Jakšić, Đura - PROZA
— Dobro, dobro, — veli uča, a brk mu se smeši, — to će bit’ od one vaše prepečenice, ha?... Pa, sinko, kako na domu? Je l’ ti otac ozdravio, ili je još u vrućici?...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Vezir skazal, i To gromko i jarostno: nemožno jeto bit, ni jedan kralj u našega cara zemlju mješati sja ne budet; jest — skazal — u našego sultana vjernih musloman, kotori
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
onako, po naški... s fronclama, što kažu, ako ne bi zamerili štogođ? — zapita Sever. — O, zdrage volje! Ih bit’ si; molim vas!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Na putu prah razveja vetar, aki neku zavesu. Telo dšeri moje male, prvoroždene, sie v minutu može bit razbolesja?...” Ne pade mu ni na um da pomisli da ga žena, kod kuće, vara.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Grudi se smatra da „ne valja dopustiti da veliko čeljade ljubi iza vrata dijete koje još nije počelo govoriti, jer neće bit sretno“. U Lužnici i Nišavi smatraju da malo dete ne valja ljubiti za vrat, „da ne bude ljuto (srdito)“.
6144) — Nekome i olovo plivje, a nekome i slama tone. (U Crnoj Gori) (Vuk, br. 3413) — Što mora biti, bit će. (Vuk, br. 6310) Nasleđe i sredina — Ako će kurjače i među ljudima odrasti, opet će kurjak biti. (LMS, 1858, knj.
„Što mora biti, bit će“, „Daj mi sreću, pa me stavi i u vreću“, „Čovek od svoje sudbine ne može uteći, ma kako i ma koliko se trudio“ itd.
određen sudbinom, te da se vaspitanjem teško može izmeniti (Nije kome je rečeno, već kome je suđeno; Što mora biti, bit će).
čto možet izmenitь: Nije kome je rečeno, već kome je suđeno (Ne to, čto skazano, a to čto suždeno); Šta mora biti, bit će (Čemu bыtь, togo ne minovatь).
Matavulj, Simo - USKOK
Pa dâko se bog smiluje i na Srblje da dođu do svoga, a oni će vazda bit’ pregaoci, kad ustreba, iako je zlô sjeme među njima! — Zlô, vaistinu! — potvrdi njeguški knez.
Radičević, Branko - PESME
Poznade ga, kliknu Radivoje: „Jao Cveto, jao sunce moje! Kad ne možeš bit na srcu mome, Ta ne dam te, bogme, ni drugome.
Iz lica njemu videti se more Da nešto oće, što sad bit ne more, I srce njemu ražali se jako, Jer misli veće da je vreme jako, Pa s' onda ita na dušeka meka, Od misli
Sve istopi se, tek i je iljada Ma sve je, brate, ona krvca mlada, A krvca mlada, ona krvca vrela, Za pravdu uvek bit se započela.
“ Tu g' ogrli, pa poljubi. 68. „Oh moj Bože, dragi Bože, Sad ste moji, sad ste moji! Al' kad mislim što bit može, Srce mi se jadno boji: Ta slatko je, zdravo slatko, Sve se bojim, biće kratko. 69.
Za njom gleda, oh moj Bože, Uzaman je, bit ne može — Zato da mu bol odlane, Zato da je jadnu mane? Nju, sve koja zaboravi, Oca, majku što ostavi, Ne zapita:
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta li će tek sjutra bit kad taj čvrsto uzme dizgine u ruke? Seljačak šmrcnu i nastavi pomalo sanjalački: — Nema te bune i ustanka što se nije
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Ljubov čistu nećemo gasiti, Nit’ jestestva zakone gaziti. Blago nama, mi ćemo bit’ majke I rađati CESARU junake. Za sav rod naš mi ćemo g’ moliti, Sa suzami NjEMU govoriti.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čim dođe u sobu, odmah reče ženi: — Ovdje ima krštena duša! Ona mu reče: — Nema! On opet reče: — Mora bit, kaži gdje je. Ona mu onda reče: — Došla su tri momka da traže rada. On joj reče: — Hajde ih dovedi ovamo.
Pošto se smrče, Grbo skoči u vodu i dođe do ponoći do konja. Odmah potegnu konja za dizgine, jer je znao šta će bit. Konj se prodere što je više mogao, a Grbo odmah pod konja u vodu.
— pa jami za sjekiru i nekoliko nasiječe, onda reče Grbi: — Ja mislim da će bit dosta. — I ja mislim, — reče Grbo.
— Nemoj, moj sinko, poda me ložiti! — stane ga moliti pop. — O-o-o, ne boj se, neće ti bit' zima! — odgovori vojnik i otklopi kotô pod kojim bijaše malo više žeravi.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ ROGAN To ne može bit istina, Draško, nego su ti oči zamaštali. VOJVODA DRAŠKO Ne znam ništa, no sam ih gledao; i sam mislim da je
Nego kažuj, al' ćeš pod gomilu; ne varaj se, drugo bit ne može! BABA (drhtećim glasom kažuje) Kad se spravljah iz Bara ovamo, dok evo ti jednoga kavaza đê od paše za mene
Što je čovjek, a mora bit čovjek! Tvarca jedna te je zemlja vara, a za njega, vidi, nije zemlja. Je li javje od sna smućenije?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gde je čija kuća, tu i sredina sveta. — Svet je najbolja škola. — Bi i ne bi: to smo mi; bit’ i ne bit’: to je svit. — Mi starimo, svet se podmlađuje. — Na mlađima svet ostaje.
— Gde je čija kuća, tu i sredina sveta. — Svet je najbolja škola. — Bi i ne bi: to smo mi; bit’ i ne bit’: to je svit. — Mi starimo, svet se podmlađuje. — Na mlađima svet ostaje.
— Što mora biti, biti će. — Što rijeka donosi, rijeka odnosi. — Teć’ će voda kud je tekla. — Ele bi, ele će bit’ otkle i dokle bude svit. — I dalje će sunce grejati. O BOGU — Bog ne plaća svake subote.
Lako ti je trošit’ bogatome I jačemu bit’ se s nejačijem. Lasno, ti je agi begovati, Mladim momcim’ igru zametati!
kruha, možemo se svi ishraniti i preko petka i subote, makar i mrsili; donela je pečenog brava trogodnjaka, a može bit je i stariji. Evo, pogledajte samo ove kljove (zube)!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ajme! ajme! u-ju! jo!... Stipane, Stipane, nemoj dite!... — Ne bojte se, vratre, ništa bit neće — reče Kljako propirujući glavnju. — Nen bonjimo sen min ti’ prinkovođana, tin onružani denlija! — veli Šunda.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ „Dva vojvode sv'jetlijeh polkovah! Ja sam - kaže - sam po sebe bio, bit po sebe već ništa ne može, jer je protiv zakona prirode, koja pečat moj na lice nosi.
Evo Adam, evo Noelopan, evo Razec i evo Askela: od njihova nesretnjega lika otpadnika neba pozdravljaju, kunu mu se bit družina vjerna, samo svoju riječ da održi - da ih kruni samodržavijem po nad jednim, ka je reka, mirom.
jedan - kaže - postaviti nedaleko od mračnoga ada rad vremenog teškog zatočenja Adamova i njegova lika; šar će ovaj bit sastavljen mali od haosa i mračne prašine, stihije ću na njem poumjerit, a vremenu nepostojnost dati.
Njihovo će kratko zatočenje bit im tužno nepostojnoj duši: sa plačem će na zemlju padati, sa plačem će na zemlji živiti, sa plačem se u vječnost
će duševna tablica s obje strane biti načertana s dva sasvijem protivna zakona: na jednu će zakon pravde blage bit u svete načertan linije, na drugu će prevlasnika njina zla svakoga crnjat se zakoni - adski spomen sveze sa Satanom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Kad je babo ono proletos sij’o, ispao mu iz nedara! — A ja! E pa, more bit’, more bit’, — popušta Iketa — samo zakuni se na to, pa nek ti je alal!
— Kad je babo ono proletos sij’o, ispao mu iz nedara! — A ja! E pa, more bit’, more bit’, — popušta Iketa — samo zakuni se na to, pa nek ti je alal!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I da to, štoviše, i jest njena prava bit, da u tom i jest prava moć muzike, i njena prava vrijednost. Iz te moje preosjetljivosti za muziku (ili, tačnije, za
Sa sela je, negdje iz okolice. Pozvali su je zbog smrtnog slučaja u porodici. Zamišljam, poslije sahrane bit će vjerovatno podušje.
A ona će se za svoj dio boriti kao lavica, i bit će natezanja i kavge i nadvikivanja, kao što to već biva. Zamijenila ju je bolničarka iz susjednog paviljona.
Ne dopada mi se! Možda je i tačno. Štoviše, historički, bit će sasvim tačno. Ali mi se ne dopada. Ne odgovara meni, mom ukusu, mojoj unutrašnjoj strukturi.
A tako posmatrana, kao intimni sadržaj i kao suštinska bit svog čovjeka, svaka je filozofija veoma, veoma zanimljiva.
Ne brini! Vrijeme će sve to urediti! Malko si prenategao žicu. To se događa. Ubuduće bit ćeš oprezniji. Tješi se da gotovo svaki muškarac nemirnije prirode i gladnijeg emocionalnog aparata nosi u sebi jedan
A vjerujte mi, neću ni ja subjektivno mnogo žaliti: zbilja nismo ni za što dobri, ni za što upotrebljivi. Bit će uistinu jedno odahnuće kad nestanemo.
Bez sumnje, bit će potrebna i jedna ženska glavna uloga (jer Smrt je, u baletnom pogledu, neutralna, ni muško ni žensko, u neku ruku
istim će mahom splasnuti sve stilizacije, spasti će svaka maska opsjene s onog koščatog lica šupljih očiju, i bit će nemoćan svaki pokušaj da se ono bajanjem začara.
Galaksija će postati jedna šuplja riječ, i pred licem postojanja i nepostojanja bit će ravni galaksija i crvić. Naše iznureno tijelo na bijelim kolicima, već nabuhlo gasovima smrti, bit će sve što
Naše iznureno tijelo na bijelim kolicima, već nabuhlo gasovima smrti, bit će sve što postoji; ono će rasti i rasti, nadimat se do visokoga svoda, prerastati granice svijeta, granice svemira.
— Ovuda, sve naokolo, bit će ograđeno trostrukom bodljikavom žicom na cementnim stupovima, da ne upada stoka. A tamo, vidiš, trebalo bi da dođe
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čim dođe u sobu, odmah reče ženi: — Ovdje ima krštena duša! Ona mu reče: — Nema! On opet reče: — Mora bit, kaži gdje je. Ona mu onda reče: — Došla su tri momka da traže rada. On joj reče: — Hajde ih dovedi ovamo.
Pošto se smrče, Grbo skoči u vodu i dođe do ponoći do konja. Odmah potegnu konja za dizgine, jer je znao šta će bit. Konj se prodere što je više mogao, a Grbo odmah pod konja u vodu.
su ga uhvatili, i ja ću ti pomoć nasjeć, pa jami za sjekiru i nekoliko nasiječe, i onda reče Grbi: — Ja mislim da će bit dosta.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ono je samo... —Da ča je oni vaš mladi? — rasrdi se Žižica. —Oni mu ni dostojan bit ni sluga!... 'Ajmo ća! Oba se uzrujaše i digoše sa stolšde. Diže se i župnik. —Pijte! — miri ih, i toči vino u čaše.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Još jedared moraš ići zlatnoj ribici (Ako nećeš, odmah ću ti glavu poseći). Ja sad hoću, zapovedam, tako mora bit’: Zlatna riba neka dođe amo u moj dvor, Neka dođe da mi služi, da mi robuje, Čim zaželim štogod, da mi stvori,
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Pravo, Ančica moja. Ihuhu! (Udari Ružičića.) Panovi, čo su se zmrzli; veru, treba bit veseli. RUŽIČIĆ: Duše nečastivi, očesa Moja zrjat premjenenije ot stojaščih gromno bezakonije.
Miljković, Branko - PESME
Oblik je vrline strela ugledanja Što svetlost raskopča orlu ispod grla: Zapamćena zimo bit je neumrla. Jao, vreme, ustah, al se ne probudih; Šta to videh, šta to sanjah, pa sad ludim, Asketska ružo, seni
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sad, Rade, sad! PORFIRIJE: A lepo sam te svetovao: ne topi čamca, čičaJanićije!... Aja!... I sve baš da mora onako bit kao što izvlačiti!... Aja!... I sve baš da mora onako bit kao što ti zapovedaš!... Kao da si ti najpametniji!
Aja!... I sve baš da mora onako bit kao što izvlačiti!... Aja!... I sve baš da mora onako bit kao što ti zapovedaš!... Kao da si ti najpametniji! I kao da se niko neće tvome marifetluku dosetit!... E, lepo!...
PRVI TURČIN: Zato se i uhajinio! DRUGI TURČIN: Vjere mi, zato!... A da si mu dizgen malo popritegao, šćaše bit kročiji! ĆERIM: I ne bi zaboravio da je i on samo rajetin. Ne! Al’ evo Kolebana! (Koleban dolazi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Puštaj ti meke 'vako rastutnjala ako šćaše što bit'. Za ranu ne mari. Zavlačio sam prs' — nije duboka. — Ali, čoveče, ti ni puške nemaš.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jednim slovom: sve životno skazuje se bit radosno. O Zlatoje proleće! Djejatelji ran' ustajut, imajući ohotu zemlju plodnu da djelajut ne smatrajući potu.
Mila čuvstva prodaju se — tu već nema zajma —, Zemlja mora sva propasti s ovim običaj'ma. Sluga bi rad bit gospodar, ovaj ište vlasti, A vlastelin da do cara pruža svoje strasti.
Isto će reći to: danas sa narodom živit, pa večno, Il' umreti jošt sad, pa ni po smrti s njim bit, Gorčine čašu, za koju ti ne znade, podnese Sabor! Ti si ispio tvrd. Živićeš ostavši živ.
Zatvori tvoje bitije u persi, I te ogradi mudrošću; nećeš mi Ti zle bit sreće. Zlo najteže Sad si ga priveo samim sobom! Lakše je kad ti suvom na putu na Vrat braća silom varvarski nametnu.
Na protivnost bez roptan’ja Rad si tužit, plačan bit; Slova možeš ti plakan’ja Muzike u skladnost lit; Mož’ iskazat muke tvoje, Pak ispevat srca bol, Muzika će strune
papa, Zbogom, mama i pameti, Nek preda mnom sluga klapa, Da mi tavnu noć prosveti, A vi ćete, her fon Krug, Bit mi noćas verni drug. 1844.
A to sve bez novca Može lako bit Otkako i bokca Nadimlje kredit; Veksla mu je kuma, Moda kompanjon, — To ti je sva suma Sadašnjeg bonton...
jezik u modi, I kad ju je ta Već u tuđih pet jezika Sanjat naučila Kako će bez hipokrena, Sa opsenom naduvena, Bit salonska vila.
Kad ja dođem i upitam, kazaćeš mi stanje, Taj će vopros bit mom sercu najslađe pitanje. 1838. Nikanor Grujić IDEALU Poletu misli visprenih, tankog iz Oblačka
Al’ ko hoće do veće da dođe slasti, taj mora Gotov bit i pelen gorki zagristi katkad. Jošt potrči malo, pa stane, i vrati se natrag. O, zar može i hod slatko govorit tako?
Sem roda slovenskega, Kaj je „slava”, znam; V srcu mi do „slavnega” Divji snuje plam. Sinček moj ra mora bit Naroda, svobode štit. Mora Slave bit vojak, Srčni korenjak.
Sinček moj ra mora bit Naroda, svobode štit. Mora Slave bit vojak, Srčni korenjak. Kadar pride boja dan, Venc mu plela bom, In če pade bojnih ran — Padel je za dom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
He!... VUJO: Volja l’ ti je, baš bih i sjesti mogâ. — nu velju neće bit lijepo? JELISAVETA: I nije!... Odlazi! VUJO: A nu, boža mi vjera!
VUJO: Slobodan?... Slobodan, dakako!... A zla vi sreća, vitezi, da kakvi će ni bit’ gospodar, nego slobodan?... Juče — e nije bogme, nego baš odjutros, i zaplakala se sirota... BOGDAN: I zaplakala se?
Nu, đeco, pooštrite ljute grebeštake, da siječemo kota anadolijskoga — a bo’zna malte neće bit i našijeh otpadnika i poturica: Bošnjaka, Hercegovaca i Arnauta?... A sada zbogom, đeco... ja odoh. (Vujo Odlazi.
KAP. ĐURAŠKO: Pa ti kô misliš Mi smo braća ta? BOGDAN: Mi, — a da ko će bit?... BOŠKO: Mi smo, Đuraško, mi! Na nas je palo časno žrebije Da pred oltarom one svetinje Kojoj se puci sveta
Odmah sam rekâ neće dobra bit!... P’ onda i jučer na noć, vele pastiri, da je jedna zvijezda pala?... Čija li će bit?... Žlje, gospodaru, žlje!...
Odmah sam rekâ neće dobra bit!... P’ onda i jučer na noć, vele pastiri, da je jedna zvijezda pala?... Čija li će bit?... Žlje, gospodaru, žlje!... KNEZ ĐURĐE: Pa to li dođe meni pričati, Gatke?
Nastasijević, Momčilo - PESME
I koji za mnom, i u neznanju, greš ovaj čudni put: Sivo je tamo, sivinom prostreli bit, sive su oči tajni. I kad umiru drveta, ni tuga ni opomena, te suhi list čudno tišinom omiluje patniku čelo.
Neka more i zemlja strepe, Reke nek pohvalom zašume I neka planine zaječe, Njemu svetlost dah je i bit, On krilima vazdušnim leti, Odelo mu bezdne mir.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Lješnjaci urodiše, bit će duga zima« — po bilogorskoj poslovici (ZNŽOJS, 45, 1971, 498, Bjelovar). Na Pešteri i Bihoru veruju da lešnici neće
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nerotkinja si, štirka, a vele da su štirke ljuće... Može bit' da je i do čovjeka; i jest čovjek ti nekakova rđa... Maša, dok Rade govori, misli: „Kako je zanošljive, otvorene
On im nazva dobru večer i ustavi se kod njih. — Krenuli u šetnju? — javi se Jure. — I je lijepo, komu može bit', — nadoda. On na prvi mah ne odgovori, zagleda se časom u njih pa onda reče: — Ljeto je...
Nisi na vrime posadio, daj mu iz drugoga vinograda onoliko koliko bi bilo moglo bit' na ledini. Počeo se otac dužit'... i odonda sve se izvrnulo naopako... — Biće bilo i koristi od vinograda?
A nisam moga... Pomoga sam mu u drugoj prigodi; ma isto, rđavo sam se vlada... A hoće li bit' zla? — Ne znam ti reći, — odgovori Ivo. — Neće ni ova mitit' bez arči!
Ne bi mirno otiša, da je ne darujem... — To su vaši posli, — odgovori stari. — Dogovorite se kako će vam lašje bit'...
— Nije mi drago po sudu se goniti, a da je— ne bi te bilo okrpilo deset fiorini. — A ko zna kako će bit'! — javi se jedan od svjedoka. — Proći će lipo, — veli stari Ante. Vi ćete ka i prvi put reći da niste ništa vidili.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Jednim slovom: sve životno skazuje se bit radosno. O zlatoje proleće! Djejatelji ran' ustajut, imajući ohotu zemlju plodnu da djelajut, ne smatrajući potu.
Milo moje selo, Budi mi veselo! Dobri Bog će dati, Ќ'o što moje selo, Bit' će Srpstvo celo! A ja ću pevati: Milo moje selo, Budi mi veselo!
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Donosi posluženje svima.) HADžI RISTA (prezrivo): Bit! Gde ti je snaška! STANA Snaška? Bolna. HADžI RISTA »Bolna«? Dovedi je ovamo. SVI A — a — a!
Šantić, Aleksa - PESME
O, da ja doć mogu tamo Pa s vrela radosti pit, I lišen svih patnjâ samo Slobodan, blažen bit. Vaj, često u snu spram mene Taj sreće sine kraj, No poput prazne pene U zorin iščezne sjaj.
Ironično se osmehnu savetnikovica, No ipak uzdahnu s tijem. Kanonik jako rastvori usta: ''Ljubav Suviše ne sme bit slepa, Inače zdravlju škodi. ''Kako to?'' šapnu Frajlica vrla i lepa. ''Ljubav je jedna pasija!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
besjedi slavnome Lazaru: „Gospodine, slavni knez-Lazare, zazor mene u te pogledati, a kamoli s tobom govoriti, bit ne može, govoriti hoću: što bijahu Nemanjići stari, carovaše, pa i preminuše, ne trpaše na gomile blago, no gradiše s
Al’ besedi Kraljeviću Marko: „Nemam kade s tobom piti vina, a dobro sam do tebe došao, vrlo dobro, bolje bit ne može: ja isprosi lepotu devojku, ostaše mi na drumu svatovi, došao sam, donô svadbarinu, da dam blago, da vodim
govorio na prosidbi, kad snahu isprosih: što dovedem kićenijeh svata, i u Mletku što bude Latina, da ljepšega neće bit junaka od Maksima, od sina mojega; jutros, braćo, nema grdnijega!
brate od matere, molim ti se, kako bratu mome, da me dadeš ovome junaku; ako li me njemu dati nećeš, neka znadeš, živa bit ne mogu!
Lijepa je, ljepša bit ne može: u struku je tanka i visoka, u obrazu b’jela i rumena, kao da je do podne uzrasla prema tihom suncu
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kud dospeli da pristali. Da se sam obgrne s blagom, a drugi neka oskomine grizu i jed gutaju! Oboje, o, bogoje, bit ne može! Ne stoje li isto kome usta vazdan, ako med, ako jed gutao! Nit mu valja bolja kapa ni lepša haljina.
A na tvoju veliku svagdar hvalu bit će ti to. Jerno iz tebe roždeni višnjega Boga sin će se nazvati. A eto ti, prečista, s držanjem na svojih ti ruku i vrlo
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
tako strašno ako njegova mezimica, njegovo čupe Zone, nedeljom ode sa drugaricama na ćošak pred Kaloferlijski han ili na Bit-pazar, gde igra oro; ili u neku avliju ili neki poširi ćorsokak, gde se momci i devojke ljuljaju bele nedelje na