Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
000, pa opet skine Grbović sa Birčanina deseti groš te ponese na svoju knežinu, jerbo je opet u njegovoj knežini bolja zemlja nego u birčanskoj.
i odrede im dan, da svaki muselim svoga kneza pogubi; a Fočić Memed-aga, ne mogavši se pouzdati da će moga oca i Birčanina drugi ko moći pogubiti, naumi sam toga radi izaći u Valjevo.
No kako dođu i sjašu u Va-. ljevu, odma Fočić sva tri metne u aps (kneza Aleksu, kneza Iliju Birčanina i Milovana Grbovića) i svima metne sindžir na vrat i obe ruke zajedno u jedno gvožđe, štono se zove lisica, koje je
nekoliko kmetova otrče u Valjevo, i zajedno sa starim Turcima Valjevcima — jerbo su svi valjevski Turci moga oca i Birčanina uvažavali i pazili — dođu Fočića moliti da pusti knezove.
” Ja pričekam, on mi kaza da Turci posekoše knezove. To je ovako bilo: Turci svežu moga oca i Birčanina, a Milovana Grbovića puste.
Odma ja odatle pošljem Živana iz Kutešice u Suvodanje Miliću Kediću (koga je Fočić oknežio, i koji je takođe kod Birčanina bio buljubaša), i pišem mu da kupi čete da tučemo Poreč-Aliju u Valjevu, a tako sam isto i knezu Nikoli Grboviću pisao.
No idi ti, dušo, traži brašna, ja ću ovu pasju vjeru čuvati i ceniti kao i oni što su moga Aleksu i Birčanina cenili”. Te noći, kad smo se tukli na Valjevu, vidili smo s brda svo nebo crveno na Rudniku koji je Karađorđe i Janko
rata bili oficiri, kaplari i soldati, a pri tom i najbolje kaluđere i popove da iseku, i već moga oca kneza Aleksu, Birčanina, ̓Adži-Rufima i druge po pašaluku isekoše koga mogoše u̓vatiti.
Mi kažemo po redu kakvi smo od dahija zulum podnosili, i najposle isekoše naše knezove, kao: Aleksu, Birčanina, Stanoja, Petra iz Ćuprije, Hadži-Ruvima — i pobrojimo sve druge, koje smo onda dobro znali, i đadija̓u da sve glavne