Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— S tim se nije šaliti, — produžuje gđa Persa. — Ne znaš, ti, râno, onu matoru beštiju; nije to ništa u nji’ovoj familiji... ’Ajd’ već, vidiću šta ću! — teši se gđa Persa.
Kad je Jula otišla da namešta krevete, gđa Sida jedva dočeka, pa će reći: — Je si vid’o samo onu beštiju čifucku kakva je? — Koju beštiju? — zapita pop Spira umorno. — Ta tu tvoju »slatku« gospoja-Persu!
— Koju beštiju? — zapita pop Spira umorno. — Ta tu tvoju »slatku« gospoja-Persu! — Pa šta: jesam li vid’o? — Bože, Spiro, i ti si
— Pa šta kaže onaj paor? — zapita već malo ljutito pop Bira. — Pa to i jeste što me jedi! Potpustio onu beštiju, a on se izvuk’o: otiš’o negde na put, a nju ostavio da gazduje. — Al’ ti mi ne reče: šta je to sve radila?
— O, bože, — razgovara se sama — daj mi samo dotle da živim da sretnem samo onu debelu beštiju. Odma’ bi’ se zaustavila pa bi’ je zapitala: »Izvin’te, kazala bi’ joj, al’ odavno se nismo vidili, pa sad čisto i ne