Jakšić, Đura - PROZA
Alevi ves je malo nakrivio, a duga svilena kićanka bije ga po ramenu. Na njemu bela džoka bez rukava, a tanka košulja crvenom vunicom ispreplatana...
Jelica se trže i briznu plakati. — Zar i ti, babo?... Ah, babo, babo!... A znaš da mi srce jedva bije od bolova koji ga stegoše! — reče jadno devojče, pokrivajući isplakane oči svojim belim ručicama.
Obradović, Dositej - BASNE
Dođe sreća pod vidom žene, probudi ga i prošiba. Piša dete, šlačući, zašto ga bije. „ Eto zato“ — odgovori ona — „što spavaš kod bunara, gdi lasno možeš upasti i utopiti se, pak onda niko ne bi tebe
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Je li ti nebo prazno bez čoveka? Ili si mračna što znaš da gore ima Jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima? Ili znaš tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane? 2. Je li tvoj sjaj tvoj govor?
BALADA O STOJKOVIĆIMA Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva, bije tri, otkud mu toliko
BALADA O STOJKOVIĆIMA Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva, bije tri, otkud mu toliko štapova i besa?
BALADA O STOJKOVIĆIMA Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva, bije tri, otkud mu toliko štapova i besa?
BALADA O STOJKOVIĆIMA Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva, bije tri, otkud mu toliko štapova i besa?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
da ne reknem laž, sa Del-Ametom uzrok je što ćete u mlogim istorijama naći: da je sultan poslao ferman Kara-Đorđu da bije janičare; ali nije istina, niti je car poslao pređe, niti je posle odobravao, no mi smo docnije svi, da bi narod lakše
A i vezir posla buruntiju u Šabac, da Asan-paša ne izlazi napolje i ne zameće kavge, niti se više bije — mir je ugovoren, i da otpusti one kmetove koji su kod njega u gradu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— ali on mi je odvojio!... I on, onako blag, onako dobar, on sad luta šumom... bije se od grma do grma!... I ja da ne plačem!... Ta iskapaću oba oka moja!... Aleksa je ćutao.
Pa onda, malo im je sve to nego, kad ga nahraniš i napojiš, još te bije. Veli: udri ga što te je nahranio, pa će te drugi put i bolje nahraniti! — I to se sve trpi?
Onda izgubi svest i surva se s divana... Kruška mu pritrča. Prihvati ga da ga digne. Čuo je kako mu naglo srce bije... Svaki ribić, gde ga je prihvatio, igrao je pod prstima njegovim... — Milošu!... Ej, Milošu!...
Zametne čarku, izazove ih, namami preko Drine, pa bije. Tu mu je vazda bio Zeka sa svojim „golaćima” u pomoći... Nema stope zemlje mačvanske krvlju nezalivene i kostima
A sva je drhtala kao prut. Da je Stanko bio pribraniji čuo bi kako joj srce bije... Ali i on beše poleteo u svoja nebesa žudan i žedan, pa naišav na taku prepreku — naljuti se. — Dobro!
pogibe junački Sinđelić, pogibe tako junački da mu i bog pozavidi; Deligrad će skoro pasti Turcima u ruke; Kara-Đorđe bije na Senici, ali koja vajda što biju i on i Veljko kad nas je sila skolila... Ja moram još danas u Loznicu.
— Zar ne vidiš da navaljuju iz dana u dan... Nema mesta na Drini što im brod nije... Od rane zore do mrkloga mraka bije se krvav boj!... Ubijamo ih, i što ih više satiremo, to ih sve više pridolazi!... To niče kao trava iz zemlje!
Tako je doba u kome živimo. Ne samo ljudi nego i žene treba da budu junaci!... Ovde se ne bije junak s junakom nego dušman s dušmanom!... Zato sam ti ovako govorio! Zato ti rekoh da čuvaš sina i nadgledaš majku!
Toliko je bojeva preturio, pa ostao zdrav i čitav. Ni vrelo zrno ni oštri nož ne taknu se tela njegova... „Da li mene bije olovo? — premišljao je on. — Ne, ne bije!!... Eto, toliki bojevi!... Pa baš, eno i Lazara!
Ni vrelo zrno ni oštri nož ne taknu se tela njegova... „Da li mene bije olovo? — premišljao je on. — Ne, ne bije!!... Eto, toliki bojevi!... Pa baš, eno i Lazara! U dva maha je pucao na me, pa ništa!...
Bio je potpuno uveren da mu puščano zrno ne može dodijati. „Ej, da bog da poviše ovakih što ih zrno ne bije, pa da nešto jurnemo među Turke kao vuci među jaganjce!...” I ta misao posta vrhunac njegovih žela.
A je l̓ privezeno? — Jeste! — reče Surep. — Neka stoji do sutra!... Ne vidim!... Ali neka se sklone ljudi, da ih ne bije vedrina... — Evo, ima koleba... I Zarzana odneše u kolebu... — Hajde, Stanko, i ti se odmori! — reče Surep.
Dučić, Jovan - PESME
KOB Srce sa svojim zlatnim ključima Bije u brave tamne kapije, Gde ćuti zla i nedokučima Istina moja koja vapije.
Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sâm dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda.
Ni seme u brazdi, ni stopa na putu, I kako je teška sena koju vučem! Kanda tuđe srce bije u mom kutu? Sve svetle palate života pod ključem!... Vaj, koliko puta umiremo? Ko bi Znao za sve tmine pod suncem!
A u prozore, pred kojim stoje redovi crnih čempresa, bije jesenja kiša. Ona bije ponekad onim tragičnim ritmom i ledenim kapljama kao kiša što pada po hladnim mramornim pločama
A u prozore, pred kojim stoje redovi crnih čempresa, bije jesenja kiša. Ona bije ponekad onim tragičnim ritmom i ledenim kapljama kao kiša što pada po hladnim mramornim pločama na groblju, a ponekad
kapljama kao kiša što pada po hladnim mramornim pločama na groblju, a ponekad uzbuđeno, radosno, strasno, kao kiša što bije u prozore dvoje zaljubljenih.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mati brzo pirnu u sveću, pa i sama leže u krevet. Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije čekićem u grudima. Vrata se otvoriše i moj otac uđe.
Sada je on samo u grozničavom stanju od nestrpljenja, pa traži samo sebi zanimanja. Pristao bi on sada i da se bije, i da ga biju — samo da mu prođe vreme.
Njemu se poče vrteti u glavi. S početka ču kako mu srce bije ispod leve sise, i od toga kao da se nešto uplaši. Pa onda se ujedanput stade smejati, bezrazložno, suludo — ni zna
Đeda ama baš da je pogleda. Svi ćute. U Radojke bije li srce — bije! A Anoka ništa i ne sanja! Pošto se večera, ljudi se počeše krstiti i čekaju na đedu, pa da ustaju.
Đeda ama baš da je pogleda. Svi ćute. U Radojke bije li srce — bije! A Anoka ništa i ne sanja! Pošto se večera, ljudi se počeše krstiti i čekaju na đedu, pa da ustaju.
— Znam; a što si stao na promahu? — A? — Što si, velim, stao tu, da te tako znojava bije vjetar? — 'Vako ja kad se oznojim! Stanem na vjetar, pa čisto zabreknem.
Ostoja bogoslovac priča da se sada rastavlja sa tom ženom, jer ga ona tuži da je bije i zlostavlja. Neće on, seljače, nikad sreće imati! Uđosmo već u selo. Uspomene navališe i pritiskoše mi grudi.
8 i pljune. Spalding onakav kao i pre. Pred svima govori kako mrzi Nemce. Bije kelnere kad hoće da ga prevare za deset para, pa im posle daje dinar bakšiša.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sitna kiša sipi, sipi povazdan, od jutra do mraka, i celu noć bije monotono u prozore, i ujutru opet osvane oblačno nebo, kiša i blato; i vidiš samo pokisle kokoši pred kućom i čavke na
Trezan, i bože pomozi; al’ kad je pijan, niko s njim ne može da izađe na kraj. I pije, i bije se, i kupuje konje usput i plaća i pije aldumaš; on vas poveze, a neki deseti vas doveze, nikad ne znate ko će vas
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
obilazio grobove i čisto sa nekim uživanjem tražio te koji su se zavlačili po grobovima da ih otuda izvlači, goni i bije.
A često i bije ga. Svi su se nadali da, kakav je bio pre Taja, da će on varošanku odmah oterati od sebe. — Ali on, ne samo što je
na postelji, gde kao uvek gotovo mrtav leži i samo blesasto mljeska, siše ustima, tada bi mu dolazilo da ga udari, bije, izbije... Ali zna, da onako providnog, bledog, samo da ga darne pa bi ga i nestalo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
oštri nokti čupaju i kidaju i sva ta suma neizdržljivih muka i hiljade drugih zbog kojih pati ova moja kukavna duša, bije me i ubija nekim težim maljem nego sve njih zajedno Jer svi oni znaju zašto pate, i svaki od njih nosi svoj sopstven
i obuzet, ponekad, nekim slatkim osećanjem prošlosti ja još čujem: kako iz narodnog srca bije ono sveže i prirodno staro. I žestoka me čežnja ponekad vuče za onim starim drugovima što su nestali kao celi ljudi.
Afrika
Zato će oni igrati gombu možda do ponoći, kada će osetiti da u njima bije krv silnih ljubavnika i da ništa više tu krv ne može zaustaviti do sjedinjenje sa prirodom.
Iskrcasmo se pod samu ivicu šume. Vazduh je, iako bez sunca što bije u teme, još uvek topao, a voda samo neznatno svežija.
I odmah me je zato, za trenutak, Afrika unela u sebe i pokazala mi svoje bilo, kroz koje bije krv vruća i tamna; svoje srce, čiji oblik nije kao našega srca, već je mračno i teško, teže od njene zemlje i bolnije i
U zvezdanu noć on dolazi lagano tihim kucanjem u drvene dirke balofona; u sunčano pobedničko jutro on bije u bubanj od čije se duboke pesme razmiče nebo.
Da bih je video, ja nadnosim lampu protiv oluje nad vodu, koju osećam već i inače po svežini koja sa nje bije i po jedva čujnom udaru talasića o obalu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U gomili izbezumljenih ljudi, na poljani, video se major Trifun, kako mlatara rukama, bije one koji viču, i kako ih raspoređuje.
A kad ga mati pozva da ga nadoji, nije hteo prići. Ne sme, kaže, od Goše. Oće Goša da bije! Tako njegova baba Ikonija doznade da je odbijen od sise. Baš hvala priji Gospavi!
Sve postaje dim u arestu! Bio je bahat, u mladosti, kad je bio u kapetanovim godinama, pa je uživao da bije ljude. Sad više za to nema ruku.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Sve se završilo s velikom larmom. Ujutru Brko stade da me bije zato što sam čitavu noć lupao i budio ga iza sna. Njegova žena uze da me brani. — Nemoj da ga biješ.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
(nem.) — „Kako jako bije srce moje“ vizita (fr. visіte) — poseta, pohoda, pregled vizitacija (lat. vіsіtatіo) — posećivanje, poseta, smotra
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Od drugih je slušala kako bije ljude i konje pesnicom po glavi, kako preskače stolove kad se napije i sve one gadosti o njegovim Vlahinjama i Mađaricama.
svoje vojske lagano, zamišljao je da isturi pred sobom prethodnicu, na pozornicu, u bregove, polja i oblake, pa nek se bije kako zna, dok on to bude posmatrao sa visova s druge strane reke, čuvajući sebe za onog drugog, onog pravog
Tako je jedne noći, bez volje i želje da se bije, Isakovič, u velikom logoru, razbudio svoje oficire i naredio im da tiho probude vojnike, koji su noću bežali iz
naročito mu naglašavaše: da je profus, koji predvodi četu dragona, jedna pijana bivolčina kirasirska, koji ljude bije balčakom po nosu i niti ih ispituje, niti ih saslušava, već ih veša o prvu granu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
od njih u ruci, a porodilja — žena njegova — tri puta mu se kroz noge provlači, i pri svakom provlačanju muž je svitnjakom bije po krstima.
(Siromahu su čoeku česta djeca tako na dosadu kako gođ da ga najveći grad — suhi tj. čist, samo bez kiše — bije. U Dubrovniku) (Vuk, br. 939) — Đeca se čude svačemu, a ljudi ničemu. (Vuk, br.
(Vuk, br. 1729) — Ispred Božje volje nikud ni kamo. (Vuk, br. 1730) — Koga Bog čuva onoga puška ne bije. (Vuk, br. 2243) — Kome Bog sreće nije dao onome kovač ne može skovati. (Vuk, br.
na samo jedan pogled krivim okom sva strepi, ćuti kad muž viče pa makar ona i imala pravo, ne smije se braniti kad je bije ni pobjeći, pazi da mu je sve spravno i ispravno u kući, povinuje se njegovim zapovjedima i osim što djecu rađa, doji i
Naime, majka retko, čak i kad ona to zasluže, bije decu, već im samo zapreti: „Čekaj samo dok ti dođe otac, dobićeš ti svoje!
Majka u Srbiji štiti dete od očeve preterane ljutnje i surovog kažnjavanja. Kad otac bije dete, ako ga majka uzme u zaštitu, desi se često da i ona sama izvuče grdnju, psovku, pa i neki šamar od muža.
Ponekad se, međutim, kaže detetu ako učini neki prestup (na primer: sedi na pragu, mokri na putu, bije žabu, dira ptičja gnezda itd.), da će mu npr. „umreti majka“, da „više neće da raste“, „da se neće udati“ itd.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA BOGOVE Tražim pomilovanje za bogove, za glas rđavi što ih bije. Šta su sve negdanje smrti-pešaci koje su putovale od neba do zemlje po sto godina, koje smo ponekad i umolili, prema
A rekne li sebar caru, svecu ili patrijarhu i crne su ti oči u glavi, ma i ne dirao u boga, da se bije palicom suhoga gloga dok mu telom ne pogamižu modri gušteri i zmije, dok od njih ne poplavi.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
TETKA: Jeste, Jovo! Mlogi su bili kad se o udadbi Julkinoj govorilo. Onda Marić reče: da sam znao, veli, da bije za mene dali, i ja bi je iskao. OTAC: Ej, ćurke ženske, pa iz toga vi držite da će on nju da prosi.
MUŽ: Bre, batine tebi, pa bi bila drugojačija. ŽENA: Neće da te Bog nanese da probaš, pa bi zapamtio kako se žena bije. MUŽ: Jes čula? ŽENA: Šta jes čula, šta je? MUŽ: Oćeš prestati, ili nećeš? ŽENA: Vidiš ti, kao da ga se neko boji!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
- Od tuđega tuga bije. Igra s poslovicama i izrazima nejasna je, nategnuta, mehanička. Raspitujući se za životno iskustvo odraslih, dečak
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Rođen u Bosni, on ide u Srbiju, bije se u ustanku, luta po Ugarskoj, Austriji, Nemačkoj, Hrvatskoj i Dalmaciji, uskače u Crnu Goru, bavi se u Bugarskoj i
U svim tim pripovetkama, gde se bije borba između Istoka i Zapada, između ličnosti i celine, strasti i morala, snova i jave, poezije i proze života, u svim
Milićević, Vuk - Bespuće
podno njegove bašte, spuštajući se strmom obalom, obraslom grmljem i trnjem, sijeda pod ljeskov grm i gleda u vodu od koje bije hladovina i koja protječe mirno i tiho, bistra i nevina kao plavetnilo djetinjih očiju, igra se oko kamenja, lagano i
bi ona čama koja je punila ovu zgradu i gubila se: u kući se osjećala jedna mladost koja živi i jedro srce koje bije. Da se što ne ljutite na mene?
i ispucalu zemlju, jače i bujnije udaraju mlazovi, zemlja željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno nenapojena polja
nesrećna radi drugoga; ona s užasavanjem gledaše kako tonu svi njezini snovi i nestaju u nepomičnoj pomrčini iz koje bije hladnoća što sleđava dušu; sve čim je ona iskitila život, bilo je strašno u jednom trenutku, brutalno i grubo.
Osjetila je u sebi srce koje bije i mladost koja čezne; srela je jednog nepoznatog čovjeka koji se dosađivao i imao nastrane misli, koji joj se
Radičević, Branko - PESME
„Dakle ide sunce moje, Oće dakle da se skrije, Gledni, dragi, zlato svoje Gledni srce kako bije, O mome mogu mi t' oteti, Ja ću dane svoje kleti.
“ „Seko, sele, divna li si, Oko tvoje krasno li je, Al' za mene, dušo, nisi, Kad za drugom srce bije.“ Evo sada godinica Otkako mu ne glam lica, I nojca se veće sprema, Njega jošte ovde nema, Niza lice ronim suze,
mlađan udvoji korak, Pa sve napred, pa sve zlatu bliže — Sad sam blizu — sad je veće stigo, Ala drkćem, al' mi srce bije — Strašni Bože, ta to ona nije.
Ja tu stojim, oko duše moje Slatki časi umiljato s roje, Oko plamti, srce jače bije Koji časak da spomenem prije?!
On u sredi u tamburu bije, A kolo se oko njega vije, Ao braco, ao tamburice, Udri žešće u te sitne žice, Sitne žice — sitniji koraci, Nek
glede svi u travu, Jakšić gore diže glavu, Vata štita gvozdena, Vata mača plamena, Lako vrda, maše lako, Ali bije vrlo jako, Sada zveknu, sada manu, Sada sevnu, sada planu, Dole pade Tatarin, Pogubi ga Srbljanin!
Malo lupni Da se trese ceo dom, Okom sevni, Grlom pevni, Kao munja, kao grom — Strele, koplja, bojni mači, Junak bije, a konj tlači, Zveka, Jeka, Vriska, Piska, Gorom, dolom, junak vrvi, Gora, dola, sva u krvi.
Gledaj desno, o pogledaj levo, Svuda ljuti bojak i kreševo, Tako, brate, od Kosova danka Boj se težak bije bez prestanka, Sve od jutra do mrkloga mraka Zveka noža i cika pušaka, Niza klance Crnogorac vrvi, Jô Turčinu što
Ture bije, Crnogorac kosi, Ture praa, Ture glavu nosi, Praa nosi da se na nj'ga puši, Glavu nosi da s' na kocu suši.
i trnjaku, Pa se krenu pustom kamenjaku, Sad još grđa kuknjava i uka, On ni brige, već vata pijuka, Diže, spušta, bije, tuče, mrska, Silni kamen na sve strane prska, Ta šta kamen! sve sama prašina, S njom se titra pod nebom vetrina.
Al' najstarij' uši naroguši, Okrete se da me nogom bije: „Znaš da nosim ja prosvѢщeniє?“ Sit ga s' tedo onda da namlatim, Da mu napred velje trude platim, Ali zatim
Opet zbore, ali za krajinu, I spominju nešto o Turčinu, I o krvci što će da se lije — Da l' će bojak da se kakav bije?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
kuću jednom oko podne, bježeći pred proljetnjim pljuskom, i čim je prekoračio prag, u prozore i po krovu zaprašta kao da bije grad.
a sav sam, u stvari, obuzet uzbuđenim šapatom s nepoznatim dječakom, koji je nekad okretao ručicu ove iste mašine: „Bije li tebe mama? A znaš li načiniti gvožđa za kreje? Šta, misliš ti da se ja tebe bojim? Šipak tebi, momče!
Šestu brigadu bije glas da je najbolja u defanzivi, u odbrani. Bori se čitavo vrijeme na svom terenu, pa kad je neprijatelj pritijesni i
Bori se čitavo vrijeme na svom terenu, pa kad je neprijatelj pritijesni i bije iz ne znam ti kakvih oruđa, dovede čak i avione, ta ti se ipak lako ne povlači.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Gladi je i razvlači, odvajajući vlas od vlas... Bubanj bije, zurla ječi te se čuje čak iza varoši. Nasred kujne gori velika vatra, a oko nje krkću lonci i kotlovi jela; iz bašte,
Dimitrija obuko novo odelo, (ma da ga je popa grdio pa hteo i da bije za to) zakitio se cvećem, čak i perunikom, pa sav crven, oznojen od silna rada, trči, smeje se i peva koliko ga glas
u prvi sumrak, kad sunce kloni i rasipa žarku rumen, a hladovina već predu zima maha nad žegom; kad iz tople zemlje bije suvota i draž; kad zeleno i čisto modro nebo srce draga i puni ga opojnim, razdraganim miljem — toga dana iziđoh iz
— Odmahnu ona rukom. — Što beše, ni crnom Ciganinu Gospod da ne dâ! Umre, presvisnu od tuge kad vide ono dete kako se bije, muči i tuče od onog njenog besnika. A lepo poče ispočetka. On miran, radi.
Sada me i majka već ne grdi, ako štogod slomim, a kamo li da me bije, jer „lošo“ je pred Božić. Čak me drukše nekako i gleda.
Posle? — Mirno je, tiho. Čuje se kako mačka prede i kokoš u kujni kljunom bije po tepsiji i sahanima tražeći mrve. Sve kuće mirišu na masno i silno.
I Cigani zasviraju. Zapišti zurla, pa mislim da se čuje čak u Tursko. Bubanj bije, staklo igra u ćerčivima, kandilo prska i s greda, ozgo, pada crvotočina. Napolju mrak s vlagom.
Njega niti biraju, niti ga ko postavlja. Zna se šta je on — noćnik, koji obilazi varoš, hvata krijumčare, bije pijane sluge i simidžije, kad ih uhvati gde igraju „potapušku“ na novac.
u prozor, da ne vidim hladnu noć, onu mrko-gvozdenu mesečevu svetlost ili da ne čujem Tomčin strašan glas, kako bije Cigane i ispred Tomče njihovo pištanje i vitlanje po pustoj, nemoj čaršiji ...
Vratila se da je pita, pa i da je grdi, bije. Ali kad je došla do kapije, nije smela da uđe. Ne znajući šta da radi, čisto plačući, svratila je komšikama i počela
Kostić, Laza - PESME
»Evo moje šube crne, »da vas malo zaogrne!« — Dotaknuh se, zagrlih je, manito mi srce bije, u žestini i zanosu već osećam bujnu kosu, što se po mom licu ppocy, mirisi mi obasuše svak' zadisak željne duše.
Vasijona pukla pusta. Već u meni duša susta., a srce mi silno bije, u glavu mi krvca lije, al' mi vila lice mije hladom svoga krila meka, i još neka blaga reka, neka struja iz
gudure, u mračne stanice; al' ne dršće Prometej, ne dršće titan na kamenu, na stancu prikovan, već okovima bije o stenje, o stenju pršti sužno prstenje, a iz grla se ori grdan smej, ta dosta grdan da ga čuje Zej!
Srdašce meko i meke grudi mora da žešća nevolja muti, jer iz oka joj setna kaplja bije, uzdahom sklapa bele ruke dvije, „Zar tu? oh, tu zar?
sakrit nije iz osmejka što se smije, što s' iz otih divskih grudi u nadimu teškom budi, što iz kreta svakog bije, iz obilnih što se vlasi od potresa tajne stras'i u raspletnih bujnih mlazi' zatalasi, sakrit nije...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Ti si prodao tukca kadiji! — prodere se aga i skine lulu s čibuka pa pođe da bije kmeta čibukom. Kmet počne bježati sokakom, a aga za njim.
Služili smo se poslednjim izdanjem, u kome je odabrana pripovetka objavljena pod naslovom: „Bije đače da mu ne razbije krčag“ 98. KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA: Prvo ju je objavio Vuk St.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
More, što god čini, čini od straha, ili za korist; to dobro upamtite. Ili se boji; da ju muž ne bije, ili da se ne razboli i ne umre, pa neće imati posle otkud da živi, ili koga da muči.
MAKSIM: Ej, teško meni, prevariše me! JEVREM: Ajd’ zbogom! MAKSIM (bije se po čelu): Gdi se ja izbezumi za sto dukata. SVETOZAR: Ali kakova šteta proističe otuda za vas?
MANOJLO: To je junak neki. Molim, g. doktor, kako se zove ta nauka gdi se razum bije? DOKTOR: Ne bije, nego bori. To se zove filosofija. MANOJLO: Šta je dakle filosofija?
MANOJLO: To je junak neki. Molim, g. doktor, kako se zove ta nauka gdi se razum bije? DOKTOR: Ne bije, nego bori. To se zove filosofija. MANOJLO: Šta je dakle filosofija?
STANIJA: Što me nešto iz minderluka udari? LjUBA (smeje se); To je kanape na federima. STANIJA: Pa što bije? LjUBA: Ne bije ništa, nego se slegne, da se bolje sedi. Eto ovako. (Sedne.) Da vidiš, kako je dobro. Odi samo.
LjUBA (smeje se); To je kanape na federima. STANIJA: Pa što bije? LjUBA: Ne bije ništa, nego se slegne, da se bolje sedi. Eto ovako. (Sedne.) Da vidiš, kako je dobro. Odi samo.
STANIJA: Gologlava, teško njojzi i mužu joj, što ne bije. LjUBA (Milanu); Vidite, gospodine Milane, kako Moja majka lepo sudi, da me bijete.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Čujte, žene, moju pesmu, to vam kaže Sreta Da je žena brzoćudna od sto oka beda. Decu treska, sluge bije, muž siroma ćuti. Dok i njega u budžaku nevolja ne smuti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Najpre vas tako nauče da vam je otadžbina najlepša na svetu, onako, potpuno bez veze! Mislim, niko ih ne bije po ušima da se sami uvaljuju u to.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Plane nebo: Koceljeva. KOVAČICA, OPOVO Plače dete popovo. Češljan pamuk, olovo: Kovačica, Opovo. Bije krilo orlovo o grananje borovo: Kovačica, Opovo. Zlatno pile gromovo mrsi lišće lozovo: Kovačica, Opovo.
Vreme laje. Jedan prosi — drugi daje. Ko ne haje Sklanja glavu sa promaje. Sedlaj konja! Noć na bregu, bije tonja. U Čajniču znaju žreci inu priču: ko u Stocu zaleprša o zlom kocu, taj osvane u Blagoja i Dostane.
Prepisnom knjigom rumenak trne. uz frulu ćuka šušne mantija: monah Teodor razbije grne. O brvno bije sa rečice buk, kao da čita: rci, buki, uk! S vrbovog panja svjetlucne lišaj zlatasto zelen.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
MLADOG PISCA 292 KAKVA JE JESEN 296 KOSMIČKI SAN 301 NAJBOLjI DEČAK 305 SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) 310 PRIČA O PALOM DEČAKU 314 TRI PISMA 317 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 323 MALA MOJA IZ BOSANSKE
Tu zlatan Mjesec postelju vije, diže se Sunce u jutro rano, u noći Bauk u bubanj bije, šapuće lišće ko začarano. Sunčeva majka u dvoru prede, vreteno sjajno u ruci pjeva, unuka traži u zore blijede
Od sinoć Mjesec kod kuće nije, a baka čeka... prolaze sati... Moraće, bogme, i da ga bije kada se zorom u dvore vrati. Niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita. „Ala će sjutra šiba da radi!
Moram ga tući, tu druge nije!“ - i baka uze sandale sive, brezovim prutom po njima bije. Vi ste za skitnju njegovu krive! Zašto nosite unuka mog širinom neba zvijezdanog?!
Žali se takav lav, tužan, očupan sav: „Strašna je, kaže, zima, kad stegne snagom svom, a još je gori Sima, bije nas — kao grom!“ Majmunče za njim reče: Afrika, topli kraj, gdje vrelo sunce peče nama je zavičaj!
Kad Vinko cvrca i Triša pije, peva se, igra, skače i bije. Kod mlina dotle skamuče Žuća, žalosno mačak frči: „Čuješ li dedu kako se časti, a nama trba krči.
U zelen točak s kašika deset tu voda mlazom studenim bije, biserni oblak visoko praši, dugin se pojas u njemu vije.
“ Žuća i Toša silaze brzo starome točku, u taman jaz, nađoše tamo začepljen badanj, iz njega jaki ne bije mlaz. „Pogledaj, Žućo, vidim li dobro, ovde je neki upao džak? Pripremi zube, pa ga izvuci.
Začuđen Žuća raširi oči: „Ovaj nas pobro propisno lema, mudrošću bije, lukavstvom tuče, drskosti ovoj primera nema! Kunem se glavom, ovo su dela Vidrića Vidre, noćnika smela!
Čuče ispod Jocine streje vradžbine drevne Haldeje i oštro vrije, zrije i bije miris pakla i alhemije. Kad, evo, ima dana desetak, i Joci crni osvanu petak: prokašlja kao magarac stari, znoji
Kad se na svetu zbratime mladi, srećan se život najbolje gradi. SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) UVOD Oglas po oglas evo se ređa u slavnom listu „Mačkova pređa“.
Cena je skromna: rebarce suvo, komad slanine, praseće uvo. Strog mi je stari, za kraću bije, takav mi gazda po ćudi nije. Uz čiču dajem — vrlo sam ljut! — mašice, čibuk i brezov prut.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Dockan je, strašno je dockan!“ Dižem se, vraćam se lagano između kuća, ne izlazim ispred njih na jezero, jer sa njega bije hladnoća. Idem da legnem: sutra treba rano ustati. Imam ipak nekoliko sati za spavanje.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Udar sudbine obiš'o me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva — Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi
Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu
Sa njenih visina Ne vije se bršljan, ne šumori cveće, Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne kreće.
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće: Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne krepe. No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i grize i glavom kroz zid da rije, da se dere danju i noću, da ne ustaje sa žene ni sa zlata i da se dan za danom bije. Opet mu vojska beži.
baš na vrata moje sobe u Karejskom konaku, niti na vrata terase kojom se dolazi ovamo, ali neko svu noć lupa u vrata, bije po drvenim pločama. Moj žižak se gasi nad otvorenim spisima jednog ruskog svetitelja.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SVI (gnevno): Ko ne da? Ko si ti? AGATON (ščepa stolicu): Ne približuj se! PROKA: On hoće da se bije! (Ščepa i sam stolicu.) TRIFUN: Ne dajmo se!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A podnarednik Živojin, kao za inat, komanduje da se ljudi požure i Krsta vozar, sav crven u licu, bije konja nogom u trbuh i kroz stisnute zube psuje: „Ah, kinezo, i ko te stvori!
— Znaš... nema tu šta... — govorio mi je samouvereno podnarednik Trailo. — Ovaj... znaš, boj se bije, kako da ti kažem... „srcetom“, a ne potkovanim cokulama. Ne dam ja Tanasija za deset njihovih. — Zar je tako dobar?
Sigurno ih niko ne gađa. A pred nama levo i desno odjekuje topovska paljba. Podne je. Iz vlažne zemlje bije neka teška usparina. Ljudi posedali pokraj puta, očekujući zapovest. A tamo napred se nešto odigrava.
Naiđosmo i na neku komoru i komordžije se sručiše sa strane puta, dok prođe artiljerija. Grešne komordžije bije dvostruki maler: stradaju od svih mogućih ubojnih zrna i svaki još kao sa nekim preziranjem izgovara reč: komordžija.
A potporučnik Aleksa mi objašnjava: — Nastupili smo u skokovima, od vrzine do vrzine. Najzad, i ne bije svako zrno, a posle: čuvaju i oni svoju glavu. Padali su naši, ali i njihovi redovi su bili sve ređi...
— Kakav je kao čovek? — Znaš... doveo je jednog konja, koji bije i prednjim i zadnjim nogama. Pogledah ga začuđeno, pitajući kakve veze ima njegov konj sa mojim pitanjem.
Pred ovom navalom čelika naše js telo isuviše slabo. Svesni smo da se onaj protivnički komandir ne vara više. Sada bije baš nas. U dolini se opet čuje živo puškaranje, i pešaci traže pomoć artiljerije. A ko će nama pomoći?...
— Ama nema... vidi se da smo pravednici božji. — To može i drukčije da se protumači. Ti znaš ono narodno: Ne bije grom u koprive. Izbeglice koje su logorovale sa strane puta skaču bunovne i pitaju čudeći se: zar opet odstupanje?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Trava se osušila, pa iz nje bije i treperi ona vrela izmaglica, što se viđa obično usred leta. Sav je vazduh njom ispunjen, i ona vas, ulazeći u pluća,
Onakih očiju on još ne vide; behu to crne sjajne oči, iz kojih večito bije živi oganj. I kad celo lice dobije pritvoran skroman izraz, ove žive oči govore drukčije, veselije, đavolastije...
Pod njima teče moja šumna Morava... — A, vi ste Moravac? — Da, odgovori on, a iz očiju mu nestalo one sanjivosti, pa bije iz njih živi jasni oganj. On beše veoma zadovoljan, što mu ovako lepo ispadoše ovo nekoliko reči.
Sa lica mu bije ona poznata naduvena tupost, koja je svojstvena mnogim neškolovanim predstavnicima vlasti. On se približavaše
To jedno, što ih vorta s platom, ali tako ti je svud, po svima srezovima. A Ljubica samo oseća kako joj nešto jako bije u temenu i u glavi vri, vri kao u kotlu...
ćutati i sećati se srećnoga i bezazlenog detinjstva... Ćutati, ćutati, ćutati... a toplina od majčinih grudi bije na tebe, zanosi te... O, slatko li je setiti se majčinih grudi, kad čovek pretura tešku borbu preko glave!...
Ali je ipak hladno, veoma hladno... Sneg se beli po okolini i oštra studen bije po licu. »Valjda me neće dugo držati ?... Smrznuću se. A ako me ostave da prenoćim, a ovakova vedrina !«...
Sve se ispreturalo, uskomešalo u njenoj pomućenoj vreloj glavi, čitav haos!... Skoro je podne ; sunce bije ozgo, u teme.
— Hoćete li putovati kroz šumu ? zapita ga ona, gledajući nekim svetlim, neobičnim pogledom, iz koga bije smrt i večna mržnja. Lice joj beše sve nagrđeno i onakaženo od neke unutrašnje muke. — Hoćemo ...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 102. Ili grmi, il’ se zemlja trese, Ili bije more u bregove? Niti grmi, nit’ se zemlja trese, Niti bije more u bregove, Već to jezdi Jablanova moba: Pred njome
“ 102. Ili grmi, il’ se zemlja trese, Ili bije more u bregove? Niti grmi, nit’ se zemlja trese, Niti bije more u bregove, Već to jezdi Jablanova moba: Pred njome je Jablan na konjicu, U ruci mu struk bela bosiljka, Rukom
“ “Ne smem, Jovo, karaće me majka.“ “Ako kara, ubiti te neće, Ako bije, a ti beži k meni, Kod mene su vrata otvorena U pol’ noći kao u pol’ dana!“ 133. Končić kuje kraj mora alata.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ni mladom, ni starom, ni bolesnom! Neće da se smiluje ni za pare! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, zlikovac, neće ni zlatan sat! VASILIJE: Zar može čovek da bude tolika zver?
MILUN: Za to ti ni Boga ne vredi moliti! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, budala, neće ni zlatan sat! GINA: Pa šta da radim? Milun: Radi što i svi ostali, ništa!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nebo mračno, strašno i nemo, a sitan sneg zavejava u oči i bije u lice. Nigde žive duše. Žurim napred i klizam se po kaljavom putu, to levo, to desno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« — Ako naiđe na Orašane, ubiće ga, — reče neko iza njega. — More, ljudi, znate li vi da njega kuršum ne bije! — reče drugi. — Neka stane pred moj garabilj, pa alal mu majci ako mrdne, — odgovori Đokić.
Dah se u grudima steže, grlo promuklo i osušilo se, iz celog tela bije neka vatra, pa ipak je tako hladno, da bih rado stao na ovom sunčanom prigrevku... Ali ko sme zaostati iza društva!...
Ali ko sme zaostati iza društva!... Bar da srce ne bije ovako jako. I to smeta hodu. Noge se spotiču, ali niko ne oseća umor; svaki grabi da je naporedo s društvom, i ima
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
vaše težnje... NAROD: Dole! Dole! Prokić! Tuš! Tuš! (Muzika svira, užasan džumbus, bubanj bije besomučno i diže se paklena dreka.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Sve ovo izgovori Sreta glasom koji pokazivaše da je gotov da se svađa, pa čak i bije. — Ama, razberi se, učitelju! To je kapetan... onaj naš kapetan! — A, pa tako mi reci!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Eno, Džim Huhuhind viski uopšte ne pije, Ima dućan prepun sedlarske kože, Svoje sinove mazi i nikada ih ne bije. Život Krste Pepe zato je prepun bola... Sam, u kamenoj kući, on ne zna za drugarstvo.
„Je li, mame ti?” „Ovamo-de, u haustor, da te naučim pameti!” Ostrvio se Miladin, pa bije I krive i prave, i jače i slabije...
Osilio se Mitević, poput kakvog velmože, Pa bije i bez bijenja živeti više ne može! On nije u tome sam: na Balkanu mnogi je Policajac pobornik ovakve pedagogije.
Rakić, Milan - PESME
ljudi, Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada Kao bik pogođen zrnom posred čela Što u naporima uzaludnim pada Dok iz njega bije krv crna i vrela...
Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda. Vuče bedno kljuse sipljivo i romo, Bič ga bije, ular steže, žulji ruda. Vranče, ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo.
Eden pravi, Nečija silna ruka zdere masku: Ja lupu čujem tužnu ko opelo, I čudna jeza prostruji kroz telo — To čekić bije o čamovu dasku. III Grmelo je kao da se bije boj.
III Grmelo je kao da se bije boj. Nit̓ treptale zvezde, nit̓ je mesec sjao, Na niskome nebu, turoban i zao, Širio se svuda gust oblaka sloj.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Te ja brže bolje preko polja. Kada dođi pri Đinovu brdu, al' u brdo nigđe ništa nema, No se negđe boj krvavi bije, pa odzivom brdo uzječalo. IGUMAN STEFAN Muč, budalo, da li Božić nije?
umijem plakat od radosti, bih plakao slađe nego igda, al' kod mene, kada poje duša, suze mi se smrznu od radosti. BIJE NEKO U VRATA OD KUINE, DA IH SLOMI; MISLE DA JE LUD. IGUMAN STEFAN Pomoz Bože i Mali božiću!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nije mogao da ga gleda, kako je govorio. A da i njega kao i druge bije, nije mogao, jer ga je i on mnogo voleo. Istina, to nikada nije kazao, čak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije
Oko nje ostale sobe, takođe nameštene, okićene peškirima i darovima što je ona donela... Dole, u dvorištu, bije šedrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, žute se i šušte kao ćilibar. Čuje se svirka.
Ali međutim iz bašte poče da bije svežina i to tako slatka i bujna. Sa groblja jednako je zvonilo, a nekako čudno, teško, odmereno, da od toga Sofki bi
Iz onih dolapa, iz kojih su iznete spavaće haljine, a oni ostali slučajno nezatvoreni, bije neka studen; iz kujne vlaga od polivene vode i razvejan pepeo usled zatrpavanja i gašenja ognjišta.
osećati ispod sebe kako joj postelja, krevet, biva vreo, čisto ne može da sedi, a u prsima srce joj jako i slobodno bije... Ponova nateže testiče i opet se ne pokaja, jer još jače oseti snage i vreline.
A taj njen vrat njega, Marka, čisto u teme, u mozak bije i seče. I ne mogući više izdržati da je gleda kako dvori, sve služi, i da se ne bi umorila, posadi je do sebe.
Osećao čisto kako joj srce bije, kako njena zrela, strasna usta gore, i kako njena kosa, razastrta u postelji i sigurno opkoljavajući i obvijajući celo
Izgleda da mu tavanice, grede, crepovi i sva kuća sa tim njenim cviljenjem pada na glavu i bije ga u teme, u mozak. I jedva, pomoću laktova i kolena, uspe nekako da se od samoga sebe otrgne, oslobodi i posrćući
Iz cele nje bije ona čista bela, ženska sređenost, zasićenost, a koja se kod nje najviše pokazivala u njenim mirnim očima, u nabranim,
Pandurović, Sima - PESME
Danas me zalud stari vetar bije Po licu, da me svega opomene, Da vidim kako sve prolazno nije I da me seti sve lepote njene. Zalud!
Kao ljubičica ukraj poljskog žbunja, Sve dok dnevna svetlost tiho ne malàkše, U meni polet, cela snaga kunja, A srce bije sve lakše i lakše.
I misao jedna zahvata u meni Korena sve više: jedno uverenje Da je to najbolje, dok sunce rumeni, Dok nas bura bije o rapavo stenje.
Ti ne moraš, kao mati, U toj tami Bditi, znati Da smo sami, da smo sami. Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte.
Svaki od njih noćas staće, Prstom lednim Zakucaće Na vratima tužnim jednim. Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte.
se sad; Gde padaju žrtve, gde se kosti mrve, Potocima gde se krv crvena lije, Gde se zadnja, teška, mračna borba bije I Sloboda gde se s Tiranijom rve.
kao tanak vlât Na vetru, zadrhti slutnja što se krije, Monotono, kobno, k’o domaći sat U zidu, dok jedna opomena bije. Slućenog glasnika savesti još nema.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
— Kakve kavge? Zar s tobom da se kavga zameće, balava pogani? S ljudima se boj bije, a s takima se ovako čini! — Pa dohvati onu motku, te meni po šiji, nekolika puta... Ja ne znam dalje što bi...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Nauk svemu sudi. O ZNANjU — Znanje je pravo imanje. — Znanje skroveno, imanje ukopano. — Neznajšu rđa bije. — Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da. — Blago onom ko zna da ne zna, a hoće da zna.
— Tuđe je sve lijepo, ali svoje najlepše. O DOBITI — Svak’ se bije da dobije. — Svaka služba svoju plaću ište. — Bolje je išta nego ništa. — Bolje je iđe ikakvo, neg’li nigđe nikakvo.
— Bogat je ko nije dužan a mlad ko je zdrav. — Stari dug kova naplata. O NOVCU — Novac je lovac. — Para bije gđe ni zrno neće. — Novac (je) dušogubac. — Novac je neveran sluga. — Novac je najbolji svetac.
— Svaki je svoje sreće kovač. — Ko je srećan, i vrane mu jaje nose. — Ko beži od prve sreće, poslednja ga rđa bije. — Bolji je dram sreće, nego sto oka pameti. — Daj meni sreću, a znanje komu ti drago.
— Kad vrag boga moli, privarit’ misli. — Koga bog čuva, onoga puška ne bije. — I Bog se sedmi dan odmara. — Bog dao, bog i uzeo. — Bog ne dâ jednom čoveku sva dobra.
“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otima. Ne bije mene torba, već ono što je u torbi. — Kazao nekakav koga su tukli torbom u kojoj je bilo kamenje.
(Eto baučine!). KARANĐELOZ Karanđeloz je vas šaren, svijetlijeh očiju, nosi veliku štapinu, pa bije neposlušnu djecu (Izješće te karanđelozi).
Ona drži u jednoj ruci dugački drenov štap s kojim bije veliku čeljad po kući, ako bi se čimgođ omrsio, a u lijevu (ruku) veliku vreću, u kojoj baca nemirnu i neposlušnu đecu,
jedna neotrovna zmija, za koju se u narodu priča da je prijatelj čoveka i da ga brani od otrovnih zmija, s kojima se bije i pobeđuje ih. Po tom praznoverju, taj blavor-zmija zakolje dvanaest zmija, a trinaesta zakolje njega.
“ — Neću! — Pričekaj se, jedan vuče, Ja ću na te selo dovest’, Neka tebe selo bije. I dovede jedno selo: „Udri, selo, ovog vuka!“ — Neću!
(Jagoda) 5 (PRIRODNE POJAVE) 206 — Bijele pčele na zemlji sjele? (Snežne pahuljice) 207 — Bije te, a ne vidiš ga? (Vetar) 208 — Brat i sestra rodiše se, vazda skupa putovaše, jedan drugog ne viđeše?
(Kada na nju pada sneg) 315 — Kakva peska u moru najviše ima? (Mokra) 316 — Ko bije a ruku nema? (Sat) 317 — Koga udaraju najviše po glavi? (Ekser) 318 — Ko željezo jede?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Evo ovđe me nešto kolje.” Onda mu đevojka kaže: „Ne kolje tebe tu ništa, nego te evo čoek bije.” Kad Brko to čuje, on se trgne i skoči na noge, a Međedović već bacio svoj buzdovan pa bježi preko polja, a Brko se
Kad bude u putu, odriješi mu se vreća i on je do vodenice vezao deset puta, pa kad se vratio kući, opet htjeo ženu da bije, što mu je nije dobro svezala. 39. KAKO SE MEDVJED PREVARIO.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Sinovi ne iznemoćajte u kazni Gospodnjoj, niti slabite od njega prekorevani. Jer koga ljubi Gospod, onoga ukoreva, i bije svakoga sina koga prima. Blažen je čovek koji pronađe premudrost i smrtnik koji vide razum.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Tolike su se poudavale, pa je l ih ogrejalo? CMILjA: Samo ja kad bi se udala, videla bi! IKONIJA: Nema ko da te bije i da te gazi, nemaš kome da rintaš i da rmbačiš!
Iz osmog džepa bije velika zima! A da ispraznim ovu kantu, pa u kantu? Nemam krov, al barem imam poklopac! Ne mogu da vas ogreju ni
Stanković, Borisav - JOVČA
Izdaleka, sve bliže i jače, čuje se silna svirka, seljačka i varoška, sastavljena iz više grupa svirača: goč bije, grneta pišti i trešti, ćemana cvile i izvijaju.
JOVČA (odahne oslobođen sumnje, opet besno, predišući i nadnoseći se nad nju): Kako: »bolna«?! (Zamahne da je bije, gotov i da ubije): Zašto »bolna«? Dokle će da boluje? (Još bešnje): Šta si ti gledala, čekala? Zašto je nisi lečila?...
Ceo dan spremam, strepim da će svaki čas da se vrati, rupi, i da odmah, znate kakav je, ne počne da nas bije i grdi. A ono, celog dana ne dođe. Sve po planinama i poljima sa konjem. Dobro i taj konj ne padne već jednom.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Na[h]odio sam neko podo-bije među njegovim mudrovanjem i arhijereovim. Počeo sam smatrati ep iskope i mirske sveštenike kao prave mirskoga naroda
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ko kaže da si šta kriv? — tješi ga fra-Brne. Sad svi počeše tješiti đakona. — A zašta me onda bije? — pita đakon. — Zašta, zašta? — veli gvardijan. — Jeto tako! Potriba se čoviku iskaliti, a ti si mlađi, a... ajdemo.
— Ma, zbilja, šta je tebika? — pita Tetka. — Ja sam, od malo pri... — Zlo mi je, brate! Bije mi u slipim očima kâ maljem, a blišti mi se, i sve kâ da mi mravi gmižu po desnoj nozi i ruci... — Pa ajde lezi, brate!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Što plačeš kad si lepa, i mlada. Ja ću da tugujem za tebe. Svoje ću oči podmetnuti pod njegove pesnice. Neka ih bije, zlotvor. Nesanko, gurni mi glavu u nedra. Kad dete plače, svejedno mu je čije je naručje i čija su nedra.
Ta prepuna ćutanja u sankama što se lako zanose i jure, ta ćutanja po kojima bije meki topot konja, fijuču bičevi, leno lete gavrani... Majka. Sitne, setne oči. Samo njima govori.
Možda je taj Cincarin stvarno izlečio. Rekao bi joj nešto, ali ne može, kao od stida. Još neka plače. Molio bije da još plače. Simka. samo sebe žali. Kasnije, u tišini, bez reči se skidoše i legoše u krevet. Kako da zaboravi?
A naopako je i radio Đorđe. Je li to lepo što je Tolu naterao da me bije? Nedelju dana sam nosila povezanu glavu samo što sam rekla da se Katićima knjaz rađa.
Svi znaju, bije u njemu po taktu kobilinog koraka. Ošinuo bi je on i pojurio da ne čuje kako svi Prerovci znaju, ali ON neće njima da
Kapetan se smeška, naslonjen na vrata. Aćim žmuri i sedi naslonjen na zid. Ako sam pomilovan? bije po njemu nešto što samo liči na stid. Kapetan bez reči iziđe.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Iz očiju mu bije vatra, u grlu tutnje gromovi. Dečak u užasu zatvori oči. »To ti je kraj, budalo!« pomisli i sav pretrnu kad žabac
Nemoj se uplašiti! — Majka gušterova uzdahnu. — Ne gledaj kraste na njenom licu, ne brini što OD nje ledeni vetar bije, pritrči i poljubi je u jedan, pa u drugi obraz, a onda se izmakni.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
svom i svagda; - slična Sudbi, tako i ti, silna, nepomična, Stojiš izmeđ' mene i sveg oko mene; Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sam dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda!
Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, I gluhi časi neosjetno teku. Na polju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim.
Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije. Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka K'o drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače, i u
Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema. Sam, k'o kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije, i javlja se meni...
“ I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti, i sobu mi zari... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči, i od sreće plačem... A.
Deda uzeo lulu, i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva; I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu
Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. A. Šantić CXXI SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, k'o klasje zlatno kada dozdre, Prodire sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih.
Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda; Vuče bedno kljuse sipljivo i hromo, Bič ga bije, ular steže, žulji ruda. Vranče!
sloje prostora i doba, Kroz život celi što se čudno stire Od praotačkog do najmlađeg groba; I osećam kroz mene kako bije Dah tajni onih što će za mnom stići, Budućnost daljna što još brižno krije: U pupoljku se to bude cvetići.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Spasi me! Spasi me!“ Osećam: usta mi se osušila, u slepim očima, u bilima, pod grlom, pod grudima, svuda, ludo brzo bije, kuca nešto kao čekić; poludeću, umreću, šta će biti sa mnom!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Osjetih da me s leđa bije hlad. Osvrnuh se, gotovo sa zebnjom: zemlja je bila poplavljena sutonom i pokrivena dugim sjenkama.
aleju, koja biva sve gušća, sve sumračnija, i napokon se pretvara u mračni, beskonačno dugi podzemni rov u kome bije memla i u kome se na kraju ne sagledava spasonosna luča, vodilja. I već se gubi nada.
Znam je kad, klonula, pusta, bije čelom o hladni prag beznađa. Duša diše u patnji kao more u plimama i osekama. Poznam spečenu suhoću kad presuše suze,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Dosada je važila među devojkama kao stari ratnik, o kome se priča da ga kuršum ne bije. Ali, što se može dogoditi svakom ratniku, dogodi se i njoj : od tolikih strela, koje dosad srećno proletahu pored nje,
tres-tres... tres-tres... — Blago vama, kad ste slobodni! — uzdiše putnik natičući šubaru na levu stranu, otkuda ga bije oštar i hladan vetar.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
jednoga groblja, kad opazi što dotada nije nikad ni čuo ni vidio: Čivutin jedan iskopao mrtvaca, pa uzeo štap te ga bije vičući: — Plati mi dug! — Ama šta to radiš, bolan, jesi li pomanitao? Što biješ mrtva čovjeka?
— zavikaće otac. — Bogme, babo, vidio sam što prije nikad nijesam vidio: jedan Čivut bije mrtva čovjeka, da mu plati dug, pa mi se ražali te platih za nj duga sto groša, a ono ostalo pedeset dadoh hodži da ga
Petković, Vladislav Dis - PESME
PLAVE MISLI O što si, zašto zanela se tako? Zar ne ču vetar da o prozor bije, S njim moja slutnja, moja čežnja, nada, Strah u daljini? Znadoh da si mlada, I tako lepa.
ljudi!... Ao moje drago! Ovamo bura neće da se stiša. Je l' topla zemlja, grli li te blago Grobnica tvoja? Mene bije kiša, Oblaci, vidik.
Volim te srcem što još zna da bije Propašću mojom, mojim grobom, mada Za mene nema svetlosti ni sada, I oko moje dan više ne pije.
Kroz polusvest jedva Opaža se tama Prostrana i bleda, A nema pogleda; A i misli nije, Samo srce bije: Možda viče, zove Misli, želje, snove, Što ih samrt piri Dok se tama širi.
Taj pogreb prosti, u kome sve ćuti, Taj sprovod lišća kao jauk bije. Ja vidim jesen: padaju minuti, Sve što je bilo, što još bilo nije.
I svoje srce ne ču kako bije, A noć ne vide pogled što mu gori, I žeđ života pod kojom se vije, S kojom se kao sa osvetom bori.
Il' se zbilja ovde i sad neko krije? Je l' oblik propasti, večan, bez početka? Il' časovnik smrti što bez srca bije? Ja znam ovu kuću, i čija je bila. Znam je zbog godina koje ona broji.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga života osećao taj neprekidni zanos. Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika a možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Stani! A što nam ne poruči, već si naredio da me brat ti bije? — proslijedi Spasoje, i sve više žesti se. — I ja ću, ako mi skriviš! — odgovori on, i prezrivo mahnu rukom.
Izvan grada gledaju svoje visove: mećava ih obavija i bijele se smetovi snijega. Tamo sigurno vijavica i studen bije, ali njih za to nije briga.
stare, Ilija se često budi i pazi na decu, pipa oko sebe da li se koje u snu otkrilo i pokriva ga da ga studen ne bije. Nastajnih dana studen ne popuštaše, i trebalo je nastaviti započeto oranje, ali kako?
Nema kod njih ni škole, ni puteva, ni uređenih lokava. I crkva je podaleko: zimi bije led, a leti pripeka, pa se ne mili ni ići.
Momče jauknu, zatetura i pade na zemlju... Gomila besni, divlje navali na nj, bije ga debelim blagoslovenim svećama i nogama gazi po njemu, viče: — Ubij divlje pseto... bezbošca!... Ubij!
razliku između fratarskih reči i njihovih dela; oni su presiti, a on je gladan; njihove sobe su zagrejane, a njega studen bije; oni se voze kolima u šetnju, a on pešači; on ne sme da puši, a njihove sobe su zadimljene od hercegovačkog duvana.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- I ništa više ne da do samo to. Cigani iznenađeni baš tu prekinu i pitaju: - Šta, gazdo? - Ah! - počne on da besni, bije Cigane i goni da ponovo to sviraju. Ali oni nikad više da to pogode”.
Oko nje ostale sobe, takođe nameštene, okićene peškirima i darovima što je ona donela . . . Dole, u dvorištu, bije šedrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, žute se i šušte kao ćilibar. Čuje se svirka.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Gle, krvav si, modar, bled. „Ujeo me golub besan, Pa mu puštam krv na med.“ Daj mi ruku da opipam Žilu kako bije. — „He! Nemam ruke: njome sipam Belu kletvu povrh nje.“ Al’ kad plačeš što se smiješ? — „To je ono: ja sam Bog.
„Razumem ti srdžbe, srdžbe nezlopake; Al’ ja nisam kriva, godine su take. U korenu mojem zdravi osok bije, — I ako se krije, nestalo ga nije. Očaj ne pomaže...
Boga nema, nema; Ja se u noć skrivam, Srce mi još bije. Je li... ili nije... To ja valjda snivam. Najedared glasnu Odozgora tamo: „Vidite li, bedni, Vi nemate ništa
U svima nam srce bije, Koje srpska misô kreće, Al’ Stevana Kaćanskoga Majka rodit’ skoro neće. Kud si mačem naperio Tud si perom
Al’ kroz ruku žensku, nežnu Crnogorska krvca bije, — Muška, jaka ruka puna j’ Ruske krvi najnežnije. Verio se soko ruski Sa srbinjskom sokolicom, Verio se Petar
Ti odleti ka istini samo, Nju tražeći provekova vek; A mesto ti, i ako je prazno, Iz njeg’ bije neumrli sjaj... Ja te, Rački, po prvi put videh, Ta onomad na Đivovu tlu, Kad slavismo našega Omira I dizasmo
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Ale pre pana boha, ne viđiće že me bije. MITAR: No, moja lepa sestro, ded sad! FEMA: Ja sam njemu sat poklonila. MITAR: Poklonila, a zašto da mu pokloniš?
Miljković, Branko - PESME
Gorka pričest sluha u sebi vas krije, Čemerni labudi izlišnosti britke. Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ispred već iskidanih žica oseća se topao dah gomila koje navaljuju, i bije smrad alkohola. Opijene divljom žeđu za ubijanjem i klanjem tamne senke se uspravile.
A gore se neprestano bije. Gore je granica. Prvi naslućeni komad njine zemlje. I ranjenik pita nosioce da li je i on na granici ranjen.
Mazga je nemirna, otima se, bije nogom. A rane žigaju i zato se ječi. Kao čitav tovar gvožđa visila je ranjena noga pod korpom na mazgi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zato će oni igrati gombu možda do ponoći, kada će osetiti da u njima bije krv silnih ljubavnika i da ništa više tu krv ne može zaustaviti do sjedinjenje sa prirodom.
Iskrcasmo se pod samu ivicu šume. Vazduh je, iako bez sunca što bije u teme, još uvek topao, a voda samo neznatno svežija.
I odmah me je zato, za trenutak, Afrika unela u sebe i pokazala mi svoje bilo, kroz koje bije krv vruća i tamna; svoje srce, čiji oblik nije kao našega srca, već je mračno i teško, teže od njene zemlje i bolnije i
U zvezdanu noć on dolazi lagano tihim kucanjem u drvene dirke balofona; u sunčano pobedničko jutro on bije u bubanj od čije se duboke pesme razmiče nebo.
Da bih je video, ja nadnosim lampu protiv oluje nad vodu, koju osećam već i inače po svežini koja sa nje bije i po jedva čujnom udaru talasića o obalu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ĆERIM: Momci će njegovi za njom u potjeru, a mi ćemo ga sama u očajanju napasti... Manj da ga ne bije olovo, te da ostane!... DRUGI TURČIN: Imam jedno zlatno puce na jeleku, u arnautku ću ga sabiti...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pucnjava je bila tako strašna da sam mislio ovo je strašni sud i nijedan, koji je sad tamo na bojnom polju, gde se bije ova paklena borba, neće izneti živu glavu!
Propala generacija! Iskvario se naš svet, gospodine, omekšao, prolukavio se, prošeretio se, beži, neće da se bije! E! bogme, tako mora propasti; eto sad my gope cela, ja, tako je to«. Ja ne odgovorih ništa, samo pogledah oca protu.
Danas je na levoj obali Morave, na žitkovačkim i prćilovačkim visovima imala da se bije dosta odsudna bitka. Naši su gledali da koncentrišu tu što više vojske.
), već što on treba da je svud. Vidite li gde ce bije krvav boj čak tamo preko Morave. Tamo vaša braća i drugovi već gone i lome dušmane naše.
Trčim, a srce bije da iskoči. Kapa mi osta na jednom trnu, a ja trčim gologlav i zasušenim grlom vičem »ura« i žurno u trku punim
Ali Turci su blizu pred njom; zašto baterijska zaštita ne puca?! Zašto baterija ne bije kartečom? T........., uzmite što više konjanika... uzmite svu moju pratnju.
izabrati u danom istorijskom momentu najkorisnije i najbolje po njegov opstanak, po njegov razvitak i napredak to, da se bije — — onda šta ćemo? tpeba da se bije. To my je dužnost i pravo.
tpeba da se bije. To my je dužnost i pravo. Tada je rat pravedan, jep je neopxodan; razumem po narodni boljitak. Ali opet napominjem ono
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ XІІ O, pogledaj zvezde jasne, O, pogledaj noći tije, O, nasloni milu glavu Tu gde srce moje bije. Pa što si mi tako setna, Pa što si mi tako bleda? O, kaži mi, šta ti srce — Moje srce pripoveda.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ne možemo ni napred, ni nazad. Gde smo, tu smo. Ležimo na vrelom kamenju, a sunce bije u potiljak. Na jelo niko i ne misli, ali žeđ poče da nas mori.
imaju u izobilju i ljudi bi živeli ipak nekako ugodno, da nema onoga merzera koji po ceo dan „kljuca“, kao da neko dletom bije u glavu. Dan je bio svež i sunčan. U rovovima su ostali samo dežurni. Ostali su spavali.
Iako su izložene vatri neprijateljskih baterija, ipak, daleka je to pozadina. Ne bije ih u glavu merzer, ne slušaju zvizak kuršuma i ne plaše se iznenađenja iz bugarskih rovova.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije. Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je?
Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije. Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je? Murat leži, Turčin beži, Srbinu se sreća smeši.
velika hrta sad progone hučno mi stado; Pogledam: Turčina spazim besna na velikom hatu Kako silovito nagoni kerove, bije pištoljem. Dva mi se prasca već gušiše krvlju, penušiše s’ drugi. Sramno mi s’ učini trpit bez osvete silu i ljagu.
Suze, ah, lije I prsi bije Serbija. Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva, Diže glase do nebesa i Boga priziva; Rusa viče i nariče, sinji puca
Brat vam se vije, Nek’ srce bije Srbinu. Ah, hoće li božje oko Srba ozariti, Hoće li se kadgod sunce opet nam roditi, Ljubvom, slogom i junaštvom
Gde srce bije, Tu s’ svetlost vije Serbiji. 1839. Miloš Svetić MATIJA BAN MOLBA POTOKU Potočiću, srebrnu Koji
Kocka pala, kocka zlobna, Na pečalno Cvet-devojče. U momcima srce bije Na koga će sreća pasti Da g’ poljubi Cvet-devojče.
Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce silno bije, S čela kaplje znoj ledeni, Prekrsti se Cvet-devojče I očita molitvicu Pa ovako progovara: „Nit’ je pravo ni
A svaki suze roni. Na kakav ideš put Kad s’ zvona glasi roje I majka bije grud? Svenuo to je cvetak U maju veka svog, Smrti ga ladna ruka Sa sveta skide tog.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Oteše sve, baš sve do Cetinja. — Jaoh, boli! Srce sustaje — Sve lakše bije — krvi nestaje. RADOŠ ORLOVIĆ: Ko ječi to? Zar ima živih još?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Suva zima stegla. Odasvud bije, prži i kao ujeda, grize oštra i nemila studen. Ruštri se okorjeli snijeg, i žalobitno cvileći ugiba se pod nogama.
Preplašena prepelica negdje se u razoru zaleprša, digne na krila, pa se opet skrije u bledunjavožutom žitu iz koga bije vlažna, prijatna svježina. — Boga mi, brate, mene lijepo strah!
Odasvuda bije vlaga. Veče miriše i razlijeva oko sebe sladak, opojan miris. Miriše sazrelo žito, mirišu modre, nabubrile šljive kroz
Bojić, Milutin - PESME
Sunce mučno bije kroz oblaka sloj, Razvejava bura rascvetani badem, A ja zalud miris, zalud sunca kradem, Jer julskih je dana sve to
Srce zvuk pesme što požudno bije, Reč čas zapovest, čas poniznost sluge, Cilj si kom vode svi puti, sve pruge, Pred kim se ništi gordost ljudskog uma.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Napravili se junaci na jednog apotekarskog pomoćnika, a da je hajduk, vi bi leđa uz zid. Napolje! (Bije pandure nogom u zadnjicu i izbacuje ih tako.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ti najlepši sine čoveka, Kome s usana i kroz poj Milina bije nadaleko Nek Božji blagoslov te prati na vovjek. Tvoj rod procvetaće u ocu, Ime ti razglasiće poj, I biće kraljevi
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
On jedinac, miran, dobar, na rukama da te nosa... A hoćeš valjda za nekoga ludog, besnog, da te bije, tuče, da trpiš za hleb. Ona prestala da plače. Zinula i gledala. Skamenila se gotovo od njegova izgleda, glasa.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
što se Tiberije, kad zagrmi, kitio lovorom (»quod fulmіne afflarі negetur іd genuѕ frondіѕ« ‹»jer u tu vrstu bila ne bije grom«›, Sueton. Tiber.
npr. Vuk, Posl., 4103 i SEZ, 19, 390) ili: »Ne bije sveti Ilija u koprive« (SEZ, 1. s.). U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu. U vodi u kojoj je k.
i ureznike (ostatak osnove posle završenog tkanja) ne valja upotrebiti za šivenje ili krpljenje odeće muškaraca da ih ne bije zrno u ratu ili pak da ih ne napada zverinje (GEM, 27, 1964, 356). Međutim, Vuk (Rječn., ѕ. v.
Dubovima se biju zduhači (SEZ, 66, 1953, 245). U starom dubu, kao i u brestu, živi ala, i zato ga bije grom; samo na dub može veštica da ispljuje popivenu krv (od čega na njemu ostaju »korubine«, koje se deci meću u
U prvu brazdu se zakopava glava zaklanog petla i jaje, da ne bije grom (SEZ, 16, 259; GEM, 20, 6 id). Orač ćuti dok ore prvu brazdu — »da ga ne fativ mađije« (kao što i žetvar ćuti dok
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gazda Jovo nije joj kael, a on je naše crkve tutor... Biće da je neko natrunio... Ali da ti pravo kažem, ne bije me briga za nju! U dućan kad stigoše, nađoše silu ljudi.
Da, vele da Radivoj Cvijetu u noći, taman u času kad je žena najmilija — bije, biva: u isti čas miluje i kinji na svaki način...
S druge strane vatre trže se krmača i zagrokta. Do njih odmah preživlju goveda, a spolja udar vjetra bije preldžije u leđa i drma rasklimanim vratima. Baciše još nešto suvaraka na vatru; diže se plamen. —Pavle, znaš što?
Ali podnoć najednom sasu pušavica, kao brašnom iz pune vreće .. . No sve ništa, da ne duhnu vjetar: studen bije u obraz kao ledom... I spustila se noć, ne vidiš pred očima drugo do bijela...
Jeziva, brate, noć, mjesec zašao, a od zvijezda nema vajde. U oči bije snijeg, a nad glavama krše se grane. Ali, što da ti pričam: mećava u planini! — Pravi kijamet! ...
Tako cijele sate otvorenih očiju gledaju oboje u tminu, a osjećaju da ih jedna briga bije. Pred zoru Rade ne diže se, kao obično, da od stare uzme starijega sina k sebi u krevet, da s njime razgovara i šali
—Koliko mu je godina? —Ne znam pravo reć, ma biće priko šezdeset. —Nije ni puno. —I je, danas je kratak vik... Bije nas svaki bič. Bože prosti, kad čovik ostari; nije mu ni ža umrit'...
Čeljad zamrije, starac prestade da moli. U kućici sve zadržalo dah, a vani bije led, komadi dolijeću do samih njihovih nogu. Zlo potraja nekoliko časova, pa postepence popuštaše, dok ne prestade.
Je! — A je li ti dobar? — reče joj približivši se i pogledavši je u oči, jer bijaše čuo da je brat bije. — Rđav je, ma digod jema pravicu... — Hoćemo li se viditi ovih dana?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Što se mene tiče, taj Prohor bi odmah mogao ustati iz svog groba. Ja ne dopuštam da iko na ovome svetu bije moju bitku, a najmanje taj matori kuštrin koji ionako jedva gmiže po zemlji i bez trnove postelje, a kamoli s njom.
Treba, recimo, da naslikam devicu iz čijeg lica bije krepko zdravlje, izraz smernosti, blagosti i nevinosti, a mene moj ludi zanos skrene nekud na sasvim drugu stranu pa mi
Nozdrve mu raširene, para iz njih bije, koža podrhtava. Ali on, moj konjanik, je nepomičan. Zagledan negde u daljinu. Odsutan.
Zaista, među svim Lauševim ljudima, Dadara se izdvaja svojom bistrom glavom, trezvenošću i postojanošću, ali bije ga taj nesretni glas da je kurvar. Dosećam se ja zašto ga Lauš ne voli, ali bolje je da nešto i prećutim.
opijala ga je vreva boja i slast uništavana i sigurno bi bio veoma nesrećan kad više ne bi imao protiv koga da se bije i šta da uništava.
svojom pljuvačkom, dotle je sirotinja terala svoje, izmišljajući budalaste stvari: da je Brzan prosto neuništiv, da ga ne bije ni mač, ni strela, ni koplje, ništa što je ljudska ruka stvorila, pa ako ikad i pogine, poginuće samo od groma.
Glup? Znam najmanje tri konja u Kuli koji su bistriji od Mijata. Glupost mu bije iz svake koščate guke na ćoškastom licu, iz čela širokog dva palca, iz sitnih ovčijih očiju, široke nosine i kratke
A vole inače naša braća da nas zagledaju sa svih strana, utoliko pre što nas bije glas da smo učeni i umni uprkos žalosnom našem izgledu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Udar sudbine obišô me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi
Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu
1892. VEČE NA BRODU Gore na ravnom krovu, gomila Turaka sedi I stari nekakav derviš. On setno u žice bije, Tiho, sumorno peva. Mesec je izgrejô bledi I tama obale krije.
Pamet mu se muti, srce bije jako, I pastir se kreće jezeru polako... Bledi mesec gleda čudnovatu javu, Pa zracima šara površinu plavu; Snuždilo
Sa njenih visina Ne vije se bršljan, ne šumori cveće, Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne kreće.
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće: Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne kreće, No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno
Veče se spušta blago S mirisom I milinom. I vetar bije s gora, I čajka tromo kruži S obale sinjeg mora Nad ravnom površinom.
Koliko je Poljska duga Na četiri svoje strane, Od Njemena pa do Buga, Nije bilo takve pane. Pa kako li bije strela Iz ručice pane lepe, Kad Okeana jaše smela Kroz podolske ravne stepe.
Stanković, Borisav - TAŠANA
na baštu): kad god je lepo, a osobito kad je leto, kad sunce zažeže i žega pritisne, tamo je hladovina: šedrvan bije i voda prska po licu, i onda ja tamo iznesem: i jastuke i ćilimove i vodu i ratluk.
Blešti se veliko ogledalo, sada bez crnog vela. Prozori širom otvoreni. Bije jutarnja svežina i svetlost. Po tišini, osobito uličnoj, oseća se da je praznik, nedelja.
MIRON Da, i zato neću ovde da, kada u koju kuću uđem, u kojoj je Bog zna kada ko umro, a ono iz nje jednako bije tama i crnina! Zavese se nikako ne dižu! Sunca nema!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Govorila bi tada Soka drugaricama: — Idite! ostavite me!... — Jedna šačica nežnoga detinjeg tela, a unutra bije srce kao mašina. Ljubomorno i neprilagodljivo dete podlegalo je jačem i boljem, ali do kraja nije podleglo.
Ali, vidiš, Mimića bije još i nesreća. Sreća i nesreća, to su faktori života i u životu vladara, i u životu prosjaka.
Gospoda — k'o ono kad počne kvrcati po krovu, pa ne znaš da li pada kiša ili bije led... Neće valjati taj komšiluk, videćeš...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Mesto da jednoga mladoga poetu okolina podrži i ohrabri, a ono, eto, ta ista okolina ga juri da ga bije. Zamislite kada bi to bila opšta pojava, kada bi poete za svaku svoju pesmu morali izvlačiti batine.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onako natovareni, maršuju pogureni, ćute i gledaju mračno preda se. A hladna kiša, terana vetrom, bije u lice. S teškom mukom penjemo se uz neki prevoj, prokisli do kože.
Na brkovima ljudi se uhvatio led, a iz usta bije gusta para. Nailazimo na sve deblji sneg, ali oni pred nama su već ugazili staze.
Vojnici razgovaraju da li je bolje da prostru ćebe ispod sebe, i da ih bije vedrina, ili da legnu na gole grane, a da se ćebetom pokriju. — Eto — veli kapetan Dušan, onaj „rezervni advokat“.
Poče već hladan vetar i neka susnežica koja bije pravo u lice. U zaklonu jedne stene sedi iznemogao vojnik. Obrazi mu upali, ali jagodice rumene, vidi se da je u
Ali zemlja tvrda... Po zvuku motora osećamo da je blizu, gotovo nad nama... Dah smo zaustavili, ali srce bije, koža se ježi, a nervi sve više zatežu... Prođe... Ali nalete drugi... Čuje se neko hujanje iz vazduha...
Dosad je već hiljadama ukrcano. Iz jednog broda pokulja crn, gust dim, dok iz odžaka drugih brodova bije treptava jara. Sa ogromnih drednota i krstarica zjape topovske cevi...
Petrović, Rastko - PESME
Gde kopne ponoć rujnog granja Šapuću daljnih reč dragana, S rukom na srpu koje bije, Nad konjma snijuć san delije. Tu besne zveri izdisanje, Tu kaplje krvi lišće krije, Dok projahuju kroz sve sanje Ljubeć
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA (zabezeknuto, ne može da se pribere): Ja ću, ja ću da te ubijem! (Bije Cigane.) Svi beže. ARSA zaustavlja Grkljana, Salče. KOŠTANA i OSTALI (odlaze).
Šantić, Aleksa - PESME
Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, i gluhi časi neosjetno teku. Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim.
Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.
Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema... Sam, kô kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije i javlja se meni...
I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zâri... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči i od sreće plačem... 1910 — 1911. MOJ OTAC Još kô da ga gledam.
Pod oružjem stao, Uz jatagan trepte ledenice dvije. Spremni konjic frkće, nogom kopa, bije, Kao da bi na put gospodara zvao... Zora je.
Visoko, tamo gdje se jelen krije, Gdje vjetar tiho s jasikama zbori I bistra voda iz kamena bije. Odar su njezin široki velenci Od modrih trava.
1913. IZ BOLNIČKE ĆELIJE Kako si lepa, Sestro Pavina! Ponoć je, je li? Svrh vrata bije Časovnik stari. Napolju vije Vetar, i sipa U okna naša Pahulje bele. Zaklopi zbornik Pa sedni bliže uz odar moj.
Tvoj zlatni pohod i ubogu godi, I vidi Boga u časima ovim; Nada mnom samo mrak studeni brodi, I dušu bije nemirima novim.
1910. POZNI ČASOVI Kô kakva slika čarobna iz rama, U tvoju baštu, gde šedrvan bije, Ti mirno gledaš iz prozora, sama, I naslonjena.
sreće dao nije, Pritiskô je jadom i čemerom dugim; Dok se sunce rađa narodima drugim, Nas studena zima razdire i bije. O, zar nije dosta nevolje i tuge, I surova puta što reže i bode?! Vaj, uzaman more naše krvi ode...
Otadžbino, gdje si? 1911. MOJI OČEVI Moji su očevi iz onijeh strana Gdje motika zvoni i gdje krasna bije; Gdje znoj s čela kaplje i gdje ralo rije, I tvrde se grude drobe ispod brana...
Moji su očevi sa timora tije' Gdje gnijezdo svoje krstaš orô vije, i sa vihorima bije se i tuče... Moji su očevi buntovnici sveti, Sa dušom oluja što hrli i leti, I krilima zlatne raspaljuje luče...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Raspirivanju revolucionarnih raspoloženja služi sve, pa čak i religija. Bitka se bije „za krst časni i slobodu zlatnu“, protiv polumeseca, a to znači: protiv tuđinaca, haračlija i ubica.
Iz oblaka pada krvavo kamenje i bije po taborima Turke. Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol. Izdajnik domovine odlazi u pakao: Opadô je svoju
mu građani zatvoriše vrata, pokazujući mu tursku vojsku koja se primicala i napominjući da treba najpre s njome da se bije. Da ga ne bi suviše srdili, puste u grad, kao u znak vernosti, sinovca Momčilova Rajka, sa pet stotina vojnika.
Iz svake reči bije teška zbilja, svaka je pesma jedna velika tragedija, sve pesme ukupno čine neprebolnu tragediju čitavog naroda.
On namešta zasede podlom porobljivaču i bije ga iz prevare, kao i hajduci i uskoci. Tutanj njegovog konja uz polje Vračara i njegova sablja nad Porčinom glavom, — to je
Iz nje pada studeno kamenje, ono bije po taborah Turke; ne uteče druga nikakvoga, ni da kaže kako s' poginuli. Ustavi se na istoku sunce, a i sjajan mjesec
Iz njega bije mrak nezadovoljstva, u njegovim rečima oseća se potmuli tutanj velike bune. Ali pustimo da o njemu govori Višnjić kroz usta
Ona je hrabrošću na smrt rešenih sjajno dokazala da boj ne bije svetlo oružje, nego junačko srce. S tim moralom raja je išla iz pobede u pobedu.
(Propast carstva srpskoga) Mili bože, čuda golemoga! Jali grmi, jal' se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile?
Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit' se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi: šenluk čini aga Bećir-aga...
Na Balačku jesu do tri glave: iz jedne mu modar plamen bije, a iz druge ladan vjetar duva; kad dva vjetra iz glava iziđu, Balačka je lasno pogubiti.
vilu međ' pleći udari, obori je na zemljicu čarnu, pak je stade biti buzdovanom: prevrće je s desne na lijevu, pak je bije šestoperom zlatnim: „Zašto, vilo, da te bog ubije! Zašt' ustreli pobratima moga?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
me teča Gnjavi me tetka Gnjavi me češalj Mašna i četka Gnjavi me brica Koji me brije i brat od strica Koji me bije Gnjavi me mačka Kad lovi miša Gnjavi me mokro Kad pada kiša Gnjavi me ujak Gnjavi me ujna Ujak je širok Ujna je
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
pod moćnim tumbasima dima i ognja, i da se, uz tutanj i grmljavinu, nosi s Nijemcima zajedno s Nikoletinom, koji vitla i bije oko sebe svojim ogromnim ručerdama.
XXIII Iza brda tresu i odjekuju topovi. Bije se velika bitka. Na slobodnu partizansku teritoriju navaljuje njemačka divizija „Princ Eugen“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko strnjište ili pšenicu? MORE Ka i more što nekad vrlo se s bukom diže I s talasom o bregove bije, Pak i opet se natrag u sebe I skutava tišeći se, — Tako je i čovečasko srdce Podizato na žalost, na što li
Miši, žabe, gusenice, muhe, Skakavci pojedaju zemlju I množe se ... Tuča, grad bije, suša, I pak zimna i kišovita Oko žetve vremena. To teke malo se sade Ukazuje na nas zlo.
naše potrebe, — nego braćo ostala i dobri ljudi, i mi, kojino nismo poljski radini, nego doma u suhu sedimo, te nit nas bije zlota ni kiša, — da ne ležimo zaludu...
Ama Bog doista ne ostalja to tako boraviti čoveku svojevoljno nego ko se ne obraća, kinji i bije i mori. Prorok je božiji — ne kte ga Bog preko nakaziti, nego li posla drugoga proroka, imenom Natana, k njemu da ga
Baš smo tako nalični nekoj vojski da se na mesečini noćom na malu videlu bije ne poznajući se u smesi. Tako i mi s toga lakomstva nesita ne razaznajemo ni zlotvora ni dobrotvora, kuma, brata, ni
Zlo je to i zlo ćeš so toga proći, pazi se! A natura suproć staje, te veli ti: a što je to, kako drugi čine, al' ne bije ih Bog? Do zdešanja, još to li je grehota, ništa je za to! Da i ja učinim! Zašto ne bih činio?...
Ono jede i pije i nosi se i ponosi se, krade i laže, i blud tvori i lenji se te leži i spava i s drugima se vadi i bije se, — a nije ja! NA MORU GALIJE Ka neko drugo sinje more tako ti je sav naš ovdašnji žitak.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
više i bliže primiče k njoj, sve manje i ređe vadi kokice; ne jede ih, nego ih stegne u svoju šaku, a srce joj silno bije u grudima i strah je neki uhvati od Mana, ali ga ipak gleda.
A međutim i ne ode u dućan, nego udari opet kroz neke druge sokake; a nakrivio fes, pa ga kićanka sve bije i kucka po plećima, pa se lomi čapkunski.
Samo se tetka Doka ne smeje, nego se ljuti: planula, pa skida papuču i poletela na njih da se bije, a Mane skočio i zaustavlja je i preklinje da se okane, da ne kupi komšiluk na tu bruku.
Silno se priljubilo Zoni, obgrlilo joj kolena, plače, bacaka se, grdi Manulaća, bije Sotiraća devera nogom i dere se — viče majku Kostadinku! „Nane, poskoro će da ni ukradnu teta-Zonu!