Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al’ govori Bećiraginica: „Ev’, boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; nalož’te mu vatru na prsima, hoće li se pomaknuti, kurva“.
Lože njemu vatru na prsima, al’ je Rade srca junačkoga, ni se miče, ni pomiče Rade. Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; već uvat’te zmiju prisojkinju, te turajte Radu u njedarca, hoće
Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio: već uzmite dvadeset klinaca, udrite ih pod noktove Radu, hoće
Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; sakupite kolo đevojaka i pred njima lijepu Hajkunu, hoće li se
Onda veli Bećiraginica: „Bre, nemojte zakopati kurve, već ga bac’te u debelo more, te naran’te ribe primorkinje lijepijem hajdučkijem mesom“.