Radičević, Branko - PESME
to naslago Pa na zemlju poslana ti blago O, ona je sa neba anđeo I lepša kaži da je draga tvoja, Al' ne reci nego bjaše moja.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
No, kod milostive gospođe sasvim je drugojačije. Čisto se i u obrazu promenula. Najpre bjaše nabusita, a sad je blaga i umiljata, kanda je malko spala.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
pa, kao i obično, svršava po kući popodnevne poslove, a poslije siđe dolje, u dvorište, da pošije jedan omot, kako joj bjaše gospodar naredio.
Svoga oca ne bjaše upamtila, pa Petra upoznade kao svoga rođenoga, a i on je primi kao svoje dijete. S majkom i s njime proživljela je
Bojeći se da je ne izbije, dijete naoko posluša i pođe s društvom zajedno. Bjaše se starim putem popela sve do zadnje visi, otkud se još more videlo.
i nije mogla da obustavi bujicu unutarnjega uzbuđenja, a to je bilo protiv njenoj navici: u tmici i kućnome miru bjaše se potajala njena priroda.
vježbališta, no sjeti se da je to zabranjeno, i sjeti se kako je jednom Spasoje pričao da se bio prepao od vojnika, jer bjaše prama njemu pušku naperio, kao da će gađati u nj. Obiđe polje i preko vojničkoga drvoreda iziđe na put što uz more vodi.
Najpošlje dođe iščekivani dan: ukrcaše se u silan brod s ostalim svijetom, u koji se bjaše uselila, kako se njoj činilo, cijela jedna varoš. Na moru nastupiše dani i noći u strepnji i svakojakim slutnjama.
A kad bi gospodar povratio se u selo, hitro bi od kuće pobjegla, ginući od čežnje da koga nađe. I svaki nastajni dan bjaše za nju o sebi odjelit, i nošaše sobom novu trzavicu i uživanje.
bi iz zaklonice, za osvanula lijepa vremena iza oluje, brod u otvorenu pučinu krenuo i sobom ponio mladića s kojim se bjaše za kratko vrijeme na školju upoznala.
Iz daleka, iz Levanta, bjaše on, najmiliji joj, „starovirske” vjere, crnomanjast, mrka pogleda. Teško je po suvu hodao i bio je nekako zamišljen.
A kad iznebuha jednoga dana dođe onaj mornar iz Levanta, što joj bjaše miliji od drugih, zaboravi na se i na svoga čovjeka: nudi ga mlijekom i sirom, i poji ga vinom, i pusti se s njim u
Jedne ljetnje noći, a već se bjaše troje djece narodilo, ustade Marko prvo svanuća. Pođe k otvorenome prozorčiću i gleda na more.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Porta bila je zadovoljna od ovog razumnog povedenja vernih svoih podanika Srba, tako što, osim privilegije, koje im bjaše darovala ot pre, odobrila im i neke nihne žele, a naročno, da bi pokazala što ne deli Srba od drugih svoih podanika
Time oni htedoše zadovoliti svoju gordost i alčnost, zato upotrebiše ove novce, koje narod bjaše sačuvao zbog obdržanja svoje familije i srodnike, opet o negovom opropašćenju. »Srbi!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pri sem se spomenuh ja drevnjago Rima Koji bjaše preslaven i užasen svima Narodom vselenija v zlatno jego vremja, Kogda slavno bjaše v mirje rimsko plemja, Gdi vitjazi
se spomenuh ja drevnjago Rima Koji bjaše preslaven i užasen svima Narodom vselenija v zlatno jego vremja, Kogda slavno bjaše v mirje rimsko plemja, Gdi vitjazi slavni vsju trjasoša zemlju, Kojih ješče groznomu glasu, mnit sja, vnemlju, Kojim
stroje: Škole, ošpitale, crkve, manastire, Udove, sirote, duhovne pastire, Sve lepo obdari, da svak reći može: Bjaše pošten čovek, pomiluj ga, Bože!
Majke je vera sveta! — Nikad se valjda nije u takvoj Laksemburg slavi Blistao. Nikad ona tako ne bjaše mila. Nikad nije moja tom snagom buktila želja. Nikad ne bjaše tako lišena volje ona.
Nikad ona tako ne bjaše mila. Nikad nije moja tom snagom buktila želja. Nikad ne bjaše tako lišena volje ona. Kad pogledi oko u oko, srce topi se; Oko vrata smesta pali bi jedno drugom.
Prežde veja veselena Vo užasje bjaše, Az bjeh silna jedna, A vrag trepetaše: Ninje že be silna V pljenjeni jedina Sježu plačja gorko.