Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U slovnu slavu jasnite se, frule. Da boju drže title, ligature, ornament biljni, zverinje figure; da Slovu bude leka i tinkture od zrelog ulja, jeseni kad trule.
) U jutru sveta devojči se Sreda: s nagote bele kao da se spreda u toploj vlazi čednog prapočetka. II Vilenjak biljni jasne se sa duda: Četinar ja sam, listopadan, srmen, iz lipe brojim jasikova čuda po danu tek sam usred noći crven;
Vilenjak biljni jasne se sa duda: Kad skoli srh me, šume kad zahuje, u tihost stočim hlòrofil s oluje; i krenuv gorjem, ili bilo
Vilenjak biljni jasne se sa duda. III Zatrubi zlokob s ruba pamtiveka. Kad um se smrači, jedno zrno zobi u trenut može kuću i
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
A podmorski biljni svet igra ulogu od najvećeg značaja i za animalni život u okeanu. Mikroskopski delići biljaka hrana su sićušnim bićima:
biljke tu bi bile priključene onima što se na tome prostoru vekovima skupljaju, slažu i prepletaju, obrazujući jedan biljni pokrivač koji izdalje vara oko dajući izgled livade.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Na rastanku: miris žila me oblači I zelena ruka tetoši i draga. Ja silazim, biljni svete, sa tvog praga. Ali: kad se opet trujno oko smrači Na porugu svetu u trave ću leći Pa bilo to živinski,
Miljković, Branko - PESME
Otvori put u reči, u riznicu golje. Oko zahodi sa suncem, ne srce. Osvanu Varka, rekavši: hajdemo u polje! Biljni sezame otvori obzorje Za sve koji su se rodili prerano; Nek uđu u tuđe srce ako su otvorili svoje, Putnici vrlim li
kroz materiju i takne beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Zelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična
oko mene a dan ne stvaraš Ne znaju kuće gde odoše ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice i nastave život
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
V. ima i svoje praznike. To je opšti biljni praznik, Biljani petak (cf. npr. Karadžić, 3, 1901, 121) i Đurđevdan; to je Spasovdan; i to je, pre svega, Lazareva
Ima još jedna biljka — ili, bolje reći, jedan biljni supstrat — koja nam može osigurati večiti život — to je jedna na prvi pogled tako obična stvar kakvo je seme od beloga