Jakšić, Đura - PROZA
! On nema roda, on je uvela, pogažena biljka, igračka vetrova, suva prostirka kaljavim đonovima, pa mu je i ono milost kad ga neki siromašak za ogrev upotrebi;
Afrika
Ona je izlivena u jednom jedinom mahu i uglačana čvrstim vazduhom i horizontima. To je živa bronza koja raste kao biljka i kao zver već četrnaest godina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prežde. Sad ih više nema. Nego smatra da čelovjek treba da živi besmisleno, kao i životinja, zver, biljka. U blagopolučnom zdravlju, pustivši da se, njime, jutra i večeri, događaji, i vreme, igraju, kao što se oblaci, oko
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U bočnim dolinama, naročito u onima prema Crnoj Gori, su najvećim delom arbanaška sela. Jedna kulturna biljka, koja je gotovo nepoznata na Kosovu, konoplja, obrađuje se u ovoj dolini.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“ Još iz antike je poznato verovanje da mandragora može magijski da izazove ljubav, ali, istovremeno, ova biljka ima moć i da nerotkinju učini trudnom.
zbog vradžbina podmetnutih na svadbi, da bi sa sebe skinuli ove čini, kupaju se u vodi u kojoj se nalazi raskovnik, biljka poznata po tome što može da rasturi, raskuje mađije.
⁸³ Imena Neven, Nevenka takođe su zaštitna s obzirom da biljka neven štiti od demona. U ovu grupu spadaju i imena: Braneta, Braniš, Branivoj itd.
¹⁴⁴ Ruta, biljka sa jakom apotropajskom snagom, takođe se veoma mnogo koristi kao zaštita od opasnog dejstva veštica. Narod smatra da
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
sleti, kuda zaljubljeni ne dolaze da sakriju od ljudi svoje milošte, kud put nanosi samo gavrane, gde je šimšir jedina biljka.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ne žalim više nikoga. Ne žalim više ništa. Živim samo svojim ćelijicama, samo ćelijicama. Kao biljka. Munja koja suvo ošinu nebo pokaza odjednom sve obale jezera do najvećih preciznosti.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
vojka: voćka; 2. biljka u loncima ili saksijama; ovde: igra rečima vojnica - 1. vojna, vojska; 2. vrsta poreza koju plaćaju muškarci
onaj koji sa konjima i kolima prevozi robu uz nagradu kita i svatovi kićeni svatovi kićen - lep, krasan kobilje - biljka iz porodice trava koja ima u klasovima vrlo dugačko perasto osje (Stipa i S.
roba koja se prodaje; 4. novac, zarada od prodate robe; 5. pazarni dan pelin = pelen 1. biljka iz porodice glavočika, jakog mirisa i gorkog ukusa, koja se upotrebljava u medicini (Artemisia absinthium); 2.
nad nekoliko vojnika u turskoj vojsci, vodnik čelebija - mlad gospodin; titula mladića plemićkog roda čemerika - biljka iz porodice ljiljana čiji je koren vrlo gorak i otrovan (Veratrum) Džaba - na poklon, na čast, prosto ti bilo džemli
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
STIDAK Ova biljka ima bijel cvijet, u srijedi malo crven. Srblji pripovijedaju da je ono crveno od prije veće bilo, pa sad svaki dan biva
čuvena sa svoga poštenja („Tvrde vjere kao Brajići“) brašnjenica — jelo što se nosi na put brzatak — brzak broć — biljka sa žutim cvetom; upotrebljava se i za bojenje — i kao zaštitno sredstvo od vampira bulumać (č) — jelo od pšeničnog
— turska zakletva: „tako mi gospoda boga“ varka — zadnji deo ribe oko repa vedhe — stare vejka (veja) — grana (biljka) vele — mnogo veseljak — badnjak net — već većil — zastupnik; savetnik; dostojanstvenik vjedogonja [jedogonja;
-baa — bunar; studenac uborak — mera (mali sud) za žito uvjela — ujela užditi — upaliti uzludobar — čuvarkuća (biljka) uzma — oduzetost, ukočenost (paraliza) ulište — pčelanik umar — dimnjak upisan — naslikan urok — moć očiju da se
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Cela soba bila je puna njegova sjaja i mirisa, ali majka nije više ništa pitala. Videla je da biljka veseli devojčicu i spokojnije je odlazila na posao. »Hoće li se ikada rasprsnuti?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
male, jadni sirotani, Prošli su me davno moji lepi dani Uvelo je cveće, odbeg'o me maj; A na duši osta, k'o skrhana biljka, Il' ko tužan miris uvela bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj. XL II PONOĆ Ponoć je, U crnom plaštu nema boginja.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tu saopšti ovo svoje stručno mišljenje: „Kod Antikire raste lekovita jedna biljka; njen koren, razdrobljen i metnut u nos, izaziva jako kijanje, pa tim osvežava i leči svaki iznemogli ili oboleli mozak.
Svaki živi stvor mora se boriti za svoj opstanak, životinja protiv životinje, biljka protiv biljke, a samo sposobni pobeđuju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ono je zastalo zadihano, podignute glave, i njihovi su se pogledi susreli. Ona je vitka, sveža, i kao biljka sočna. Ona je ljupka, i sunčani zraci trepere u dubini njenih zenica kao dve zvezde.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
bođiduša — bog i duša borije — truba bošča — veliki rubac brbati — tražiti rukama pipajući bređa — trudna broć — biljka od čijeg se korena pravi crvena boja brčak — šuštanje vode, talasić bujrum — izvolite vagan — žitna mera; čanak
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I novozavetni ljiljan, simbolički prenosilac blage vesti da je Hristos začet, u isti mah je samo biljka izrasla iz zemljine utrobe, ali je reže žrtveni nož.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A kad bi joj rekao, / da sad, / od njenog strasnog osmeha, / dobija jedna crvena biljka, / na ostrvu Cejlonu, / snage da se otvori, / ona bi se zagledala u daljinu”.
Miljković, Branko - PESME
odbrane, Zaliha snage spremna ako živi klonu I to je odbrana zemlje Velika reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namučeno zrno misli cvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje
I oplođen prahom mutni cvet objavi Pomeranje porekla, dan veći od nade. Biljka te misli; moj um se iseli Smelo u cvet koji ironično gleda Lobanju praznu.
menjaju nedelju za ponedeljak IV Dva sveta je izmišljaju: podzemni i onaj čiji je dan imitacija nevidljivog sunca Biljka sa korenom izvan ovog sveta Otvara vetar i ulazi u prazno ne kucajući Prodre kroz materiju i takne beskraj njen
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ona je izlivena u jednom jedinom mahu i uglačana čvrstim vazduhom i horizontima. To je živa bronza koja raste kao biljka i kao zver već četrnaest godina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Gentіana verna. Gentіana verna... Gentіana... Narod je naziva: zaspanka. Nežna biljka koja ima zatvorenoplav cvet... Raste samoniklo ovde, među mrtvima, kada se već ljudi nisu setili da im okite grobove...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VLADIKA: U zemlji, sine, Gde retka biljka bratske ljubavi, Umilnog cvetka miris nebeski, Željnome čulu smrtnog čoveka Na meki krili sloge donosi — Još dublje
ŠULOVIĆ: Suha je biljka to, Zgažena — Snažnoga stabla samo pepeo, Pa čeka mirno da ga razveje Vetrića slabog nestašna ćud. — O!
Jakšić, Đura - PESME
Prošli su me davno moji lepi dani — Uvelo je cveće, odbegô me maj; A na duši osta, kô skrhana biljka, Il’ kô tužan miris uvelog bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj. Na Liparu 1866. PONOĆ ...Ponoć je.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Sâm ja. Tople poniru reke. Mirišu na ljiljane što precvetali lane. Sama zgažena biljka zlatan otvara cvet iz ožiljka. Šta li se njima snilo, pa teku nasmehnute u tamni dol? Sâm ja.
Sâm ja. Nastajem čudno iz ovog nestajanja, snom te dublje me sve budi. Sama zgažena biljka zlatan otvara cvet iz ožiljka. BILjKAMA Vliži se. Zlatna odora na njoj. Smrću pozlati.
IV I znam, Veliko, mukom jedno, tu kuca srce. Uvoru gde izviralo, klici utaman biljka, tvrdom neznanja zrnu, gde se znalo. V I znam, Veliko, tamom jedno, rođaju zahodi sunce.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda. »Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što
U pripovetki »Sunčareva majka« (Vuk, № 66) devojka se rodila iz b. Pošto b. na ovaj način može biti senovita biljka, razumljivo je što je našao primenu i u vračanjima za dočaravanje ljudske plodnosti.
V. i Šulek i ZNŽOJS, 14, 77. Biljka sa spasonosnom magičnom snagom. Njome se kite dodole (SEZ, 17, 183; Karadžić, 3, 1901, 203 id), i njene grančice potapaju
, 373). Smatra se kao Orakelpflanze <= biljka za gatanje>. Žene ga uoči Vidovdana beru i meću pod jastuk, i šta te večeri sanjaju, to će im se desiti (GZM, 6, 1894,
(jer se od potkovice, i od metala uopšte, a naročito gvožđa, plaše demoni: otuda, na primer, propis da se lekovita biljka ne sme vaditi iz zemlje nožem, da ne bi demon, koji je u biljci, pobegao).
ispiraju se usta, kad bole desni (SEZ, 14, 228). ZDRAVAC Storchѕchnabel (geranіum macrorrhіzum). Zdravac. Z. je biljka koja simvolizira i dočarava zdravlje i napredak, i ima u sebi apotropajsku moć. Naročitu supranormalnu snagu ima z.
JASENAK Dіptam (dіctamnuѕ albuѕ). Jasenak, jasenac, jasenjak (Sofrić, 126). U srpskom narodu ima ova biljka izvanredan ugled.
Bere se, uoči Đurđevdana (ponekad i pre sunca na Duhove, ili na Cveti), kao »lekovita« biljka, i njime se kite prozori i vrata (Karadžić, 1, 1899, 272; Z, 1901, 121; SEZ, 7, 103; 14, 58; 19, 53; ZNŽOJS, 19, 168).
poznata je i drugim nekim ie ‹= indoevropskim› narodima, a poreklom je svakako iz skitskog istoka (otkuda je došla i biljka, v. Schrader, Reallex., ѕ. v.).
Schrader, Reallex., ѕ. v.). Retko je koja biljka toliko izložena uticajima zlih demona, i, s druge strane, retko je koja biljka toliko puna naročite snage kao k.
, ѕ. v.). Retko je koja biljka toliko izložena uticajima zlih demona, i, s druge strane, retko je koja biljka toliko puna naročite snage kao k. (pri čemu se ne sme zaboraviti da je, u Istočnoj Evropi, seme od k.
K. se pokatkad upotrebljuje kao Lebenѕrute ‹= šibljika života›, i uopšte kao biljka sa magičnom silom. U okolini Ključa (Bosna) na Đurđevdan njome šibaju malu decu (GZM, b, 1894, 375), ili se odrasli
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad stane kraj fikusa, i ona je biljka koja se boji da bude pomaknuta sa svoga mesta. Naravno da je sve to znala palanka.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Daleko je Breg Svetlosti... IZGUBLjENI KLjUČ Oko dečakovog doma rastao je samo pesak. Jedva bi koja bodljikava biljka uspela da pusti koren i donese nekakav jadan cvet ili plod. Na Peščari se nisu zaustavljali ni ljudi, ni oblaci.
Šantić, Aleksa - PESME
'' 1907. PRED MODELOM Hoću li tebe svojim skromnim kistom, O divna ženo, naslikati moći? Kô žedna biljka što mre u samoći, Za tobom i ja ginem žeđu istom.