Upotreba reči blago u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Pogled na prošlost srce ti para, sadašnjost gorkom žuči dušu potapa; a budućnost?... Ah!... „Blago onom ko se čemu nada“, ali ja ne smem na nju ni pomisliti.

1871. SIROTA BANAĆANKA Tri dana je kako neprestano kiša pada; za tri dana niko nije video ono blago, plavo nebo, niti se iko ogreja na umiljatome osmehu provirujućeg sunca.

Posle beži iz bašte, bojeći se da ga gazda ne oseti. Izgleda mu kao da je neko zločinstvo učinio, kao da je nečuveno blago nekakvome besnom bogatašu poharao... Po ćoškovima se viđahu deca.

To behu banke od neznatne vrednosti (dve-tri petice), nekoliko seksera i jedna forinta... To beše sve blago za koje je svoju poštenu krv prolio!... Užasna vremena, gde se dijamant za krpu prodaje!...

— Mi moramo doznati, mi hoćemo da doznamo šta ima u toj depeši. I to treba vlasti dostaviti. — To treba! Za blago našeg otečestva to treba vlasti dostaviti.

A jesi li mi što regracije doneo?... — Jesam, učitelju. — Pa šta si doneo, de kaži, blago učitelju!... Milisav izvadi iz nedara jednu pljosku rakije, pa je mete pred učitelja na asuru.

— Hvala ti, učo, — reče bolesnik poluglasno, — ali se mora umreti!... — I, pogledavši blagodarno u blago lice učiteljevo, okrete se svome Milisavu, uze ga za ruku, privuče ga k sebi dole, pa ga poljubi...

Obradović, Dositej - BASNE

” Ove stihe upamtio sam iz detinjstva odnekud; lepi su, neka ih pridodam ovde: Čto libo djejem, zlo ili blago; Mnogocjeno li ili zjelo drago, Vsja djela naša, dobra i lukava, Vsjem budut javna, ne molčit bo slava.

nego ako se upoje i napune s blagonaravijem, s ljuboviju k poštenju, k istini i k svakoj blagorodnoj dobrodjetelji, blago njima! Taki će za vsegda ostati, i porod će još bolji po sebi ostaviti!

Taki će za vsegda ostati, i porod će još bolji po sebi ostaviti! A blago će pred bogom i onim roditeljem biti koji se o tome postaraju i potrude da njihovi unuci i unuka unuci bolji, pametniji,

“ Naravoučenije Blaženstvo bi bilo na svetu da se može da čovek o zlu ni misli, ni govori, niti piše. Blago onom ko niti misli kom učiniti zlo, nit se tome od drugoga boji!

Drugu noć zatim, oko večernje doba, pre prvih petala, kad sva čeljad poleže, ode starac da nagleda po običaju blago i dušu svoju; a kad nađe tu šljunke, kojima se nikad za života nije nadao, stane ga taki lelek i jaukanje da sav

Kaže on ko je i otkud je, i da će sto godina živiti i letiti. „Sto godina!” - viknu golubovi. „O, blago tebi! A gdi ti je drug?” — voprosi ga jedna golubica. — „Ja nemam druga, ja sam sâm i jedan ovoga roda|na svetu.

Zato, mila braćice, blago kući koja ima dobra i pametna domaćina. Blago narodu koji ima pravdoljubiva, bodra i prosveštena cara, koji ne čuva

Zato, mila braćice, blago kući koja ima dobra i pametna domaćina. Blago narodu koji ima pravdoljubiva, bodra i prosveštena cara, koji ne čuva saraj i žene kao Sardanapal, niti lovi muhe kao

fabrike, hospitale i ovim podobna opštepolezna zdanija, ne mareći šta zanovetaju i mumlaju vrapci i sovuljage. Blago će biti i svim ljudma kad se budu slovesnim zdravim razumom kako nadleži i dobrodjeteljiju upravljati, ne mrzeći se, ne

A blago njemu ako što | dobro i polezno napiše! To je sve njegovo blaženstvo, koje on sebi od boga jošte za koji dan života na ov

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

A zašto? Da te Bog ne pokara! Čujem ja gde neke babe, a i neki ljudi, govore mojoj majci: „Blago tebi, sestro, kad ti imaš sina u kući tako učena, te ti može svece kazivati, da se u radu ne ogrešiš.

odma Petra Ičkogliju, bazrđanbašu, s kojim se vrlo pazio, koji pozna da je otrovan i koji zapovedila mu se daje mlogo blago mleko i od patke krv i drugo što je bazrđanbaša znao upotrebe, te je mnogo bljuvao, i tako ga povrati, jer nije bio sav

, čamac LOŠAD, rus., konj LUČŠE, rus., bolje MAGISTRAT, MAĆISTRAT, sud u Karađorđevoj Srbiji MAL, tur., imanje, blago, stoka MALIĆANA, tur., stara pronija, tj. carska zemlja data nekome na doživotno uživanje MASIP, tur.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Eto, velim, učitelju da ujduriše. — Baš ti hvala, Žiko!... Ih, blago meni! Dajde, dajde! — reče učitelj Grujica, pun radosti što je dobio tako retku ticu jutros na uranku, pa uze jeinu i

— Idem u svet, pa šta bog da! — Kuda, bolan? — upita Radojka i pogleda ga. — Kud bilo... Idem dole u Posavinu... — Blago tebi!... A šta ću ja, jadna! — Šta znaš, trpi! Valjda će i tom zlu biti jednom kraj. — Barem da si ti ovde...

odrečne rečenice) ljulj — urodica u pšenici Maklja — nož sa drškama na oba kraja, služi za deljanje drveta mal — imetak, blago mala ručanica — doba ručanja (oko 10 časova), užina masa — imanje bankrotiranog trgovca ili prezaduženog sopstvenika,

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Čak i šala mu beše lepa; osećaš kako ti blaži dušu kao blagi povetarac. Savete je davao ozbiljno, ukore blago... A svakad je govorio istinu...

I zagleda se Turčinu u lice. A to lice beše tako blago, tako milo da ti se činilo da je svetiteljsko. Marinku se i nehotice oteše reči: — Moj dobri efendija!...

Onda se okrete. — Na zdravlje vam molitva! — reče blago i veselo kao da nije maločas vikao. Mlađi priđoše ruci i ocu i materi, i onda zasedoše za večeru.

Kad Marinko izide, Kruška se diže sa divana, priđe Lazaru pa mu pogleda u oči i reče blago: — Nemoj se plašiti... Ne boj se!... Lazar zakoluta očima. On nije verovao da te reči subaša govori.

Da ne beše još koga u sobi?... I on poče zverati oko sebe... — Ne boj se!... Ne boj se!... — reče Kruška i opet blago. – Ali prevario si se. Ove tople i blage reči, posle onolikih muka i onolikog straha, padoše kao na ycijano gvožđe...

Ali kakvim mukama?... On nije znao... Što god mu padne na pamet, sve mu se čini vrlo blago prema zločinu Lazarevom... — Da mi je da oseti!... Pa da ga više zabole njegovi gresi nego muke kojima bih ga mučio!...

Dugo su ćutali... Napolju je vetrić pirkao i gonio opalo lišće po avliji, a vatra se tulila na ognjištu. — Blago moje!... Gde li si sad? — procvile Petra... Napolju vetar duva, a ti ni čestitog pokrivača nemaš!... — Ćuti, Petro!

Marinko mu poljubi skut i ruku. — Hvala, dragi aga! To što mi reče volim nego nebrojeno blago. Nego... — Šta? Šta želiš?... Išti!... — Ne želim ništa, ali još ti nisam sve kazao. — Govori! — reče Turčin.

dođe joj da iz glasa zapeva... I da bi to ugušila, onda stade sve dublje roniti glavom u jastuke. — Rano moja!... Blago moje!... Nemoj plakati!... Ti misliš da ću te ja kleti?... Gde bi majka mogla svoje čedo prokleti?

Mesec, prilično okrnjen, uzdizao se lagano sve više i više. Stanko ga je gledao, pa mu dođoše neke čudne misli. „Blago tebi, meseče! — mislio je on. — Ti sad sve vidiš i sve znaš...

Pa još kakav je to kućanin!... Eto, ja! Ja ne bih pucao na Aleksu ni za kako blago ovoga sveta; ali on, čovo, hoće da ubije za svoje!... Pravo ima, alal mu vera!...

— Ne, sinko, — reče popa mirno i blago — moja se ruka maša samo blagosiljajući... Ljubi!... I podnese mu ruku. Stanko se zagleda u one bistre oči, u taj

Dučić, Jovan - PESME

Učiniće ga opštim grobom, Svud ostavivši smrt i senke; Poneće svoje mrtve sobom, I novo blago, i sve ženke. A vratiće se mirno tada, Sve kao reke koje plave, — Dokle za krvav zapad pada Krupno i strašno

te ne nađoh u sumračnom dolu, Tražih te na bregu; i ne nalazeći Tvoj uzrok i razlog u ljudskome bolu, Tražih tvoje blago prisustvo u sreći. Jesi li u strašnoj katastrofi zvezda, Ili harmoniji svetlosti?

Nad tvojim carstvom mrak se širi, Vetrovi crni duvaju: Sad našu savest brane žbiri, Lupeži blago čuvaju. („Amerikanski Srbobran“, 30.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

A lice! Na njemu je bilo nešto tužno, pa — ne umem vam drukčije opisati — pa veselo! Poverljivo, blago, kuražno, pa desperatno. A sve skupa strašno, nejasno i ukočeno. I na mome drugu Joci video se jedan težak utisak.

nosom, nalik na dva puža, i fistan u saračani, u kojem se njegova majka venčala, i opet, opet, i povrh svega: veselo, blago i punačko lice njegove žene, i stidljiva nada da će biti otac... i... ne, ne može biti! Ta, ako su i Turci, nisu zverovi!

Bilo je tiho. Meni su zujale uši. Ja legoh njoj u krilo. Gledah u nebo i slušah kreketanje žaba Bi mi neobično blago. Ona me čas pô ljubljaše u čelo. Ja izvadih duhankesu i rekoh joj srpski: — Načini mi cigaru!

On uređivaše staze po vrtu. Vreme je bilo blago. Ja mišljah, ne treba ni da ti kažem, o sebi i njoj. Čudio sam se što nema pisma i zebao sam nekako.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A zatim se razvi vrlo živ razgovor između Melanije i Pere u kome je Melanija mnogo više govorila, a Jula se samo, blago i pitomo smešila i tek ponekad »da« ili »ne« ili »dabome« rekla. Isto se tako živ razgovor poveo i između popova.

— komandira gđa Sida i zalupi vrata i pljunu za sobom. Šta će Jula nego se diže, pogleda Peru blago i tužno, i sledova razjarenoj mámi.

da se nisu ranije setili, kad je davno u romanima rečeno da se srcu ne dâ zapovedati, a u pesmaricama zapisano: »Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago«.

davno u romanima rečeno da se srcu ne dâ zapovedati, a u pesmaricama zapisano: »Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago«. Međutim dok je Jula silazila, i kao zvezda zalazila za horizonat, Melanija se sve više penjala.

Ta, daj taj kaktus ovamo, što ga držiš jednako, — pa sad ’ajd’ tornjaj se, pa čmavaj. Ej, blago onom ko se na tebe osloni! Izađoše napolje. Nastade tišina, a malo posle ču se neko šaputanje. — A di ga drži?

Ded’ Žuža, dete moje, otrči, ako te ne mrzi, pa donesi malo krompira iz podruma!« tako bi blago rekla kad je naređivala što Žuži.

Ah, frajlice, blago Rotšildovo što je! Kad pomislim da će Sve to biti moje: Zulove i šnekle I to belo lice Roznforb-boje!

Kola su prolazila Belikim sokakom kroz B., a baš je bilo posle podne. Vrućina beše malo popustila, vetar ćarlija i blago povija grane drveta ispred kuća koje pružahu senke svoje do pola puta, i raznosi miris od bagrema, orahova lišća i

— reče i jedva skide Radu s kola. — »Blago njemu!« — reče u sebi putnik, gledajući lepu rasplakanu dečicu, koja su se poređala kraj kola i stajala u redu kao

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A to je, vele, travka kojom se otvaraju svi zatvori, naročito gde je blago, zlato zatvoreno. I ko nju ima, biva bogat, mnogo bogat. Pred njom se sve otvara. Pare zakopane u zemlji, lale — sestro!

Ali, na iznenađenje okolnih dućandžija, gazda bi se tada obično dizao, dolazio do Cope i blago, kao ne smejući da ga uvredi, odobrovoljavao ga dajući mu novaca. — Ništa ja, Copo, ništa ja nisam.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ne kažem da se gospođa Makra ne bi htela udati, ali sad bi ona izbirala. Neće mlada golaća, koji bi je za blago uzeo; neće matora, ma da je bogat; neće čoveka bez jake titule.

Frajla Varvara strašno se rasrdila kad je čula da nju Čekmedžijić hoće samo za njeno blago da uzme, a ne iz ljubavi. Sad neće da zna za njega, no odmah pokvari usta i skine haljinu, lanac i brazletne.

Svet je nju poznavao, pa koja je mati imala kćer, ili sina za ženidbu, ta joj je morala laskati, jer blago onoj koju gospođa Evica pohvali, a teško onom koga ona pokudi!

Afrika

N. je išao od jednog do drugog, vikao na njih i udarao blago svojom batinom. Bio je skoro nežan sa njima. Ja sam bio za to da se ostane i prenoći tu, ali N.

Njegov drug, koji bi se zadovoljio potom bilo kojom, krasan, veseo mladić, posreduje takođe za prijatelja. Žena blago ali rešeno odbija, ostavljajući ruke starici i ne gledajući nas više uopšte.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

KATICA (probira): Slatka mamice, ovo je prekrasno! Koliko sam se puta divila majorovici kako lepo odi. Blago meni, sad me neće u ovom niko preteći. JUCA: Vidiš, što je vospitanije. K vospitaniju prinadleži i lice.

KATICA (podskakuje): Blago meni, sad sam i ja vospitana! Odsad se neću ustručavati, ma kakvo društvo bilo. (Ulaguje se.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Tražiću, koliko sutra, samo smrtne kazne i desetkovanje puka.“ „Tražite!“ odgovori mu starac, blago, tako da je to iznenadilo Krfljanina.

već tri godine u braku – bila je jedno plavo, vitko, ružičasto stvorenje, malo riđe kose, a očiju promenljivih, plavih i blago zelenih.

Dede, Petro, daj nam malo medene rakije! Ded poljubi Gošu u ruku! A i njegova mati povika: Dela, blago meni, poljubi Gošu u ruku!

Kad je Volkov ustao, Isakovič vide da je krupan, mlad, sa kosom smeđom kao slama – kad skide periku. Imao je blago zelene oči i lice nasmejano, a prilazeći, učtivo, oficiru, reče: „Horošo! Horošo!“ Pavle ga nije razumeo.

Pop Mikailo, kad to ču, blago se smeškao. To, kaže, zavidljivci, zli jezici, o njemu pričaju. Nema za sveštena lica škopice!

Prema referatu baruna Aša, njemu se čini da kapetan piše, to jest, priča, o vladici, suviše blago. Ceo taj projekat o preseleniju Črnogoraca (grof reče: Exodus) izmislio je taj vladika, obešenjak, samo zato da bi što

ništa drugo, nego dugo mučeništvo, za siromaha, a on, Jermenin, gde god stigne, samo je jedan paćenik više na svetu. Blago Isakoviču, koji ima familiju i odlazi u familiju.

Bila ih je pustila, da joj priđu, sasvim blizu, a pobeže, kao ždrebe, tek kad je Pavle, prema njoj, blago, ispružio ruku. Kao kroz san i dremež, Isakovič ču da sluga kaže da, ta, neće dugo. Mnogo je lova u tom kraju.

I širi blago rukama – a praznina zatim sklapa. Trifunov pogled, zakrvavljenih očiju, pri pomenu Pavla, i Pavlov osmeh, čudan – Bože

U kolima, Pavle je tako vukao za sobom čitavo blago: nove, husarske, rosijske popone, kurtke, čakšire, čizme, mamuze, kakve je samo Višnjevski imao.

Osim cepanica, kojima su kočili kola, na nizbrdicama, i uzbrdicama, ništa na tom putu nije bilo teško. Put je blago vijugao u planinu do poljske granice.

Iako je na tim kolima vozio, tako reći, čitavo blago, Pavle ih je bio skoro zaboravio. Sad mu se približavahu kao da mile. Konji, na poslednjoj uzbrdici, nabreknuše.

Teodosije - ŽITIJA

njegovu, kako je puna svake premudrosti, zaboraviše na telesne rave koje im momci naneše, i kao da su zapleNili neko blago veseljahu se zbog njega.

uzdisanjem, i kao lavovi čupajući noktima iz sredine utrobe dozivahu ljubljenoga, uzimahu vlasi, podizahu rizu kao neko blago i razgrabljivahu kao plen, i kropeći ih suzama celivahu, kao isceljenje očima prilagahu, i još više se uzbuđivahu, plač

one svete muževe koji su sa njim došli iz Svete Gore, i govorahu da im ne mogu vratiti blagodat što su takvo prebogato blago doneli u njihovu zemlju.

svetoga, zajedno sa svima blagorodnima, radošću božastvenom isnuniše se duše njihove, i kao da su stekli neko prebogato blago, i plen razdelivši, sladosti i veselja nasitiše se.

Mnogim pretnjama u svojoj gordosti hvaleći se Ugrin, posla svoje velikaše blago častivome Stefanu kralju, odbacujući mir i ljubav, a objavljujući mržnju I rat.

Pošto je sa spomenutim prepodobnim muževima mnogo razgovarao o duhovnim stvarima, obdarivši sve bogato blago dušnošću, i obogativši se njihovim molitvama i blagoslovom, veselo se vrati u Lavru.

i odbranu svetih anđela tvojih, i vođen i provođen njima tamo gde ću se tebi, Bogu mojemu pokloniti, i primiti blago od tebe po velikoj milosti i bez osude za mnoga moja zla dela“.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Idući od Prilepa preko presedline Prisata za veleške oblasti Babunu i Has najpre se nailazi na golo zemljište koje se blago penje, načičkano granitnim blokovima čudnih oblika, zatim na hridine od kristalastih škriljaca i krečnjaka.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Jednom sam, popevši se na drvo blizu bolničke zgrade, video njegovo lice blizu rešetaka. Bilo je blago i odsutno, pomalo nalik na mamino kad priča kako sam kad sam bio mali, uvek pogrešno oblačio cipele.

Zauzeta čitanjem pisama Melanija je ispitivala blago, ali sporo. Rašidu je hvatao strah da neće ni stići do nje u prozivniku. - Ako ne stigne, teško tebi!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Šamika je dobar, ludo dobar, al’ se ne ženi; dosad se još nije oženio. Pera je lopov. Blago tebi. Ti imaš jednog sila, al’ čestitog; taj ne ide nikud, samo gleda svoju kuću. — More, ima i šestoro dece!

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Razsuždaj: najdoh se u nuždi! Ne prolivaj slezi! Obresti li budu az i polk put k dalšoj blago zračnoj Denici? I moj dolgi život projde aki kratcje žitie. I kamo az pojdu... gorkost smerti vižu...

Uzevši mu sve blago, prevarom, posle očeve smrti, pri ravnanju, on se posle sažali i pomagaše ga, svakim danom sve bogatiji, usrdno i

Despot ga pogleda blago, zastavši mu čelo glave, govoreći: „Otverstia vižu dveri smerti tvoje, Isakoviču, pri poslednjem izdihani!

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

našem srednjovekovnom tekstu, sreda je srećan dan za rad: „ašte li v srede skroiši, bude ti korist i dođe ti veliko blago i život“.³² Sreda se u narodu zamišlja kao svetica (sv. Sreda), odnosno kao žena koja večito žali.

Ovoj zbirci dodate su poslovice koje su objavljene u knjizi Narodno blago Mehmed-bega Kapetanovića Ljubušaka, zatim poslovice u Letopisu Matice srpske i, najzad, one koje se nalaze u delima

(M. M., 1973) — Detetu podaj a ne obreci nikad, kao ni Turčinu. (Vuk, 1250) — Deca su siromahu živo blago. (M. M., 1973) — Bolje umrijeti bez đece nego po smrti ostaviti zle sinove. (M. M., 1973) — Bez dece — bez ruku.

2. Deca su sreća, blago, radost, objekt ljubavi, brige, pažnje, kazuju naše narodne poslovice. U njima se uočava, pre svega, jedan visoko

Dete je izuzetna sreća, radost i najveće blago. Muško dete se precenjuje, a žensko se potcenjuje. Izrazita crta naše narodne psihologije ličnosti jeste fatalizam koji

zadruzi jeste aksiom, što se jasno vidi iz narodnih poslovica: „Rep glavi ne zapoveda“, „U mlađega pogovora nema“ i „Blago domu đe se stariji poštuju“.

, pod plaštom igre, dopuštaju fizički kontakt (dodirivanje, ljubljenje, blago udaranje, pipkanje i sl.) između devojaka i mladića.

Za ove priče s pravom je rečeno da su uzor narodnog junaka u prozi. U njima se ne nalazi samo zakopano blago, drago kamenje i čisto zlato, već i najlepše jezičko blago: sočne, živopisne reči i izrazi, maštovita poređenja i

U njima se ne nalazi samo zakopano blago, drago kamenje i čisto zlato, već i najlepše jezičko blago: sočne, živopisne reči i izrazi, maštovita poređenja i ritmični prozni govor.

„U novije doba propada narodno blago strašnom brzinom kao da ga odnosi vihor moderne kulture. Što je još prije pedeset godina živilo i cvalo to je danas

, Srpski narodni običaji u Đevđelijskoj Kazi, SEZ, XL, SKA, Beograd 1927, s. 120. ⁵⁵ Pavićević M. M., „Narodno blago iz Crne Gore“, VEM, 3, Zagreb 1937, s. 176; Grđić Bjelokosić, L., isto, s. 211. ⁵⁶ Kordunaš, M.

199; Miodragović, J., Narodna pedagogija u Srba, Zadužbina Kolarca, Beograd 1914, s. 164; Pavićević, M. M., „Narodno blago iz Crne Gore“, VEM, 3, Zagreb 1937, s. 177; Begović, M., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1985, s. 199.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

utočište na dvoru cara, da rob takav u sva doba pod njegovim krovom nađe spasa; i najveći od carske gospode da blago primi roba, da mu sama gospođa carica umornom doda vode; da, dokle hajka za njim napolju hara, rob mirno prospava

zlatonosne, srebrnjaci gorskog vira, sve duge sedefaste, sav biser što u školjci raste, zvek perpera i talira, sve blago što ga sebar zbira, pregršti i vreće zlata što se staču sebru s nokata, sa motika, sa lopata, svaka olovna ruda i

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Žao im je! Nigde ni jednog jedinog slobodnog ležaja! Oseti potrebu da se smeje kao lud, baš kao na kraju filma »Blago Sijera Madre«, kad vetar razgoni na sve strane krvavo stečeni zlatni prah iz pocepanih vreća, ali, umesto smeha, obuze

Vrati je na kosinu metala odlučan pokret dlanom, koji je jednostavno pribi za »dijanu«. Ova se blago zaljulja. Iz tame tada iskrsnuše i ostali. Neki od njih su držali boce piva u rukama. — Pridržite je! — naredi im vođa.

« — kazao je. — Ali vi ih poznajete! — reče Nina. — Vi ćete posvedočiti! Pogledao je blago, kao nerazumno dete koje ne zna šta je život: — Ja ne svedočim! — kazao je. — Ja lečim.

Matavulj, Simo - USKOK

Tek kad stigoše na početak polja njeguškog i kad stadoše, Krcun ispali malu pušku i viknu: — Blago meni danas i dovjeka, e po anđelu prorekoh čudo jedno! Hodi, Janko, hodi, brate, da se pocjelivamo!

Knez se čudio i smijao. Nalivši čašu, reče: — Blago tebi, sinko, kad si tako učevan, a zanago i meni bi blago bilo kad bi ti ovijeh dugih zimnjih noći pored mene vako

Knez se čudio i smijao. Nalivši čašu, reče: — Blago tebi, sinko, kad si tako učevan, a zanago i meni bi blago bilo kad bi ti ovijeh dugih zimnjih noći pored mene vako sjedio i pričao mi kako je u svijetu, a osobito kako je bivalo

Narod graknu: „Eto sad vladika prima blago od Rusije, pa dosta i njemu i nama!“ Sad, poslije ovoga nesrećnoga rata, nije ni misliti o tome! Plemena se zakrvila.

— pita Krcun. — Jest, dvadeset hiljada, jednom za vazda. — Kuku! — učini Stane. — To je blago veliko! Što ona ne bi poslala koju hiljadu! — Ona bi dala polovinu toga da me samo vidi!

i najmlađi imađaše pravo miješati se, ispravljati, dopunjavati, samo kad bi koji suviše digao glas glavari ga opominjahu blago: „Neka, polako, sve će se razabrati, imamo kad!

— Ta ovo je pravo otkriće, neocjenjivo blago! — uzvikivaše Janko, kad bi naišao na kakav lijep komad. Pomagahu mu u kupljenju i čišćenju đaci.

— Ovo je pravo blago, ovo je iz vremena krstaša! Evo mu biljege, evo i pokliča!... Pogledajte ovaj divno izrađeni štit, za koji bi Inglezi

Evo mu biljege, evo i pokliča!... Pogledajte ovaj divno izrađeni štit, za koji bi Inglezi blago dali. — Zbilja!? — zapita đakon.— Zbilja bi se to moglo prodati? — Bi, ali to bi bila sramota!

I skide struku s njega. — Šta je? Zašto? — pita popadija, a Janko zabezeknut, gledaše ih. — Došlo mu blago iz doma! Blago! Trista žutijeh dukata. I knjiga! — Razumiješ li, Janko! — doda pop, videći Janka nepomična...

I skide struku s njega. — Šta je? Zašto? — pita popadija, a Janko zabezeknut, gledaše ih. — Došlo mu blago iz doma! Blago! Trista žutijeh dukata. I knjiga! — Razumiješ li, Janko! — doda pop, videći Janka nepomična...

Starac mu blago zamjeri, ali odmah dodade: — Nâko, ako je zbilja misliš uzeti. — Hoću, svijetli gospodaru — reče Janko odlučno.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: Tako je, zdravlje je najveće, to jest, blago na svetu. MATI: E molim vas, blago je lako steći, samo kad je čovek vredan.

PROVODADžIJA: Tako je, zdravlje je najveće, to jest, blago na svetu. MATI: E molim vas, blago je lako steći, samo kad je čovek vredan. PROVODADžIJA: Verujem, osobito kad je mesto kao kod vas.

KUMAČA: Ćuti, ludo, šta će ti praporac. DEVOJKA: Đavo ga znao, nisam nimalo zadovoljna. KUMAČA: Bre, blago tebi, kad se udaješ! DEVOJKA: E, blago da!

DEVOJKA: Đavo ga znao, nisam nimalo zadovoljna. KUMAČA: Bre, blago tebi, kad se udaješ! DEVOJKA: E, blago da! More, dok si devojka, bar znaš što živiš; a kad se udaš, bogzna kako će te muž držati.

KUMAČA: I da spavam pre venčanja kod tebe - oćeš? DEVOJKA: Zašto ne, bar ćeš me očešljati. KUMAČA (zagrli je): Ju, blago tebi, kad se udaješ! ODJELENIJE VTORO ŠEST NEDELjA PRE VENČANjA UGLED 1.

Zbogom, snao, to jest! DEVOJKA: Službenica. (Provodadžija odlazi.) DEVOJKA (sama): Ju, blago meni! dok sednem na karuce, pa se izvalim ovako (sedne nebrižljivo na stolicu), kako će mi druge zaviditi!

A moja kumača i Nata Mišina pući će od jeda. (đipi, pa podskakuje.) Blago meni, blago meni! (Odlazi.) UGLED 4. (Druga soba) MATI I DEVOJČINA TETKA TETKA (gleda u karte, koje su po astalu

A moja kumača i Nata Mišina pući će od jeda. (đipi, pa podskakuje.) Blago meni, blago meni! (Odlazi.) UGLED 4. (Druga soba) MATI I DEVOJČINA TETKA TETKA (gleda u karte, koje su po astalu razređane):

MATI: I ja ću pored tebe biti u česti. DEVOJKA: Pa kad ausfarujem, bedinter otragu... TETKA: Bre toliko blago! DEVOJKA: Zato je on sa mnom onoliko igrao na balu.

DEVOJKA: Zašto ovom ne javite da nema ništa od svadbe? MATI: Ne smem dok ti se s ocem ne razgovorim. DEVOJKA: Ju, blago meni! MATI: Samo se pametno vladaj. Nemoj se jako beliti jer si i tako plava.

MUŽ: Verujem. ŽENA: Veruješ, šta veruješ, da sam nesreća, je li? Pravo imaš. - Krasan muž, lep muž, blago meni kako sam se usrećila! MUŽ: Idi dovraga! ŽENA: To bi ti želio, ali ja neću, znaš more, ja neću! UGLED 3.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

je u samom tonu naracije; i kada, u dijalogu ili komentaru, preuzme gotovu pošalicu, pesnik nastoji da je uklopi u blago tkivo svog pričanja, da joj poništi vulgarnost ili sirovost, ili da bar to izrekne poluglasno, ako drukčije ne može.

-Plavog zeca, čudnog zeca, jedinog na svetu! Plavi zec je tajno blago dečje imaginacije. Autobiografsku anegdotu istog sadržaja i smisla, u kojoj se upravo govori o „plavom zecu”, donosi

Odlazio sam u Studio B i izlagao ga svojim beskrajnim jeremijadama; slušao me je strpljivo, blago, ćutke. Videlo se da mu je dobar deo toga što izlažem dalek i tuđ. Slušajući me, tražio je tačku u kojoj bi mi prišao.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ZELENIĆKA: Moj nećak jošt najbolje oseća žar rodoljubije. Narodnost, gospodo moja, jest najveće blago na svetu; narod bez narodnosti nije ništa drugo nego telo bez duše, sunce bez svetlosti, sveća bez plamena.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Orfelin je naročito oduševljen za novu nauku, koja hoće da znanje postane opšte blago ljudi i da zraci prosvete greju sve staleže i sve narode.

svak ko ih pozna mora smijati i žaliti narod što nema prema sebi učenijih klasa«, i veliča narodne pesme kao »vječno blago i ukrašenije literature naše«.

Ali kod Srba takvog čoveka nije nalazio, i on se vajkao što tako ostaje u tami »blago kako može biti nema nijedan narod...

On istina još 1814. ističe »maternji jezik« kao »najdragocenije blago«, žali se na haos koji vlada u srpskom književnom jeziku i pravopisu, i traži reda i jedinstva, gramatiku i rečnik

Njegove zbirke, te »rapsodije srpskih homeroida iz XIX veka«, postale su opšte narodno blago, proširile su se na sve krajeve, i na etnički slabije krajeve gde je izvor narodne poezije bio usahnuo.

Milićević, Vuk - Bespuće

reče i okrenu oči prema njemu. On se malo osmjehnu i razumio je. Ne, nije mi mrsko, — reče i pogleda je blago. — Ja volim da ti dolaziš. Ona se nasmija radosno, stajaše još neko vrijeme i ode sva zadovoljna.

Vide se razvaljeni plotovi, guste i zbijene živice, ogrezle u zelenilo. Iza kuće odsijeva blago Una u daljini. Čuju se i vide vitlovi kako se lijeno zamaču u vodu.

On joj lagano priđe i uhvati je blago za podlakticu. — Ne plačite, — reče, i osjetivši da mu glas dršće i biva slabiji, trudio se da ga pojača i da mu

On prijeđe preko jednog polutrulog drvenog mosta, punog šupljina, kroz koje se providi blistava voda koja blago šumi ne remeteći krotku tišinu svečanog dana, koga ne buni bučno okretanje vitlova s vodom, koja pršti i rasipa se u

Sremac, Stevan - PROZA

« — »More, upade mu Jova u reč, doneću ja sam! A ti ’ajd’ idi, blago meni, a ja ću sad za tobom. ’Ajde idi, momče, pa kad se oženiš, igraću ti u svatovima.

— Izvol’te vina, gospo’n-Pajo. I domaćica zvrcnu blago po nosu g. Paju i dosu mu u čašu, a to je valjda bila već petnaesta.

u ruke pero, a gđa Kaja se naslonila iza leđa na polaženika, pa mu jednom rukom meće »puslicu« u usta, a drugom ga blago pomilova po kosi.

— Pao sam! — prošapta Marjan, jer je znao da posle tih titula sleduju batine. — A gde si to pao, blago meni? — Na trotoaru. — E, ’oće to. ’Oće!

— Srba i Turaka? A? — Jok! Igrali smo se Bura i Engleza. — Tukli smo se. Pa jesu li se svi razišli ćopavi ka’ ti, blago meni? — Nisu!... Ja sam bio barjaktar! — A bio si Orloviću Pavle! Pa?... — Pa se oko barjaktara najviše tukli...

Nisi dao barjak, a? — Pa tako dobio kamenicu u nogu... — Pa na čijoj si strani bio?... Čiji si bio barjaktar, blago meni? — Bio sam burski... — E? Baš burski... — Boga mi, burski, tata! Pitaj decu! — Tvoja sreća!

Radičević, Branko - PESME

Blizu dvora gle meneka, A na vrati ono ko je? Mila moja mene čeka — Čekaš i sad, zlato moje? Brže dole, sunce blago, Brže amo, noćne tame, Amo brže, moje drago Da ne čeka više na me. (1843, 25. nov.) CIC!

Turskim šaram ponositim Kitim srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila, Tursko blago zadobila. Čekaj, ago, koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti,

1843, 6. dek. SRETAN PASTIR Blago mi na viru Sretnome pastiru, Amo staze vode, Mome amo ode, Pa tu bele platno — Ostalo im zlatno!

On je grli mlađan žarko, On je stiska uza sebe: „Mila moja, sunce jarko, Blago meni pored tebe!“ Al' mu evo bono pade Ujedanput čedo krasno, Bono pade, ne ustade — Zađe njemu sunce jasno.

Ali nije sve do groba Oko suza prolevalo, Jer i nji je blago doba Jedanputa ubrisalo. III Opet gone danci dane, I godine godinice, Bele njemu kose vrane, Brazde njemu glatko

Jošte malo, pa će danak svanut, Jošte malo, pa će sunce granut, Svetu jedno, a do dva tebeka, — Sutra, sutra, o blago meneka!

Oj Karlovci, mesto moje drago, Kô detence došao sam amo, Igra beše jedino mi blago, Slatko zva ja med i smokvu samo.

Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne fali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš, Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva. Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče!

Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne fali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš, Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva. Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče!

Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli! Grobnica je kućica opaka, Zato mrtvim budi zemlja laka.

Te pogledim okoline, pobro, Al' stajau stene ponosite, Lipe grane raširile vite, Nigde nikog, debelo zalađe, Blago dragu ko tu drago nađe! Tice poju: Blago li si nama!

Tice poju: Blago li si nama! Pa se pare svuda po granama, — Glednem tamo, zapevam ovako: (Ta ko b' onda pevao inako?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Starčević koji se naimao kod starijih ljudi, oženjenih mladim ženama, svojom neprilikom, pa o njemu nikla popijevka: Blago ti je Starčeviću Simi, jaše konja i ljeti i zimi.

— A, dok je ono okrenulo da ovako božje blago nabija u topove, više nema života, nema države. A kad se vječita Austrija uskoro srondačila kao potkopana kula,

zinu u mene zabezeknuto i bez riječi: zna on dobro, kao i ja, da se djed Rade još prije dvadeset godina upokojio, blago, u Gospodu, i da sad počiva na mirnom groblju Mihailića brda, pa mu, grešniku, i ne pada na um da se sa praznom torbom

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MUSA: Ne bih ja dao moje blago za njegovo! SULjO: Koje, bre, tvoje blago? Buđavu čizmu pod glavom, konjsko ćebe kojim se pokrivaš, leb udrobljen u

MUSA: Ne bih ja dao moje blago za njegovo! SULjO: Koje, bre, tvoje blago? Buđavu čizmu pod glavom, konjsko ćebe kojim se pokrivaš, leb udrobljen u kišnicu?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ostale žene uzeše ga grditi. — Govori, što si zinuo some? On jednako ćuti. Toda mu pristupi bliže i upita ga blago. — Kaži, Dimitrijo, kaži ti tvojoj Todi! — ’Će ideš? — reče on s Mukom i pogleda upitno po ostalima.

Ne boj se ti... — Ići će, Dimitrijo, ići će naša Toda, ali i ti mi se ne boj — reče mu blago Todina mati. — ’Će ide? — promuca on. Pa gotovo bežeći, natraške iziđe iz sobe i zavuče se pod ambar u baštu.

— Kaži, Dimitrijo? — pita ga ona bolećivo i blago. — Da te... vidim!... — promuca on. — Da me vidiš?! — poče ona tronuto — Crni Dimitrijo, eto, gledaj me! Na!

— Nisi ti spavala! I ja ću da se dignem. — I počnem da ustajem iz postelje. — Ne, ne! Eh, što si bedan! — veli ona blago. Pa da bi me umirila, ostavlja rad i leže sa mnom.

od nas, što ti dopuštamo da si kod nas, te da nas služiš, da mi kao rođenu bratu ugađaš i da me gledajući smešiš se blago i trudiš da pogodiš svaku moju želju, smatrajući se srećnom ako mi je ispuniš.

Čuvala je, pa sad zadremala. — Idi spavaj, tetka! — rekoh joj blago i tronuto. — A ne — trže se stidljivo ona — ne spava mi se, nego onako...

Usta joj se izgubiše u grlu, vrat uvuče... Svi skočismo oko nje. Jedna baba mi priđe i blago reče: — Iziđi sine, da ne gledaš. — A što? — Pa ne valja se. Mlad si. Iziđoh. Ona izdahnu.

Draža si mi no rođena majka i sestra moja, milija mi je tvoja tanka polovina i ravna snaga, no sve blago stambolsko! Dođi doveče ili lupi na kapidžik, baci mi makar kamen preko zida, te da ga metnem u nedra i ljubim...

— Nemoj, čedo, — odbija me blago, kao bojeći se da me ne uvredi. — Nemoj; nana je za tebe sve to spremila. Za koga drugog?... Nemoj. Čekaj Božić.

Napolju hladan i vlažan mrak... Tečina majka sedi u čelu; na njoj kratko džube, povezana je modrom šamijom, te joj se blago, izbrazdano kao smežurana dunja, lice sija.

Beli joj se čista košulja sa crnim čipkama, leluja bela maramica vezana oko vrata, a njeno blago, sad čisto zasuženo od radosti oko gleda, motri pred kim je što nestalo, pa samo se okrene sinu, teči, i ovaj odmah

Pa i da se oženiš. — A da znaš kakvo sam ti devojče izabrala? — I prinese mu svoje blago, zajapureno lice tako blizu. On ne može svoj širok pogled da odvoji od njena lica.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Ljubov čistu nećemo gasiti, Nit’ jestestva zakone gaziti. Blago nama, mi ćemo bit’ majke I rađati CESARU junake. Za sav rod naš mi ćemo g’ moliti, Sa suzami NjEMU govoriti.

Kostić, Laza - PESME

Tvoje kog prosuka, biće vredan toga struka, toga lica, toga guka, tih milina i tih muka, biće vredan, kako ne bi, — blago Tebi! Blago Tebi! Šta ću više? U tu mi se želju zbiše sve ostale želje velje, svaka radost, sve veselje.

vredan toga struka, toga lica, toga guka, tih milina i tih muka, biće vredan, kako ne bi, — blago Tebi! Blago Tebi! Šta ću više? U tu mi se želju zbiše sve ostale želje velje, svaka radost, sve veselje.

” ja, osaman u seleni, od jeseni do jeseni pevam srcu: mirno veni! Blago meni! — u Krušedolu, 1892. NA PONOSNOJ LAĐI Na ponosnoj lađi, Na lađi ljubavi, Pošo sam tebe naći, Ostrovac ubavi.

Metanišuć sam kleko Na divan otočac, U uzdisaj se slego Nametnut poljubac. EJ, ROPSKI SVETE VEČE Blago je veče, kô lice blago sedoga patrijara. Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara?

EJ, ROPSKI SVETE VEČE Blago je veče, kô lice blago sedoga patrijara. Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara?

— Ѕanta Maria della Ѕalute. Zar meni jadnom sva ta divota? Zar meni blago toliko sve? Zar meni starom, na dnu života, ta zlatna voćka što sad tek zre?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Posle toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje

Sad carski zet uzme tri žene vezirskijeh sinova i sve njino blago, pa sa svojom ženom, vezirskim snahama i pratnjom dođe zdravo i veselo svom dvoru, gdje poživi zadovoljno do svoga

svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna devojka, i toliko blago, sve će tebi ostati. Ali on jedva čekajući da vidi paunice, nije hteo ni slušati što baba govori za svoju kćer.

Čoban kad čuje to otide svome gospodaru te mu kaže, a gospodar dotera kola, pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kući.

Ovaj je gospodar bio pošten čovek pa sve blago dade čobanu govoreći mu: — Evo, sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi bog dao.

Ovaj je gospodar bio pošten čovek pa sve blago dade čobanu govoreći mu: — Evo, sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi bog dao. Nego ti načini sebi kuću pa se ženi, te živi s otim blagom.

Nego ti načini sebi kuću pa se ženi, te živi s otim blagom. Čoban uzme blago, načini kuću i, oženivši se, stane živeti, i malo pomalo iziđe on najbogatiji čovek: ne samo u onome selu nego u svoj

da ga puste da pane, i tako mislili su oni da će se on sljuskati i ubiti, pa će tamo dolje i ostati, a oni će lijepo blago podijeliti i svaki s jednom od onijeh djevojaka življeti, a onu treću, koju je Marko bio sebi namjenio, uzeće za

Svrati ga na dućan i ponudi ga da sjedne. Uveče ga povede sa sobom kući da prenoći i tude mu ukaže svoje blago. Tivtiz se ukočio od čuda gledajući toliko blago, pa ga upita: — Pobogu, brate, otkuda ti toliko blago?

Uveče ga povede sa sobom kući da prenoći i tude mu ukaže svoje blago. Tivtiz se ukočio od čuda gledajući toliko blago, pa ga upita: — Pobogu, brate, otkuda ti toliko blago?

Tivtiz se ukočio od čuda gledajući toliko blago, pa ga upita: — Pobogu, brate, otkuda ti toliko blago? Na to mu džomet rekne: — Jesam li ja tebi kazô da će biti krsmeta! — i sve mu iskaže kako je u mlinu čuo.

BEKRI-MUJO Pripovijeda se da je u Carigradu negda bio nekakav Turčin Bekri-Mujo, kome je iza oca ostalo nebrojeno blago, pa on propivši se sve popio i proćerdao, tako da nikakvih drugih haljina nije imao osim jednog ćebeta, kojim je ogrnut

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Po vas dan gotovi, po vas dan mesi, sad ovo, sad ono. KUM: Blago tebi, kume. MAKSIM: Lepo blago, kad žena razmeće kuću. KUM: A moja ne da ni jesti.

Po vas dan gotovi, po vas dan mesi, sad ovo, sad ono. KUM: Blago tebi, kume. MAKSIM: Lepo blago, kad žena razmeće kuću. KUM: A moja ne da ni jesti. — Ej, kako bi se rado s tobom menjao.

5. VUČKO (donosi kafu), PREĐAŠNjE VUČKO: Evo kafa, ama za ćef. Oh, oh! Blago onom, ko će da gu pije. LjUBA: Odnesi majki. STANIJA (okreće se): Kjerko, ja bi ti sela. LjUBA: Pa ti sediš.

Za koga? LjUBA: Za Milana. PIJADA: Ćestitam! Bas je lepa partija. LjUBA: Je l’ daje lep? PIJADA: Kao upisan; blago tebi. Odsad ču cešče da ti dolazim. LjUBA: I treba, imam mlogo koješta da posvršujem.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(Savije val i počne srkati.) Bogme slatko; zato se međer toliko otimaju za kafu. Blago onom koji je veliki gospodin! Tu svakojaka jela, tu po dve-tri sluškinje, a ja sirota?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Vreme je da i mi primamo prve životne šljage, i to od koga — od babica! Posle toliko šamara, zaista sam i danas blago zapanjena otkud nas toliko u Beogradu kad smo već u prvoj rundi izgubile meč tehničkim nokautom?

varoši, vama, gospodo podmazivači i lakireri: kad jednoga dana odapnete, bar ćete imati šta da ponesete na onaj svet! Blago vama!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

BUDIMA 128 SEDMICA 132 PONEDELjAK 134 UTORAK 137 SREDA 140 ČETVRTAK 145 PETAK 148 SUBOTA 152 NEDELjA 156 BLAGO BOŽIJE 170 BLAGO BOŽIJE 171 KRST VIDIKA 177 KOVIN, BIBLIOTEKA „VUK KARADžIĆ“: DVA RONDA ZA BUKET LEPIH

BOŽIJE 170 BLAGO BOŽIJE 171 KRST VIDIKA 177 KOVIN, BIBLIOTEKA „VUK KARADžIĆ“: DVA RONDA ZA BUKET LEPIH BIBLIOTEKARKI 178 S KRSTOM SVOJIM

o nalonj tresne krnj polijelej. Posluje pošast poslove dnevne. Jaukne ovčar s vrha Kicelja: njemu je blago tmuša izjela. Tinja rukopis titlasto satkan. „Sije pisah az!“ - pisar zavapi.

S leptiricom u ušima huk je meni blago trenje, a oluja, vetruština, jasikovo treperenje. U žamoru šumskog bilja, gde me zveri prepoznaju, šumi zvezda

Prva knjiga Mojsijeva 2, 2 Bog je skovō zemlju, poturu veliku, prikovō je na nju svoju carsku sliku. To golemo blago, ovejanu slavu, zaključō je tvrdo u kutiju plavu.

S Krstovog puta skrunjuj se u me, svetrajem kružnim, Svevišnji ume. BLAGO BOŽIJE BLAGO BOŽIJE Miholjsko leto. Melanholija.

S Krstovog puta skrunjuj se u me, svetrajem kružnim, Svevišnji ume. BLAGO BOŽIJE BLAGO BOŽIJE Miholjsko leto. Melanholija.

Sa glavobolje pretežu, peku teški burjani puklost kvareži. (Što ne propoje Blago Božije!) - U sumrak sjani, žiško ludila, sijaj hronično, zrnom kroz crno, parabolično, suzom anđela!

- Što ne propoje Blago Božije, makar pokoje Slovo čudesno, kada me krila, krila večeri raspuklog čela, povuku mahom, preko vratila, s

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Ah, Gott! Welche Entzückung! ALEKSA (klekne): Ljubim više nego blagorodstvo moje, nego svo blago sokrovišča mojego. JELICA: Ah, bože, kako je odgovorila Amalija kad je Mor pred njom klečao?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne daju, od same zore podižu graju: „Uh, alaj imaš veliko blago!

Jurili smo pod čadorjem vrba, igrali se koliko ti drago, razgledali virove zelence, da pokažu sakriveno blago. Nigdje znaka, Vrbas hita žurno, i ribice trepte nesigurno.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

MOLITVA Kad jeknu zvona s crkvice stare, Tihano, bôno, kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak — Svetinje puna, duša mi leće Tamo, gde večni boravi Bog, Pa mu se moli molitvom blagom: O,

Njega munja ne udara, nit' sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče. On je nik'o povrh groba udovice neke mlade, Što je silni janičari isekoše u komade.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Tako smo se i vratili u selo ruku praznih i gladni. Rugali nam se kmetovi, ljube nas neverne napustile i blago sobom ponele, ni u manastir nas prosjake ne primiše da se pod krov sklonimo i prehranimo.

Sve se oteto blago mora vratiti svome izvoru, gromovi padaju u srebrne zdele i ostaju ko zgrčeni puževi. Razbojnici na kolenima

sišli preko Karpata i da l se starac opet ženi da li se žene stari Sloveni rodićemo se opet slični bilju manje sužni o blago nama i teško meni!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA: Tetka nam preti da će nas policijom izbaciti. VIDA: Iju, blago nama! Ama, zar mi, familija, pa da nemamo prava?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pričaju tako da je jedan starac putovao petnaest dana, noseći živu kokoš. Hranio je uz put, čuvao kao najveće blago, da bi pripremio gozbu sinu.

— I tako sve slučajno — veli kroz smeh potporučnik. — Bogami, gospodin potporučnik... — Dobro, dobro — savetuje blago Aleksandar — drugi put nemojte bez dozvole da se udaljavate, a sad izdelite svima kafu.

Iako s prezirom mislim na pozadinu, ipak, ipak... čovek nema šest života. Sunce blago sija i povetarac kao da miluje.

— Znam, znam sve ja to. Ne zameram vam, nego vam samo skrećem pažnju za drugi put — govorio je blago komandir, jer je i sam uviđao da smo premoreni. Narod je na putu galamio. — Kuda, vojsko? — viče neka žena.

Sjahao sam s konja da bih malo opružio noge, pa se naslonih na ogradu jednoga dvorišta. Jesenje sunce je blago milovalo, a vetrić ćarlijao, raznoseći miris okomišanih kukuruza i zrelog sena. Konj je čupkao travicu i trupkao nogama.

A u voćnjaku iskopana neka rupa, kao kupa, i baba mi utrapi ašov. — Još samo to, sinko, blago baki, razgrni dole zemlju. Vidim da me je veliki belaj snašao, a i onako sam umoran da jedva stojim.

Gvozdeni kolos se zanija, krete i uskoro poslednji vagon prolete i kao da mi izvuče suze iz očiju. Milutin me blago dirnu po ramenu i povede u bivak. Pričao mi je nešto, verovatno me tešio. Ali moje misli bile su daleko.

Da li ću ga poznati?... Tek vojnici zapeše. „Tu je. Pazi sanduk!“ — reče jedan. „Nemojte tu stajati! — reče blago sveštenik. — Doći ćete posle“. Išla sam nevoljno. Sveštenik mi je nešto govorio, ali ja ništa nisam čula.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

I ona počinje osećati veliki, težak bol, jer gubi najveće blago mladosti — lepe zanosne snove... I kroz nemi suton, sa tihim žuborom reke, pomeša se bolno, tužno jecanje...

jer ona ih je i hranila i pojila, drugog čega nisu imali; ona ih je i negovala, kao dobra mati, prala ih, čistila, a blago sunce povijalo ih i sušilo svoj zracima... O, divna, šumna srpska Moravo!... Pa one bezazlene, srećne dečje igre!

Samo se još nije mogla dosetiti svemu jadu. Ona podiže glavu, pa blago ali ozbiljno pogleda Ljubicu, pravo u oči... Naučila je ona davno, da iz očiju svoje dece čita njihove misli.

— Šta je to bilo kod vas s pandurom? Sedite, reče on blago, pokazujući Gojku mesto. Gojko mu, koliko mogaše u onom strahu, ispriča šta je bilo. Kapetan zazvoni, uđe žandarm.

Gojko skoči, iznenađen, i umalo ne dreknu, jer se beše sav zaneo u mislima. Kapetan mu onako s nogu reče blago i prijateljski : — Idite, gospodine Gojko, kući, pa gledajte svoj posao...

Neka on živi, a ja ću da idem svojim putem, kud me srce vuče... Tamo je sva moja sreća, moj život, sve blago moje. Pa zar da ja to sve izgubim olako ?... Ne, ne!.. Život sam svoj založila da ga dobijem svega, da bude samo moj...

I bolje!... Slatko je nadanje živu čoveku, nada mu je dragoceno blago... — Majčice, kako ti se čini... je li dobro sad? prilazi ona materi i grli je nežno. — Ti najbolje znaš, dete moje.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“Ajde, brate, na sunašce jarko, Da se jarka sunca nagrejemo I lepote krasne nagledamo, Kako jezde kićeni svatovi! Blago dvoru, u koji će doći! Čij li će i dvori dočekati? Čija l’ majka darom darivati? Čij li bratac vinom napojiti?

Nit’ je inje, nit’ belo kovilje, Već se beli na kumu košulja. 77. Oj nevene, moj nevene! Blago tome ko te bere, I ja bih te mlada brala, Ali sada nemam kada, Ja se mlada na put spremam, Tuđe dvore dvorovati,

No ću tebe prekoriti, Moj boleći prijatelju! Što se bolan ne podigneš? Evo došli prijatelji I odive, blago, tvoje, Što ne rečeš: dobro došli! Ne fala ti, ne valja ti! Pa ću tebe zamoliti Moj zavidni prijatelju!

A Boga mi, moje drugarice! Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago, što je kome drago. 109 Oj na ove duge noći Ko ne ljubi crne oči, Ne pada mu san

A Boga mi, moje drugarice! Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago, što je kome drago. 109 Oj na ove duge noći Ko ne ljubi crne oči, Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce.

Ban Stijeno Jovu govorio: “Da moj brate, sjajne mjesečine! Blago, brate, onome junaku Koga nije na daleku draga; A moja je draga na daleku, Istrunu mi jagluk i marama; U marami

“ 145. More, dunu vetar sa gornjaka, Te donese miris od momaka: Blago majke koja ga rodila, Blago tatku što ga u vojsku prati, Blago sestri što se u njega kune, Blago ljube koja će ga

“ 145. More, dunu vetar sa gornjaka, Te donese miris od momaka: Blago majke koja ga rodila, Blago tatku što ga u vojsku prati, Blago sestri što se u njega kune, Blago ljube koja će ga ljubit! 146.

dunu vetar sa gornjaka, Te donese miris od momaka: Blago majke koja ga rodila, Blago tatku što ga u vojsku prati, Blago sestri što se u njega kune, Blago ljube koja će ga ljubit! 146.

miris od momaka: Blago majke koja ga rodila, Blago tatku što ga u vojsku prati, Blago sestri što se u njega kune, Blago ljube koja će ga ljubit! 146.

Najstarija govorila: “Ja bi’ čoju najvolela“. A srednja je govorila: “Ja bi’ blago najvolela.“ A najmlađa govorila: “Ja bi’ drago najvolela — Čoja će se izmeniti, Blago će se potrošiti, Moje drago

“ A najmlađa govorila: “Ja bi’ drago najvolela — Čoja će se izmeniti, Blago će se potrošiti, Moje drago za doveka.“ 177.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Sviram smrt, al mi gudalo rasipa nehotične zvuke. A zidovi mrtve i oblake što plove blago mi miluju ruke. Jednako ćarlija kao dalek vrt tragom mojim senka moja, puna žita i neba vedra, vrela kao jedra nedra

Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj. Gledaj u jesen mirno, kako se gubi dan i ljubi. Blago kao jedno zvono da zazvoni u daljini mišlju tom sam te dodirno.

A da me vide svi u nebo idu, po ulici zvezda i srebra. Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra. SMIRAJ Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani.

Stajaše tužna, zavejana, na straži, u kapijama, brkata, blago nasmejana. Kraj crkve tuđe i nepoznate, zapaljene, u duge, jasne, tople noći, kad krekeću žabe barske, grlila je razne

Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920. STENjE Danas sam bio tako veseo! A sad?

Ja sam iz Beča pošao u žaketu boje blago zelenih maslina, u cipelama belim, od kože jelena, sa šeširom crnim igrača tangoa. Bio sam tipična pojava svog vremena.

To je bila aluzija na onaj moj stih u pesmi Moja pesma, gde je slika moja transponirana u sliku seržana, brkatog, blago nasmejanog. Pandurovićeva kritika, jedina, nije bila prostačka.

On je dugo, i blago, opisivao taj kraj na Uralu. Osetih tako svu tu belu, neizmernu tišinu, tamo u daljini. Polako sam se nasmehnuo.

Nebo što diše u visoke, daleke topole. To isto nebo u proleću, nadneseno nad mali život mrava i buba. Kao jedno blago, materinsko oko. Nebesa Slovenije. Visoki plast vazduha, iznad senokosa, što se noću spušta sa pokošene padine.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Dugo je Magdalena čuvala te ruže kao najveće blago, kao jedinu uspomenu na svoga Spasitelja. I, začudo, ruže nisu venule, behu žive i sveže kao uzbrane.

Nije se ljutio on što mu se krčag razbio, nego je žalio što mu je ovaj slučaj pokvario ono dobro, blago raspoloženje duše, koje je tolikim naporima i žrtvama stekao, i što mu se stara zla ćud, koja se samo bila pritajila,

Globio je narod velikim porezima, pljačkao bogate pokrajine svoga velikog carstva i dovlačio blago sa svih strana, gomilao ga u svojim dvorovima i nikad nije mogao da se blaga nasiti.

Starac dođe. Car ga uvede u svoje riznice i pokaza mu blago. Teški gvozdeni sanduci behu prepuni, natrpani zlatom i srebrom, biserom i dragim kamenjem.

— Ja ti dajem zlato, a ti ništa ne govoriš — reče mu on s prekorom. — Ili te je moje silno blago tako zadivilo da si od čuda zanemio? Govori! — Ja to zlato ne smem primiti — progovori najzad starac.

— Ni za crkvu?! — viknu car. — Ni za crkvu — blago i tužno odgovori starad. Car se zamisli. Gnev ga prođe i on razmišljaše, ali nikako ne razumevaše zašto se starac

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Izvinite, gospodine, — reče blago nežnim tankim glasom — sad sam baš svršio svoju redovnu molitvu. Ja to činim uvek kad god sedam za posao, a naročito

Žigove udara naročiti činovnik u belom, svečanom odelu, i blago ukoreva narod: — Polako, zaboga, doći će svaki na red, niste valjda stoka da se tako otimate! Počelo žigosanje.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Nećemo, vala, ne boj se. Gde je još bilo mutavo komišanje! — Tako, Anđo, blago meni; de ti komanduj noćas tvojim vojnicima i 'nako si desetarovica.

Sunce odskočilo, pa greje blago i toplo i rastapa oštru jutarnju svežinu, a naš se lanac ljulja i kreće, penje i spušta i sve grabi unapred.

Kad izađe iz škole, grejaše blago i toplo junsko sunce koje i najmučenijoj duši daje poleta i života, ali njemu na duši beše tamno i oblačno, njemu sve

Vi, njegovi savremenici, niste umeli da cenite i čuvate najdragocenije blago, kojim je promisao darovao našu zemlju. Vi ste ga izbacivali iz najvišeg prosvetnog zavoda, a mi danas, za sve što ćete

— — He-he, kako bi ti hteo mnogo da znaš. Blago vama, deco, dok malo znate!... Tako je i Hristos rek’o, da ćete vi svi u raj... a posle već, he-he...

njegovoj večitoj ozbiljnosti nisi mogao nikad opaziti stroga i suha izraza: u celu licu mu viđaše se neko nežno učešće i blago zadovoljstvo.

zelenkastih očiju napominjaše mi tih i vedar jesenji dan, kad ne možeš očekivati ni groma ni oluje, već samo nežno i blago sunčano grejanje.

opazivši kako se dete prenerazilo i unezverilo od njegove surove i neobične opomene, on se trže, pa mu se opet obrati blago: — Ne boj se, čedo moje, voli tebe babo.... Kaži šta hoćeš da ti kupim?

Predanj izađe nekakav niži železnički činovnik. Živko ga zaustavi, učtivo prinese ruku kapi i blago zapita: — Molim vas, kad stiže voz iz Pirota? — Odmah posle beogradskog — odgovori činovnik i htede da pođe.

Kod njega su spiskovi, može da učini ako hoće...« — Gospodine — progovorih odlučno, ali veoma blago — nemojte da me upropastite, molim vas... da se vratimo časkom, pa da mi popravite ocenu. — Ehe...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Zovnem, na primer, kasapina koji liferuje meso okružnoj bolnici, zovnem ga i sasvim mu blago kažem: ti, bratac moj, imaš sedam krivica za davanje smrdljivog mesa bolnici, i sva akta tih krivica evo ih u mojoj

PAVKA: Ama, kakva politika! Otkuda je to politika da čovek preotme tuđu ženu? JEVREM: Ne razumeš ti to, nego 'ajde, blago meni, ti tamo, pa pouči ćerku da je ona u mojoj partiji sve dok se ne venča. Posle kako hoće.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sve ljude koji su znanjem bogatiji Nervira Jevanđelje po Svetome Matiji: „Blago siromašnima duhom!” O, bogo sveti, Pa čemu onda škole i fakulteti?

Nedelja miruje ko rosa na cvetu , I sve je blago kao polusan... Mačka zaspala na trotinetu; Nedelja svetla kao lan, Nedelja, najlepši dan na svetu.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Zanimale su nas čudnovate promene boje mora, prema osvetljenju i organskim materijama suspendovanim u vodi; noću blago osvetljenje morske površine, sa srebrnastim ili zlatno zelenkastim sjajem, koji dolazi od fosforescencije milijarda

Rakić, Milan - PESME

Nad nama će nebo treptati u sjaju, Grliće nas blago vaseljena nema, Lepršnuće krilom u obližnjem gaju Slepi miš, poslednji što se na put sprema, Pa dok iz daljine grmi

Njih danas, Gospo, gusti korov krije, A mi, sa našim sitnim navikama, Živimo mirno dalje, blago nama, Kao da nikad ništa bilo nije...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Junaštvo je car zla svakojega, a i piće najslađe duševno, kojijem se pjane pokoljenja. Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi! Vječna zublja vječne pomrčine nit' dogori niti svjetlost gubi.

Pregaocu Bog daje mahove! Raskrhaše silu Šenđerovu. Blago tome ko se tu nagnao, već ga rane ne bole kosovske, već Turčina ni za što ne krivi.

Tuži mlada, za srce ujeda, oči gòrê živje od plamena, čelo joj je lepše od mjeseca, — i ja plačem kâ malo dijete. Blago Andrij' đe je poginuo — divne li ga oči oplakaše, divna li ga usta ožališe ...

našu braću sokolove, Dalmatince i hrabre Hrvate; pa brodove njima napunili i tiska' ih u svijet bijeli, te dovukuj blago iz svijeta i pritiskaj zemlje i gradove. SERDAR IVAN A sudovi bjehu li im pravi?

VOJVODA DRAŠKO Ne lijepo, nego prelijepo! Obeća mi i što mu ne iskah. I pomislih kad od njega pođoh: blago meni jutros i dovijek, evo sreće za sve Crnogorce, dajbudi ću povest dosta praha da s' imaju čim biti s Turcima.

SERDAR JANKO Divna pleća, a divno li piše! Blago tebi zadovijek, starče, čudno li ćeš nešto doživjeti! KNEZ ROGAN Koje drže da je naša strana, al' od krsta ali je od

Nad cvijećem pliva zornjača, a voze je vesla srebrna. Blago odru na kom počine! SVAT CRNOGORAC Soko mrzi polja od prašine, soko neće žabu iz lužine, soko hoće visoku

Aljinah je na nebesa dosta, pa Bog daje kome kakvu hoće; a meni je svakoja jednaka, tek sam svoje oči izgubio. Blago vama koji ih vidite, vi ste bliže Boga i čudesah! TIŠINA JE; IGUMAN BROJI BROJANICE.

Kako puška pukne na Cetinje, grohota će biti na sve strane. Blago tome koga srce služi i ko nije sasma ostario, dosta će se posla nagledati!

VLADIKA DANILO Blago meni, moji sokolovi, blago meni, junačka svobodo! Jutros si mi divno voskresnula iz grobovah našijeh đedovah!

VLADIKA DANILO Blago meni, moji sokolovi, blago meni, junačka svobodo! Jutros si mi divno voskresnula iz grobovah našijeh đedovah!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A pesma sve jača, strasnija. I to kao navlaš sve oko onoga: kako nije blago ni srebro ni zlato, i kako kao da je ona tobož imala dragog, volela se sa njim, pa sada ne polazi za njega, — i one,

Hoće sigurno da joj dâ na znanje da ona zna za njega, kako je on, njihov sluga, Arsa. Sofka smejući se, blago ga predusrete. — Znam, znam, Arso. — I u tom stiže u sopče za Markom.

I to je izda. Sofka, primetivši je, a pogađajući sve, počne blago, veselo tobož da je kori: — A jelo, nano? Ako ono tamo iskupi?

Pandurović, Sima - PESME

skrivene, skupocene školjke; On je dav’o dubok neznan izraz jedan Čežnje naših snova i minule boljke; On je skriv’o blago uspomena čednih, Nežnost žutih ruža i krinova smernih. Nada mnom i sada sija tuga jednih Očiju bisernih.

u tebi da dozre, Velika, tužna mis’o, moje drago: Da treba da nam sve bude svejedno, Da nam je ovde još jedino blago Kad za nas kuda bedno srde jedno.

Ćutiš? — Reci ko obara Naše blago, naše nade? Kome treba naše krvi I zašto se ona lije? Reci ko nas gazi, mrvi, — Točak neke večne Pravde il’

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ zagrmi serdar, „to ne smije niko reći!“ „E ma čoče smije, kad je istina!“ reče brkonja blago, pa još blaže nastavi: „Ali, posad neće!

Neki ljudi, zadriglijeh šijâ, zabrijani, u crnim mantijama dođoše u tamnicu. Dugo su mu nešto govorili, tobože blago, ali je on vidio da mržnjom dišu... Najzad raskovaše ga i povedoše k nekim starim, babastim vojničkim starješinama.

Konjici sjahaše i privezaše konje, pa počeše prostirati aljine po zemlji. „Počinuće, bogami! Možda će i pospati — e, blago nama!“ reče Mišan. „Ićindija“, prozbori Otaš, pogledavši na sunce. „Da, da, ićindija!

I ostaloj djeci prionu strah. Čovjek, videći to i naslutivši i uzrok tome stade se slatko smijati. Zatijem blago im poče objašnjavati rašta to ne treba činiti, kako je to zlo i Bogu protivno itd.

priče o Pavlu, kojima on, po svojoj djetinjskoj naravi, naklon bješe da vjeruje; a s druge strane prednavaše mu se blago lice Pavlovo, njegove šale i njegovo lijepo pseto. U to ga i sanak obuzme pa mu se u snu nastavi trzavica.

Bješe to čovjek serdarevijeh godina, pomanji od njega, ali jedar, zdrav i lak kao momče. „Blago meni danas, evo meni moga brata; đe si mi željo moja!“ reče Joka poklonivši se da mu ruku celiva.

„Što to pišeš, Janko?“ reče Pejo, huknuvši od truda, pa sjede kraj njega. Janko ga pozdravi i pokaza mu crtež. „Ha blago Milunu!“ reče serdar. „Hoćeš li ti ovako naučiti?

Među tijem narodom, što življaše životom, punijem naslade i čara, kakvog velmože ovoga svijeta ne mogu za svoje blago imati, među njima bješe, bogme, i nesretnijeh, jer je zlo i dobro pomiješano na svakome krajčiću zemlje kojem ljudi čeplju.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

kao ostvarenja nastala u organskoj vezi sa pesmom pa otud prešla u svakidašnji govor (Zlatu će se kujundžija naći; Nije blago ni srebro vi zlato, / već je blago što je srcu drago; Pravda drži zemlju i gradove, / A nepravda ruši obadvoje; itd).

vezi sa pesmom pa otud prešla u svakidašnji govor (Zlatu će se kujundžija naći; Nije blago ni srebro vi zlato, / već je blago što je srcu drago; Pravda drži zemlju i gradove, / A nepravda ruši obadvoje; itd).

Mil. V. Knežević I GOVORNI IZRAZI A) DOSLOVNOG ZNAČENjA 1) BLAGOSLOVI A) OZBILjNI Blago majci koja te rodila! Blago činu dobrome a obrazu svijetlome! Bog ti pridržao dosadašnje prijatelje, a druge primakao!

Mil. V. Knežević I GOVORNI IZRAZI A) DOSLOVNOG ZNAČENjA 1) BLAGOSLOVI A) OZBILjNI Blago majci koja te rodila! Blago činu dobrome a obrazu svijetlome! Bog ti pridržao dosadašnje prijatelje, a druge primakao! Vazda imâ, svoga stimâ!

knez Lazar posekao slugu Stevana, svog blagajnika zato što je sestra ovoga ukrala ključeve od riznice i iz nje pokrala blago. Naš gazda istuk’o gazdaricu! — govore guske među sobom, a gusan, kao da se ljuti što o tome razgovaraju, šiče: Ps!

— Znanje skroveno, imanje ukopano. — Neznajšu rđa bije. — Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da. — Blago onom ko zna da ne zna, a hoće da zna. — Bolje je ništa ne znati, nego kojekako. — Tko više zna, taj bolje vidi.

— Zid ruši vlaga, a čoveka tuga. — Tuga, nevolji druga. — Rđa jede gvožđe, a tuga srce. — Veselo je srce golemo blago. — Lako je naći hranitelja, ali nije branitelja. — Bolest dođe na hatu, a ode na raku. — Nevolja ne ima sveca (zakona).

— Od zbora do tvora ima prostora. — Od riječi do čina, trista aršina. — Blago dobrom činu i svetom obrazu i poštenju. — Reč bez dela mrtvo telo. — Lepe reči ne mese kolača.

— Obraz nema sto rala. — Sve daj, a čovještva ne daj. — Više valja prst obraza, nego svijeta blago. — Blago dobrom činu i svetlom obrazu. — Ruka ruku mije, obraz obadvije.

— Obraz nema sto rala. — Sve daj, a čovještva ne daj. — Više valja prst obraza, nego svijeta blago. — Blago dobrom činu i svetlom obrazu. — Ruka ruku mije, obraz obadvije.

— Ko se nije rodio, taj i ne umire. — I Gvozden je umro. — Lijepa smrt — blaženo blago. — Bolje je časno umrijeti, negoli strašno zlo živjeti. — Dosta žive ko dobro žive, ali ko dobro umre.

Nije anđel da se ne razljuti, Nit je šejtan da se ne pomiri. Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago što je srcu drago. Nije đogat gori od dorata, Ali bâta doratova nema.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Čoban kad čuje to, otide svome gospodaru te mu kaže, a gospodar dotera kola pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kući.

Ovaj je gospodar bio pošten čovek pa sve blago dade čobanu govoreći mu: „Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao Nego ti načini sebi kuću pa se ženi,

Ovaj je gospodar bio pošten čovek pa sve blago dade čobanu govoreći mu: „Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao Nego ti načini sebi kuću pa se ženi, te živi s otim blagom.

” Čoban uzme blago, načini kuću, i oženivši se stane živeti, i malo po malo iziđe on najbogatiji čovek — ne samo u onome selu nego u svoj

svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna devojka i toliko blago, sve će tebi ostati.” Ali on jedva čekajući da vidi paunice nije hteo ni slušati što baba govori za svoju kćer.

Posle toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje

Kad uđu u sobu i nameste se, pokloni im se mati njegova kao gospodi, a oni joj reku: „Blago tebi kad imaš dva veselja u jedan put!” A ona im odgovori: „E moja gospodo!

Pošto se pobratimiše, reče mu starac: „E pobratime, sad, da se darujemo, ja ću tebe darovati snagu i blago, a ti mene za oba ova dara samo svoju dušu.

već” i cekini prestadoše izlaziti, reče mu starac: „Uzmi koliko možeš, pak hajde od mjesta do mjesta, te kupuj duše za blago.” Onda on oprostivši se s pobratimom uputi se te k jednome gradu.

22. KOPANjE BLAGA. Nekakav čoek usni blago: dođe mu na san jedno dijete krilato i kao snijeg bijelo, govoreći mu: „Hajde u ono najviše brdo što znaš, tu ćeš naći

zmaj spava na onome blagu i pošto čoek viđe da od njega nikako ne mogaše blago da uzme, u tri maha zakumi ga da se miče.

Na to se zmaj probudi i reče mu: „Ja se odolen ne mičem, jer niti je | tvoje ni moje blago ovo, ma sa svijem tijem, ako prebrojiš sve izvore koliko ih ima u ovoj planini i da mi dođeš da kažeš, maknuću ti se s

Sveti Sava - SABRANA DELA

koji reče: „Uzmite igo moje na sebe, jer krotak jesam i smeran srcem, i naći ćete pokoj dušama vašim, jer je igo moje blago i breme moje lako“. (Mt. 11, 29-30) Jer kaže Pismo: „Ljubav Božija u vernima je privezana“. (Prema I Jn.

Jer igo moje je blago, i breme moje lako je“. (Mt. 11, 2930) Jer, zaista, otac naš gospodin Simeon postiže pisano u Jevanđelju: prodade sve

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A kako to nekog i jedna lula može? Stvari, stvari, blago... obično đubre! Na čoveka se brecate, a i mravu treba skinuti kapu! I mrav je čoveku ponekad velika družina!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ovo je zakon trgovačkoga zanata. Ko kupuje, rad bi jeftino kupi-ti; a ko prodaje, radi skupo prodati. Steći blago i novce, pošteno trgujući i trudeći se, to zavisi, s jedne strane, od človekove vrednosti, a, s druge — od

poželatelnejše i dražajše, za predati večnomu vospominaniju potomkov naših imena moji[h] ljubimejši[h] prijatelja i blago|detelja koje je preblagi božji promisal za oruđa svoja upotrebio i meni u mojim stranstvovanijam i pretprijatijam črez

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kenjo huknu, pak se odmače u prisjenak. — O mudro moje dite, o lipo moje dite! — reče knez zagrlivši sina. — Blago nama dovika — doda Osinjača otimljući Bakonju iz očina zagrljaja.

se preko vode razglasi kako se đakon potenčio, te se ne ćaše niko osloboditi da se noću došunja, pa da bi znao e će blago „privatiti“.

? Da te ja budim, je li?... Koliko god taj kolač bješe nemio Bakonji, opet mu prva pomisao bi: „Blago meni, kad stric ne zna!“ — pak otide po vodu.

U sumračak probudi se Naćvar nješto voljniji. — Diži se, Ive!... Ustani, moje dite, i donesi vode! — reče blago. Bakonja, jako začuđen, pođe.

Izjutra, kad bi Butrica rastvorio prozore, kuljao bi dim kroza njih, kao iz dimnjaka. Brne ga jednom blago savjetova: — Nemoj tako, Dume brate, jer ćeš i ti propasti prije vremena, ti koji znaš napamet sva poučenja

— Ostavi, se ćaća, križa ti, snova, nego ajde pravo na ono šta si tija rići! — Pa jeto šta: ove će jeseni biti blago kod strica, pa... ovaj... ako bi to palo u druge ruke... — Ćaća! — viknu Bakonja i sav preblijeđe.

Među fratrima nasta vrdanje i graja. Tetka ih utiša, pa poče blago: — Nemoj tako, bolan! Mi svi znamo kako je bilo! Konja su ukrali rođaci, a ne brat, pa se mali Ive sitio da je to njiov

— Bilo je puno refertorije, a on još viče, a — čućeš kako skiči kad govori, i ljudi se počeše krstiti i rekoše mu: „Blago tebika kad si usnija!“ Ti sad vidiš kakva bi se škandala izlegla kad bi ti odbija! Zato sam, brate i došâ!

Ćosić, Dobrica - KORENI

“ Ona se zagledala. „Kao da je kukuruz.“ Napunio je šaku. „Vidi koliko su teški.“ Uzeo je njenu ruku i njome blago mešao gomilicu. „I u mraku svetle. Moji su. Ja sam ih zaradio. Niko ih u Prerovu nema ovoliko.

Prsti su blago obletali oko čvrstog zrna na levoj dojci, koleno je bilo uleglo u dolinu njenih butina, osećao je samo toplu i vlažnu

Milunka je klekla pred kaluđera, krsteći se i ljubeći mu mantiju u visini kolena. Otac Metodije zujao je blagoslov i blago mahao rukom iznad njene glave gledajući nju, Simku. „Poljubi, ćerko, ocu ruku...

„Ih, čiča, kad bih ja imala para kao ti. Jao, šta bih ja kupila...“ „Ako, ako. Srce mi je veće od Rtnja. Gazi, blago čiči. Svi gazite.“ Simka ga je do ovog doterala. Kako sad može da veruje u ono što je rekla, da će roditi?

’ A ja rekoh: Blago meni, rodio mi se domaćin. Neka bude kao Vasilije’!“ A on, Aćim, uvek se stideo kad je ona pominjala Vasilija.

Bilo je dublje od bunara, od Morave, od sinjeg mora, to njegovo ćutanje. Aja stojim u njemu i blago mi oko srca. Ponekad zapeva. Glas mu nije bio bogzna kakav, ali se videlo da muško peva.

Otvorena usta kao da mu se smeju. Čikaju ga tišinom. Svete mu se. Modrikaste usne. Otišla? Šakom poklapa levu dojku i blago je pritiska da čuje...

Tako sam ti ja bio prvi rudar Srbijice, ali blago ne nađoh. Manuh se luda posla i potražih drugo zanimanje. Mladost minu. Ostadoh siromah.

Moram da pođem. Ali nešto nikako da razberem: neko celog života traži blago, kao na priliku ja, pa ga ne nađe; a nekoga, kao na priliku tebe, Adame, donese vetar u zlatne račve, semce zarije

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Da su hteli, mali svirači mogli su iz utrobe zemlje izmamiti skriveno blago i postati najbogatiji na svetu. Ali njih nije privlačilo bogatstvo.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Onda Petar vidi kako se sa Stojana svlači ona skrama umora i kako ga već gleda neko nalik na vuka; i Stojan kaže, blago, da je našao ćup sa zlatnicima i hteo da ih podeli sa njim, Petrom, ali da sad vidi da nema s kim da deli zlatnike kao

neobuzdana, izdvajala: sve će biti dobro ako sad, svom silinom, zamahne pesnicom u to staklo pa onda, kad ga razbije, blago i nežno, samo vrhovima jagodica, dahom sa dlana, dodirne tu materiju od tamne tajne i pretamne svetlosti, tu materiju

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Gdje li čudna meta? U neprovidnim maglama se krije. Brod mnogi ovud minu s mnogo muke, Istine blago tražeć' u dubini; I ne spaziše svetiljke iz luke A gle po vodi razvalina njini'!... Ne!

cvetu, Već po zemljam' što se srpske zvale; Gde god nađem Srpkinjice male, Da im padnem na te grudi bele, Da im kažem: Blago tebi, sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

što se srpske zvale; Gde god nađem Srpkinjice male, Da im padnem na te grudi bele, Da im kažem: Blago tebi, sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

bi došle Srpkinjice mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio: Sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

bi Srpkinjice male, Pa bi zvezdu željno pogledale; A zvezda bi govorila sjajem, Dičnim sjajem srpskim uzdisajem: Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku!

Oj Karlovci mesto moje drago! K’o detence došao sam amo; Igra beše jedino mi blago; Slatko zvah ja med i smokvu samo.

Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne hvali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš: Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva! Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče!

Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne hvali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš: Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva! Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče!

On će sa mačem doći Kad kucne jednom čas Oteće staru slavu, Dobiće novi glas. A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje, svo! Ti ćeš mi rodit' sina, Da čuva blago to! XII 6 Često te u snu snivam, Moja ljubavi!

A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje, svo! Ti ćeš mi rodit' sina, Da čuva blago to! XII 6 Često te u snu snivam, Moja ljubavi! Često te tako viđam, Cvete ubavi!

mi, kaži, Kako da te zovem; Kaži mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane“, Ili „moje blago“; Hoću li „dušo“, Ili „moje drago“ Kaži mi, kakvo Ime da ti dam!

Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nisam težio da upoznam njene bogove, hramove i verske obrede, već me srce vuklo da prisvojim ono naučno blago koje je ovde, zaboravljeno, bilo nagomilano.

Iz njegovih papirnatih truba, kalemova, žica i konaca nikla je današnja tehnika. Taj štediša ostavi neocenjeno blago čovečanstvu u nasleđe. Posle svojih velikih pronalazaka Faradej se obratio novim problemima.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Bila je brižna, oslabila, dražesno smerna, i retka, dirljiva mirnoća i dobrota ozaravala je njeno blago lice. A susret naš bio je ozbiljan i vrlo tužan. Stradanja behu ostavila traga na svima nama.

On me pogleda blago-prekorno pa mi hitro zadrža ruku kojom sam se mašio da tražim novac. — Baš si smešan, pobratime.

— Čitaj ovo. Pa se blago i nežno nasmeši, te ja primetih jasno koliko mu sad beše lakše nego maločas. Uzeh kartu i poznadoh rukopis njegove

kad sam mu trećega dana, na rastanku, rekao: — Pobratime, ti si uvek bio čovek, ostani to do kraja, molim te — on se blago i postiđeno nasmešio: — Žao mi je što ideš. Tako mi je dobro bilo uz tebe.

A kad i na kraju druge godine nikakva uspeha nije bilo, pozva ga stric pa mu reče: — Evo dve godine, Sekula blago meni, kako te slušam da sričeš o-s, n-o-s, os, nos, a tvoj čiča osta bos zbog tvojih križulja, tablica i sunđera.

Toplo je, oseća se dah mora, i nebo je mirno, plavo, blago. I bradati, čađavi ljudi živahnuli pa razgovaraju: — Eto ti, dolija i Resula. — Ja, zaglavi siromah.

— E pa ded’, Petronije Svilaru, to si trebao još davno učiniti. Tako ga je nekako blago, meko i ljudski (četvrtog dana) oslovio isti onaj civilni policajac, čije je lice ugledao onog večera prema maloj,

Pa mu dođe da padne na grudi ovom čoveku što mu sad govori tako blago, ljudski, kao čovek što govori čoveku. — Ti ćeš izjaviti sve po redu, je li? I ništa nećeš prećutati, baš ništa nećeš?

je Svilar alapljivo onaj, usred julske pripeke, svež i sladak vazduh i gledao ono nebo, što je isto bilo kao nekad, blago i nežno, puno nade i milosti nekako i gledao ga zadugo sve dok su oni drugi, što nisu bili okovani, radili neke

Ležeći na leđima, ja sam pogledao u nebo; gle, mirno li je, nežno li je: nikad dotle nisam video tako milostivo, tako blago, tako, veselih, tako dobrih očiju nebo!

Kako samo smeju? I svi rizikuju, protestuju, bore se, bore, bore, otimaju se, žive, prestupaju, prkose. O blago njima! O blago njima!

I svi rizikuju, protestuju, bore se, bore, bore, otimaju se, žive, prestupaju, prkose. O blago njima! O blago njima! Izlišan, baš kao sasvim izlišan na svetu, čudio sam se, zavidio, divio sam se ovim moćnim, aktivnim i smelim

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Samo je onda slika bila blago uznemirena, sva oživljena neumornim šaranjem zmijastih pruga od refleksa mora koje je ravnomjerno disalo pod prozorima u

Njena sporost i strpljenje djelovali su blago na moj nemir. Šala joj je bila tiha i bliska djetinjoj duši; umjela je da pogodi pravi put k malom srcu i da iz njega

Svojstveno mu je to što nije zamjetljivo odijeljen od prsnog koša: linija grudi ne lomi se, već se blago prelijeva u trbuh, sugerirajući nam jednu malu korekturu poznatoj Platonovoj trihotomiji duše: negdje između

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Zato se i popov pogled zaustavi na njemu. — A gle Đurice! Bolan, kako si porastô — reče popa blago, pa se obrte knezu: — Šta veliš?

Sad Đurica, kao krivac, obori oči, a Radovan se osmehnu veštoj laži Vujovoj. — Ko je to prošao? — zapita Đurica blago, želeći da zagladi maloprešnju srdžbu. — Kalauz iz Palanke — odgovori Vujo ljutito. — Ode niz Jasenicu da luči svinje.

— Jeste, majko: snahu i ćerku. — Dobro mi došla, dete moje! — reče starica i stade je iskreno grliti i ljubiti. — Blago meni, kad je’ vaka devojka izabrala moga Đuru.

— Ne boj se, snaho; ti se kâ da nešto plašiš — reče on blago, i da bi je bar koliko umirio, sede na klupu pod šljivom, pa nastavi: — Imam mnogo hitna posla do gazda Janka, pa te

A sad ga obuzme hladna jeza kad pomisli, da mu svakoga časa mogu oduzeti i odvesti to jedino njegovo blago, da je mogu zatvoriti, mučiti i šta je još ne može snaći u pandurskim rukama...

— Hoćeš u selo, popo ? — reče on blago, kao običan seljak, koji je, idući s rada, sreo svoga sveštenika. — Hoću ja — odgovori pop, osvrćući se na Pantovca,

Ova strašna misao, koja mu dosad ne dođe na pamet, porazi ga kao grom. On gledaše u mirno i blago sveštenikovo lice, očekujući drugu reč, koja bi ublažila ili preinačila tu strašnu misao, ali pop naročito zastade, da

novih poznanika mogao s pouzdanjem tvrditi, da na duši ovoga plavuškastoga visokoga mladića, koji tako bezazleno i blago gleda, leži bar jedno ubistvo. I naposletku, drugovi su se revnosno čuvali.

tres-tres... tres-tres... — Blago vama, kad ste slobodni! — uzdiše putnik natičući šubaru na levu stranu, otkuda ga bije oštar i hladan vetar.

Sunce greje toplo i blago, veselo svetle njegovi zraci oživeloj zemlji, grejući joj pocrnelu koru, da iz nje izvuku bezbroj novih života...

Đurica se seti Novičina saveta, pa otpoče blago: — Nemoj, brate, da se ljutiš. Ja sam i jesenas zbog toga pobegao, jer ne znam kud ću: jataci vuku na jednu stranu, ti

I kapetan ga pogleda blago. Priđe mu i metnu mu ruku na rame. — Đuro, sutra se mora izvršiti osuda. Pa znaš, običaj je da se danas malo provedeš.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Čoban, kad je čuo to, otide svome gospodaru te mu kaže, a gospodar dotera kola, pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kući.

Ovaj je gospodar bio pošten čovek, pa sve blago dade čobanu govoreći mu: — Evo, sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi bog dao.

Ovaj je gospodar bio pošten čovek, pa sve blago dade čobanu govoreći mu: — Evo, sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi bog dao. Nego ti načini sebi kuću, pa se ženi, te živi s otim blagom.

Nego ti načini sebi kuću, pa se ženi, te živi s otim blagom. Čoban uzme blago, načini kuću i oženivši se stane živeti, i malo po malo iziđe on najbogatiji čovek — ne samo u onome selu, nego u svoj

Tada car poče obećavati veliko blago ko mu kćer prozna, a to ču jedna stara badža-vještica — pa od grada do grada, od vrata do vrata, dok je nađe i pozna,

— pa od grada do grada, od vrata do vrata, dok je nađe i pozna, pa se odmah vrati caru i pogodi se s njime za veliko blago da mu kćer živu dovede.

svako podne ovde na ovo jezero te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći krasna devojka i toliko blago, sve će tebi ostati. Ali on, jedva čekajyći da vidi paunice, nije hteo ni slušati šta baba govori za svoju kćer.

On pristane, zatraži tovar blaga i jednog diva, koji će odnijeti i blago i njega u njegov mlin. Divovi mu dadu jednog najjačega. Starac natovari blago i uzjaše na diva, pa hajde kući.

Divovi mu dadu jednog najjačega. Starac natovari blago i uzjaše na diva, pa hajde kući. Kad, su došli kući, div sustao, sav se u golu vodu učinio pa, otvorivši vrata od

Kad to viđe div, prepade se još više, pa, spustivši starca i blago, nadade bježati kao svjetlica natrag divovima. Kad dođe družini, ispriča im čudo neviđeno.

Sad carski zet uzme tri žene vezirskijeh sinova i sve njino blago, pa sa svojom ženom, vezirskim snahama i pratnjom dođe zdravo i veselo svom dvoru, gdje poživi zadovoljno do svoga

Videći ovo vezirović, obradova se veoma i pomisli: — Baš mi je otac — alah rahmetile — ostavio blago koje nikad ne mogu potrošiti!

Petković, Vladislav Dis - PESME

IDILA Reka teče mirno, blago; voda blista; Sunce sija, zvono lupka, ovce pasu; Povetarac lako gazi preko lista; Odmara se i sam vazduh u tom času.

A zbog greha što učini reka ista, Sunce sija, kao i pre, toplo, blago; Povetarac lako gazi preko lista; Ovce pasu, i voda se tako blista.

Ali jedne zore, prve zore potom, Zaspale su blago njene oči dana, Njene oči cveća, sred živih obmana, U jeseni tužnoj, sa njenom lepotom. Zaspale su potom.

O ljudi! ljudi!... Ao moje drago! Ovamo bura neće da se stiša. Je l' topla zemlja, grli li te blago Grobnica tvoja? Mene bije kiša, Oblaci, vidik.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Moj otac je pobeleo od besa. Blago me je udario po obrazu, i to je bila jedina fizička kazna koju je on ikad primenio ali se udarca skoro i dan-danas

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Bilo je vedro, blago i sunčano martovsko jutro, a kako smo se približavali Njujorškoj luci, topli sunčevi zraci kao da su topili onu

On zavole ovo što ja radim i poče me blago koriti da sam se zaverio da ga preobratim u Amerikanca. ”Toneš, toneš i suviše brzo, mladiću, u vrtlog američke

I rekao sam sebi: ”Mihajlo Pupine, najveće blago koje si doneo sobom pre devet godina u Njujoršku luku bilo je tvoje saznanje, duboko poštovanje i divljenje za najbolje

u Njujoršku luku bilo je tvoje saznanje, duboko poštovanje i divljenje za najbolje tradicije tvoje rase, a drugo najveće blago koje sada nosiš sobom iz iste luke je tvoje znanje, duboko poštovanje i divljenje za velike tradicije tvoje druge domovine.

Sledećeg dana, kada sam posetio Veliku Sorbonu i Francuski koledž u LaTinskom kvartu, naleteo sam na pravo blago ujednoj antikvarnici; bio je to veliki traktat Lagranža – “Analitička mehanika”, prvi put štampana u izdanju Francuske

On je dete Nacionalne akademije nauka. Majka se rodila u vreme građanskog rata, a dete u doba svetskog rata. Blago onoj zemlji koja i u doba rata podiže ustanove čija je glavna svrha da gaje i neguju one delatnosti koje su odlika

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Nastajnih dana upriješe živo da prije zime i snijega sagrade komad potleušice, da zaklone glavu oni i blago im. Pomaže im i kum; i porodica se čisto veselo useli u novu kuću.

A lijepi san još je milinjem ispunja: našla se negdje u plodnome kraju. Po oranicama i livadama pase ugojeno blago i sija toplo sunce. Tu se u suncu sreta sa Spasojem. On je vodi u hlad. Planduju i razgovaraju, no ne sjeća se riječi.

— Blago ti se tebi! — potuži se Antica najamnici prvašnjega gospodara, kad se s njom jednoga popodneva sastala kod mora.

I okrene se prama jačim domaćinima, koji su, kako se njemu čini, pristupačniji razlogu. — Ljudi božji, — veli im blago, — ja sam vaš pastir, a ovako nećemo ništa učiniti, no izaberite dva čovjeka neka dođu k meni, pa ćemo se lijepo

On gleda u nju svojim modrim, desnim okom, i na nju se, i nehotice, blago podsmjehuje. STARICA Parobrod se otisnuo od kraja, okrenuo i izišao iz spljetske luke; s njegove palube, po svome

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Pri unošenju zapisa pesme u knjigu Vuk je blago redigovao samo poslednji stih: u zapisu je bilo zvezdama se nakitila, a u knjizi je a zvezdama nakitila.

se u gotovo istu celinu koju je vaspostavio Momčilo Nastasijević u lirici i, naročito, u muzičkoj drami Međuluško blago (1927).

Sa netipičnim, blago povišenim tonom, Zorana Mišića Petković promatra u matici književnog toka. I u ovom slučaju kritički objektiv se polako

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

NATA: A natuštilo se nešto nebo pa nemojte se iznenađivati. Gde je oblaka, tu će biti i groma. Zato ja, blago meni, da se sklonim. Ne volim da vam stajem na muku; znate kako je, svakome je lakše kad sam podnosi ono što ga snađe.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

I zaista, kada u Nečistoj krvi, u VI glavi, opisuje izgled gostinske sobe u blago i svečano uskršnje jutro, Borisav Stanković tačno tako prikazuje prostorne odnose: „Pored ona dva prozora, sa belim

On je dugo, i blago, opisivao taj kraj na Uralu. 310 Ali objašnjenje, opet, nije toliko objašnjenje koliko je nov književni tekst; istovrstan,

najteže iz junakinjinog nemog sećanja verbalizovati, jezički izraziti, to je psihološki motivisan naboj u percepciji i blago zatalasano smenjivanje slika u sećanju.

Tako se u romanu Miloša Crnjanskog svi prelazi od blago osenčene strane na predmetima, preko senke koju bacaju, pa sve do mrklog mraka koji junakinju zagušuje, a i njenu smrt

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Između Kolašinaca i Štavičana Rujo Luković se srete sa buljugbašom i htede da ga razmine. Ali ga Sefer blago tače rukom i izusti: — Povrati se, čiča-Rujo, i ostavi oružje, vjere ti! — Viđi, da ti kažem!

ali je posle nekoliko dana pošla rugalica uz orahovačke krše, koja je u prevodu sa arnautskoga, ovako počinjala: Blago vama, mamuški jeđupi, Kad vas Hamza, paša silni, Za večerom smerno dvori!..

A ozgo, niz blago pobrđe zadadoše se Kasalovići. Žensko i muško, staro i mlado. U čem se ko zatekao ustajući iz postelje na strašni glas

Odatle veoma blago pobrđe neosetno prelazi u ravnicu, u poznato Ravno Kosovo, koje se ispred oka, kad ga duže gledaš, stane od te

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ružičasta usta Sa osmejkom blagim — Blago li srećniku Kog nazovu drâgim. Gledô sam te često, Ženskog roda diko; Ti jednom upita: „Što me gledaš, čiko?

dan; I ako je život ništa, Ili samo šaren san; Pa baš da se svako vara Misleć’: „Ja sam na to zvan“ — Ipak, ipak blago onom, Blago onom koji umre Oduševljen, razdragan.

je život ništa, Ili samo šaren san; Pa baš da se svako vara Misleć’: „Ja sam na to zvan“ — Ipak, ipak blago onom, Blago onom koji umre Oduševljen, razdragan.

i zakon i pravda; Ojačajte snagu patnika Hrvata, Neka zna da ima u nevolji brata; Nek’ se jednom vidi kakva j’ sloga blago, A oni će posle... kako im god drago. »Starmali« 1883.

Prođe pored proste žene, velom prekrivene, Juri u svom hitlovanju, i ne gleda na nju. Žena otkri blago lice — oh, kako je mila! Rulja većem odaljila. A to j’ sreća bila.

1883. MARIJA TRANDAFIL Bog joj dade blaga zemaljskoga A uz blago srca milosnoga, Bog njoj dade na svetu ovome, Ona kome — već narodu svome.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Idu prosto obučene, sa svakim se razgovaraju, one se jošt prve klanjaju. Čisto se ja stidim. Blago onom koj je od nature na nobles stvoren. Eto mi je rođena kći, pak kakva razlika od mene? SARA: Cela istina.

Daj samo reškontu, pak ćeš videti. Do po sata pune tri kese dukata doneću ti. EVICA: Al’ ćedu biti žuti! Blago Nama! VASILIJE: Sad daj reškontu, ne mogu više da čekam. EVICA: Kakvu reškontu?

Miljković, Branko - PESME

A boje? A zvukovi i miris? Mogu i da se ljube Al ne postoji ljubav. Događaj prepričan, Zakopani lelek i nenađeno blago stoje.

Događaj prepričan, Zakopani lelek i nenađeno blago stoje. XI ZAČARAVANjE Zakopani lelek i nenađeno blago stoji O zvonka roso tu gde smo mi pali U čarolije kasne koje nismo znali Kad vode ne teku, jer ništa ne postoji Ako

Tu izgubljeno sećanje pustinju hrani. I kraj vatre kojom ne hrane se dani Zakopani lelek i nenađeno blago stoje. Ljubavi moja mrtva a ipak živa O sve što prođe večnost jedna biva I nema mene al ima ljubavi moje.

Biljko, pomešanost smešnu zemlje i vode Kažnjenu blatom, blago prezri cvetom. Al pristani na svet koji zvezde vode Izlasku mutnom s bezbožnim poletom.

Trgovci časni što kupuju vatrom Iz tvojih ruku istinito blago Na tvome telu grad crtaju jatom Žrtvenih ždralova umiljatom snagom.

Vuk St. Karadžić Otvori kam u kom iskra malaksava, Da lepši od praznika običan dan bude. Iznesi blago iz lažnih ostava, Iz izmišljenog pakla lekovit jed rude. Pokloni svoju biljnu mudrost danu.

nije pravilno raspoređen, jer ima jedna reč koju ne možeš ukrotiti, koju ne možeš ni izdati, reč suviše budna za naše blago srce.

si me naučila Kakvim nepotrebnim znanjima Pticama zaljubljenim u sonet i ćirilicu U vatri — noć Izaći iz sna Al poneti i blago Kad sanjaš noć je tvoja sluškinja I govorim ti kao što ptica leti kroz lišenost Ko ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i

Krakov, Stanislav - KRILA

Tu je muški žedno grabio ženine usne. Potom su gledali dugo mozaike na kojima se blago smešili anđeli, i zaštitnički širio ruke Sveti Dimitrije.

Petrović, Rastko - AFRIKA

N. je išao od jednog do drugog, vikao na njih i udarao blago svojom batinom. Bio je skoro nežan sa njima. Ja sam bio za to da se ostane i prenoći tu, ali N.

Njegov drug, koji bi se zadovoljio potom bilo kojom, krasan, veseo mladić, posreduje takođe za prijatelja. Žena blago ali rešeno odbija, ostavljajući ruke starici i ne gledajući nas više uopšte.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

ISAK: O, divna ženo! Da kažem: „Nisam“, ja bih lagao; A: „Video sam“... O, gospo, gospo! Blago onima koji ne vide!... SPASENIJA: Vidô si, dakle, svojim očima Upale oči roba nesrećnog?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Ova iskrčena poljana nagiba se blago od šanca šumatovačkoj kosi i jedva da je široka do 300 metara. Ova je poljana bila polje glavne borbe oko Šumatovca, jer

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

kaži, Kako da te zovem, Kaži mi kakvo Ime da ti dam, — Hoću li reći: Diko, ili snago, Ili ću: lane, Ili: moje blago, Hoću li: dušo, Ili: moje drago — Kaži mi kakvo Ime da ti dam Sve su to mila Imena i lepa, Kojima Srbin Svome

XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije,

LV Selo je sunce jarko, A noć se spušta tijo, Oh, blago onom, ko se Uz drago svoje svio. Gasi se žagor, tišma, Ni ptica ne poleta; — Još malo pak će za nas Nestati cela

Oj, pesnici, stari druzi, Što srca imate, Nasmejte se na tu ljubav, Koju ne shvatate! XXVIII Blago onom, koji ume Da bez reči bol izrazi, Bilo skladom glasovirnim, Bilo vrule meki glasi; Il’ prevlakom preko

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ili misli da je taj pojam vezan za običnu posetu, što bih ja posle zloupotrebio... Odmakao sam je blago od sebe i pogledao. Oči su joj bile vlažne, nozdrve raširene, a usta požudno otvorena. Disala je brzo i grcala.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

No tamo dobrje, tam' izrjadnoj svjet, tam' žiti blago, tam' gdje mene njet, kudi ž' vernu eja, zlob ne minu eja ja prebjednoj, ja prebjednoj. 1762.

Ja pomislih u sebi: — Vala, evo zime! Blago onom kto imat čekati ju s čime! U koga se valjaju gojani po svinjcu, Kto se rujnu raduje u podrumu vincu, Kto u bečku

Ti mene pozivaš k moje žizni drugu, Ne znajući ješče svu mog serca tugu. Dakle, mi pokaži visočajše blago, Krotko, nježno serce, serce sercu drago, Da ti kažem kako nježno ljube ljudi Svoju vjernu ljubu, kako njene grudi Jesu

Tvoja, Vido, objatija, Vido, tvoje lono, Tvoje blago sercu mome serce kad je sklono, Ja sam viši od careva, ja prezirem v'jence, Ja uživam stada moga pasući prvence, I

U otčiznu! Može li što više biti blago? Ja polazim u otčiznu, ne već ime nago. Sinovi smo, Mati zove, ljupke su nje r'ječi, Podigla se da dom stroji, kog' boli

Pogledaj, brate o mili, na sve mi pogledaj strane, Videćeš ružičnocvetajuće lepote. Blago ne traži mi, brate: varljivo zlato i srebro! U prsima Srpkinja blago neisplaćeno Nosi!

Blago ne traži mi, brate: varljivo zlato i srebro! U prsima Srpkinja blago neisplaćeno Nosi! Ne gledaj vreme, jer ljubov sve će pobedit!

rečma sujeta se slasti, Bez dela ljubav samo ime nago, A junak mora sve sile i strasti, Sve polze svoje, i život, i blago, Da žertvuje kad vidi da će spasti Kroz samog sebe otečestvo drago; I lične borbe moraju da ćute Kad hidre opštu

Dukat — ni to nije blago! Samo papi nije drago Što rad’ toga jednu više Čivutinu vekslu piše, I to sve na hipoteku, Dok se igrom novci

Da svaki svoju dužnost čini Koj’ uživa i koj’ se kini, U svakom činu, gdi mu drago, Da pored svoga opšte blago Pred očima u duši ima, I da se svoga svojski prima Olakšati mu svako breme — Znam da bi došlo zlatno vreme. 1846.

Kako ne bi našlo svoga Druga, sebi spodobnoga, Take cene blago, Kad i muška ćud zahteva Da sujetom žena seva, Bilo šta mu drago! 1858.

marta 1842, 72a) obaveštava da su Segedinci te zime držali četiri bala, sa prvenstvenom namerom i zadatkom „da bi se blago opšte u svako vreme i na svakom mestu, koliko je mogućno, potpomoći, i tako ljubov k narodnosti i delom zasvedočiti

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Zlatom? LEONARDO: Jeste, Svetlosti! Otvoreno ti je Sve grdno blago naše riznice. — JELISAVETA: Dobro... upotrebiću! A savest?... hm!... A ko sme pitati?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Ranom zorom otiskivaše se nebrojeno blago od Reljinih torova. Začas bi krdo ovaca prekrilo i zabijelilo poljem ispod planika.

Svagdje je bio priznat i prizvat. Ali ovamo da bude knez ili da sjedi u kakvom carskom medžlisu, nije htio ni po koje blago, niti je dao kome svom, iako se znalo, da su njegovi stari sudili na Zmijanju, i da je on potomak od Zmijanja Rajka što

Zmijanja, i čaršilije bi se iskupile na ćoškovima, i Turci bi posjedali na divananama, da ćefše i seire kršno i bijelo blago.

Tih dana obnoć je u torovima blečalo blago, torske su ljese bolno, kao da cvile, škripjele, čobani su snivali nemile i čudesne snove, a psi su oko torova nekako

lumera ― numera, broj ljumati ― ići brzo maksuz ― naročit, poseban mâl ― „imovina (obično pokretna), roba, stoka, blago“ marivetluk (marifetluk) ― veština, lukavost; podvala, šala merak ― želja, volja medžlis ― veće, skupština, sednica

Bojić, Milutin - PESME

— I otvoriše im se oči. (Matej IX, 29, 30) Glas je Gospodnji nad vodom. Bog slave grmi. (Psalam 29, st. 3) Blago narodu koji zna trubnu poklič. (Psalam 89, sg. 15) Gospode, da li čuješ gorde trube?

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Doneo si toliko vode kao da ću da se kupam. Izađi, molim te, napolje, pa iscedi tamo u avliji... 'Ajde blago meni, pa posle da te saslušam natenane. MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko. (Odlazi.

A pošto ja vodim istragu, to hoću da se držim zakonskih propisa. KAPETAN: Ti da se držiš zakonskih propisa?! E, blago zakonu ako se i ti prihvatiš za njega!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Oni napadaju turske karavane, oduzimaju im blago; s vremena na vreme pojavljuju se u svom ili susednom selu. U njihovoj zaštiti od progona angažovano je celo

su srodne lirici, a Zapis o darovima moje rođake Marije pravo je remek-delo, napisao je u dve drame u stihu (Međuluško blago, Đurađ Branković) i jednu u prozi (Kod "Večite slavine"), koje se mogu uvrstiti u vrhunska dramska dela.

Jakšić, Đura - PESME

On će sa mačem doći Kad kucne jedan čas — Oteće staru slavu, Dobiće novi glas. A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje — svo, Ti ćeš mi rodit sina, Da čuva blago to. 2. Često te u snu snivam, Moja ljubavi!

A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje — svo, Ti ćeš mi rodit sina, Da čuva blago to. 2. Često te u snu snivam, Moja ljubavi! Često te tako viđam, Cvete ubavi!

Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše

Nastasijević, Momčilo - PESME

udarila: Ponese nam letina za priču Nu s njom eto i morije crne, Pa zacrni kud prokleta prođe, Nema koga da blaguje blago.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Baba, zadržavajući je u krilu i pazeći da ovamo lonac, jelo, ne obori, blago tešila bi je: — Ako, ako. Nama (i sebe i Mladena je tu podrazumevala) nije krivo. Nego samo, nemoj toliko.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Ko ima tri stvari: šipku Davidovu, travu križaticu i d. sa četiri lista, može kopati blago gde hoće (ZNŽOJS, 10, 226). Ko bi našao četvorolisnu d. na Ivanjdan, razumeo bi životinjski jezik (ZNŽOJS, 6, 319).

Takođe ima magičnu snagu i d. sa dva lista: i ona pomaže da se zakopano blago podigne, a dobija se od kornjače, na gore spomenuti način (Sofrić, 84). Sreću donosi i d. sa pet lista. Ta d.

(što vrlo retko biva) ima guja s dragim kamenom na glavi, i drugo blago (Vuk, Rječn., ѕ. v. mela, i ZVV ‹= Zeіtѕchrіft deѕ Vereіnѕ für Volkѕkunde› 11, 122); ili bela zmija, i pored nje zlatna

platna (SEZ, 19, 242). Narod u Hercegovini veruje da ako gde u zemlji ima zakopana blaga, to blago najpre će naći sirota devojka pletući crnu k. (GZM, 18, 1906, 393).

S druge strane, na kojoj bi se l. našla imela, pod tom l. ima guja s dragim kamenom na glavi, ili drugo kakvo blago pored nje (Vuk, Rječn., ѕ. v. mela). Zmija koja stanuje pod l.

SEZ, 32, 1925, 372). Pod starinskim hrastom, veruje narod, može biti zakopano i blago (SEZ, 47, 1930, 104). Badnjak (v. članak!) se uzima po pravilu (a u nekim krajevima, npr.

pa »gde se lanac prekine, treba tražiti ovu travu«, koju mnogi hajduci imaju u dlanu i zato lako nalaze skriveno blago (GEM, 42, 1978, 465 id). Sijerak (ѕorghum). Kad se okopava s.

U mitske biljke dolazi i toliko spominjani raskovnik, koji otvara svaku bravu i pronalazi skriveno blago. Ko hoće da ga nađe, treba sam sebe da stavi u okove i da ide livadom; pa gde okovi sami od sebe spadnu, tu će ga

Ćipiko, Ivo - Pauci

Sa sela navrvljeli seljaci da i ovoga dana pokušaju sreću: jedni da od gospodara otkupe krupno blago što ga gospodar rubačinom istrže selu, a drugi, siromašniji, da opreme nastajne, svijetle božićne praznike.

— Kod vas snijega? — upita gazda, i goni od sebe seljake što ga dolaze moliti da im blago povrati. — Eno vam Vase, pa što on učini! — veli im i ne osvrćući se na njih. —A da!

Rodio se ovdje, u ovome kraju zemlje, gdje tri riječi, u zgodan čas rečene, iscjeljuju blago i čeljad od ujeda ljute zmije; gdje čarka može da rastavi dvoje najmilijih, curu od momka, ženu od čovjeka; gdje

Čekajući misli na žedno blago, a osobito žao mu kobile. Lokve, gdje se voda između stijena sakuplja, bezmalo presušiše svugdje, pa sada i blago

Lokve, gdje se voda između stijena sakuplja, bezmalo presušiše svugdje, pa sada i blago moraće se pojiti vodom snježanicom.

— A što ne bih? Rade uputi se poprijeko planinom, da potraži blago; gazi cvijetnu gustu travu, i za njim ne ostaje trag, kao da je se ne dotiče.

Cvijetu je zamjerio Vojkanov sin Radivoj. Sastaju se ponajviše na paši. Kad su lijepa vremena, prama suncu, pazeći blago, sjedi jedno do drugoga na kamenu.

njima je planina, isprekrštana potočinama, dragama i pećinama; oko njih go pašnjak, posut golemim kucima, sa kojih čobani blago paze da ne omakne u branjevine, a dolje, rijeka i polje posuto pošumljenim glavicama.

dođe mu misao te mu se učini da su biskupovi dvorovi tako veliki da bi u njih sve selo stati moglo: i čeljad, i blago, i pića... i još bi ostalo dokona mjesta. . — Što mu služi tolika kućetina? A sve udešeno, išarano ....

Vojkan ga povede u kuću. Rubač se razgleda, zaviri gdjegdje. —Ovdje nema ništa, — veli. Kud ti je blago? —Krupno? —A da! —Krupno nije moje, a ti radi što hoćeš... —Da vidim.

Treba silu troškova, tuđi poslenici skupi, i sve poskupilo. Sijeno sa livada tek da zaleže za blago zimi; koze, što su najberićetnije i najizdašnije za seljaka, zabraniše, a duhan plaćaju kao ni sebi ni svome.

Kad poče novac davati na kamate, seljaci nosijahu darove: dućan je cvao i skupljalo se blago; trebalo je okućiti se, da se blago ne strče, i namisli oženiti se.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nema na njemu ni trunke sjaja i gizdelinske kićenosti. Njegovo lice je blago, mekih crta, deluje čedno i nedužno. To lice nema u sebi ratničke surovosti koja se Brzanu sviđa, ali ni grčke

svih milošta koje mu bude pružila, taj golemi trapavko postati užasno ljubomoran, sve iz straha da ne izgubi takvo blago. Ljubomora će ga učiniti sumnjičavim i opakim.

Njegovo lice, međutim, nije smrknuto, ni uplašeno, ni zabrinuto. Ono je kao i uvek blago začuđeno, pomalo radoznalo. Zanima ga očigledno ova raspra koja se među nama vodi.

Kad sam doneo prvo prase i bacio ga ispred kuće onako krvavo, sa probodenim trbuhom, Dimitrije se blago osmehnuo i progutao pljuvačku.

A šta je on drugo tražio? Zar je bio balavac koji se obeuti kad pred njim blesne neko blago lišce sa mekanim tamnim očicama?

Pomenuo sam stado ovaca, goveda, svinje, košnice sa pčelama. Bogatiji su od manastira, jer to blago pripada samo njima trojici, a u svih pet manastirskih sela, gomila sirotinje, posna zemlja, nemaština i glad.

konja i ono malo krpa na sebi, a ona trojica (i tu nabroja sijaset najpogrdnijih imena, koja nisam zapamtio) gomilaju blago. Kažnjeni! Zgrešili pa kažnjeni!“ Lauš ćuti. Provlači prste kroz brdu mekanim pokretima i gleda negde u stranu.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1880. MOLITVA Kad jeknu zvona s crkvice stare, Tiho i bôno, kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak Svetinje puna, duša mi leće Tamo, gde večni boravi Bog, Pa mu se moli molitvom blagom: O,

A sanjiv bršljan iz trave se diže Ja strasno grlih njezin mili stas, A on joj blago do kosice stiže, I vencem uvi raspletenu vlas. 1883.

neva, Priroda ljupko svija nevini, bajni kras, I cveće rasiplje svud i slavuj pesme joj peva, I s frulom pastirskom blago stapa se njegov glas. I vredni ratar oblazi pola, Priprema seme, oštri plug; I sve je sreno - polje i dola, I gusti lug.

Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O blago onom ko ne misli ništa, Taj manje tuži, manje jada zna!

Veče se spuštalo blago... Proletnji danak se skrivô, I cvetno stresajuć granje vetar je hladniji bivô. Od svuda proveja struja tišine, mile i

Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče. On nikô povrh groba udovice neke mlade, Što silni janičari isekoše u komade.

Vaskrsne li tada naše mlado doba I doleti spomen sa veselim zvukom, Ti se blago nasmej na dverima groba, I svega se seti - i odmahni rukom... 1887.

I pominjući prošlost, venac je od njega plela, I on je mirisô blago sa svetlog njezinog čela. Stoleća drevna su prošla i noći minuše sretne, Sad, sretna, grljaše dragog pod nebom Palmire

Kô drevni raskošnih što je, I ja sam rasipô ludo sve blago duha svog; Na gradski, prljavi bazar srce sam bacao svoje, Jer dnevne istine ljudske bile su meni bog.

“ „Ne, ne, oče! Blago tvoje U riznice pašće moje, Ako ovog časa ti Odgovora ne daš tri. Prvo, reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad

Jesi l' spreman, hoćeš znati Odgovora mudrog dati? Il' inače, biće zlo, Ja uzimljem blago svo. Prvo reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta?

A svinjaru, što je lagô, U nagradu daje blago: Jer ko vedru šalu zna, Zaslužuje blaga sva! 1882. TAMARA Burni Terek šumi, teče, I srdito igra val, Pa pred sobom

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Samo je opistodomos, prostor, gde se čuvalo državno blago, opusteo: peloponeski rat i makedonska najezda dobro su ga ispraznili, ali se žrtvenici još puše i život teče svojim

Ja ih sklapam, i slušam već ritmičko udaranje bezbrojnih vesala lađinih, a osećam i njeno blago lelujanje. Mi putujemo...

Čovečji život ne bi bio dovoljan da samo prelista sve ovo pesničko i naučno blago, no, kao za probu, slavni nam bibliotekar pokazuje samo nekoliko dragocenih objekata svoje biblioteke.

Eratosten me blago prekida u tome, jer je vreme da pođemo na ručak. Onde ćemo se upoznati sa svima aleksandriskim naučnicima.

U svako doba, u pola noći, probuđen iz sna, on će naći citat koji treba, i izgovoriti ga bez ijedne greške. Blago njemu! Ali šta je, naopako, sa onim pitanjima kojima se Aristotel ne bavi?

“ - „Da,“ čuh kako Kepler reče, „taj materijal je neprocenjivo blago. Suvo zlato za nauku, ali ne za vračarije.“ - „A da li su se,“ zapita Tiha jedan od gostiju, „Vaša pretskazivanja

Sa tim svojim zvanjem, preuze on i sve zabeleške o astronomskim posmatranjima svoga prethodnika. Neocenjivo blago: verni prepisi iz knjige neba. To je blago prikupio Tiho za vreme svog dvadesetogodišnjeg boravka u Uranienborgu.

Neocenjivo blago: verni prepisi iz knjige neba. To je blago prikupio Tiho za vreme svog dvadesetogodišnjeg boravka u Uranienborgu.

Radeći na njemu mislio sam mnogo na Vegenera, video u mislima njegovo blago lice i čuo njegov glas. Imao sam osećanje da je on moj nevidljivi saradnik.

To su bili veliki moreplovci, krstaši i Argonauti. Blago njima! Oni su živeli kao svi srećni ljudi, baš u svoje vreme. Sada ne bi našli poprišta za svoja velika dela.

Zato sam posetio njihove grobove, i, pognute glave, došanuo im da sam, tražeći istinu, potrošio sve zemaljsko blago koje su oni stekli i meni ga ostavili.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Vajs, Salcman): Jovan Popović prevodi Kampeovog Mladog Robinsona 1807, Jovan Milošević Salcmanovu knjigu Dragoceno blago ili pravi način vaspitanja dece 1835, Milovan Vidaković prevodi dramsku igru Blagorodni otrok 1836. i sl.

Tuskim šaram' ponositim Kitim Srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila Tursko blago zadobila. Čekaj ago koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti ago lulu

Stanković, Borisav - TAŠANA

STANA (ne dajući mu da uđe, zaklanjajući ga na vratima, blago): Tvoja, tvoja, Paraputo. Samo zašto ne ideš u kujnu, i tamo će ti dati da jedeš i piješ.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ili je i ona čula o pomračenju, pa se boji. Pomiluje Paulu po obrazu, i protrese je za viticu punu pantljika, pa reče blago: — Jesam li dobro kazala? — Ja ne znam, gospoja zna.

Mlađi su je tužakali da ne pazi po kući, ne čuva. Gos-Toša blago odgovara: — Dosta je ona čuvala i kuću i vas, sad vi nju čuvajte.

Kažem ti, beli golub da te zaprosi, teraj ga, dok se nije nazvao muž . — Julica se razvedrila, smeje se. — Nano , blago tebi, tebi je uvek srce na šalu. Nigde te nema u svetu!

Kirije je pobirao uglavnom Pavle. I kao nekada, u gimnaziji, sve blago i učtivo, i s vazdan istinskih ustupaka; uspevao da na sat tačno pobere svote onako kako je gde uglavio.

mi je korespodenciju svoju od osam dana; to vam je pola saveta, naravno, pretežno jevrejskog; i tu vam se obrće blago nemereno; tu čitate nešto sudbinsko... Potencijâ imaju ti Jevreji!

I bilo je nekako i smešno i malo neprijatno kad učitelj dohvati Miju blago za ramena i prevede ga preko praga. Zašto je Mija ostao u tuđem razredu posle zvona, niko nije znao, pa verovatno ni

pojavio umetnički izrađen spomenik, donesen iz Italije; tamnosiva vertikalna ploča, u njoj reljef beloga anđela koji se blago smeši, i leti je do kolena u divnom cveću. Na horizontalnoj mermernoj ploči dva vrlo mirna stiha iz hora tragedije.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

ili drugu kakovu čast tela daju trnje provlačiti, i proče, a to sve samo dobrodetelji i istine radi, koja je jedino blago i blaženstvo, i jedna sreća na zemlji živeći ljudi. »Počitajemi g.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

nije tako. Ova deca ginu... a šta tražimo više od života nas dva starca... Ne govori tako — veli Kralj blago i mahnu rukom ordonansu da prinese lekaru jelo. — Meni je mesto sa mojim narodom.

A zapregnuta kola u beskrajnom nizu stoje na putu. — Ljudi, bre, što ležite, zašto ne krećete? — pita Luka dosta blago. Jedan ga samo pogleda, ne hte ni da mu odgovori. Drugi promrmlja: — Pa jes, kad bih mogao da preskačem!

Stara sebičnost se ispoljava na licima onih što produžuju put. Nama je sada ipak ugodno. Zaštićeni smo. A sunce blago sija i na dogledu js ogromna ravnica.

— To je maroderstvo! — veli ogorčeno potpu kovnik Petar. — Ama to je blago rečeno... To je „šinteraj“, gospodine potpukovniče! — dobacuje potporučnik Živadin.

i kao u kavanu, hajd da navratimo. Za deset dana potrošio sam kilogram kafe. — Blago tebi, pobratime. Kod mene u onaj potok neće niko da navrati... — I šta veliš...

Ne beše mi pravo što sad moram da gazim blato. Ali se ipak digoh. — Blago tebi! — dira me Dušan. — Vidi se, da te oni iz puka mnogo uvažavaju. Štab puka nalazio se na susednom bregu.

On šmrknu i brzo zapali cigaretu. — A-ha... Ovaj... drugi put nemoj tako da radiš — savetuje ga blago. — Zašto kao nesrećnik neki ideš bez para? Pitaj... Daću ti novac, pa da kreneš kao čovek. Hajd’ sad, idi!...

3a sve to vreme stajao sam oslonjen o zid, oborene glave. Komandir mi prebaci ruku preko ramena i blago me oslovi: Hajde!... Sve je gotovo i nemoj da se sekiraš. Nisam smeo u oči da ga pogledam.

Petrović, Rastko - PESME

Otkrovenje je nada mnom. Počevši da pišem ovakve pesme, pevam ih ne iz kritike na život, već nađoh čitavo blago životnih zanosa i oduševih se da stvaram. Dajem im naslov: Otkrovenje!

To nije ni drugi život; to je dalji život, koji, blago sloven pored ostalih vrednosti, porodiće i laž. Laž! Imaj hrabrosti da ti to bude poslednja reč.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Pun svetlosti, oblak je i dalje stajao nisko nad zemljom i od njega je sve, najednom postalo blago i tiho. Uzalud su vetrovi pokušavali da oblak ponesu sobom. Oblak je odolevao i promenama godišnjih doba i vetrovima.

Život je ovaj pun muka! Zar on, do juče srećan, noćas ne proklinje svoju sudbinu? Razbolela mu se mlada žena, na kocki blago izgubio, a ničeg nema na prodaju, sem nekoliko stotina ovaca...

Stavi trgovac vrećicu s zlatnicima na sto, a Varalica je blago odgurnu rukom. Neka, kasnije će o tome, morao bi oca da priupita... Ali, ne dâ se trgovac!

Da vetar u poteru pošlješ — stići ga ne bi mogao! A i da stigneš — šta vredi? U Varalice se blago ne drži. Ili ga popije s društvom u krčmi, ili razda sirotinji na drumu.

Kasa ojađeno jeknu, a stolica kojoj je nedostajao naslon nasmeja se na sav glas. To je čuveno susetkino blago, znači?

Šantić, Aleksa - PESME

Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! A svi snovi, želje moje Nek' u zlatnoj grivni stoje, Nek' ti šapću blago, ti'o: ''Zoro moja, danče mio, Slatki raju moj, Do groba sam tvoj, pa tvoj!...'' 1897.

Tu je, tu je ono što mi srce mami, S čega noću bdijem do u osvit sami, — Tu je ono blago, ljepota Mostara, Tu je kita smilja, tu je zlato Mara!

Od jutra do mraka s prozora je gledim, Pa uzdišem tako, čeznem i blijedim, A majčino blago posluje i radi, U široku sofu žuti šeboj sadi, Do šeboja đurđic i karanfil mio, Uz crven karanfil fesliđen se svio,

Pa još one oči što svu milost nude! — Blago onom čija vjerenica bude! 1901. NA POTOKU Polako suton prikrada se, slazi U lisnu goru — u zavičaj mio; Rađa se

Još samo usne rude ti, no taj Grimiz će skoro smrt zbrisati s njih, Ugasiće se sav nebesni sjaj Što blago greje ispod veđa tih. 6 Prisloni lice uz moje lice, i tada Suze će skupa se liti.

31 Svet je tako divan i svod plav i mio, I vetrići viju tako blago, ti'o, I cvetovi mašu po luci i kosi. I sjaju i trepte u jutarnjoj rosi, I gde pogled roni, svuda pesma zvoni, — Pa

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

da se plašiš, tako je govorio Kršna junaku Ardžuni jer za jednog viteza ne postoji ništa više od pravedne bitke. Blago vitezu kome dolazi takva borba netražena, kao otvorena rajska vrata, o sine Pritin!

I uopšte, Marko više voli blago nego „aferime prazne“, prazne pohvale. Markova pohlepa za blagom je i pohlepa sirotinje raje.

sačekivali turske putnike i vojnike (pa i trgovce koji su s Turcima bili u poslovnim vezama), oduzimali im upljačkano blago, zarobljavali ih ili ubijali. Tako je to išlo od početka XVI veka do kraja turske vladavine.

Četrdeset godina čuva „druma kroz planinu“ i otima oteto blago. „Oči su mu dvije kupe vina, trepavice od utine krilo.“ Od siline njegovog glasa otpada lišće s gore.

A kad je to postigao, počelo je tursko blago da silazi u njegove džepove i vatra da proždire zulumćarske čardake. Nežna srca prema jagnjetu koje je ostalo bez majke,

Prolećeše jato golubova i pred njima tica golovrane, provedoše bijela labuda i proneše pod krilima blago. Poseban, redak i vanredno lep primer predstavlja poređenje u obliku gradacije, kakvo je ono u Kneževoj večera gde je

Nije reč ovde prosto o pljački, nego o borbi i o miru. Da li ćeš orati ili ratovati dok janičari drumom teraju blago, eto u tome je pravi smisao ove pesme. A Marko je ratnik i sačekuje na drumu Turke pljačkaše, otima oteto blago.

A Marko je ratnik i sačekuje na drumu Turke pljačkaše, otima oteto blago. Retko je kad Marko lepši u ulozi narodnog osvetnika, u ulozi hajduka koji goni hajduke — kako bi rekao Vuk Mićunović.

“ Car mu dade blago nebrojeno: „Idi, sinko, te se napij vina, čestita ću tebe učiniti!“ Tek što Miloš sjede piti vino, al' povika sa grada

Ta ti li si, moj mili nećače! Blago majci koja te rodila i ujaku koji te imade! Zašto mi se otprije ne kažeš, nego sam te putem namučio: i konakom, i

sv'jeta, te ti traži dva slična imena, traži, sine, Stoju i Stojana, a oboje brata i sestricu; jali otmi, jal' za blago kupi, dovedi ih Skadru na Bojanu, da ziđemo kuli u temelja, ne bi l' nam se temelj obdržao, i ne bi li sagradili

Eto vila sa planine viče, nije vajde što harčimo blago, ne da vila temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada! Još govori sa planine vila: ev' mi jesmo tri brata rođena,

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

ili ništa ne bilo, priviđeno, pak nestalo ga, razvijalo se vetrom i otišlo ka ispod trčućih kola prah i dim u maglu! Blago je i gospodarstvo ovoga vilajeta prehodljivo: od jednih k drugim prelazi a najponičije je!

I ako bi tamo upao, to ne bi se razbio; Gospodin bi ga podhvatio za ruku. Ama bojim se što sam uzajmio od tebe tvoje blago; nisam ništa š njime pridobio i zakopao sam ga u zemlju — moja se je duša k zemlji prilepila.

— ama kad mu dočuh nauku, zabrinuh se vrlo, imajući tušteno blago skupljeno sve s krivicom mojom i lažom. Plašim se i zato, što u božiji vinograd po zapovedi mu ne idoh, od rana do

Skupiti ujedno k sebi hoćeš sve jezičnike, razliki narod... Blago Rahili među ostalim majkama, krošto ona prodaje svoga sina prekrasnoga Josifa nije videla! ...

PEVAČ U3 STRUNE Ti si moj život, moja hrana i odelo, moj pokrov i pristanak, moja slava i radost! Moje blago, srebro i zlato, ti si svako moje dobru pouzdanje i nadanje večnoga tamo veselja.

a našao bi se koji kaki gdegod milostivan i bogat car, te bi se proglasilo da svakome dohodcu badijava razdaje svoje blago, — e da bi na to s prinudom koga zvao natovariti mu i dati po tri tovara blaga?

strčavali se tamo ljudi ne hajući putem ni za svoj život, a kamoli drugu koju tugu i muku ne bi za ono snahodno se blago pregoreli? (Što no je i to vremenom istrošljivo te i opet nestane ga.

Pouzaimlji od Jegiptena bezbožnih ljudi blago i lepe agijare, skupe stvari što je srebro i zlato, biser i drago kamenje, te s otim probegni da ti bude putnina za

Ama sumnjeno dugovanje ničemu se ono tome preklanjati ni pokarati ne zna, ako bi i mnogo blago potrošio, ako bi se kako varao i laskao, il' mu čim da bi pretio i ugovarao se, ne hajao li, — ono se povraća te

I apostol kade pak ono od cara poslato blago primi u svoje ruke, ta i začudi se božijoj sudbi i uzdignu oči i ruke gore k nebu...

I od toga veruj nam da ništa nejma, nego li to ti pravije znamo kazati, da je tvoje ono blago što si mu do ruke izdao, — sve je ono ništim i ubogim tamo razdato.

A za koje veliko poštenje muževlje? Eda li se svaka u koje veliko dobro, neko golemo blago i miraze ili koje kraljstvo dugoletno uvaljuje?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Kod Manču li? — prekide je Zona jetko, šapatom. — Fukaro!... — Kako reče?... Ne ču’ te dobro!... — zapita je blago i pogleda blagim pogledom a suznih očiju Kalina. — Pa... nećeš da mi budeš izmećarka? — Jok!