Upotreba reči bile u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Posle male počivke otac se obrnu meki. Oči su mu još od suza vlažne bile. — Vidiš, sine, to mi beše veran drug i iskren prijatelj, i on je umro! Ljuba mu je udovica, a jadna deca siročad!...

čovek: lice mu beše suvo, išarano crvenim pegama, brada retka, riđa, a oči mu nisam smela ni pogledati, tako su bile pune pakosti... Imali bi mi i svojih lekara, te kakvih valjanih mladića, ali su gospoda u našem diškretu čudni Srbi!

Da li se kajala šta je učinila, ili su to bile suze radosne uzbuđenosti?... Ko će to znati? To su tajne koje žena ni na smrtnom času ne ispoveda.

Pa kakve su škole bile, onaki behu i učitelji: neki je od njih utekao iz manastira, drugi, opet, nije dobro ispekao zanat, a bio je nešto malo

S njome je sve kućevne i poljske poslove vršio. Vrlo je retko uzimao nadničara, i opet su mu njive bile svakada na vreme urađene i okopane, vinograd, orezan i oprašen, a oko kuće retko si gde na voću mogao videti one

Obradović, Dositej - BASNE

„Bedni ja!” izdišući rekne. — „Koliko kasno poznajem da su mi noge od rogova mnogo bolje bile!“ Naravoučenije Koliko se varamo ceneći vnješnu tela lepotu, a duše i srca krasotu, tojest razum i blage naravi za

Kad bi (sačuvaj bože!) sve žene ovake bile, teško bi onom bilo ko bi ovo pisao! Propao bi i on i s knjigom zajedno! 78 Čovek ujeden od psa Ovaj hođaše po

počeli mošti za svete i čudotvorne počitavati, sav je Egipet bio pod vlastiju carej grečeskih, sve su mumije njihove bile, niti im je bila potreba kupovati.

„Kamo? Gdi su?” — pita Juno. „Nema take kakve ti 'oćeš, nijedne“ — kaže Dum. „Bile su samo tri, al' je Merkurije pre mene došao, i odveo ih je u ad.” — „Kog će jada tamo?” — zapita ona.

| 159 Lastavica i slavuj Ove su dve ptice u staro vreme bile dve miloserdačne i ljubime sestrice, koje su veliku obidu i nepravdu od ljudi postradale, i od mnogoga plača i sjetovanja

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

POGLED SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA Ove su planine bile stepenice uz koje su junaci ujesen u oblake nosili ovnove i vino; nekad su niz ove planine bogovi silazili u

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Od 1793. godine pa do danas svakojake promene bile su u Srbiji; nijedan taj događaj nije učinjen a da ja štogod ne znam, ili da nisam i sobom učastvovao.

moj otac Aleksa da su njemu njegovi stari pričali, a on nije zapamtio: — Kad su same spa’ije s carskim beratima u Srbiji bile, uzimali su od svakog žita, krome sitne proje, desetu oku; na oženjenu glavu uzimali su po jedan groš, i to se zvalo

Onda bile su u Sremu vrlo retke škole i srpske nauke, a i sam posle vidno sam mloge stare sveštenike, koji su se s naukom malo

Potom vizitira momke; puška u mnogi̓ prazna bila (momaka puške u mnogi̓ prazne bile), i nijedan fišek; a u mnogih po jedan fišek u pušci, koji govoriše: ,Neću pucati, dok k njemu ne dođem i ubiti

Istina bile bi proste, ali bi nas Srbe zdravo veselile; dok pred mrak 14. avgusta dođe Tatarin, donese nam od Karađorđa pismo, da

) Na Vrbici arambaši nisu bile toke, nego sve taliri jedan do drugoga, po ječermi isprešivati. Taman oni sedoše da ručaju, ali vrag, ili đavo, donese

Sudeći, mi govorimo da i̓ hoće kako skupe sve iseći. Kažemo da su od cara bile pošle teskere u Srbiju aračke, no da su opet vraćene, i da je mesto teskera od cara izišao katil-ferman na svu

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

»Aha! Zato li su onolike devojke bile kod nje?!« dreknu i učini: »Huj!« Posle malo ćutanja poče: »Ček, koliko sam ono puta prošao?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Oko svake kućice bio je zasađen voćnjak bilo od šljiva, bilo od jabuka. Te su kućice bile vrlo proste, tek koliko za to da čovek ima gde zaklopiti glavu od kiše i zla vremena.

I ode s ljudima kyći, miran kao jagnje. Nego i knjige su mu bile!... Nije kao ove jako što ništa ne pomažu, nego one stare, „kosovske” knjige, što je u njima svako slovo svetom rukom

Stanko to ne opazi. On upravo i nije mogao ništa opaziti. Negove su oči bile zatvorene za sve, samo ne za Jelicu. On je video samo nju, njenu dugu, smeđu kosu, njene grahoraste oči, njeno rumeno

— Zavrzane, Zavrzane! — viče Jovan. — Šta je, Klempo? — odazva se Zavrzan Latkoviću. U Latkovića su bile velike i klopave uši. — Dela, bolan, pričaj što! — Šta ću? — Šta znaš! — Pričaj, Zavrzane, pričaj!

— okupiše ga opet. — Ne može da mi padne ništa lepo na pamet, a ovako... — A ti otpevaj jednu! I u času gusle su bile pred njim. — Bogami, ne mogu!... — Onda dajte meni gusle! — reče Stanko. — Zar umeš? — Ponešto. Dadoše mu gusle.

Sebi je namenio najopasnije mesto; ali zato oko njega behu: Nogić, Surep, Zavrzan, Zeka, Jovan i Jovica... To su bile sigurne ruke i oči. Oni biju odjednom, kao gromovi... Od galame posta žagor, a od žagora tajac.

Gde je god turska najezda jača, upravo, kud je poveća turska najezda prolazila, tu su kuće i kolebe bile prazne. Narod su vojvode i buljubaše iseljavale u severozapadni kraj Mačve, blizu reke Save, kako bi ih, u slučaju kakve

Tamna noć prekri sve svojim plaštom kao guberom, samo su straže i vojvode bile budne. Ivanko beše na straži kraj Zasavice, nedaleko od samoga šanca.

Dučić, Jovan - PESME

Zato su te noći bile tako pune tuge i toplote. A kada je umrla, nečujno i spokojno, kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa

Njegove studene oči od čelika bile su uprte na ogromni grad, zaleđen u jednom strašnom snu. Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u kojoj

Ali, nesrećnica, nije pozdravila, držeći svoje dojke u rukama, izlazak Zvezde, jer su joj oči bile pomrčale od njegovih poljubaca. Tako je stranac bio odvojio ženu od njenog božanstva.

Njegove oči bile su zasenjene tom modrom planetom koja se negde kupala u moru svog sopstvenog sijanja, bezbrižno, kao mlada žena u

Na oči joj udariše suze radosti i ushićenja. Kad se vraćahu u grad, bio je već pao mrak. Lokve u polju bile su pune zvezda i žaba.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Dobro i onda kad me je, dan pre toga, svom svojom rečitošću od toga odvraćala. Bože moj, kako su bile velike naše matere!

Kosa i obrve bile su joj plave, te je zar tim više odskakalo ono crnilo, kao što kroz zemljane opkope jasnije i značajnije viri grlo

— Laku noć! — Laku noć! — rekosmo mi. Kad ostasmo sami, ja se podbočih na ruku i gledah joj u oči koje su bile upravljene na rad u rukama joj. Opazila je da je gledam, nije ni za jedan trenut dizala očiju s rada.

Potražim žigice na stolu. On je sav bio mokar od vode koju sam sasuo na svećnik. Žigice su se bile ukvasile, i nijedna ne hte upaliti. Onda se setim da imam u novom kaputu kutiju s žigicama.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Bio je malo manji od ikone sv. Đurđa (krsno ime pop-Ćirino) sa obligatnim ružama između cifara, koje su arapske bile a zapisane na davno požuteloj tabli.

avlije se video lep hodnik u kome su ujesen pop Spira, Arkadija i Žuža krunili kukuruz, a leti, kad su velike vrućine bile, u njemu je pod komarnikom spavao domaćin sam glavom.

Po duvarima neke slike mal’te neće biti sve iz prošloga veka. Bile su to neke stare kontrafe sa crnim okvirima; neke ptice na drveću sa prirodnim prilepljenim perjem; jedan uramljen rad s

Kad je pop Ćira dobre volje bio, on je uživao u svirci, pa ma to bile i švapske arije; a kad je bio zlovoljan, Melanija je ostavljala klavir i nije smela da svira ni omiljenu pop-Ćirinu

Nisam to učinio onoga večera kad su bile zajedno, stoga što je to bilo spram sveće, nego sam ostavio za danas, na danu, to jest.

Pa i maločas spomenuti klavir kupljen je posle tri-četiri takve učestane nesvestice. Eto take su bile te dve popine ćerke.

Davno su stigle iz polja krave u selo, i svaka ušla u svoju avliju sa vimenom punim mleka; davno su već i pomužene bile, i domaćice se jedna drugoj hvalile neverovatnom količinom mleka, tako neverovatnom da nijedna nije već ni verovala.

Razgovarali se: o koleri; o velikim ratovima i topovskim kuglama kolike su u staro doba velike bile, a kolike su sad; o mesečarima kako idu uz visoku dvokatnicu k’o po patosu, pa tom prilikom spomenuli i o Gliši, koji

Kakve su to sile bile! Pa kakav zapt i kakva strogost! Kakva glava, bože moj! E, pa onda su, naravno, drukčije i vladike i popovi, a

— Pop Spira je kupio i veliki kalup sapuna, nož za tranžiranje šunke, i još mnoge kujni potrebne stvari, koje su bile tako potrebne, a po selima još malo ili nikako prznate. A setio se i svojih izbavitêljâ, Arkadije i pop-Oluje.

Pa tek noći! Kako su im noći duge bile koje su provodile u premišljanju i jedna i druga popadija! Gđa Persa je bila nestrpljiva kao udavača, a besna kao furija.

Ha-ha-ha! — smeje se gđa Persa satanskim smehom sama u sebi. — Al’, rihtig! O, izvin’te, ta di su mi bile oči! Ta vi nemate mantiju, — pa vi ste onda gospoja Sida. Da, da, akurat!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Uvek je bila oprana, iskrpljena i lepo povezana. A njene bose noge nisu bile kao u drugih prosjaka razpucane, prašnjive, već uvek oprane, male, hitre...

Tek kad porastao, pao u oči samome gazdi. Ne zbog čega drugoga, već zbog te njegove čudne lepote. Naročito bile su mu oči lepe. Velike, crne ali nekako i čudno meke, meke — čak do tuge meke.

Pare zakopane u zemlji, lale — sestro! same one iz zemlje izlaze čim se raskovnikom dotakne mesto gde su bile zakopane... Tom travkom se ima sve što duša zaželi, čovek pomisli... Ali nju je teško naći.

Ali ono se krije. I svakome se ne dâ da ga vidi. Sve po mrtvičkim mestima1 raste. Teško je da se bile vidi, nađe i uzbere.

im svoja izgrebena, krvava kolena kojima se vukla i pentarala po gori, stenama, urvinama, berući te lekovite trave, bile. — Pa što se, mori, mučiš, što ne siđeš ovamo, u grad. — Groze se žene kad vide ta njena izgrebena, krvava kolena.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

No, što mu je pred svetom škodilo, to je karta. Holber i makao bile su njegove najmilije zabave; osobito je rado igrao farbl, ponajviše sa „šantlam”.

Ljuba se tom jako začudi. Julka i njena mati same su to razglasile bile da bi još većma Čekmedžijića uzbudile, a ispod ruke davale su na znanje Ružičiću da se Čekmedžijić jednako nameće, no ako

Čekmedžijiću se nešto mrak čini u sobi. Firange su, istina, bile tanke, bele, al’ opet mu je nešto mračno; rad je frajlu pri suncu videti.

Sreća njena što su firange spuštene bile! — Šta ćemo sad, čika-Gavro? — Ništa. Ja sam sa Gledićima poznat. Koliko sam puta ja kod njega u gostima bivao.

prvi grk. PITA HILjADU FORINATA Davno je bilo! U varoši H. bile dve gospođe, Mica Rogozić i Alka Ćirković. Obadve lepe, mlade, ne zna se koja od koje lepša.

— Mica i Alka, obe su od dobre kuće, išle su zajedno U školu, pa su bile dobre drugarice. Što god jedna ili druga ponese u školu, parče pite ili pogače, podeli jedna s drugom.

Kad već dorastoše za udadbu, i onda su bile dobre drugarice, zajedno su s materama na bal išle. Kakva je divna onda moda bila.

Volji se materinoj mora povinovati devojka. Sad je Alka — Ćirkovićka, a Mica — Rogozićka. Alka i Mica, dok su bile devojke — prisne drugarice, a kao udate su jedna spram druge ohladnele. U životu tako biva kod muških i ženskih.

Tepsije jednake, pale u nasledstvo jedna Marku, druga Alki. I pite su bile jednake, jer u Rogozića porodici pravile su se uvek baklave od pedeset jufki.

Tu se čitava povorka povukla. Pa, kakve su to bile alegacije, podugačke replike, duplike, kvadruplike — ali takve da se ni u jednoj stvari ne završi, i to klauzulom pri

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ništa. Eto silom se meni impoziralo kao apsolutna istina: da su oni krivi. I ove cevi ovde preda mnom bile su ta apsolutna istina i trebale da služe onom principu.

bio nekad davno nosio je on plav fermen, srmom izvezen, binjiš i duboke čakšire sa povraćenim dozlucima, a cipele su mu bile fino ofiksane.

Afrika

Pesme crkvene, katoličke sa latinskim rečima, engleske ratne i crnačke, sve su bile podjednako čarobne i uzbudljive iz njihovih usta. Vuije je bio primoran da prizna da je to divno, i da je to Afrika.

Reka se jednako cepa u rukave, obljubljujući ostrva kroz čije nas gusto bile ljubopitljivo posmatraju majmuni. Oni prelaze sa grane na granu raspinjući se katkad kao paučina.

iskočiti odmah zatim kroz njegovo oko, ili uvo, ili kroz njegov nos, ili pupak, divnije, mlađe i svetije no što su ikada bile. O lepota i pijanstvo trpljenja i vaskrsnuća!

Nekada mora da je bio izvanredno lep: njegove oči čijim je pogledom on teško upravljao, bile su tople kafene boje; kosa, neobično crna i duga, padala je niz čelo gustim pramenima.

Ja sam pozvao Švajcarca i N–a da večeraju sa mnom u „bifeu“ gde sam odseo. N–ove čakšire nisu bile sasvim bele, i on za trenutak pređe u spavaću sobu Švajcarca da obuče neke pozajmljene.

Njegove bose noge bile su strahovito uprljane od prašine i trave; on se toga nije nimalo stideo. Pižama, koja je nekada bila plave boje,

N. je mnogo polagao da se ne izgubi nijedan od ta tri dela deranove odeće. Sada kada su postelje bile razvijene, i on sam već u pižami, N. mu je naredio da se skine i onako nag, mršav, bedan, uđe u ispražnjenu đakuljicu.

Ona je bukvalno kostur obojen crno. Slikam je. Prolazimo okrugle glatke kamene planine gde su bile bitke Sumangurua, heroja Bambara. To je epska Afrika, o kojoj ćemo docnije govoriti.

Za ovim selima dolaze sela čije su kolibe, da bi bile zaštićene od zverova, vezane polukružnim zidovima. U sredini su žitnice, dvorišta, tremovi.

Postelje su bile nasred dvorišta, pod samom kupolom nebeskom. Ležeći kao tad, nikada ja nisam video toliko i takvih zvezda.

One su bile i strahovite i divne. Crnci behu toliko umorni da nisu hteli da jedu. Oni su odbijali da se dignu, iako su inače po

Pojedino bile je samo jedan ogromni list, kao u vremenu kada je mamut gazio svojom džinovskom stopalom. Ako bih digao kamičak, ovaj

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Te zvezde su, pri opsadi grada, mamile vojske u unakrsnu vatru topova i bile su čuvene po tome. Svaka od tih zvezda bila je i sama, kao neki svet za sebe, a sve, zajedno, kao neko ostrvo.

On je bio jako naklonjen tim svojim vojnicima. A selo Mahala, gde su se bile smestile njihove porodice, i nije imalo izgled pravog sela. Nije nimalo ličilo na sliku Temišvara.

Da nisu igrali zvonara u zatvoru?“ Poslednje reči Garsulijeve izazvaše grohotan smeh pisara i oficira, a bile su jedna, jako skaradna, aluzija na igru, koja je u to doba bila uobičajena, i među oficirima, u austrijskom zatvoru.

A i njegova ruka, na sablji, bila je bleda, kao od voska. Međutim, nozdre su mu bile rumene i kao da je dahtao od ljutine. Činilo se kao da hoće nešto da kaže.

Obišao ga je i prepao se od njega i Garsuli. Naročito su ga bile zaprepastile krupne, sive, vodene, Trifunove oči. Najduže je Garsuli bio zastao kod Pavla Isakoviča.

Gledala ga je svojim krupnim očima, koje su sad bile zelene i svetle, ispavane, ispod dugih trepavica, koje nisu bile riđe, nego tamne.

Gledala ga je svojim krupnim očima, koje su sad bile zelene i svetle, ispavane, ispod dugih trepavica, koje nisu bile riđe, nego tamne. Varvara je imala lik kipova koji se, kao u nekom snu, smeše. „Petre! Ajde! Ajde! Vrime je!

Pod prozorom su cvrkutale laste, ali bilo ih je i nad prozorom, gde su bile svile gnezdo. „Laste!“ uzviknu mladi oficir. „Zato meni ono na klobuku!

Na drugoj strani traktira, sobe nisu bile raskošne, ali su bile prostrane i udobne. Nisu imale ni prozore, ali je svetlost u njih dopirala kroz vrata, koja su

Na drugoj strani traktira, sobe nisu bile raskošne, ali su bile prostrane i udobne. Nisu imale ni prozore, ali je svetlost u njih dopirala kroz vrata, koja su bila u staklu.

On ih je imao u istoj zgradi, gde je i sam stanovao. Bile su to lepo okrečene, svetle, sobe, čiste, patosane, a ložile su se dobro i vetrile lepo.

u podrumu, kraj jednog rimskog bunara, bilo je nekoliko nepatosanih soba, u skoro potpunom mraku, što su donedavna bile mučilišta. Tu su zatvarali ubice, dezertere i špijune. Garsuli je naredio da se Pavle zatvori tu.

Teodosije - ŽITIJA

A sveti sa prepodobnima koji su s njim došli iz Svete Gore ostade u crkvi Svete Bogorodice, u kojoj su bile položene svete mošti prepodobnog oca njegova, čekajući vreme u koji je dan spomena njegova predstavljenja, i ovaj

Posle ovoga zapovedi da se udari u bilo. I pošto su se svi koji su tu bili sabrali, bile su svršene jutarnje pesme i slavoslovlja ka Bogu praznično za spomen prepodobnoga.

da mu govoreći pomenu raniju ljubav, i moljaše da odustane od takve svirepe namere; a njemu, kamenitih osećanja, ove reči bile su kao vetar što duva mimo kamen, žestokoga srca njegova.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ono što je doprinelo da ih još više ujedini i počne stapati, bile su zajedničke borbe protiv Turaka i zajedničke patnje.

Migracije i njihove posledice bile su glavni povod zajedničkih književnih, nacionalnih i političkih manifestacija koje su se docnije javljale.

Vrlo je verovatno da su zadruge bile glavni centri u kojima su stvorene narodne pesme i folklor uopšte. U tursko doba je zadruga pored crkve bila društvena

Ali su zadruge bile a i danas su još najmnogobrojnije u oblastima dinarskog tipa. Među zadrugama ima takođe različitih oblika koji se

Po njima je utvrđen tip južnoslovenske zadruge. Među samim dinarskim zadrugama bile su a i danas su najbolje organizovane zadruge u Srbiji, naročito kod starinaca (onih od pre velikih migracija), u

Samo su se velike porodice mogle dobro zaštititi. Na raspored i na razvitak zadruga bile su jednim delom i šume od uticaja. Istakli smo uticaj reljefa na ovu društvenu organizaciju u selima ibarskog tipa.

Te su navike olakšale stvaranje modernih zemljoradničkih zadruga, koje su pre rata u Srbiji bile rasprostranjenije no ma gde na Balkanskom poluostrvu.

Svaki je Srbin prožet nekolikim kao kristal jasnim mislima: hoće slobodu i samostalnost svih zemalja za koje zna da su bile deo njegove države i da u njima živi „sirotinja raja“.

Izgleda da su jedan od glavnih uzroka ovome velikom širenju pesama bile velike srpske migracije za vreme Turaka, metanastazički pokreti koje smo opisali.

se lugovi i šume sve više krčili i oni danas pokrivaju tek petinu Šumadije; zatim su iščezle mnoge baruštine koje su bile po dolinskim ravnima, naročito u gustim lugovima. Površine za obrađivanje postale su prostranije za sedam ili osam puta.

Kosovska i vardarska struja bile su sastavljene poglavito od zemljoradnika, od potištenih čifčija, izuzevši smele i aktivne doseljenike iz Metohije.

Ovaj narod od seljaka uspeo je od početka da organizuje srpsku državu na drugi način nego što su bile organizovane okolne države: Turska, Austro-Ugarska i Rumunija.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

U čiče su bile previše složne noge. Ponekad, na brijegu daleko od vodenice, na samom horizontu, pokaže se neka žuta mrlja.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Nije takav posao za mene, Atamane! - Ti, budalo! - pogledao me je očima koje su ponekad bile bez ikakve boje, ponekad plave, a onda kad je naleteo na onu nastavnicu, gotovo crvene. Doći ćeš ti već na to!

Baronica i seterka bile su na drugoj strani skele i razgovarale nešto. Zapravo, Baronica je govorila, a ono nešto što je ostalo od seterke

Dva metra ispod mene s jedne strane bile su natrule daske skele pune eksera s druge strane voda. Dečaci su još pucali topovima od blata, a učitelj je govorio o

Njegove beličaste oči sada su bile tamne: toliko su mu se zenice raširile. Izgledao je pomalo kao sveti Đorđe na aždaji.

Perunike su bile zlatne, hladne i mirisale na mulj i vodu. Izvukli smo se iz vrbaka noseći čitave naramke u naručju, ali naša odela bilo

- zagrlila me je a nadlaktice su joj bile tanušne i hladne. - Ne moraš da me grliš, Rašida. Napisaću! - pošao sam prema gradu, a ona je išla za mnom noseći one

- rekoh. - Tata je takođe rekao da me se stidi. - A da li se ti samoga sebe stidiš? - podigla je glavu, a oči su joj bile zamućene dok je rukom odbijala da joj pomognem pri raspremanju posuđa sa stola.

Noge su im bile gole i pune promrzlina i to me pogodi kao udarac pesnicom u želudac. Dobro bi bilo imati novaca za sav ovaj šašavi

sam jedno popodne, otišavši da mu odnesem neku poruku svoga oca, video kako leže po njegovim nogama, grudima i svemu. Bile su debele i linjale se tako da je vazduh bio pun dlaka.

Nekoliko njih bi nas ponekad i pogledale pravo u lice na školskim igrankama, ali to su bile obično one koje su igrale kao slonovi ili izgledale tako da nikome iz četvrtog nije padalo na pamet da zaigra s njima.

Sve ženske ruke bile su podignute. Jedino je Neda sedela beležeći nešto u svaštaru, a oči su joj bile odsutne i nasmejane i meke kao što

Sve ženske ruke bile su podignute. Jedino je Neda sedela beležeći nešto u svaštaru, a oči su joj bile odsutne i nasmejane i meke kao što ponekad znaju da budu meke oči mladog psa.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

đerdan od bisera, šest nizova kao grašak, dao sam za njega šest hiljada forinti, istina crni’ banaka, al’ su tek opet bile banke u kurzu. Posle devalvacije kupio sam joj i karuce.

Može biti pošten čovek i u fraku i u trajdrotu, — upadne Čamča. — U magistratu su bile samo dolame, tek ’dekoji „kupec” je nosio trajdrot! Eto kao ja i ti, Čamčo, — odgonetne Krečar.

— Ako se neću zameriti, da primite ovo od mene u spomen noćašnjeg bala. To su bile obode (minđuše) iz Venecije, od kose pletene i zlatom iscifrane; dva para. Tako isto i dva para takva prstena.

— Pa kakva je to udaja? — Zar niste nikad čuli da se koja udala, pa je posle tri meseca umrla. — Al’ su zdrave bile kad su se udale. — I moja je duša zdrava; više je duša neg’ telo. Ja ću se udati za njega, ma treći dan umrla.

K.” „J. K.” — Šamika Kirić, Juca Kirić. Kad su haljine bile gotove, uzeo je od krojača sva parčeta od njenih haljina. Cipele, rukavice, sve je pripravio, i još jedan lep zlatan

letnji školski i sudski raspust vancaga — sekira, bradva varmeđa — županija, okrug (u Mađarskoj i zemljama koje su bile pod Austrougarskom) Vengr (rus.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

sinoć bili polegali, neki sami, neki sa ženama i decom, ispod nadstrešnice jednog obora, sa one strane utrine, gde su bile njegove štale.

Nad večernjom maglom pojaviše se modre padine brda i šume, što su bile suhe i retke, tako da im se na dnu još crveneo dan.

Trgovaca i zanatlija koji su došli da prijave krađe, i čitavih porodica, iz donjeg predgrađa, koje su bile dotrčale da se žale. Žene su bile povele decu uplakanu, a ljudi svoje starce da govore.

Žene su bile povele decu uplakanu, a ljudi svoje starce da govore. Po celoj se kući već znalo za krađe, paljevine, tuče i jedno

Mlatarajući vezanim rukama i stiskajući ih na oči, koje su bile obnevidele, nije više trčao, već je padao, teturao se i bauljao, pun tankih potočića i izvora krvi.

Čakšire mu behu zategnute, kad je sedeo, ali su bile tako krojene da mu vise kao džak, kad bi stajao. Pod svom opremom, meso njegovo bilo je sasvim zgužvano.

Njegova proseda, žućkasta kosa, oštra kao čekinja, i njegovi barusavi brci još podrhtavahu. Oči su mu bile prevrnute, iskolačene, gledale su nekud u stranu. Ko zna kud je hteo otići, da nešto kaže, bolno iskrivljenim ustima?

Plamen žiška sa peći, osvetljavao je veliku izbu, kao sa brega. Senke stvari bile su zato ogromne. Na beloj postelji, u tami, Aranđel Isakovič, mada je bio potpuno pri svesti, opran, umiven, van svake

Kao ni njegove oči što nisu više bile svetle. Pa ipak, ljubomorna i jedra, pokušala je da ga se naljubi što više, da ga se nauživa, zažmurivši pred javom.

Ipak su one bile prijatne donekle, ali ova četiri žuta zida, šum reke, senka postelje i peći, bili su užasni u svojoj neprekidnosti,

U prvi mah, izvesne stvari, koje sa mužem nikad nije doživela, bile su joj se učinile mnogo više bljutave, nego sad, kad ih se opet setila.

Zgrčena, razrogačenih očiju, drhćući sva, ona vide kako iz crnog velikog sanduka, u kome su bile njene haljine, kuljaju i gmižu miševi.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

muženje stoke da bi se procenila njena mlečnost) hvataju u kolo i igraju oko stoke da bi i one same, kada rode, bile mlečne.⁴ Magijski postupci najčešće se primenjuju kada porodilji nestane mleko ili ga nema dovoljno.

M., 1957, s. 230) BLAGOSLOVI U ZDRAVICAMA NA SVADBI — Naše sestre i nevjeste svud kolo vodile, u kolu vesele bile pjevajući i igrajući, muška čeda grleći, u naručja ih noseći do oružja ih sastavile, a u ljude umješale! (Vrčević, V.

² Osnovne jedinice patrijarhalne društvene organizacije bile su porodične zadruge i plemena (bratstva). Selo se delilo po zaseocima koji su nastajali udruživanjem pripadnika istog

Ambicije izvedenog istraživanja bile su ipak nešto veće, s obzirom da je cilj bio da se utvrdi i to da li su nastale promene u tradicijskoj predstavi deteta

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Petobanka, koje su plesale igru sa sedam velova pod lažnim imenima Kora Kent, Beti Bup, Lulu Brekfast, traže se ma gde bile, ma za koga srećno udate. Traže se.

Jedino što sam uspeo da sačuvam svojoj deci bila je vera u Deda-Mraza. Sve ostale bajke bile su sumnjive. Držao sam se za deda-Mraza kao davljenik za slamku, kada me jednoga dana moja rođena kći obavesti kako su u

Na zakrpljenim bubnjevima pisalo je »Kongo jazz«, ili nešto slično — bile su nacrtane i dve palme iz neke obećane zemlje, kojoj smo se približavali, korak po korak, gazeći nespretno noge svojih

Kako ću sa takvim kolenima na doček? Hiljadu devetsto pedesete godine u modi su bile pantalone zvane »frulice«. Bile su to veoma uzane pantalone: širina šesnaest, a manžetne visoke osam santimetara.

Kako ću sa takvim kolenima na doček? Hiljadu devetsto pedesete godine u modi su bile pantalone zvane »frulice«. Bile su to veoma uzane pantalone: širina šesnaest, a manžetne visoke osam santimetara. Šesnaest, osamnaest, dvadeset...

Šesnaest, osamnaest, dvadeset... Dvadeset su bile najšire! Pristao bih i na najšire, da je neko želeo da uloži pare u moje duge, elegantne pantalone.

tegle, a onda sam se iznenada setio da Jelena, u stvari, uopšte ne čuje muziku dok igra sa mnom, jer su slušalice bile stalno na mojim ušima. Eto, to je bila žena!

Igrali smo se zaraze — naše igre bile su bolest! Šugavac će nas goniti, a svi ostali će trčati. Bežati kao bez duše, baš kao što su još od srednjeg veka, u

Njene lepe preplanule butine ispod kratke mrežaste suknje bile su već izgrebane šibljem drenjina. – Ne prestaješ da se obrazuješ čak ni leti...

Šljive su bile tamnomodre i čvrste, zamagljene od hladnoće koja je preko noći smenila leto. Bacajući tako koštice kroz prozor, da bi

Odjednom, momak se pažljivo zagleda u mene. Zavukoh ruku u džep — pare su bile tu, znači, sve je u redu! Idućeg trenutka smo se prepoznali. Htedoh da ga zagrlim.

zmijski otrov iz rane, ali dogodilo se da su ti studenti bili gradska deca i da su im od slanog vetra sa visoravni bile ispucale usne — niko se nije, dakle, usudio da isiše otrov, nego odlučiše da krenu brže i da se dokopaju nekog sela,

Matavulj, Simo - USKOK

Krcun, koji se često osmjekivao, reče: — Ma, ti misliš, đedo, da sav bijeli svijet zna naše rabote, da zna ko su bile vladike Sava i Vasilije i car Šćepan i kad si ti barjak nosio i vojevao!?

povod spora između starijeh i mlađih; stari tvrđahu da Francuzi nijesu nikakvi vojnici, da su pobjede nad njima bile laka stvar; mlađi tvrđahu da Francuzi u hrabrosti i izdržljivosti ne izostaju Turcima.

— Je li, pope? — Biće tako! — Dakle, šeste — prihvati Janko. — U jesen 1806-te bile su bitke kod Jene... — A, ha, to kod Jene! — viknu Stevo. — Kod Jene i kod Aueršteta — nastavi Janko.

Sve su bile niske, pod slamenijem krovovima, sve ograđene suhomeđama; upravo u svakome tom dvorištu bjehu po dvije-tri zgrade:

Zatijem pisaše o sebi, o mužu, o djetetu, stotinu sitnica, koje su bjeguncu bile toga časa najznatnije na svijetu. Pa opet se povraćaše sama sestrinska milošta i na kraju njekoliko rečenica od ujaka i

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Čini se da su ta lakoća i ta naivnost bile potrebne samom poetskom, odnosno pripovedačkom postupku koji je, u okviru jednog duhovnog usmerenja, težio posebnoj

Knjige su bile jevtine, i odlično su se prodavale. U anglosaksonskim zemljama dečja književnost se, jednim delom, od početka zapućuje

S. Puškin, 1799— 1837) verzije ruskih bajki kod Rusa, već su, manje ili više otvoreno, bile okrenute deci. U svim narodima i literaturama folklor se, po svojoj prirodi, najpre obraća najmlađima.

U tom su smislu rečiti slučajevi onih knjiga koje prvobitno nisu bile namenjene deci, ali su im se s vremenom nametnule, pronašavši u njima izabrane čitaoce.

i uopšte pesme, sa retkim izuzetkom čiste lirike, kakvih je u mojoj čitanci bilo malo, za mene do moje sedme godine bile niz zagonetnih slika, zagonetnih samo zbog majčinih pitanja, jer u pesmama, kao i u osećanjima, samo pitanje stvara

Da ga nauči pameti, junačina Miš zgrabi ga za uši — one su tada bile normalne, kao i kod drugih. Životinja — zavitla ga nekoliko puta oko sebe, i baci ga daleko od šume u kojoj je, kao

Tužne su, tužne i gladne bile, zaspale su na jastucima od bele svile i nikada se, ah, nikada se više nisu probudile- belih mačaka šest.

Reči različitog značenja, koje su zvukovno slične, bile su, u nekim azbukama, obeležavane istim znakom. Radović ih ponovo okuplja, po sili privlačnosti određenog, zajedničkog

Postoje kao vazduh i voda, kao predeli među kojima smo ugledali svet. Tek kad nestanu, zaključimo koliko su bile značajne za naš život.

pesničke reči treba videti i u prodornosti televizije, preko koje su ove pesme, u privlačnoj muzičkoj obradi, prvi put bile ponuđene širem slušalaštvu. Lakoća i sigurnost njegovog stiha pleni i staro i mlado.

Čim se u nama ugasi ljubav, podložni smo svakom oboljenju, prazni smo i nezaštićeni. Utoliko su mi neke dečje ispovesti bile draže, jer su svedočile: da je za ljubav, za vrhovno ushićenje, potrebno vrlo malo.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Isto tako bez većeg uticaja su bile i ostale lokalne i katoličke književnosti naše, bosanska književnost XVII i XVIII veka, slavonska književnost XVIII veka.

Ali verske prepone bile su tako velike, strah od svega što je »šokačko« tako silan da pravoslavni Srbi nisu hteli ni da čuju za te knjige

da je kod balkanskih Srba na kraju XVII veka, bar u varošima, bilo izvesnih škola, otprilike onakvih kakve su bile kod Grka.

Iz početka srpske škole bile su samo po većim mestima, i one su bile sasvim po tipu grčkih škola na Balkanu, gde se rad ograničavao na prostu

Iz početka srpske škole bile su samo po većim mestima, i one su bile sasvim po tipu grčkih škola na Balkanu, gde se rad ograničavao na prostu pismenost i cela škola imala obredni i verski

Mitropoliti su na svoju ruku činili nekoliko pokušaja: takve su bile škole Maksima Suvorova u Karlovcima i u Beogradu 1726.

strane navaljivalo se neprestano da štamparija pređe u srpske ruke, ili da se prenese u srpsku sredinu, gde bi knjige bile štampane bolje, tačnije i jevtinije, ili bar da se digne zabrana uvoza crkvenih knjiga iz Rusije.

izdavati Slavenno-serbskія vъdomosti, »posvjaščene rodu i svjaščenstvu«. One su bile uređivane po ugledu na bečke informativne političke listove, i najviše govorile o spoljnjoj politici i donosile

Srpska crkva je bila rastrzana unutrašnjim borbama; navale katolicizma bile su sve veće; mitropolit, osumnjičen u Beču kao ruski čovek, nije smeo da se mnogo zalaže za rusku školu i ruskog

dogmatičnim spisima ruske teologije, smatrajući ih kao opštu svojinu pravoslavlja, ne navodeći svoje pozajmice, koje su bile vrlo velike.

pisao: »Gonjenije silniji i sitije od njega nije njega moglo uplašiti! Gvozdene verige siromaštva i skudosti nisu kadre bile svezati ruke njegove, da on za opšte dobri što ne piše.

Reforme Josifa II naročito su bile smele i značajne na crkvenom polju, tako da se pod jozefinizmom razume u prvom redu careva odlučna borba protiv svemoći

Milićević, Vuk - Bespuće

Gavre Đaković se diže, rukova se hladno s drugovima i iziđe na ulicu. Ulice su bile blatne i kaljave. Svijet je pažljivo prelazio s jedne strane na drugu, obilazeći lokve vode i gomile blata koje se

Uspomene na prijatnije dane bile su utekle nekud u daljinu i tamo izgledale male i neznatne, a sadašnjost mu se činila plitka.

zbijenom, kamenitom cestom, prolazili rasuta sela, dohvatali se brda; drum lagano obavijao goru i očajno dugačke bile drage; penjali se uz vlažne i prijatne šume ,sa drvećem koje pokazuje svoje debele snažne, čvornovate žile,

dok je komadić svijeće izgarao u velikim i nemirnim plamenovima, on lutaše očima po niskoj sobi u kojoj su sve stvari bile na istom mjestu, kako ih je on ostavio: i krevet od stare orahovine, pokriven grubom šarenicom, tkanom kod kuće; i

i najsavjesnijih činovnika, njemu je bilo lako da radi na svoju ruku i da steče prilično imanje; gomile tužaba bile su pisane i dizane protiv njega, ali im se nije vjerovalo niti htjelo da vjeruje, dok se on stostruko svetio onima na

još nije bilo ojačalo i padalo je na krošnje šljiva čiji se plod plavio u granju; grane koje su se naginjale prema putu, bile su obrane od prolaznika; prođoše redom krošnjatih trešanja, s napola uvelim lišćem i sa izlomljenim ograncima ispod njih,

uvelim lišćem i sa izlomljenim ograncima ispod njih, što je podsjećalo na dječurliju koja ih je bila pustošila čim su bile počele da rude. Ispred kuća trčkaraju neumivena djeca. Iza kuća izviri koja žena, povezana rupcem, i brzo se sklanja.

Ručao je zajedno s njima, dok se više njih, kod radnika, javljalo življe raspoloženje: viđale se žene i djevojke koje su bile donijele jelo svojim ljudima, braći i rođacima; razlijegao se podalje iz hladovine veseo vrisak devojaka i lijeno,

On se teško digao, osjećajući se da nije ni zašto; misli su mu bile glupe, pokreti teški, pogledi prazni. Nije se sjećao da ga je odavno toliko ubijala čama kišnog dana, to nemoćno

Mala, prosta lampa prosipaše lijenu svjetlost na njezine kose koje su bile napola pale i na fino rumenkasto meso lijeve podlaktice sa koje se bio spustio raskopčan rukav.

ga pritiskuje taj sladak teret što pada na njegovu dušu, ispunjava je, i nosi njegove misli nekuda gdje još nijesu dotada bile. I pred njim kao da se rađa nov život o kome nije nikada mislio ni snivao, mlad, svjež i krjepak.

Prošle su ga bile te vatre i groznice; on je bio gotovo prebolio i zaboravio nešto za što je mislio da se možda nije za njega ni s njim

Sremac, Stevan - PROZA

Bio je blage duše, suvremen, znao je Emila devetnaestog veka napamet i kazne je upotrebljavao samo one koje su bile pobrojane u Metodici, ne znam na kojoj strani. Savetom i lepom rečju nadao se da će više moći da postigne.

Radičević, Branko - PESME

Preko luke pravo ka meneka Jedna krasna uputila s' seka, Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge bile, Ao Bože, čuj što zborim sada, Ja t' anđela ne vide nikada, Al' ako je na nebu kakvoga, Lepšeg' nema od čeda

po zraku vlase, Rumenu diku jošte usničica, Očiju vide neizmerne krase, Kâ što je krasna rosna ljubičica, Kô sunce bile su te oči sjajne, — A opet ne kâ moje drage bajne. 28.

Mome mlade, mome lepe, Triput lepše bile, Oko moga bela grla Ali, pobro, pre ti pesmu Ja obeća jednu, Pesmu trpku i kiselu, Gorku pa i mednu.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Za njega one kao da nisu ni postojale ili su, u najbolju ruku, bile nešto na formu dosadnih, vječito prisutnih mačaka: motaju ti se oko nogu, taru o kožuh, mijauču i grebu, a bez njih

SLIJEPI KONj Gazdinske kuće u našem kraju bile su čuvene po svojim njivama, po šumi i stoci. Znale su se gazdinske oranice, gajevi, konji i volovi.

— Pa jesi li ih legitimisao, pravo kaži? — A što da ih legitimišem kad nijesu prolazile iza rampe. Bile su samo kod naše kolibe. Seljak huknu.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HUSO: Ama zašto, Alaha ti? SULjO: Kaže neće da mu logor pogane kurve! HUSO: Jesu li bar bile čemu? SULjO: A kakve i da nađeš, nego polovne? Ženske za vojnu upotrebu!

Zašto? Zašto? JUSUF: I ja se pitam. Hasanagu su iscrpli poslednji bojevi. Javljali smo o pobedama, a i jesu bile pobede, ali takve, da ih što pre zaboraviš. Mnogo krvi, mnogo mrtvih i ranjenih.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ne brini i ne uči toliko, teške bile te vaše nauke?! — Teške, nano! I ispočetka bivalo mi je vreme bavljenja kod kuće prijatno.

Ponekad bi se tek uzdigla čija kapa i ruka. Bubanj i zurle sve su jače pištale i bile, te sa promuklim glasovima i velikom jačinom uzdizale su se i rasprostirale...

što ne radim? kako neću ni večeru da dobijem, i drugo. Odgovaram ja njima. Šalim se. Bile su sve naše: tetke, strine, ujne, neke iz komšiluka; a bila je i ona, Lenka.

Zatim odoh ka trešnjama koje su bile u sredini vinograda i oko kojih je bila mala ledina. Po granama i oko stabla bilo je obešenih i poređanih ženskih

Vile su se uza stabla, granje, te činile zaklon, kao kolibu. Bile su to „gavranice“ i „drenovke“. Tu je bila zemlja uvek suha. Htedoh da prođem, kad — ona, Lenka! Zaobišla i stala tu.

čaše, do njih velika čeprnja vina, a u kujni testija takođe puna vina, u koju smo izručili iz svih sudova što su nam bile poslale bogatije komšije. I kafa je bila skuvana u loncu, i meze je bilo spremljeno, sve je bilo spremljeno.

Samo su mu nogavice na čakširama bile otkopčane, jer su i noge od bliske smrti već počele da mu otiču. — Pa kako si, šta radiš?

U tom iz kujne iziđe Marika. Bila je bunovna. Od dremanja oči su joj bile crvene, podnadule. — Kamo te ponude? Što mu nisi dala? — poče Ariton na nju surovo. — Kakve ponude?

Oko njega, do prozora, po minderlucima bili su se poređali muški, a dole, do vrata, za dugačkom sofrom, bile su ženske, koje su još večerale. Kad uđosmo, niko nas ne predusrete, samo se muški pomakoše i načiniše nam mesta.

Smatrali su ih kao jednake, nazivajući ih „žene“. I sve su od njih tražili, za sve su im one odgovorale, bile krive. Naročito mati, koja, nikako ne smejući da im se odupre, već uvek ćuteći, gledala je da ih svačim zadovolji, samo

U noći, spram sveće, bio je još oštrija, koščatija lica, sa širokim, upalim ramenima. Samo su mu oči bile crne, vrat dug, jak i valjda od skorog brijanja videle su se mu jače žile. Bio je namršten, ljut.

Kostić, Laza - PESME

Dve se u meni pobiše cile, mozak i srce, pamet i slast. Dugo su bojak strahovit bile, k'o besni oluj i stari hrast: Napokon sile sustaše mile, Vijugav mozak održa vlast, razlog i zapon pameti hude, Ѕanta

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

se među veoma retkim primercima prve knjige Vukovih narodnih pripovedaka mogu naći dve brste: sa i bez napomene čemu su bile dodatak. Primerci bez napomene bili su dati piscu, za njegove potrebe.

Ove Vukove narodne pripovetke od 1853. bile su odmah i u celini prevedene na nemački; prevela ih je Vukova kći Mina i posvetila J.

Kralj im onda da po stotinu ovaca da čuvaju. Braća su svaki svoju stotinu čuvali i njegovali, ali su Grbine najbolje bile, pa su mu braća zaviđela.

U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji

ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli ižene se onim devojkama što su bile pored carske kćeri i postanu velika gospoda.

Čobanin odnio pare, jer su njegove i bile a nije ni on sam znao. Otac onoga prosjaka bio je hajduk, pa je na pravdi ubio oca onoga junaka, pa eto vidiš sad se

Sad on nije znao koju će uzeti, jer su po sebi sve tri bile dobre i lijepe, nego otide nekakvom starcu da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku ili udovicu ili puštenicu.

MAJKA Bile dvije sestre djevojke, pa im ispane sreća i nekako se brzo udaju jedna za drugom. Po zemanu u starije se izrodi lijep

TRI TEPAVE U jedne udovice bile tri kćeri, sve tri tepave. Prosci dođu da ih prose, a majka im zaprijeti da nijedna ne govori ništa, nego da se stide,

izdanja rekli su tom prilikom, u propratnoj belešci: „I za ove se pripovetke mora kazati da bi one mnogo savršenije bile da ih je Vuk za života svoga sam na svijet izdao, jer ih je on htio još nešto popraviti i bolje za štampu dotjerati“...

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

STANIJA: A što imam da vidim? Ako su sve take, to je kraj sveta. LjUBA: E, druge jošt više rade, osobito one koje su bile u Pančevu, u Zemunu, u Pešti, ili u Beču na vospitaniju. Da se čudiš, majka, kako su slobodne.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(izvadi lagano jedan kaiš iza kreveta, pa sakrije ispod aljine): Pelo, jošt juče je trebalo da su gospodinu čizme bile uređene.

Lalić, Ivan V. - PISMO

jedna bosonoga Bez sedla jaše krotkog jednoroga I pevuši mu značenja skrovita, A napev zujanjem zlate rojevi Pčela što bile telo su Melise — Pa prekid trake, napev izgubi se...

Il su to bile senke, Il možda hologrami, projektovani u prostor Našeg sećanja? Kasnije, ispod suncobrana, Ćutali smo o tome, uz

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

u prste, kako su isprobavale perikla sa loknama boje zlata u robnoj kući ogledajući se malčice iskosa i vrlo koketno — bile su to prave klinke od sedamdeset i dve godine, na časnu reč!

Kroz velike prozore videla su se leđa izvesnih betonskih dama. Bile su to boginje Pravde, Industrije, Poljoprivrede, Zanata i nekih drugih veština koje nisam mogla da dešifrujem.

I lampa i grejalica bile su direktno priključene na vod kojim je struja snabdevala veliki brojčanik časovnika. Mišelino, najveći grebator koga

Ono što me je izluđivalo kod njega bile su sive oči pantera iz zoološkog vrta, i to što uopšte nije bio cicija, kao drugi iz moje ulice.

Nekako nam se nije više ni jelo, pa izgiljasmo na lažnu tursku kaldrmu zalivenu betonom! Ali što jes, jes, zvezde su bile prave i upravo su kao sumanute padale na „Tri šešira“.

„Tri šešira“ izgledaju stvarno mnogo čarobnije kada ih se čovek samo seća. Što se tiče Golfijane, tu su stvari bile nešto drukčije.

Nije bilo u redu, znala sam to, kad su mi već platili da ga zaboravljam po Londonu, ali ulice su bile tako prazne i puste u tom Karnabi-stritu da može da nosi bluzu sa razlivenim hemijskim mastilom na ivici džepa, a da za

e, pa onda — neka je blagosloven onaj ko me pozove u tople gajbe s kaljevim pećima, makar one, te gajbe, mislim, bile ispunjene sve samim kreaturama i mesečarima!

U poeziju, mislim! Što se tiče tih divnih, starih žurki, kakve-takve, one su bile u sţanju da vas izvade iz zime i gluvarenja.

a na noge nam natakarili vojne giljarke, koje sam jedva uspevala da odlepim od rodne grude, toliko su, mislim; bile teške. Kako je moj razred bio apsolutno najgori u celoj školi, surovi Suvorov je odlučio da mi, kao, izigravamo Nemce.

potpuno ledenih, ako poznajete tu vrstu priručnog sredstva za makljažu koje je bilo omiljeno još u srednjem ledenom dobu? Bile su sasvim od leda, te grudve, mislim, i s još po jednom kamenčugom iznutra. Solidna stvar, keve mi!

Sulence se nalazio u tami, jer su roletne bile spuštene. Matori začuje kao neki sumnjiv šum i skemba se iza jedne fotelje. Sule takođe.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Ne čuju vode svoje izvore. Jagnjetov lelek preko gudure, što nagon budi zvjerki, moriji, žalosti bile, sjeni usnule taj bolak drevni, najiskonskiji. Razroko svjetlost s bunike grije a bratstvo hita put Panonije.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

trista ... hiljadu — poplava prava! Kad bi sve bile perje! Dosta ... baš mi se spava ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Da nije mlina s njegovom hukom polja i staze bile bi neme, dan i noć postali gluvi, na svome točku stalo bi vreme. Proleća jednog, u jutro tiho, dok zlatan dren je

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Produžavam kroz bilje sasvim uz obalu; gazeći svaki čas pogrešno na kamen koji se ne vidi. Ptice, koje su, mora biti bile ćutljive ceo dan, graje razdragano: u večeri iznad mene, uz ostrvo, sve smeđijoj a preda mnom, po vodi, sve plavljoj.

— Sigurno, samo da objasnite i tu svoju ideju svetu svi morate naći pristalice i ove bi u stvari bile jedna nova sekta. Možda će se na nekoj ideji naći zaista ceo svet i početi zajednički verovati u nju...

je bio njegov hotel i razgovarao sam sa celim svetom, i video sam vrlo dobro koliko su one, ta gazdarica i njena sestra, bile rđave i koliko su slagale.

Gazdarica je živela sa jednim mladićem i ovaj je zaveo njenu sestru i obe su bile propale žene. Posle je ta devojka zatrudnela i to kazala mladiću a mladić joj rekao: „Eto taj Englez, koji stanuje kod

— Dobro veče, gospodine. — Dobro veče. Vi ste, Lonja? — Da, gospodine. Jedva smo uspele da smirimo male i sad smo bile malo da se osvežimo. Vi ste ih suviše mazili. Evo ovo je mati Pipova. Rukovah se sa staricom.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

U prolazu smo odapinjali lukove na čijoj struni su strele bile zvonici, tornjevi. Da li to Slovo živi u tebi zato da još jednom strada, mora li da prođe kroz tela, bolnice i groblja

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ljudi u vojsci imaju dva lica: jedno kojim gledaju ispred sebe, a drugim iza sebe. Iako su ispred mene bile visoke stepenice, ipak me je tešilo što je za mnom velika masa, koja se okreće po mojem naređenju i koja se stara da

Nekada su ove zamerke bile na svome mestu. A mnogo puta je zamerao bez ikakvog povoda, tek samo da nešto primeti. Mislio je valjda da je komandant

A kada ja malo poodmaknem, on je onda poslužiocima izdavao naloge, i bisage na njegovom sedlu bile su kao neki magacin trećega topa. Preda mnom se stalno kotrljala kara drugoga topa.

Razjapljenih vilica, leš je bio leđima presamićen preko jedne stene i staklenim očima zurio u beskonačnost. Grudi su bile razdrljene i krvave, a noge grčevito podavijene. Nešto me smlati i osetih umor. Apatično pođoh.

Pred nama se spuštala blaga padina. Tu su bile, čini mi se, neke livade, zatim jedan šljivar, koji nam je unekoliko zaklanjao vidik. U podnožju je tekla reka.

— Neprijatelj je tu, njome obavijen, i tamo ga treba tražiti. Sunce se pomaljalo i vetar je ćarlijao. Kupine su bile rumene, maslačak otvarao cvetne glavice, a na vrhovima travki blistala se rosa kao suza.

Zaklali ga. Glava mu zabačena unazad i širok otvor zjapi iz grkljana. Detinje ruke bile su krvave i zgrčene. Vojnici zastaju užasnuti... Potom ljutito mašu glavom i osvetnički stežu pesnice.

Gledajući sa ove visine, ćuvici štrče prema horizontu kao vrhovi talasa uzburkane vode. Planine su bile neme... Ponegde se samo vidi naš pešak kako izbija na čistinu, i kreće se slobodno kao da korača po svojoj njivi...

Na licima ljudi su se još dugo ocrtavali otisci kamenja, ili nekoga busena a oči im bile crvene i očni kapci naduveni. Vozari su utrošili i poslednju rezervu zobi, a za ljude nije bilo ničega.

Ali glava njegova tresnu o zemlju kao bačena klada i životinja je tužno gledala staklastim očima, dok su joj nozdrve bile raširene, a slabine se teško nadimale. Za jednoga komandira veće nezgode nema.

Panika obuze i vojnike na našoj obali. Neke komore i municione kolone, koje su bile spremne za prelaz, okretoše unazad i u besomučnom naletu, bez komande i reda, gazeći stoku i ljude, poleteše ka onom

ŠTO NI U KRVAVOM RATU NIJE TAKO OBIČNA STVAR Do zore smo kopali. Okolo topova bile su čitave humke sveže zemlje. Ljudi već posustali od umora i gladi.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ostaviti!... Nikad!... Zar ja nisam mnogo stradao ?... Zar su ono male muke bile!... Pa opet, vidite li... sad mi je milo i to stradanje n sve...

— E, ja nisam ništa sanjao, reče Velja. Bile su kratke letnje noći. Učiteljice posmatrahu Gojka ironično, ne skrivajući podsmeha.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

stoli I u njima paunovi, To su svekar i svekrva; Što po dvoru paunice, To su moje zaovice; Neka mi ih, s Bogom bile! Šnjima će mi bolje biti. 85.

nevešt, neupućen, početnik (čovek ili konj) Bazarđan (bazdrđan, bazerđan) - trgovac; ulica u Sarajevu gde su nekad bile trgovačke radnje bear, behar cvet(ovi) na voćkama; latice od takvog cveta bedevija - kobila arapske pasmine bećar -

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni,

I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni,

Izdavač, knjižar Cvijanović, međutim, toliko se bio prepao bure koju su te pesme bile izazvale, da je triput odustajao od štampanja.

Intencija, sa štampanjem tih pesama danas, samo je literarna. Trojanske i mikenske aluzije u tim stihovima bile su hotimične.

Sem toga i pobuna vojnika, a sve su revolucije u to vreme bile samo pobune vojnika. Za vreme rata, ograničenom broju čitalaca Savremenika, u Zagrebu, te su pesme ostale samo jedna

Jedva su ga spasli naši napoličari i moja dobra, mala, nežna, baba Jula. Sestre moga oca nisu bile srećne: jedna je umrla mlada, a druga je bila nesrećno udata, u Zagajce, za bogatog trgovca, Munćana.

Ja sam u tom Temišvaru pisao pesme, od detinjstva. To su bile, uglavnom, nesvesne imitacije velikih pesnika, i naših rodoljubivih pesnika. Tandara, mandara.

Da bih pobegao od ujaka, ja sam to leto otišao na more, u Opatiju – koja se tada zvala Abacija – a u kojoj su bile čuvene utakmice mačevalaca.

Meni su se naročito svidele dve sestre, koje su stanovale prekoputa Akademije, a bile lepe, i snažne, kao dva atleta. One su se zvale: Cernjajski!

Imale su na očima taman veo, kao baju plavih šljiva, u prahu. Imale su veseo kikot, koji katkad još čujem u snu. Bile su lepe, mnogo lepše nego što se misli, u gradu.

Taj cilj je bio revolucija. „Svi smo mi bili Bakunjinovci“, bile su reči Principa. Ni posle rata, Princip, u nas, nije bio omiljena tema.

Te džepne marame bile su, tada, u Novom Sadu velika moda. Sem toga, poneo sam bio, iz stana svoga brata – koji je, mobilisan, već bio otišao

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Greh je zarazio i ljude i zemlju. Prođoše mnoge hiljade godina a ruže su kroz celo to vreme bile crvene, a belih nikako nije bilo.

Magdalena, plačući, splela venac i njime obvila glavu mrtvoga Spasitelja kad su ga u grob polagali — i te su ruže bile crvene, jer belih ruža nije bilo.

“ I sve bi zatim uzdahnule tio Što njima taku Bog lepotu ne da... Al od to doba zbog dobrote njine, Što nisu bile od zavisti slepe, Mirjam im dade draži i miline I dragoceni dar da budu lepe...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

” Ovakvih vesti bile su prepune novine. Svuda su po zemlji spremani lekaru skupoceni pokloni i putem telegrama iskazivala zahvalnost ovome

— Tako je, ali je samo bilo mučno doći na tako srećnu misao, a ostale su budžetske partije bile i ranije, pre moga ministrovanja.

Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na ovakvu sušu kakvu valjda niko nikad nije zapamtio.

Mlad jedan čovek izda na javnost zbirku svojih pesama. Pesme su bile lepe, pune dubokog, iskrenog osećanja i ideala. Celo društvo dočeka knjigu s negodovanjem.

Posle nekog vremena, pojavi se neki mlad slikar. Izloži slike i očekivaše sud javnog mnjenja. Slike nisu bile rđave. Ja sam ih kao stranac jedini i gledao, a od domaćih ne hte niko otići.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ruke su bile najnemirnije. One su grčevito stezale i nemilosrdno gnječile i čupale šašu oko korenja... Sirota šaša, kako bi se

Niko mu nije mogao dokučiti suštinu same te ideje, ali su njene posledice bile vrlo jasne: od neobuzdanog vetrogonje postao je činovnik — rob...

Razmisli se, pa pođi napred!...« Mi se ovim predlozima svagda slatko smejemo, ali nam i ulice ostadoše kakve su i bile. Kako s kaldrmom, tako je išlo i u svemu ostalom.

dugo u manastirima, ali on nam po ceo dan priča o manastirima kako su podignuti, koje su dobre i zle starešine u njima bile, kakve su im sadašnje starešine, ali šta radi tamo čiča Pera cele zime — to ne mogosmo doznati.

decom, gledam da »ugojim pečenicu uoči Božića« — kako se to veli — raspričao se ja nešto pred decom, Bog zna gde su mi bile misli, dok tek odjednom đaci pođipaše i stadoše pravo na noge. Trgnem se i, u prvo vreme, ne znam ni šta sam mislio.

sve, sve to stoji i živi pred očima detinjim, od kad ono zna za sebe. Mile su joj bile negda majčine grudi, ali je i tada, čim stade razaznavati ponešto oko sebe, radosno pružala ručice na prvi pogled

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Ama, otkud ti, bre brate, kože padoše na pamet! Otkad kože bile pa bitisale! Nego ti uvek tako: obilaziš devet sokaka dok stigneš u kuću u koju si pošao.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A šale, naravno, da su grube bile. Naročito su voleli da mu diraju šešir; jedan mu zaturi na potiljak, a drugi dođe pa ga nabije na nos s rečma: »Ovako

Stade se preturati po krevetu i uzduž i popreko; okrete glavu gde su bile noge, a noge gde je bila glava. — O, Makso — viknu Sreten famulusa, koji je u drugoj odaji spavao, pa oslušne.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

— A šta su krali? E, to je već tajna Koju čuva mesec kad posle ponoći sja. Ali njihove su krađe bile javna tajna. O tome se i do danas ponešto zna.

Ali neprijatelj je bio jači, bile su mu jače Snage, koje je spremao odranije. Srpski seljaci (oni su tada nosili šajkače) Morali su da se povlače

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

nije u to vreme, kao ni pre toga, u kopnenoj slatkoj vodi našao polno zrelu jegulju, kao ni sitne jeguljice koje bi tu bile rasplođene.

materijala nije ništa ostalo, ali je ostalo ono što se iz toga materijala izvuklo, a to je činjenica da su larve bile sve gušće, a sitnije, u koliko se od Feroera silazilo na jug.

su se one, rođene u proleće, dotle već uspele na visinu do 50 metara nad morskom površinom I odatle morskim strujama bile raznesene u raznim pravcima. Jaje evropske jegulje je malo, providno zrno prečnika od prilike jedan milimetar.

Takvo su putovanje godinama pratili danski prirodnjaci i ribari na jedan naročiti način. Mnošto jegulja su bile obeležene jednom malom numerisanom metalnom značkom; ribarima koji love u severnim morima u pravcu Atlantskog Okeana

Okeanu, severozapadno od Azorskih ostrva, počevši od kojih je bio zagubljen trag odraslim jeguljama koje su dotle bile praćene. To je tada potvrđeno i na jedan drugi način.

obilato hvatale neke vrste larvi za koje se tada nije znalo šta su, a za koje se ovom prilikom utvrdilo da su to bile larve evropske i američke jegulje.

Jegulje od 45 godina starosti, uhvaćene 1932. godine u jezeru Kauma u Švajcarskoj, bile su još očuvale svoju negdašnju svadbenu odeću, sa kojom nisu mogle naći priliku da izađu iz jezera i pođu na svoje

lovac ajkula, opisujući svoje lovove, navodi da su sve ajkule koje je uhvatio udicom na dubini većoj od 500 brasa bile već uginule kad ih je izvukao na površinu vode, očevidno od nagle promene pritiska.

Laboratorije na brodu bile su udešene i onpemljene kao najbolje laboratorije naučnih ustanova na suvu. Naučni instrumenti i sudovi bili su

vrativši se u Englesku, doneli sobom krustacee uhvaćene na dubinama od nekoliko hiljada metara, koje ne samo da nisu bile slepe, već su imale neobično razvijene oči, koje su kod nekih vrsta zauzimale skoro polovinu glave.

Ekspedicije raznih pomorskih država u to vreme bile su toliko česte, da ih je nemogućno ovde sve navesti. Neka su pomenute samo dobro opremljene i vrlo uspešno izvedene

do 1888. godine, obavljajući dubinski lov sa naročitim novim spravama koje dotle nisu bile u upotrebi. Tom su prilikom prvi put za taj lov bile upotrebljene velike vrške, naročite konstrukcije sa kojima je

Rakić, Milan - PESME

bele, šinjoni, lepeza, I cipele od atlasa i svile, I krinoline razne pune veza, Krasne i sjajne nekada su bile.

Na omorini ljudi, zveri I bile, sve se mrtvo čini. — Jasika jedna tek treperi, Jasika tanka u visini. Treperi samo, o jasiko!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Oko kuće jednako se dokupljivali susedni placevi i ambarevi. Štale, što su bile isprva odmah do kuće, sve su se dalje iza kuće pomicale u krajeve, da se prilikom donošenja hrane, žita, ne bi remetio

Za taj čivluk, naročito za tu kulu, tolike su priče i bajke bile vezivane i govorene. I jedino na tom čivluku što bi se ko od njihovih muških mogao videti, a inače nigde, jer i njihov

Njima bi se tada davale, ne stare haljine, već samo tek nekoliko puta nošene, koje su bile ili bojom ili krojem izišle iz nošnje.

Niko od njih nije poneo duboke cipele ili čizme već uvek plitke, lakovane. Čakšire, istina, i njihne su bile široke, čohane koje su im ostrag u borama teško padale, ali nogavice nikad nisu bile dugačke, još manje široke i

Čakšire, istina, i njihne su bile široke, čohane koje su im ostrag u borama teško padale, ali nogavice nikad nisu bile dugačke, još manje široke i ispunjene gajtanima, već uske, kratke, da bi im se što više videle bele čarape.

Brojanice, koje su nosili, nisu bile kao ostale, čak ni kao hadžijske, sa krstom, već sitne, crne, skupocene, da bi se, ma koliko bile dugačke, ipak mogle

koje su nosili, nisu bile kao ostale, čak ni kao hadžijske, sa krstom, već sitne, crne, skupocene, da bi se, ma koliko bile dugačke, ipak mogle sve u šaku da skupe. I u brijanju i šišanju kose izdvajali su se.

sećala toga što je, ili još kao i dete, od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da načuje, kad su one bile nasamo i mislile da ih niko neće čuti, još manje se bojale da će to Sofka, onako mala, razumeti, a kamo li upamtiti;

Ispod čela su bile njegove uvek umorne, uvek upola otvorene oči. Onom drugom rukom držao bi Sofku na kolenu, a ona bi bila tada okićena i

Ramena i pleća jednako su joj bila jedra, puna i razvijena; gornji deo ruku, mišice, bile su oblije i jedrije, te je zajedno sa punim joj plećima činile i dalje vitkom i pravom, I zbog toga joj se svakad stas

Ravnodušno, s podsmehom gledala bi kako se razilazi svet, osobito ženske, kada počnu iz crkve da izlaze gde su bile ne toliko radi službe božje koliko da ih svet vidi u njihovom novom, tek tada prvi put obučenim haljinama.

Zato su te zime Sofki bile lakše, slađe, jer posle zime već joj nije bivalo tako, osobito s proleća. Uvek bi počela da oseća kao neki nemir, kao

Pandurović, Sima - PESME

Stoga sam ves’o. A flaute cvile Nestanak cveća, ljubavi i patnja, Želja i nada što su sjajne bile, — Tralje života koje nosi pratnja. Muzika jeca tonom čiste tuge.

Pred nama su bile vera i lepota U svom spasonosnom, tajanstvenom sjaju, I prešli smo stazu nemirnog života U prisnom, i strasnom,

A sudbina će svoj otkati veo Na prošlost, nade i radosti bile, — Veo dobrote, zaborava, svile — Pokriti njime svet sanjanja ceo, K’o draga tela studen pokrov beo.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Lako se domisliti, čitaoče, gdje su serdareve misli bile!... Bile gdje i vazda, kod njegovijeh odsječenijeh krila, kod poginulijeh sinova!

Lako se domisliti, čitaoče, gdje su serdareve misli bile!... Bile gdje i vazda, kod njegovijeh odsječenijeh krila, kod poginulijeh sinova!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Kazao zec žabi kad mu je grizla uši, a on od orla nije smio da makne. Nijesu bile ni zrele. — Rekao međed za nekakve kruške, kad ih nije mogao dohvatiti. Puče trijes iz nebes’, te mene povrh glave.

Znadu psi za mir! — Kazala lisica, počevši bjegati kad je sa zemlje govorila kokošima, koje su bile na drvetu, da ne bježe od nje nego da siđu dolje, jer je mir između sviju životinja, pa joj pijevac rekao: „Eto i naših

Srbi otuda pripovijedaju da su nekad bile dvije sestre: Vida i Koviljka: pa Vida gradila Vidojevicu, a Koviljka taj grad Koviljaču; pa poslije kažu da su ljudi

2 Priča se da su nekad bile dve sestre: Vida i Koviljka. Njihov otac nije imao nikog drugog do njih dve, a bio je vrlo bogat.

I to im bilo dugo i široko: nit mogli ni na sunce ni na mjesec! Ruke im bile od voska, a noge od loja: ako pošli na sunce, oni se kravili; ako pošli na mjesec, oni se smrzavali!

U kolu vesele bile, igrajući skakale, i svojemu domu išle igrajući i pjevajući, muška čeda grleći, u naručju noseći, i na lijep rod

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Sad on nije znao, koju će uzeti; zašto su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku, ili udovicu, ili puštenicu; a starac

Dijete posluša oca, i idući tako po svijetu, dođe u jedno polje đe su se nekolike stotine plugova bile sastale te orali spahiji. Kad dođe k ratarima, zapita ih eda bi imali što da mu dadu za jelo.

Stojša ustane pa je zapita otkuda je i koga je roda, a ona mu kaže da je carska kći iz toga i iz toga grada i da su bile njih tri sestre pa ih vihar odneo sve tri. Kad to čuje | Stojša odmah joj se pokaže: „Ja sam tvoj brat.

Onda oni izvade svaki svoju maramu: njihove bile kojekakve, a kad on svoju izvadi, svi se začude, pa ona dva brata skoče na njega: „Otkuda tebi to? Ti si to negde ukrao.

ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli ižene se onim devojkama što su bile pored carske kćeri i postanu velika gospoda. 13. USUD.

samo da povratiš ove jadne duše kakve su i bile.” U to car reče da u njegovoj volji to ne stoji, nego u njegove šćere „a tvoje” reče „žene”.

opet brže bolje za bajalicu, te mu ona da nekakve trave, i teke joj ručne pateljke namaza, iznikoše ruke kakve su i bile.

bio je andio poslan od Gospoda Boga koji je htio da potpomože ovoga jadnoga čoeka, i da se otkriju tajne koje nijesu bile javne do onda. 32. PEPELjUGA.

39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji

Sad on nije znao koju će uzeti, jer su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku ili udovicu ili puštenicu; a starac mu

kovčeg, veliki kako može on u nemu sjediti; na zaklopcu ovoga kovčega utvrdi jedan kraj od gvozdenijeh veriga koje su bile tako dugačke kao što je od prilike mislio da je more duboko.

I za ove se pripovijetke mora kazati da bi one mnogo savršenije bile da ih je Vuk za života svoga sam na svijet izdao, jer ih je on htio još nešto popraviti i bolje za štampu dotjerati, no

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A ni buranija nije bila pritkara, nego čučavica. I dinje cerovače nisu bile tad, nego kasnije, pa ja to posle pomešo. A nije bilo ni trešanja, ni dudova, ni šljiva, dâko je bila poneka džanarika.

Stanković, Borisav - JOVČA

A i grehota je. Jer toliko puta ujutru, kad mu postelju dižem i jastuk, na jastuku, gde mu je bila glava, gde su mu bile oči, uvek, uvek tu nađem kako je vlažno. Sigurno od suza.

jorgan, on, pošto zna da ga neće niko videti, plače tada, i otuda svako jutro nađem ja onako jastuk, gde su mu oči bile, vlažan od suza... ARSA (nestrpljiv, osluškujući): Ali, bato, da ne rupi,... da požurimo! TOMA (Stojni, oštro): Čuj.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ove sve stvari mile su bile mome dobrom tetku i po njegovu mneniju vrlo polezne k namereniju koje je on sa mnom imao; niti je mogao moj dobri

koliko su hiljada godina neke velike laže za istinu i lukava licemerja i prelasne prit|vornosti za pravu svetinju držate bile!

No, prirodno morao sam u takovu krivoputicu i zabluždenije upasti, čitajući knjige koje nisu za mene bile, i hoteći da pre vremena svrh devstva i ženidbe mudrujem, ne znajući ni što je jedno, ni drugo.

Taj dan kao da su mi noge krilate bile; kod salaša deda moga, spram Semartonu, tu smo posle podne počinuli. Ovčari semartonski, od koji[h] neki su me i

dosta i preko mere uređene poste čuvati, da je on vidio mnoge divije svetinje kao ja i da su sve to laži ili ludosti bile; da je vreme svetinjičenja prošlo i da u današnji dan sva je svetinja poštenim čovekom biti.

Nemaš li toliko pameti da rasudiš da su ono črezjestestvene stvari bile i božija čudesa, te su mogli ljudi četrdeset dana ne jedući živiti?

priviknut bio k čitanju, ali je vesma milovao slušati od mene da mu kazujem šta sam čitao, a svrh svega po volji su mu bile istorije. Zato, gdi bi god mogao naći graždanske rosijske istoričeske knjige, uzimao bi i[h] meni na pročitanije.

No ja, izabravši samo one koje su meni najugodnije bile, proče sam drugima ostavio da s vremenom prevode i izdaju. Nameravajući obače da ovi tom bude najmanje od 25 ili 30

biti i, ako se po tom ne bi[h] hoteo k njima vozvratiti, da će mi poslati moju torbu s knjigama koje su mi onde ostale bile.

Augarten, Prader, sve šume naokolo i livade poizmeđu nji[h] bile su u mojoj vlasti; svake nedelje i praznika mogao sam po njima na sve četiri strane hoditi, koliko mi drago.

Čudna je vešt kad slabi ima sjakim pogodbu, zašto jedan čini što [h]oće, a drugi prinužden je trpiti. Ove tri godine bile su mi najneprijatnije u životu; i sreća moja što su moj Toma i Pavel sasvim dobri bili, koje sam soveršeno ljubio, kako

moja što su moj Toma i Pavel sasvim dobri bili, koje sam soveršeno ljubio, kako i oni mene, a bez toga jošt bi mi gore bile. Pritom dobro za me što sam, kako u Modri tako i u Požunu, gdikog učenika imao, te nisam sasvim ostao bio bez novca.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Jedini prozorak, na kome su dotle bile jake gvozdene rešetke, sad stajaše razjapljen. — Daklen, ovuda su ušli! — Kako su mogli izvrnuti gvožđa?

— Umra je taman u jednu uru posle ponoći, a prinili smo ga u crkvu u sedam uri. Bile su već i tri mise. Ja mislim da sad četvrtu divani tvoj stric... — Kako to?

Ćosić, Dobrica - KORENI

tamnom i šiljatom kao zrno drenka, dok se žudno osmehivala „čvorku“ — „bradonji“, zapazila je da su joj dojke nekad bile manje i čvršće.

“ mahao je štapom Aćim. Rekao je još: „Do groba ću se boriti s vama i za vas!“ Grudi su mu bile nabrekle. Sam sebi bio je kao brdo veliki. A seljaci, svi su oko njega bili kao mravi.

„Velike je nauke on tamo izučio, Andro.“ „Sve grehe očevi su smislili deci pre nego što su ih rodili.“ Noževi su bile Andrine reči: „Nije smeo da zagrize jabuku koju su grešnici odavno oglodali.“ „A ako je lepa?

Ako se glave pogube, nikad nisu ni bile naše. Od pamtiveka u Srbijici žive seljaci s tuđim glavama. Sam li glavu izgubiš, onda ti bar nije krivo.

Ja sam njima gazio dok livade i rosu još nisu bile takle bose ženske noge. Jer se otvorene brazde grče za semenom iz muške šake.

3bog nečeg što liči na strah. A nije strah. ...Nije mogla putem da. pronese sebe. I poljske putanje bile su široke i vidljive za oči Prerova. Da je pčela, pa visoko, povrh drveća da odzuji.

!“ „Vidi!“ skočila je i nadnela se nad njega. Njeno drhtanje cepalo je njegovo mirno disanje. Oči su mu bile prazne. „Što stojiš? Mrak je! Plasti!“ Odjednom se sva snaga, s poslednjim rečima, prosu iz nje. Plakalo joj se.

Neka plače, još neka plače, do sunca neka plače. Ne bi plakala da nije. Ko zna kakve su one beogradske ženturače bile! Možda je taj Cincarin stvarno izlečio. Rekao bi joj nešto, ali ne može, kao od stida. Još neka plače.

A noćas su pevale ribe. Jedared u godini one pevaju. Pred zoru su im svadbe bile, a jutros se beli Morava kao da si mleko u nju sipao.“ A kad se Aćimu žensko rodilo, Luka nije doneo ribu.

Sve njive što vama i stoci hleb rađaju njegove su krčevine. Šume su sve do Morave bile. On ih je palio, pa posle čupao panjeve i sebi lomio krsta i plećke. Sekire su krv prolivale kad se zemlja zauzimala.

Njima nije mogao da odbije zajam i ne odloži isplatu duga. Ali, takve hvale Adamu učestaše, i sve su bile iste, kao da su se ludi dogovorili šta će i kako Đorđu reći. Najpre je sumnjao u njihovu iskrenost.

Nikad, nikad više, šapuće damarima, klonulo, bez trunčice snage. — Sad mu je bolje. Juče su mu usne bile kao čivit plav e — reče Tola da se ne bio čuo Milunkin plač. — Simka, Simka... Nećeš da je vidiš? Nećeš.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ruke su joj bile nežne i hitre, oči pažljive i pune toplog, zlatastog sjaja. Takve oči starica još nikada nije videla.

I nehotice, starica se zabrinu. »Možda su seljanke bile u pravu?« pomisli. »Možda dete nije od ovoga sveta?« seti se priča o ukletoj zvezdi, vilinskom rodu, đavoljem semenu, i

Smejačku je život puža bio zabavan. Kako i ne bi? Visoke i oštre bile su trave, smešni i radoznali bumbari, a pod osetljivim stopalom najvažnije je bilo pronaći glatku stazu.

— Do juče su ti bile dobre! — majka brižno zavrte glavom. — Šta je to sada? — Ništa! — reče dečak srdito i samo što ne zaplaka.

— uzviknu jato tek rođenih riba i pope mu se na leđa. — Jesmo li teške? — Pa, naravno! — osmehnu im se, mada nisu bile teže od pene. — Vidite koliko vas je! — talas se okrete levo, zatim desno. Kakva divota! Kakav sjaj!

Nije mogla da zaboravi ni njih, ni prohladni dah planinskog cveća, ni svoje krilate vode. Njene peščane obale bile su ravne. Na njima nije bilo srebrnog odsjaja planine, niti cveća, i reka poče da tuguje.

A kada ga je voda izbacila, uzalud je tražio telo svoga sina. Svuda oko njega bile su samo krhotine, a nadohvat ruke stene rodnog ostrva. Za trenutak mu se učini da iz talasa čuje jauke.

»Možda mi je ovde i kraj?« —sklupča se i leže u sneg, zagledan u nebo, bez uzbuđenja i žaljenja. Zvezde su mu bile tako blizu da ih je mogao dotači rukom. »Ko zna ko tamo gore živi?

— Princ iznenada zaćuta i zagleda se u devojčine oči. Bile su to one iste pažljive i mirne oči kakve je imala crvena žaba, ali su ga nečim podsećale i na zvezdu koju je gledao

Spavale su sve do poslednje. Jedino su tračnice maloga voza bile prazne, a povetarac njihao zavesu na otvorenom prozoru. — Videla sam ga!

Jedno je, ipak, izvesno: dogodilo se to u vreme kada su planine bile krilate, ali mali rezbar još i sad svetom hoda.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

I glava kneza Alekse Nenadovića, pred Prvi ustanak, i glava Stanoja Glavaša, pred Drugi. Te su glave bile, kao opomena, okrenute putnicima koji su u grad stizali preko utabane terazijske ledine i zaustavljali se, pre no što

Istina, ove iz 1914. kao da su bile nešto ubojitije od ovih iz 1790. godine, ali ni to nije sasvim sigurno. Izgleda sigurno da su veoma ubojite bile, u

godine, ali ni to nije sasvim sigurno. Izgleda sigurno da su veoma ubojite bile, u aprilu 1941. nemačke, a u aprilu 1944.

A te zasluge nikako nisu bile male. Zato je Gospodar Jevrem taj, uveravao je Vučić, od koga se očekuje da spase dinastiju dok narod, ogorčen i

drvenih dućančića: slušao je reči i rečenice koje dovikuju, ili mrmljaju za sebe, dok trguju, Jevreji, Cincari, Grci. Bile su to reči i rečenice koje odvajkada ponavljaju svi trgovci na svetu.

To je otuda što nova zgrada Prirodno-matematičkog fakulteta, sazidana na mestu gde su nekada bile i srpska i turska policija, gde je, kasnije, bila Glavnjača, što je ta velika zgrada ispod koje vodi, na Studentski

Mržnje su nicale lako i skrivale se dugo, sumnje su uvek bile tu. Koliko puta je on, za koga se govorilo da je pravedan kao sam Bog, u sebi iznenadio zlomisao prema onom koji se s

Kao da je pred njim neka prepreka-nevidimka. Nije to ni sećanje, njegovo, na zidine Stambol-kapije koje su bile tu a kojih sada nema; nije to vi nesećanje prolaznika, koji i ne znaju da su te zidine postojale; možda je to taj

(Kažu da su tačno tu, na prostoru od Spomenika do Narodnog pozorišta, bile vratnice Stambol-kapije.) Kad nema snegova i kiša, na mermernom podnožju spomenika sedi mladež, mali autobusi dovode

Propao je Prvi, počeo Drugi ustanak: nestao je Karađorđe, nastao je Miloš. Razlike su bile velike. Nije mu bilo svejedno: čikao je sudbinu, ali mu nije odgovarala.

Opkoljen nepoverenjem, počeo je da gubi poverenje u sebe. Više mu nikakva igra i nikakva uloga nisu bile od pomoći, Najmanje igra besom ili strahom. On koji je umeo sa svakim sad nije umeo ni sa kim, a nikako sa ustanicima.

) Godine što su dolazile bile su tako vrtoglave da nije imao vremena za odstojanje ni prema sebi ni prema drugima. Bio je sve manje radoznao, možda i

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Negda, negda, ove oči Žeravke su žive bile Sad u snegu od obrva Žeravke su ugasile. Ovo j' lice ruža bila Al' davno je ono doba: Sad je lice žuto smilje Što

Zato su te noći bile tako pune tuge i toplote. A kada je umrla, nečujno i spokojno kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Ove grdne mase nesmislene pokorne su meni vazda bile i u svoju mračnu kolijevku na slomjene svoje kolovrate od vida mi strmoglav skakale; no njenijem mrtvijem pravilom

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Da bih onamo dospeo, valjalo je, kao u slučaju Pitagore, uživeti se u njegovo doba i njegovu okolinu. I za to su bile potrebne razne studije. Kada sam ih dovršio, moradoh razmišljati kako da ga stvorim živa pred sobom.

I u školskoj slušaonici osvrtao bih se na istoriski razvitak nauka koje su bile predmet moga predavanja. Stečena znanja iz istorije tih nauka primenio sam, sa perom u ruci, a sebi samom za prijatnu

su pri svome povlačenju iz Beograda pretvorili u zgarište novu zgradu Univerziteta sa svim bibliotekama koje su u njoj bile smeštene. Tu je i bogata biblioteka našeg Matematičkog seminara izgorela do poslednjeg listića.

kada je - davno je to bilo - Hefestos načinio i predao Tetidi štit što ga je skovao za njenog sina, brzonogog Ahila, bile su na njemu urezane i nebeske zvezde.

Kule su imale oblik strmih zarubljenih piramida; njihove usponske ivice bile su ukrašene okruglim ivičnjacima, a one gornje masivnim vencem.

Posmatrajući taj prizor, nomofilaks i njegovi pratioci napregnuše oči što su više mogli da razaznadu kakve su ribe bile zahvaćene alovom.

Te njegove rečenice postale su priznatim zakonom tek dve hiljade godina posle smrti Demokritove. U svoje doba one su bile potisnute u stranu učenjima platonsko-aristotelskih škola koje su tražile u svakom zbivanju neku određenu svrhu i

zida stajale su po tri mermerne statue od kojih je svaka predstavljala po jednu muzu, tako da su njih svih devet ovde bile na okupu. Ispred sredine četvrtog, prednjeg, zida dvorane stajala je džinovska statua vladareva.

Još raskošnije bile su izrađene unutrašnje prostorije lađe, naročito srednjeg sprata. Njihov patos bio je pokriven umetničkim mozaikom, a

„Vladavine Abderahmana III i njegovog sina Hakama II bile su prvo zlatno doba države Omajada. Hakam osnova u Kardovi Veliku Školu i prikupi onde biblioteku sa 600.

To su bile bar tri puta veće od njegovih vlastitih troškova, kako sam to, prema onome što sam od Gerarda čuo, izračunao u glavi,

Padine ona dva brežuljka bile su gole; tek po koji vinogradić ili livadica viđali su ovde onde; tim veći beše utisak što ga je na Kopernika učinio

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Pa još tiše: — Verujte, druže, po mom dubokom uverenju, ovake stvari treba najviše prevoditi, one nam nikad nisu bile potrebnije.

A kad smo govorili o budućnosti, onda su raj, sunce, cveće, zagrljaj i sreća bile jedine reči koje smo poznavali. U tom rajskom vrtu, gde smo se zamišljali neprestano zagrljeni, mi smo gledali našu

1915. kantonovao puk u selu nekom do Valjeva. Pa se oslobodile seljanke, za ono nekoliko dana dok su Švabe bile, i tako se svi lepo provode. Pred veče igranke a po noći sastanci.

iza belih velikih sveća povešanih o eksere, nazirale su se dobroćudne glave invalida-prodavaca, čije su štake bile prislonjene uz stolove sa krivim nogama obavijenim kanapom i krpetinama, onako isto kao i patrljci njihovih ćutljivih

kutija konzerviranog mleka što ih je dobio u Ljum Kuli od upravnika bolnice, svoga poznanika, i u zamenu za cigarete, bile su još jedina hrana s kojom se imalo živeti sve dok se ne dođe do savezničkih brodova sa hranom, o kojima se toliko

Da li bi gradske republike, da su ostale samostalne, bile srećnije, mi to ne znamo, ali što znamo sigurno, to je: da je osećanje koje je ubrizgano njihovim podanicima neprirodno

Iz antičke istorije naučilo se da mase treba zastrašavati Bogom da bi one bile pokorne, da bi se one slepo potčinile. Je l’ tako? Ali zar se danas to isto ne čini?

Samo su ruke tada bile žive i radile, ispružile se, trzale, bole, dok su noge negde nestale i stomak i svest i ceo čovek kao da se najedanput

Kao jedno jedino biće, odvratne, nemilosrdne, zlokobne, strašne, slile su se one bile sve u jedan jedini gest, u jedan izraz, u jedan bes, u jedan užas, u jednu jedinu najdemonskiju masku koju je moja

u toj skladnoj, plemenitoj, umiljatoj usamljenosti, u tom čistom miru, u toj dubokoj ganutosti i paničnoj opojnosti, bile pune prepune one iskonske svetosti praznika, jer je moja duša u onom najlepšem i najsvetlijem, u onom nasmejanom

Svetle njene oči bile su široko otvorene i plamteći u ekstazi upijale su u sebe život. Mladi, topli zraci zalivali su joj lice, pa su kroz

Kad sam ga, više afektirajući, zagrlio i malo se odmakao od njega, oči su mu bile pune suza, ali dosta vedre, ispavane i pametne.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Prostorije prema moru bile su svijetle i vedre, poplavljene suncem. Ta strana kuće bila je nekako pretežitija: u nju se slijevao sav kućni život i

Na svim su vratima mjesto kvaka bile kugle od brušenog stakla. I te kugle kao da su bile ljepše na vratima sunčane strane: njihova zasićena plava boja čisto

Na svim su vratima mjesto kvaka bile kugle od brušenog stakla. I te kugle kao da su bile ljepše na vratima sunčane strane: njihova zasićena plava boja čisto je živjela, kao da u njima gori po žižak.

Na sjenovitoj strani, kugle su bile ugašene. Njihovo je plavetilo bilo zamućeno, a u sredini kao da se nazirala rana, poput crva u srcu jabuke.

Jedan iskočio kotačić ili prebijena opružica tamo gdje je dijete mislilo naći dušu! Neiscrpne su, naprotiv, bile radosti koje mi je podala igra miša.

ali nipošto neznačajna, ležala je u tome što je ona prva korist bila uspješno maskirana ovom drugom; to su u neku ruku bile kao kamate na moralnim, nematerijalnim dobrima, koje se takođe isplaćuju u istovrsnoj valuti, to jest opet u jednoj

Tek su nešto prisutnije bile dvije tamne rupe nosnica, koje su se, uslijed napornijeg disanja od pognutog položaja, uzastopno širile i sužavale; i u

Eto takve su bile i moje dvije tetke. Usidjelice već po rođenju, rekao bih po rođenom talentu; i, činilo mi se, stalno istih godina.

Što je dosta rijetko kod djece, znao je i šutjeti. Katkad i po čitave dane. I njegove šutnje bile su možda značajnije od njegovih riječi.

A bio je vještak u ljuštenju „indijskih smokava” i u uklanjanju njihovih bodljika. Uzalud su bile Aničine energične batine, uzalud je stari Toma stalno obnavljao krestu staklenih krhotina na grebenu zida koji ga je

Moja bi pogreška i moja krivica, prema tome, bile samo utoliko veće što ja iz mnogih i raznih načina osjećanja, sasvim dosljedno, pravim i mnogostraničnu viziju svijeta.

zemlja još mali, i neznatni, i primitivni, još nedorasli da bi imali svoje probleme, da bi njihove stvari i njihove brige bile podignute na dostojanstvo problema.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ostaje mu, dakle, samo da čeka. Zbog toga je i izbegavao misli o svome položaju, one su mu i inače bile teške, a u ovoj neizvesnosti još teže. — O, ala ovo smrdi užasno! — reče poluglasno, pošto se napi vode iz krčaga.

Ali ti ja, crna, umreh od stida. — Što bolan, bile smo sve u košuljama. — Jest, ali opet... I produži se šala i zadirkivane, naročito na Jeličin račun.

Ti si mi otvorio oči. Bar ću se sad umeti čuvati i znam s kim imam posla. A ’vako, što no kažu, bile su mi povezane oči. Sveštenik ga pojmi.

U njegovu zatvoreničkom životu i manje zabave bile bi mu dobro došle, a ova mu se pokaza kao dragocen pronalazak, te on ne propusti nijedno veče da ne provede u ovom

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

U toj bašti bilo je mnogo lepog i raznovrsnog cveća a pored sviju staza bile su ponameštane kamenite klupe. Šetajući gore-dole po bašti, ode do jedne takove klupe, pa sedne i počne razmišljati šta

Petar im na to odgovori: — Teško vama i vašem životu! Da ja nisam ovamo došao, vaše bi kosti još i sad rasute bile. Nego čujte: zadržite smrt dok ja odavde ne odmaknem.

ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli ižene se onim devojkama što su bile pored carske kćeri i postanu velika gospoda.

Sin oca lijepo opremi, sve po hadetu, što se najljepše more. Svaki mu je dan išao na mezar i dovu učio. u vezira su bile još tri sluge, koje je vezir dobro pazio; ali na smrti ih se ne sjeti.

Ako su živi, lijepo im je i danas. U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio je jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao, nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji

Kralj im onda da po stotinu ovaca da čuvaju. Braća su svaki svoju stotinu čuvali i njegovali, ali su Grbine najbolje bile, pa su mu braća zaviđela.

A bile su na jednoj njivi dvije žetelice i za njima dečko vezivao snoplje, pa kad su se nešto zaspominjali, reče mali materi: — M

Jesi li ti nas pobratio? — Jesam, — reče on — a da li ste vi moje posestrime? — Jesmo, — reku one (a to su bile vile).

A bile su u toga birta tri kćeri, pa kako su imale navadu gole spavati, svuku se i tu noć pa legnu, a na njegovoj kočiji bile s

bile su u toga birta tri kćeri, pa kako su imale navadu gole spavati, svuku se i tu noć pa legnu, a na njegovoj kočiji bile su tri zlatne jabuke, pa od njih udari svjetlost u okna.

bio je andio poslan od gospoda boga, koji je htio da potpomože ovoga jadnoga čoeka, i da se otkriju tajne koje nijesu bile javne do onda.

Petković, Vladislav Dis - PESME

NjENO IME Kad sklopim oči — i to jednom biće — Nestaće svesti gde su moje bile Ideje, misli; i pokrov od svile, Poklopac, zemlja telo moje skriće.

Zar ih ovde ima? Zar zemlja suze, zar sve ne uzima? I mokro svuda! Uh, kako je 'ladno Bile i vazduh... To ja nisam umro! O kuku, kuku, zar života treba Za onog kome svet je već izumr'o.

K'o ma'ovina meka, k'o pokrov od svile, Zaborav će sad padati na spomen i san, Na odigrane borbe i časove bile. Zaborav će sad padati na reči i dan, Na bol što se odvaja, k'o lišće sa grana, Na čekanja, na potrese i na snova stan.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Njegov stil pisanja je izazivao divljenje. Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan.

Duhovite upadice, koje je imao običaj da pravi, uvek su bile čudne i karakteristične. Ilustracije radi, mogu da navedem jedan ili dva primera.

Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem, i vežbe koje mi je otac zadavao mora da su bile od izuzetne koristi. One su se sastojale od svakojakih zadataka.

je da su te svakodnevne lekcije, čija je svrha bila jačanje memorije i rasuđivanja, a naročito kritičkog mišljenja, bile veoma korisne. Moja majka je poticala iz jedne od najstarijih porodica u našem kraju i pripadala je lozi izumitelja.

vrlo često praćena jakim bleskovima svetlosti koji su mi zamućivali viđenje stvarnih predmeta i ometali misao i delo. Bile su to slike predmeta i prizora koje sam zaista video, nikada onih koje sam zamišljao.

Po teoriji koju sam formulisao, slike su bile rezultat refleksne radnje mozga na retinu prilikom velikog uzbuđenja. One sigurno nisu bile halucinacije koje se javljaju

One sigurno nisu bile halucinacije koje se javljaju kod bolesnih i namučenih ljudi, pošto sam ja u svakom drugom pogledu bio normalan i

Ubrzo sam shvatio da sam iskoristio sve one koje su bile pod mojom kontrolom; “prave” slike su bile potrošene, pošto sam video malo od sveta samo predmete u svome domu i

Ubrzo sam shvatio da sam iskoristio sve one koje su bile pod mojom kontrolom; “prave” slike su bile potrošene, pošto sam video malo od sveta samo predmete u svome domu i neposrednoj okolini.

Štaviše, te ćuške nisu bile forme radi, već i te kako prave. Sve to, pa i više od toga, dogodilo mi se pre nego sam napunio šest godina i završio

Vežbao sam dok sam se šetao sa ujakom pored reke. Sunce je bilo na zalasku, a pastrmke su bile razigrane i s vremena na vreme poneka bi iskočila iz vode, a njeno svetlucavo telo bi se oštro ocrtavalo na isturenoj

Da nije bilo nekoliko izuzetno glupih dečaka, koji zaista nisu znali ništa da rade, moje ocene iz tog predmeta bi bile najgore. Pošto je prema tada važećem obrazovnom programu crtanje bilo obavezno, bila je to ozbiljna poteškoća.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Tamo sam sreo učitelje koji su na mene učinili jak utisak, naročito njihovo poznavanje prirodnih nauka, koje su bile sasvim nepoznate u Idvoru.

I ja sam nekoliko leta proveo na ovom zanimljivom poslu. To su bile moje jedine letnje škole i to najinteresantnije škole koje sam ikada posećivao.

Naše brice bi bile duboko zarivene u zemlju, a naše uši pribijene uz njihove drške. Mogli smo pratiti svaki korak volova koji su se kretali

Tada smo se pretvarali u oči i uši. Naše uši su bile tesno pripijene uz zemlju, a naše oči prikovane za zvezde iznad nas.

Čitave legende su bile ispredane u Idvoru o ovim divnim stvarima. Ali ono što sam video sa broda, prevazišlo je sva moja očekivanja.

poštovanje svojim pretpostavljenim, ali ovo je za mene nepoznat svet i strah za moje stvari kriv je što mi ruke nisu bile slobodne, tako da nisam skinuo svoju šubaru kada sam pristupio Vašoj blistavoj uzvišenosti.

To su bile misli koje su me tešile te sam se tako umiren rastao od svoga kožuha. Konačno sam stigao u Hamburg spreman da se ukrca

bilo ohrabrenje, nasuprot pričama koje sam slušao od iseljenika u toku dve nedelje koje sam proveo na brodu, a koje nisu bile ohrabrujuće.

U Idvoru smo imali kovača, kolara i berberina; to su bile naše zanatlije; imali smo i jednog Grka trgovca kojije imao mnogo novaca i nosio skupa varoška odela, ali nije bilo

Razveseli se! Budi spreman da služiš svoj ”žutokljunački” rok pre no što doživiš bilo kakvo priznanje”. To su bile reči moga saputnika koji je već bio prošao kroz sličnu školu. Nijedan prorok nije izustio veću istinu.

Kada su razgovarali ličili su na drvene kipove; ruke su im bile nepokretne, a izraz lica im se nije mogao videti zbog pokrivenih očiju.

Zgrade na farmi bile su udaljene oko jednu milju od grada. Naokolo nije bilo sela ili suseda i ovo mesto mi je naličilo na usamljeni salaš.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Znali su da tamo svijet hodočasti čudotvorcu sv. Vasiliju. A kada su bile kućne i seoske slave i uz gusle se pojalo, bilo je te su se zanosili za onim brdinama i željeli ih jednom u životu

Dosta da imaš volje za radnju i da si zdrava... Ma što ti je to po licu? — prevrne razgovor. — Biće ti bile ospice?.... Ništa zato — prevrne besjedu, — možeš od samoga pranja živjeti!

Zaludu da ih se odbrani, obraćaše se Majci božjoj — zaludu, jer su te grešne misli bile snažne, drske: dolažahu čak do pred njenu zlatom uokvirenu ikonu.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

naročito kad ih je uklapao u duži tekst sa složenijim sižeom, pored ostalog i zato što ih nije potpuno razumevao. Bile su mu privlačne, ali ne i bliske, a po nečemu su mu čak i tuđe.

Zato ćemo izdvojiti samo jednu ili dve očigledne novine u Dučićevoj poeziji koje nisu bile moguće bez pomeranja u jeziku. I ne samo pomeranja, nego i bez daljeg njegovoga razvijanja.

U tradicionalnome stihu ove su granice bile određene pomoćnim, metričkoritmičkim sredstvima; sada tih pomoćnih sredstava nema, pa se pesnik mora služiti

stvar ukusa, stilskoga ili nekog drugog opredeljenja u okvirima aktuelnoga književnog života (mada su se i na toj ravni bile bitke), jer su počeli da se gube i kritičari koji su imali zaista proveren, i to na tekstovima predratnoga

Tim promenama ste (i) vi bitno doprineli. Zašto su one bile nužne i šta se njima dobilo? Za vreme prethodnih dveju Jugoslavija postojali su, pre svega, državni razlozi da se na

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Uobličavane jedna iza druge, one su valjda i zato postale sličnije nego što bi inače bile. Ujednačen je ugao posmatranja, analitički postupci, pa i redosled analize.

Za pisca ove knjige posebno su Seobe Miloša Crnjanskog bile privlačne zato što je u njima, kao retko gde, čisto jezička faktura teksta dobila mesto kakvo obično nema u romanu, ali

Stoga, u krajnjoj liniji, i nema ničega protivrečnog u činjenici da su za nas vrline ono što su za njih bile mane. Najzad, dobija se utisak kao da je Stanković, kad se po drugi put vratio pisanju romana, u isti mah odlučio da

Zato je posle dugog stajanja pošao i uputio se, pored česme, naniže, gde su bile bašte i njive. Ode u onaj deo varoši koji je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih

Ona to, međutim, ne bi mogla činiti kad u običaju ne bi bile ukorenjene konvencije koje i njen unuk podjednako kao i ona poštuje.

Kao što je poznato, uostalom, kuće su tako i bile građene. U romanu Gazda Mladen: „To je bio taj njihov, čuveni čardak, kuća, gornji sprat koji, opkonjen zidovima,

god da su svirepe i neobične, njihove su sudbine s druge strane, i u suštini, pre pravilo nego što bi kod Stankovića bile izuzetak.

on, stojeći iza Dafininog kovčega, seća njenog pogleda koji - već pretočen u nebesku modrinu - odozgo sija: „Njene oči bile su mu još u pameti.

Zapravo je on prvi u upotrebu uveo neke sintaksičke mogućnosti koje „pre njega na našem jeziku nisu bile korišćene. Ili bar nisu bile dovoljno korišćene.

Ili bar nisu bile dovoljno korišćene. Sada bi valjalo izdvojiti neke ključne postupke i osvetliti ih uz pomoć ranije analiziranih

U sintaksi su, međutim, promene bile široke i započele su, po svemu sudeći, još u vreme impresionizma. 295 Već nemački ekspremonisti usmeravaju svoj

Senke stvari bile su zato ogromne. Na beloj postelji, u tami, Aranđel Isakovič, mada je bio potpuno pri svesti, opran, umiven, van svake

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

u jednom stravičnom ždrelu što ga izdubila plaha planinska reka, visoko iznad njena korita u krečnjačkoj litici bile nekad ogromne, nepristupačne pećine.

Duše su nam bile pune kreposti Mojsila Zlatanovića. Milan Rakić zastade i okrenu se Prepolcu. Reče da je najsrećniji što je kaplar

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

I cvet mi bio cvetan, I zelen beše lug, I ja u njemu sretan, I drug mi beše drug. Nisu mi bile mučne Bratinske zdravice, I mogô sam podneti I malo slavice.

Oh, ta to bi mojoj duši Bile rajske slasti... Imao bih, imao bih, Mnogo, mnogo kasti. Pa zašto se ne ugledam Na visoku dugu?

Krakov, Stanislav - KRILA

Znali su da će jednog dana kroz zrak i žice strujati vesti o njima... te su vesti bile crvene, ranjave... njini koraci su bili teški i nisu zvonici kao pretnja iako je daleko napred muzika treštala naletne,

– Diži se! Oznojena tela dizala se leno, i zabacivala gunđajući na umorna pleća sav teret ranaca i spreme. Ruke su bile trome i nisu otresale prašinu sa čakšira i leđa. Masna kecelja i kosa zalepršale se i kraj stroja.

Jedan oficir je spavao pred ulazom maloga hotela, u kome su sobarice bile skuplje nego sobe. Patrole su krstarile gradom, i kupile pospale pijance. — Da se spava, reče major. — Laku noć.

Radost je bila na površini, i do nje se uvek dolazilo. Po jezeru su ludovale ribe. Šume su bile mirne i zelene, no kroz njih se provlačilo sunce, I igralo po proplancima.

Reči su popale po njima kao mraz. Kravio ih je samo dim iz lula. Za Čeganom je sunce zalazilo. Šumom obrasle ivice bile su rumene sa drhtavim oreolom zlata. Zlatni odblesak plivao je još po jezeru, koje se uvlačilo u vlažnu senku.

U stanicu je po podne umileo voz, i doneo nove baterije. Komandant stanice je uzbuđen trčao, jer su rampe bile džakovima zauzete. Kad je noć pala, vojnici se raspevali. Dobili su dvostruku porciju ruma.

Ribe su dremale po škaljama. Pod kamenjem se zgurili zeleni rakovi. Svitalo je. Šume su u magli bile plave kao začarane. Po klancu plivaju duboke senke. Hladno je od njih.

Ipak se videlo da oficir tu stanuje. Bio je u niskoj sobi na gornjem boju. Devojčetu su i u zoru oči bile crvene od plača. Grk je bio širokih ramena i debelog vrata. Kričala je od bolova.

U klancu je pucnjava prestala da za koji čas nanovo otpočne. Do noći je selo bilo povraćeno. Na svima kućama su bile bele krpe koje od jutra nisu skidane. U selu su Bugari sve žene i devojke silovali.

Žalili se na cafard, na dosadu. Pisali su dugačka pisma, koja je retko ko primao. I svi su tražili žene. Bile su potrebne kao kinin, kao sirće za one koji boluju od skorbuta. Žena je bilo u gradu mnogo.

I sve su one donosile ratnicima radost i bolesti. Ove su bile nova radost, jer su spasavale od fronta. Ipak su najviše bile tražene žene iz uglednih kuća.

Ove su bile nova radost, jer su spasavale od fronta. Ipak su najviše bile tražene žene iz uglednih kuća. Zato se sada, kada je žega popustila, gvozdena kapija otvarala stidljivo i lagano.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Pesme crkvene, katoličke sa latinskim rečima, engleske ratne i crnačke, sve su bile podjednako čarobne i uzbudljive iz njihovih usta. Vuije je bio primoran da prizna da je to divno, i da je to Afrika.

Reka se jednako cepa u rukave, obljubljujući ostrva kroz čije nas gusto bile ljubopitljivo posmatraju majmuni. Oni prelaze sa grane na granu raspinjući se katkad kao paučina.

iskočiti odmah zatim kroz njegovo oko, ili uvo, ili kroz njegov nos, ili pupak, divnije, mlađe i svetije no što su ikada bile. O lepota i pijanstvo trpljenja i vaskrsnuća!

Nekada mora da je bio izvanredno lep: njegove oči čijim je pogledom on teško upravljao, bile su tople kafene boje; kosa, neobično crna i duga, padala je niz čelo gustim pramenima.

Ja sam pozvao Švajcarca i N–a da večeraju sa mnom u „bifeu“ gde sam odseo. N–ove čakšire nisu bile sasvim bele, i on za trenutak pređe u spavaću sobu Švajcarca da obuče neke pozajmljene.

Njegove bose noge bile su strahovito uprljane od prašine i trave; on se toga nije nimalo stideo. Pižama, koja je nekada bila plave boje,

N. je mnogo polagao da se ne izgubi nijedan od ta tri dela deranove odeće. Sada kada su postelje bile razvijene, i on sam već u pižami, N. mu je naredio da se skine i onako nag, mršav, bedan, uđe u ispražnjenu đakuljicu.

Ona je bukvalno kostur obojen crno. Slikam je. Prolazimo okrugle glatke kamene planine gde su bile bitke Sumangurua, heroja Bambara. To je epska Afrika, o kojoj ćemo docnije govoriti.

Za ovim selima dolaze sela čije su kolibe, da bi bile zaštićene od zverova, vezane polukružnim zidovima. U sredini su žitnice, dvorišta, tremovi.

Postelje su bile nasred dvorišta, pod samom kupolom nebeskom. Ležeći kao tad, nikada ja nisam video toliko i takvih zvezda.

One su bile i strahovite i divne. Crnci behu toliko umorni da nisu hteli da jedu. Oni su odbijali da se dignu, iako su inače po

Pojedino bile je samo jedan ogromni list, kao u vremenu kada je mamut gazio svojom džinovskom stopalom. Ako bih digao kamičak, ovaj

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Bogme biće da odstupaju naši, tutnjava se približava s turske strane našoj — reče jedan vojnik. — Vojske su se bile spustile u kukuruzna polja i zašle za brdnjake, te se nije moglo videti ko napreduje, a ko odstupa.

« Xe, xe, »predvideli smo sve.« Zar i turske kolone s kose? A one su bar bile krupne i zaista su se mogle predvideti... Pitam dr. Vladana, šefa celokupnog saniteta, koliko imamo danas ranjenika.

S levog i desnog krila Turci su sipali u šanac unakrsnu vatru. Dok su sve sile našega šančića bile napregnute da odbiju ovaj napad s fronta od visa, nama se spremala katastrofa s desnoga boka.

Turski kuršumi doletali su čak amo i opet nam rane nekoliko konja. Bile su i turske granate ovu bateriju, ali su preturale; turski topovi skoro isključivo bili su samo ovu bateriju.

povukao se Bučju i Vlaškom Polju da brani brdske prolaze na tome kraju i da sveže banjsku vojsku sa našim trupama što su bile pribrane u Lukovu.

Čerkezi su nabili na koplje njegovu lepu glavu koju su tek bile garile mrke nausnice, i tako je nosili po bojnome polju. Laka ti bila srpska zemlja, dobri prijatelju!...

Koja ti vajda i da ih ukradeš, kad znaš da ćemo ih opet zajedno popiti, pa bile kod mene, bile kod tebe?! Čudan razgovor pred stupanje u borbu, uz kobno guđenje granata nad našom glavom i zviždanje

Koja ti vajda i da ih ukradeš, kad znaš da ćemo ih opet zajedno popiti, pa bile kod mene, bile kod tebe?! Čudan razgovor pred stupanje u borbu, uz kobno guđenje granata nad našom glavom i zviždanje kuršuma oko naših

Smrt je danas tako mnogo igrala oko mene, da mi je i sad bila prisutna. Blede slike izginulih boraca jednako su mi bile pred očima. Činilo mi se kao da još jednako čujem jauke i ropce teških ranjenika.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Gde se ko zadesio, tu je i ostao. I zato je streljačka linija išla gotovo u cikcak. Bile su se izmešale čete, bataljoni, pukovi... A rovovi plitki da se ni najmanji pokret nije mogao učiniti.

Još nam i to treba. A mi nemamo ni makaza za sečenje. Od hrane imali smo samo hleb i konzervu. Čuturice su nam bile prazne. Niko ne zna gde je izvor. Po karti vidim da odnekuda sa Kajmakčalana izvire neki potok.

Ali onda pogled mi je slučajno pao na prljave noge, pa se ta slika veza sa predstavom jednoga leša čije su noge bile isto ovako blatnjave, i najednom sam osetio neko uznemirenje.

I sećajte se vašeg Gruje... Oprošćavajte... — Grujo, mi ćemo se opet videti... On me bolno pogleda. Oči su mu bile pune suza. — Sa štakama se ne ide na front... Valjda je meni tako suđeno.

Bio je to kanal, u kome su se mogle komotno razmimoići dve mazge. Protezao se u cik-cak. Strane okrenute neprijatelju bile su zaštićene izbačenom zemljom. Na izvesnim odstojanjima nalazile su se u bočnim zidovima duboke jame, kao jazbine.

Podigao sam skakavicu i otvorio. Zapahnula me memla. Prema slaboj svetlosti ugledao sam drveni sto, čije su noge bile pobodene u zemlju, a iza stola krevet od dasaka, zastrven šarenim ćilimom. Na krevetu je ležala jedna mačka!

Neprijateljske žice su na više mesta iskidane, da su slobodni krajevi žica štrčali naviše. Bugarske objavnice bile su potpuno razorene. Naš vojnik na straži reče mi da je noćas bačeno oko sto dvadeset bombi.

Dragan iziđe, a za njim i ostali. U jednoj od najužih saobraćajnica, na trideset santimetara od podloge, bile su uglavljene iz među bočnih zidova tanke daščice. Ispod njih trebalo se provući. Njih petorica stali su jedan za drugim.

Posmatrao sam ovu planinu sa strane i iz daljine, pa mi je izgledala ujednačena, kao da su njene padine bile isklesane. Ali sada, izbliza, vidim iskonsku pustoš. Razbacano stenje i razrivene padine.

Iako je kapetan Radoslav zasadio veliku baštu, iz koje je snabdevao ceo puk povrćem, ipak su te svakodnevne sedeljke bile vezane sa priličnim troškovima.

— zapita Radoslav već crven u licu. Veterinar se vrati i, ruku zabačenih pozadi, stade pred Boru. Njegove usnice bile su stisnute. Bora je gledao mračno preda se, onda progovori, naglašavajući svaku reč. — Vi me dobro poznajete.

Naše je — govorio je prkosno veterinar. — A, je li tako? — lupi Bora šakom po stolu. Onda se diže. Oči su mu bile vlažne i zakrvavljene. — Nemoj da mu prkosiš... vidiš kakav je! — šapnu Radoslav veterinaru.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Antologije su oduvek bile i uvek će ostati sasvim osobite, u izvesnom smislu izrazito nepravedne knjige. Njihova je i čar i nedostatak istovremeno

metričkih teškoća, u srpskom jeziku za izuzetno složene umetničke namere zaista velikih; onde tada još nisu bile ubacivane sa osećanjem da bi mogle dobro snositi i zadatak nekog osobito potrebnog izdvajanja i naglašenosti posebne

Teorbe, gitare i mandoline Geteove mladosti doprle su bile ovde već i do nas, i izrazile se u melomaniji strasnoj i dugotrajnoj; čak je i Lukijan Mušicki, godine 1817, uzdahnuo,

Još ne tako davno, neposredno do pred Brankov dolazak, pesme skupljene u ovoj knjizi bile su ono najlepše što su Srbi u ovoj oblasti stvorili. To nije naročito mnogo; ali nije nipošto ni za potcenjivanje.

Poj seljanske žizni dolju, ljubve drevno žilje, Ili kako pod Rodopom djeve beru smilje. Skaži šta su sprva bile srpskih gora vile, Poj što voliš, samo nam poj, — ta hoćeš li, Mile!

Verige su zlatne bile, il' podobne zlatu, Ključenica i preruči — sve čest svome mlatu; Rogovlje je sve kitilo izrjadno kamenje, Po stranami

Gle Severina grad, u razvali leži sahranjen! Gdi su bile kuće, gnjizde se gušteri sad. Nije l’ to predel Dečanskoga negda oblasti, Gdi je Srbalja mač krčio vladu sebi?

O, vrag’ se, nevo, vrat’ se! Zar nisu seje mile Dosta ti nežne bile? Kuda ćeš? Vrat’ se, oj! Iz sveta zar je momče Od majke slađe stare, Što suze s vriskom tare I život kune svoj?

Kuda težiš? Meti tavnoj, Nikom javnoj, Koju smatra Misli vatra, Koja laže, Ne pomaže. Sestre vile Tam’ su bile, I teb’ kažu A ne lažu: Kod nas išta, Tamo ništa — Gole stene Bez promene; A šećera I bisera, Srebra, zlata

znači, ali ne mora), ili su se pak Vezilićeva „pesme oficirov” mogle istovremeno pevati po svakoj od ove dve, ma one bile meću sobom i različite; i dalje, oprezan čitalac Vezilićeve napomene nesumnjivo će se morati zapitati nije li Vezilić

— Stih treći, štampan u Letopisu očevidno pogrešno, glasi onde: Verse su zlatne bile, il’ podobne zlatu, pa sam ga ja morao ispraviti, a onako kako sam umeo. — Boga slavenskog Dida objasnio je G.

U rukopisu, kao što je to česta navika pisara naročito starijih pesmarica, strofe nisu bile označavane, nego sam ih načinio ja: što je ovde sada strofa, to je u rukopisu napisano kao jedan stih, zapravo red, pa

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Meni, dijete, ne treba ništa. Ja se ne bojim ništa, ni mećave, ni vjetra, ni studeni... Silne su mene mećave bile i gonile, pa mi ne mogoše ništa...

Bojić, Milutin - PESME

Dve skamenjene suze to su bile. VII Snovi su moji tebi vrednost dali, No ne kajem se što se tako zbilo: Znam da se svesno laži gnezdo vilo,

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

U ranom srednjem veku razlike među slovenskim jezicima bile su relativno neznatne, verovatno manje od onih između današnjih nemačkih dijalekata u Švajcarskoj. U sedmoj deceniji 9.

Osnovni korpus apstraktnih termina, verskih, filozofskih i psiholoških, u koji su se bile ulile tekovine razvoja grčke misli tokom antičkog perioda i ranog srednjeg veka, dobio je tako jednim potezom adekvatne

Budući da same glasovne promene nisu bile svuda jednake to je stvorilo nekoliko tzv. redakcija crkvenoslovenskog ( sada više ne staroslovenskog) jezika - rusku,

Oblasti u kojima su dominirale reči domaćeg porekla i one u kojima su preovlađivale pozajmljenice bile su jasno razgraničene.

Ujedno, taj je jezik patio od toga što ga je veliki deo publike nedovoljno razumeo. Mnoge reči bile su Srbima nepoznate, a znatan je i broj reči čije se značenja u crkvenoslovenskom i ruskom razlikuje od onih u srpskom.

Njegove kritike, polemike, eseji Reč i vreme (1953), zatim Reč i vreme I-II (1963), pokazuju da nisu bile posredi samo razlike u mišljenju nego i razlike uopšte u razumevanju pesništva.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

A odmah ispred same kuće, gde je bio trem, ploče, česma, šimširi, bile su loze čardaklije koje su, penjući se do gornjeg sprata, razgranjujući, šireći se i mešajući se sa lišćem i drvećem iz

Stepenice koje su vodile na gornji boj, istina, bile su stare, ali od svakodnevnog ribanja žutele su se i mirisale, kao što je i od gornjeg sprata dolazio miris opranosti,

Tako i po samim sobama, odajama. Istina da su kao i pre bile otvorene, osvetljene, nameštene kao što treba, ali ne onako toplo jako ugrejane, ututkane.

I što se približavalo kraju večere, vreme dizanju, odlaženju, one bi sobe, cela kuća čisto bile sve hladnije. Istina se i dalje ložilo i dalje posluživalo, nudilo, tek...

Sem na pratnji, prilikom sahrane, a više nikad. u modrini zore, gotovo u mrak budio bi se. Oko njega po sobi već su bile prazne postelje matere, tetke, strine.

Naročito su bile noći teške. Te večeri, mada je bio rešen već da sutra treba da im dâ savet, a u stvari svoj odgovor Jovanki, poruči

Nego nemoj na ovu decu... Ne staj im na put sreći!... To je mogla. Više nije mogla da mu kaže. Grlo, usne bile su joj suve, stisnute kao od već navrelih suza.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

U Sarajevu su nekad na božićnim kolačima bile izrađivane tice od testa sa granom od b. (Danica, 7, 1866, 399). Stari Srbi i Srpkinje, kad idu u crkvu, i danas nose

Kulidačka se posle toga baci daleko od kuće, »da bi i buve bile daleko od kuće« (buve = duše). Značajno je da se ovi običaji s d. vrše o Badnjem danu — danu duša; d.

121, Levač), i uoči Đurđevdana (ŽSS, 118, Šabac), i meću ga u omahu, kojom se, na Đurđevdan pre sunca, umivaju (»da bi bile zlatne«, Karadžić, 4, 1903, 168, Sarajevo).

ima značaja u Lіebeѕzauber-y ‹= ljubavnim vradžbinama›. Njega nose uza se devojke da bi se dopale momcima, a žene da bi bile mile muškarcima (upor. još Plіn. NH, 22, 71). Čenjeve od z.

Ne valja sejati k. na mestu gde je sejan kupus, ni kupus na mestu gde su bile k. »jer će umreti neko iz kuće« (SEZ, 13, 1909, 411; 32, 109).

Mnoga verovana vezana su za sejanje. Naš narod veruje da na mestu gde su bile konoplje ne treba sejati k., »inače će umreti neko iz kuće« (SEZ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). K.

Srbobran, 1896, 190; Sofrić, 199), a devojke ga još meću u imahu (miloduh — da bi bile mile, Karadžić, 4, 1903, 168); meće se u vodu u kojoj će se umivati ili kupati, i to obično sa uskršnjim jajetom i,

kad se seju bundeve — da bi bile debele, ZNŽOJS, 19, 201). Kad je seme staro, onda pred sejanje treba tri puta viknuti: »Čuj, zemljo, staro seme!

Momak pođe, ali se sruši u provaliju i pogine. Poslednje reči koje je uputio devojci bile su: »Ne zaboravi me!« i otuda ostade cvetu ime nezaboravak.

). Pod hrastom bi bile održavane i skupštine (čuveni takovski grm, pod kojim je, 1815. godine, donesena odluka o ustanku na Turke!).

l. na Vavedenje, Veliki četvrtak i Đurđevdan; u Kastavštini ne reže se v. l. ako je »luna prazna«, jer »bi bile i bačvi prazne« (ZNŽOJS, 39, 1957, 84); u Gornjem i Donjem Orahovcu ranije su se venci za venčanje pleli od v. l.

Ima pesama koje ne bi bile jasne ako se ne bi imala na umu neobična moć koja se pripisuje višnji. Vratič. U Leskovačkoj Moravi zove se »povrat« i

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Pokvari se narod! — javi se fra Dane, jak, prikladan čovjek, čije crne oči bludile su nekamo neodređeno, a bile bi vrlo lijepe da u njima sjaše iskra saznanja. On to reče onako iz običaja, i ne misleći na ono što je rekao.

gazdu tada zvali i mnogi se toga svaju u uskim gaćama na kaiš i s crvenom kapom na glavi, čije duge kite po ušima ga bile; primio ga u dućansku službu gazda Stjepan, bogat trgovac.

Bio sitan, mršav, šiljaste glave, sa dugim ušesima; izgledaše, po kazivanju seljaka, kao umrli dan, samo što su mu oči bile neobično svijetle, sjale se.

životu, i više puta morao je gazda zakratiti joj veće svote novaca što joj nijesu, po njegovome mišljenju, od potrebe bile...

Gazda ne izdrža dugo pogleda Radina, i sjeti se da su ovako, kao u Rade, užagrene oči bile u pokojnoga Ilije, kad ono k njemu dođe da prekupi baštinu pokojnoga sinovca Nike.

Međutim tajnik čitaše razne općinske stvari koje su bile na dnevnom redu i za koje se nije niko ni brinuo. Uto uniđe u dvoranu načelnikov sin Piero, koji, kada ga ugleda,

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ipak sam otišao jer su proklete muve bile nesnošljive; zujale su mi oko nosa kao oko kakve crknute mačke. Doroteja sam zatekao na kupanju.

Bila sam u panici. Nisam znala šta da radim. Buncao je, hladan znoj mu je vlažio čelo, usne su mu bile bele i skorele. Jedno vreme je pravio trzaje kao da će da ustane.

Teškoće su ipak bile male u odnosu na ono čim je Lauš raspolagao. Imao je silno bogatstvo i stotinu otresitih i bistrih ljudi prekaljenih u

Ali ako je on, Jevđenije, bio slep i lakoveran, nisu bile takve crne sile protiv kojih je vodio boj svojom vradžbinom. Njima se nije moglo tako jajarski podvaliti.

Umela sam da svoje lice učinim mekim, belim, mirisnim; oči su mi bile bistre, zubi blistavi. Umela sam da šijem najlepše haljine od skupocenih tkanina, lakih i prozirnih kao dim.

Ljudi su izgledali suviše sićušni, njihove crne rize bile su slične, i uzalud sam pokušavala da među njima prepoznam Doroteja.

Dakle, sve same zgode, čudesni krajevi, bogati gradovi, svakojaki plen. A šta je, u stvari bilo? Bile su dosadne sipljive kiše, noći u mokrim šumarcima pod drvećem sa kojeg kaplje voda, žega i omorina na prašnjavim

je teško prepoznati: mršav, kost i koža, iznuren nesanicom, izgreban trnjem, pocepan, prljav, razrogačenih očiju koje su bile upaljene nekom suvom svetlošću, buncao je, goreo od vrućice.

Verujem da su izbacivanju toga slova najviše kumovale žene, ali nije isključeno da su one s te strane bile podržane starcima koji su u Dadarinoj živahnosti videli nešto od svoje prohujale mladosti, makar ona bila daleko

Naredio nam je da se prepustimo spasonosnom zaboravu. Trave su livadske, kao da su bile u nekom čudesnom dosluhu sa našim igumanom, prebrzo prekrile bezobličnu humku groba bez belega, a Morava je dovršila

Kad se za trenutak, u sumrak, pomolila na vrata čuvši da se Dorotej vratio sa punom korpom trava, oči su joj bile crvene, od plača svakako.

Nije odnosio zlato, nakit, drago kamenje, skupocene tkanine i ukrašeno oružje. Za njega su to bile beskorisne drangulije koje su izmislili lukavi Grci da bi preko tih trica i kučina, toga šarenog smeća, držali šapu

Ilić, Vojislav J. - PESME

je, I ja sam rasipô ludo sve blago duha svog; Na gradski, prljavi bazar srce sam bacao svoje, Jer dnevne istine ljudske bile su meni bog.

Teško meni! Njegove bujne kose Nestašni vetri nose. A ruke, što su sretno S divljim se veprom bile, Bez moći i bez sile, Na tle su pale cvetno.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

se odmenjivale snažne i dobro uređene države sa ogromnim prestonicama, kao što su Ur, Niniva i Vavilon, koje su nekad bile čuda sveta, a od kojih stoje sada samo ruševine.

Sve što sam sebi uobražavao da znam o ovom nedostižnom hramu, to su bile samo geometriske figure i brojevi, ono što matematičar može da shvati, a ova građevina je nešto više: stvorenje!

Njene prostorije, saloni i kabine, bile su patosane kamenim mozaikom, koji je živim bojama predstavljao junačka dela opevana u Ilijadi.

Zbog toga su i bile interesantan objekat za prirodnjake aleksandriske. U muzeju se sve umirilo, samo je u zoološkoj bašti jedan sudanski

U svom prvom vidu, ona je služila novim pronalascima, a u drugom onim naučnim tekovinama koje su bile predmet školske nastave.

Mesto sa svojom vojskom, ona je odlučila da sa svojom nenadmašnom lepotom izvrši glavni napad. Te njene čari bile su neodoljivije nego svi pešaci Sirije i svi konjanici Arabije!

O njenim toaletama i nakitu ne smem ni da govorim. Sve Rimljanke, od kojih su i najotmenije bile prave palančanke prema Kleopatri, frčale su na nju.

Evo šta je bilo. Naš kongres se približavao svome kraju. Definitivne redakcije njegovih kalendarskih odluka već su bile sastavljene i usvojene, pa je samo ostalo da se one, kako je to običaj pri crkvenim kongresima, ispišu u potrebnom

„Taj hram, posvećen grčko-egipatskom bogu Serapisu, bio je veliko, divno zdanije; prostorije njegove biblioteke bile su još veće no one u Pergamonu.

Niko mu se nije rado približavao, jer to beše zgrada inkvizitorskog suda. Tu su bile i njegove tamnice i one strašne odaje za koje naš jezik nema, hvala Bogu, naziva.

Ovih šest planeta, u koje uračunasmo i Zemlju, jedine su koje su bile poznate do 1781 godine. Te godine otkrio je slavni Heršel jednu novu planetu, Uranus.

je sledovalo iz podataka Leverijeovih, jednu zvezdicu, koja nije bila ucrtana u Bremikerovoj karti, iako su na njoj bile označene i sitnije zvezde nego što je bila ova.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Zdravo, sunce jarko, Što mi dade plama, Triput zdravo bile, Vi tičice male Lagani pesama Koje stemi dale! O VIDOVU DNU MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Sabljo moja dimišćijo, Sabljo

Stanković, Borisav - TAŠANA

MIRON (blagosilja sve, ali pored svega ne može da se savlada da bude miran, pribran): Žive bile, i blagoslovene da ste! (Prilazi Tašani): Tašana, zvala si me.

nikad ne spomene, ako ne docnije, kad sam se već udala, a ono dok sam bila devojka, dok smo ja i ona gotovo svaki dan bile zajedno. (Sebi, uzbuđeno.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

svojim prebacivale od turske Bosne i Hercegovine do austriske Poljske, od Mostara do Beča i Krakova, one su dakle bile neka vrsta objekta za reprezentaciju monarhije, i zato morale biti lepe, bogate, egzotične nečim.

joj je neprijatno bilo što se tom prilikom uvek pominjale i strašne pojedinosti događaja na salašu; a odvratne su joj bile uvek iste grimase i fraze, i lažne suze i one glupe crnine za kondolencije.

Vanredne oči, ne samo vatrene, nego formalno od vatre, nisu bile lepe lepotom očiju njegove matere. Na žalost, rano se pokazala jaka kratkovidost, i naočari na detetu još su dodale

Jesu li to bile samo nežnosti? jesu li bili predlozi uslovni? je li bila ona jedna reč koju u momentu nužde uvek nađu jaki ljudi, oni

Njegove nezgode poslednjih godina bile su tuče. Doduše uvek nekako viteške, za nečije pravo, i za pravo slabijeg, ali baš zato dosta ozbiljne.

Poslednje novosti palanačke bile su: da je opština vertep šlajferov uzela; da je šlajferka otputovala — sigurno kod sina; — da gospodin župnik traži

— Gospodar-Gavra, to jest, sa strašću je propirao ženino cicano odelo, i veštački ga glačao, iako su mu ruke bile grube, i vrlo često još i korave od raznog bakalskog espapa. — Ja ću,ja ću!

Palanka je neko vreme žalila Mimića, čak glasno tražila pravdu, iako su u pitanju bile austriske vlasti. Ali kad je sve to bilo uzalud, a palanka ima da palanči, počelo se u jedan mah.

se najzad to stanje posle punih osam dana: od nežne dece ostali skoro sami kosturi, jedno klupče, kao da su devojčice bile vezane ili se grčevito zagrlile.

Posle smrti roditelja ostale su bile dve kćeri. Jedna se udala za Srbina, na selo, a druga je čekala Grka. Bila je ta Jelena, lepa, tužna, i pametna

Životne prakse u tim naseljima bile su vidljive i nevidljive, ali kao obično po palankama. uglavnom znane. Dugačka kuća u klosteru nosila je ružnu fasadu:

Sve sporedne zgradice bile su zasebne, i opet nekako uvek s nečim u vezi. Jedna ozidana dera vodila je u susedno dvorište, gde je stanovao sam

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Sad ajd’mo k Romanu. Njegove aljine mogle bi najvećem gavaleru prkositi, toliko samo što su, naravno, romantičeske bile.

devojke njenom primeru podražavaju, takim načinom ne bi svoje aljine do polak prsiju izrezivale, niti bi kratke suknje bile u modi, niti bi naše osobito devojke na balu kao vivak štelunge pravile.

Slučajno padnu joj na glavu neke žute kaplje (kakve su to kaplje bile, ostavljam mehanicama na rasuždenije), i budući da je, kao što smo opomenuli, imala crvenu kosu, pretvori se ovaj

magarac jest samo idealni magarac, premda gdikoji sa svom silom duše dokazivati pašte se da su u Buridana uši bile veće nežel’ obično kod ljudi.

Ako su njegove noge odnositelno i kratke bile, i pri tom na podobije levče ustrojene, to su one opet tako bile zamašne da su ostalu mašinu bez truda nosile, s

Ako su njegove noge odnositelno i kratke bile, i pri tom na podobije levče ustrojene, to su one opet tako bile zamašne da su ostalu mašinu bez truda nosile, s jednim samo izjatijem ako ne bi pao, jer u ovom slučaju više bi

Ruke su mu bile jedine od sviju členova na koje je mati priroda svoju blagodat izlila, jer su mu ove do sniže kolena komotno dostizaval

I budući da su mu jabučice na obrazu od nature uzdignute bile, a iz tog uzroka usta raširena i brada skupljena, to je naravno sledstvo da su njegove po sebi malene oči izdavale kao

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

sam ga sumorna i brižna; čelo mu je bilo mutno, a oči — one oči kojima je on tako duboko ponirao u dušu čovekovu — bile su pune nekog čudnog izraza bola i prekora.

Jedina stvar koja me je u to doba naročito nervirala, to su bile porodične konferencije, koje su redovno održavane oko moje kolevke.

Međutim, nisam imao mnogo razloga da budem toliko ponosan na te pantalone koje su mi navukli. To su bile pantalone moga starijega brata, na kojima je bila ispisana cela njegova kratka ali burna biografija.

No sve su to bile moje zabave manjega značaja, one širega značaja razvijale su se napolju, van sobe. Tamo je mene očekivala uvek čitava

sednice bilo pitanje da celokupna vlada preskoči plot Miloša pekara i da mu iz bašte pokrade trešnje, koje su već bile zrele, rumene i tako sočne da bi primamile i svaku drugu vladu, — David Mešulam iznese jedan slučaj međunarodnoga

“ Ja se nisam slagao sa takvim roditeljskim mišljenjem, a nisu bile istog mišljenja sa njima ni moje tetke, koje su me branile — naročito ona što je uvrtila u glavu da ja ličim na nju — i

— izgleda da su bile proročke reči vračarine, koje su se sve odista i obistinile u mome životu. — Biće bogat, te će mu se prelivati; biće

— Biće bogat, te će mu se prelivati; biće srećan, te će mu ceo svet zavideti, — izgleda da su bile proročke reči vračarine, koje se nisu obistinile u mome životu.

drži makaze da odseče dužinu veka, moja najmlađa tetka, bila je kadra i inače skratiti čoveku vek, te su joj makaze bile sasvim izlišno oruđe.

Borbe su bile očajne, bivalo je i ranjenih, bivalo je i mrtvih, koji su usput ostajali; ali mi ostali, koje je nekako mimoišlo

Pa zar to nije, molim vas, bes kad se ne prostiremo prema svome guberu? Te su protine misli bile u stvari vrlo utešne za mene, ali mi pred profesorom nisu mogle ništa pomoći.

, pa bile te reči u sredini ili na kraju rečenice. Ili, ako hoćete, znak pitanja u životu možete staviti svud gde vam je volja i,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ovako ću preko prve ograde u noć. Neki pas lanu. Ordonans nešto proprmlja, kao da opsova. Kuće su bile zatvorene, nigde svetle iskre, kao da je ceo svet zamro. Samo mi, kao utvare, provlačimo se pokraj plotova.

Tek tada trgovac mahnu glavom dečaku da iznese šećer pred radnju. MOJA, PETA BATERIJA Ulice su bile zakrčene pešadijom, artiljerijom, kolima. Svi su išli u jednom pravcu. Pristizale su trupe i sa bugarske granice.

Mrtve su to stvari, zaista, ali podstaknute ljudskom snagom, one su bile simbol vojničkog dostojanstva. A u modernom ratu vojska bez oružja i materijala je gomila, koju i naoružana slabačka

Mi produžismo put, sve pokraj nekih utrnulih njiva, malih i jadnih. A i kuće su bile kao ptičja gnezda. Nekome pade na pamet da zatražimo hleba, jer ako i imaju, taman mogu da pothrane nas

Na konjima letnji potkov... Morali smo ih ispregnuti, pa su se onda ljudi upregli. Na dugačkim konopcima bile su napravljene zamke, kroz koje su ljudi provlačili ruke, i bili zapregnuti kao konji. Vuklo je dvadeset vojnika.

Još dva puta se prevrnu i u podnožju se jedva pridiže. Tako, preturajući ih, prevedosmo naše konje. Noge su im bile ranjave. Usled prevrtanja puklo je sedlo na konju poručnika Protića. Protić se podbočio rukama i posmatra tužno.

Vojnici su ustajali rano, jer su na to navikli. Senjali su i čuvali konje, jer su te životinje i njima bile potrebne. U varoš nisu odlazili, jer nisu imali para.

Neki su pokušavali da nalože vatre, da bi se zagrejali. Ali grane su bile vlažne od kiše, a iz drveta se istezao modrikasto žućkast dim, koji nas je gušio. Ljudi su drhtali.

Dođe mi da mu obavijem ruke oko vrata. Išao sam peške. U jednoj šumici pored puta ležao je vojnik. Oči su njegove bile mutne, a grudi su se sa naporom nadimale. Ostavili su ga tu, na miru da umre... Malo dalje ležao je iznemogao konj...

šta ćete. Više komande su pristale na ovakvo rešenje. Možda su i one bile prinuđene — govorio je ozlojeđen potpukovnik Petar, obuhvatajući usnama svoje crne brkove.

Nosići im pomodreli od zime. Svi su nosili na glavi neke stare šajkače, sigurno od pomrlih vojnika, da su im uši bile poklopljene. Jedni su imali poderane kaputiće, drugi vojničke koporane, i šake im se nisu videle.

Tamo iza onih planina nalazilo se njihovo ognjište. Sve one misli, koje su usled teških i dugih napora bile zamrle, vaskrsavale su postepeno pred ovim plavim nebom koje je lebdelo nad njihovom domovinom.

Petrović, Rastko - PESME

Pod vrbama je pisao pesme, Kraj voda je sanjao devojke; Zažarene mu bile jagodice grozničave Na pomisao: da jedne malene dojke Nikada dodirnuti ne sme, Pod vrbama tek zelenim, na obalama Save.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Sedefna ruža polako poče da zaboravlja Gornji svet. Čak su je i priče ribe zamarale. Bile su to stalno iste priče! Riba je u njima postajala sve značajnija, a Gornji svet sve beznačajniji i bleđi.

Kako su bele i ledene bile krošnje drveća! Kako su se, pritisnute snegom, sagibale do zemlje! Ali, u mraviljaku je bilo toplo, a u jajašcima su

Šta? Nije mogla da odredi: bile su to, u početku, nekakve gukice koje su mirovale izvesno vreme. »Možda je to neko odstupanje u razvoju?

Koji je još mrav leteo? A, ipak! Krilati Belko sve brže se dizao u visinu. Kako su malene sada bile krošnje drveća, još manji i beznačajniji mravinjak!

Zar nije samo nekolicinu dao skratiti za glavu u toku čitave svoje vladavine? Kao da su to i bile nekakve glave! Puno klasje sagiba se ka zemlji! Ovo su bili prazni klasovi: dizali su se previsoko.

Naročito su noći bile užasne. Donosile su snove koje nikakvom naredbom nisi mogao ukinuti. Bili su to uvek isti, mučni snovi u kojima su se

Jer za svaki obed Carica je morala obući novu haljinu, što je i razumljivo: kakva bi ona bila Carica ako bi na njoj bile jedne te iste krpe? Podanici su se sve brže navikavali na noćni život.

Ah, kako je slatko spavao Car! Kako su slatko spavali Carevi doglavnici! Jedino su švalje bile budne po svu noć. Zelena i plava svila blještala je na Carevim doglavnicima, s izuzetkom Prvog i najglavnijeg Carevog

Staze su mu se pod nogama ugibale, a glave podanika bile savijene do zemlje. Klasovi puni mudrosti, ah, kako je srećan bio Car!

Klasovi puni mudrosti, ah, kako je srećan bio Car! Sada su mu i noći bile mirne: užasni snovi nisu stizali ni do kapije dvorca. Bližio se dan Velike Svetkovine.

Je li potrebno znati šta se svetkuje? Slavlja su slavlja! Kitio se dvorac, ukrašavale ulice. Čak su i prezrene zvezde bile pozvane da uveličaju slavlje. Šta tek da se kaže za Careve drugih zemalja?

— Tanak i uspravan kao vrbova grana stajao je mladić i gledao u devojku. Plamene i žestoke su mu bile oči, oštra i hitra reč. Ljudi su ga s nežnošću posmatrali. Zlatokosa se trže i zadrhta.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Svoje muke u domaćoj feudalnoj državi (pre Đurđa Brankovića) ona je već, uglavnom, bila zaboravila; uostalom, te muke bile su neuporedivo manje nego one pod Turcima.

Od njih određeniju istorijsku podlogu imaju samo dve-tri, ali i sve ostale — ma koliko bile ispunjene događajima nepoznatim istoriji — verno odražavaju stanje našega naroda pre i za vreme turske vladavine.

Turci su bili u zemlji, njihove snage su bile neizmerne, za dugo vreme na promenu toga stanja nije se moglo ni misliti.

Nekolike naredne godine bile su ispunjene sitnijim čarkama. Od 1653. Ao kraja kandijskog rata odigrale su se mnoge žestoke borbe: kod Knina,

Nekad bi na balčak đorde izrezali oko kao amajliju protiv uroka od zlih očiju; zenice tih očiju ponekad su bile dragi kamenovi“. Pesme o uskocima, kao i pesme o hajducima, u stvari su „hronika u stihu“.

TEORIJE O FEUDALNOM POREKLU JUNAČKE EPIKE Naše epske pesme, otkako ih je Vuk na svet izdao, bile su predmet širokog interesovanja: prevođene su na razne jezike, tumačene su od predstavnika raznih škola i teorija

A to što su pesme bile o junacima nimalo ne određuje tvorca. Svaka junačka poezija govori o junacima, podvizima, ratovima — kako ona za vreme

su pripadali prošlosti, bili su statični i konzervativni, k njima se nije moglo vratiti zato što su u savremenosti već bile klice budućnosti koja je imala da uništi sadašnjost“.

društvu, kad su istaknutu ulogu igrali „vrhovni i niži vojni zapovjednici“, junačke pesme su „velikim dijelom bile pjesme uz njih i u njihovu slavu“ (nije jasno da li uz njih znači i od njih); 2) kad se vojna „aristokratija, malo po

Al' je Marko milostiv na boga, a žalostiv na srcu junačkom: pusti vilu u planinu živu. Bile bere po Miroču vila, bilje bere, često se odaziva: „Sad ću doći, bogom pobratime!

Nitko prvi njega ne ugleda, ugleda ga vijerna ljubovca s bile kule na srčali-pendžer. Kako viđe, pozna gospodara i pod njime od megdana ždrala, pa potrča niz visoku kulu, pa potrča,

Nema kmeta ni dobra junaka ja koji će tome kmetovati, el su bile ruke ufatili, i zadali božu vjeru tvrdu da mu dara nitko ne dijeli, no još Ivan da ga podaruje.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Ne, ne, ni taj neću! Nečim sličnim vijali su me oko crkve kad sam skidao vrapčija gnijezda. Sve su mi noge bile modre. Odlučio se najzad za jednu potpuno suvu mladicu.

mahnuo patrljkom svog štapa kao nekom sabljom i odbio da izvrši naređenje: — Poljari ne vežu djevojaka, pa makar to bile i hajdučice!

Bilo ih je čak i od izdubena krompira, ali te se već nisu dale popraviti. Nisu bile čak ni za jelo, jer krompir, tako pečen od pušenja, strašno je zaudarao na duvan.

Jedna od najkrvavijih organizacija domaćih izdajnika bile su takozvane „ustaše“, gomile nasilnika i palikuća, odgajane i naoružane od strane njemačkih i talijanskih fašista.

Ja sam pozvan da čuvam selo i sve seosko dobro pa ma kakve štetočine bile u pitanju. Odmah me primite u svoje dobrovoljce. Gdje li je samo taj vaš komandant Jovanče?

Nisu bili baš bogzna kako lijepi, ali se u dugoj niskoj baraci ipak sasvim dobro vid jelo. Duž zidova kolibe bile su povješane slike raznoraznih životinja.

Nabrojaše četiri duboke jame od bombi. Mnoge grane okolnog drveća bile su polomljene, jedno drvo upola iščupano iz korijena. Na staroj bukvi bijelile su se brazgotine od gelera.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Bojim se s ustima; nije bilo za svašto i svakad božije hvale u mojih usti, negoli moje su besede bile šala, laža, laskanje svetsko, ukor, pokor, prekor, šega i smeh.

gradinske, kako su bistre išle iz očiju suze njene, ne tako krasne biše razlikih ptica pesme, kako što su prepodobne bile sladoglasne do Boga s jaokom velikim molitve; niti toliko visoko rastu drva, kako no njena duša, ka finiks i visoki

Kad izvukoše mrežu s ribom, sto i pedeset i tri teke velikih riba bijaše — morune, što li su bile. I za čudo božije, stara mrežetina nigde se ne razvuče, nit se gde prokinu.

A i lađari radi neki put zla slučaja na vodi, da ne više smeli bi voziti se, to bi nam lađe više niupošto bile, te od sviju strana zlom bi propali. Tako je u svakom zanatu.

što i vrsne čije zemljane polate suproć nebesnih, ako bi baš sve cele sa suha zlata s bisera i draga kamenja sagrađene bile?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I kad su služile i dvorile čorbadži-Zamfira, nisu smatrane bile za sluškinje — kao što je to običaj tamo na hladnom i bezdušnom Zapadu — nego kao nešto svoje, kao rod u kući

odatle, okrepljen i veseo, vraćao i otvarao dućan, i bio vrlo razgovoran i predusretljiv s mušterijama, koje su većinom bile mlâde i devojke seljanke, tako pohlepne na minđuše, prstenje i manistre.

Sve su to bile lepe prilike za Manču. Priznaje to Jevda i kaže da će govoriti Manči, sinu svom. — Da zboriš, Jevdo, — reče joj tetka

zbog toga što se to, nađavola, desilo u prusustvu pet ženâ (računajući tu i Doku) od kojih su dve — Taska i doka — bile savršenije i, po tome, i strašnije za rasprostiranje uznemirujućih (i istinitih i lažnih) glasova nego neki list koji

Čak i one dve poslovice, koje su već davno bile zaboravljene, sad su oživele, upotrebljavale se i počele opet cirkulirati.

Bio je samo noćni stražar, pa i on je daleko bio; šta je on mogao čuti? Ništa. A Zona i Vaska bile su tu, ali one neće smeti nikome kazati. A sačuvaj bože da je još ko tu bio!

Prekrsti se i zahvali bogu što je sve to samo san bio. No, samo bi mu to još trebalo da su one bile sinoć tu!... bi mu bruka sve do Kuršumlije, Ristovca i Sukova.

Sve što je doka spomenula nisu bile zgodne za ovo čudno, a pomalo i opasno preduzeće, jer ili je bila plašljiva, ili brbljiva, ili zaljubljena u Manu, ša će