela maču, Kad se krik užasni još jedanput začu.
očajni vrisak prolomi tišinu nemu; Korintska hetera lepa ugleda svirača bledog, I po stepenicama svetlim bezumno polete k njemu. Iponik poznade Helu. Kraj kipa Izide blede Ona u bolu pade...
Napolju mrtvačka tama... Silvije bezumno viknu, Kad strašna, čudesna slika s mramornog podnožja sađe, I tiho pristupi njemu. „Čudiš se!
“ I strašna, mramorna žena raširi kamene ruke I pritište ga silno. Na usne njegove mlade Ona ledene usne priljubi bezumno, strasno, I dušu njegovu ispi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gr-r-ru!... Huj! Kao da spade neka koprena. Telo kao da se izvlači iz neke čaure. Opet... Juri bezumno... Ah, smiluj se. Zaošinu. Gr-r-r-ru! Tresnu, urliknu. Tama... ponor... Gr-r-r-ru! Ala u ušima pišti. Ili je to jauk.
Kad naiđosmo najzad na drum, mučno stanje iščekivanja je vrhnulo. Bio sam gotov da bezumno poletim kroz noć. Odmicali smo sporo, da se ne bi još izdaleka čuo šum.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Prepade se Strahiniću bane đe pogibe ludo i bezumno, a nešto se bane domislio, viknu bane iz bijela grla nekakoga hrta Karamana, što je hrče na lov naučio; viknu bane i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
TURAKA U ovih sadanjih zlih vremena smetenici u veri i u zakonu dosađujući hristjanskoj crkvi, i varvari Turci, svoje bezumno gospodstvo pečate znakom Meseca.
[promotri], sade izumljene, s priviđanjem znamenite, i ostale duhovnike, kako ljude ispraljaju i rukovode ih s razumom ili bezumno, opet obaška građane i seljane, razborite i neosećne, ležake i težake, s nečim odbijene s dobra prvog zavičaja, vrsne i