Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Jeste li razumeli? — zapita još strože komandir. — Razumemo! — Baterija da se vrati u bivak. Po ručku da se izvrši detaljni pregled ljudi, konja i vozova, i da mi se o tome podnese izveštaj u četiri časa.
Ali imalo je dana kad im nije bilo do pričanja. Naročito kad po dolasku u bivak treba čistiti oruđa od prašine, ili kada odnekuda iz daljine treba na leđima nositi slamu za prostirku ljudi i stoke.
I komandir se naljutio. Neko je morao biti kriv. Po dolasku u bivak naredio je da se udari po pet batina svakom vozaru čiji su konji ranjavi.
— Koje su vere? — zapita neko od vojnika. — Pa vidiš: švapske... Povorka je zamicala, te se vratismo u bivak. A kada smo vodili konje na konjopoj, prolazeći kroz varoš, čujemo da su Austrijanci zauzeli Šabac; po drugima, prešli
NA PADINAMA CERA Bilo je to šestoga avgusta, oko ponoći, kada se kroz bivak pronese glas: „Diži se!“ „Ustaj odmah!“ Svuda oko nas je blistalo, svitkalo, a vazduh je podrhtavao od grmljavine iz
Još piju i pivo... Prođosmo most i, na kraju varoši, na nekoj poljani, gotovo u sam mrak, postavismo bivak. Strogo je naređeno da se iz logora niko ne udaljuje. Zbog toga je mrmljao potporučnik Aleksandar.
Lele... Kačamak bi se napravio od nas. Kada smo se pred podne vratili u bivak da raportiramo kako ništa značajno nismo videli, kapetan Jovan zaustavi konja pa nam se obrati: — Razume se, vi niste
— On obode konja i sa puno važnosti, kao vođa patrole, uđe u bivak. Još istoga dana naredili su da se spremimo za pokret. Mrzovoljno i bez žurbe, vojnici su privodili zaprege...
Čak i onaj na straži kod vrata, naslonio se uza zid i spava. Neko predloži da se vratimo u bivak na Banjici. Varoš se bila ispraznila. Kopite konje odjekivale su tupo u mračnoj i pustoj noći.
Posle dvodnevnog marša, zaustavismo se u jednome selu, pokraj železničke pruge, u blizini Beograda. Naš bivak nalazio se kraj ciganskih kuća.
smo odmah postaviti straže unaokolo, da bismo odstranili neželjene goste, koji su kao mušice utrčavali neprestano u bivak i unezverenim pogledom tražili svakojake otpatke. Duvao je hladan vetar. Vojnici naložili vatru oko koje se sakupismo.
Milutin me blago dirnu po ramenu i povede u bivak. Pričao mi je nešto, verovatno me tešio. Ali moje misli bile su daleko.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
rapetane... I umorni vojnici, posle toga, maršuju mehanički, lakše i vedrije... A tek što se stiglo u novi bivak I ljudi pojure da se svaki o sebi pobrine, viču Resimića: — Ej ti, nakazo, trči, pridrži konja komandiru.
Kad je bolje svanulo odred dobi naređenje za pokret u obližnje selo Ipsos, određeno za njegov bivak, gde stiže posle jednoga časa lakog i prijatnog pešačenja, a po divnome putu između maslina i kiparisa, po kome je,
pešačenja, a po divnome putu između maslina i kiparisa, po kome je, posle Albanije, prava slast bilo maršovati. Bivak, u koji on stiže, bio je ograđen žicama, i to izazva dosta neraspoloženja, a nalazio se na samoj morskoj obali u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
On me poljubi... Obojici nam potekoše suze... Mrak je pao uveliko. Komandant mi beše poslao smenu, te se vratim u bivak. Ali taman što sam stigao, kad povikaše: — Diži šatore!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali zadržaše nas neočekivano na pola puta u Ćupriji. Tu se istovarismo i na jednoj poljani podigosmo bivak. I zamisli, dok se u Bugarskoj vršila uveliko mobilizacija i koncentracija trupa na našoj granici, mi smo sedeli,
Dok smo bili još u Ćupriji, naiđu jednoga dana meštani u naš bivak i dovedu jednoga mangupa konja. Vele, sigurno je iz našega puka. Ulazeći u bivak, natrapaju baš na komandanta diviziona.
Vele, sigurno je iz našega puka. Ulazeći u bivak, natrapaju baš na komandanta diviziona... A ti znaš njega... On je u stanju da digne na noge celu bateriju za neki mali
Opet bivak neke baterije. Kare bez točkova leže kao mrtvački sanduci, a razlupane cevi zjape kao mrtve zmijurine. Malo dalje, pepeo
A na kraju ravnice je selo, prilepljeno uz breg kao ptičje gnezdo. Vođa nam reče da će u ovoj ravnici biti naš bivak. Raziđosmo se na sve strane, da bismo iznašli sve što je potrebno za smeštaj vojnika.
Najzad smo razumeli da oni naš papirni novac neće da prime. Vratili smo se u bivak i blagajnik puka dade nam dve hiljade srebrnih dinara. Novih i sjajnih, još neupotrebljavanih.
— govorili su vojnici među sobom. Naiđoše naši oficiri i rekoše da će nas voditi u Ipsos, gde je za nas određen bivak. Čekali smo da se i ostali iskrcaju...
Dok su se kazani pušili, vojnici su uređivali bivak. Od poderanih, starih šatorskih krila podigoše nekako šatore koji su ličili na čerge.
Na izlasku iz varoši sačekasmo jedan teretni automobil, koji nas odveze do blizu logora. U bivak smo stigli kada je već pao mrak...
A kada bi nama i vojnicima već dosadilo, onda komandujemo: „Napred marš!“ — obilazimo bivak i tada bi odjekivao tup udar potkovanih cokula: trap, trup, trap, trup...
Ali pitao sam dole u puku, i oni mi rekoše da će sutra doći jedna francuska poljska baterija. Rano izjutra u naš bivak uđe ta baterija. Koni snažni, veliki. Topovi novi, sjajni. Vojnici se okupili i posmatraju.
Jednoga dana juna meseca stiže naređenje da se upute vojnici za prijem stoke. Bivak je najednom oživeo. Stigli su već i automobili, kojima se prevlači hrana.