Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
IZVEŠTAJ Blagoje na Drini, pun šrapnela, Todor sa glavom daleko od tela. Milutin u prvom pešadijskom puku, Uroš bez jednog oka i
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onaj u fesu — Blagoje kazandžija — ceo dan nestrpljivo hodaše: svaki čas zapitkivaše koga po štogod; obrtaše se neprestano, kao da ga cela
ovde i nema Turaka... A lađa se valjda i ne može bobandirati? Kapetan ćuti. — A koga vi čekate? — upita opet Blagoje. — Ženu! — A ja sina! Ranjen je.
Kapetan sede na dugačku klupu kraj prozora i poče čitati vrlo zamrljano pismo. Blagoje skloni najpre onu stolicu, psujući „što će ovo čudo ovde”, sede posle prema kapetanu, zagrnu rukav od ćurčeta i
— A šta je ovo ovako masno? Je li, magarče? — Pa, mehana je, majstor-Blagoje, — reče prljavo stvorenje, s toliko nepobitnog razloga, da se Blagoje savim razgoropadi: — E, gle ti njega!
Je li, magarče? — Pa, mehana je, majstor-Blagoje, — reče prljavo stvorenje, s toliko nepobitnog razloga, da se Blagoje savim razgoropadi: — E, gle ti njega! Međer si ti neki mudrac! Pa valjda ne sede svinje u mehani?
Međer si ti neki mudrac! Pa valjda ne sede svinje u mehani? Čitalac će se vrlo ogrešiti ako pomisli da je to Blagoje kakav čangrizalo — bože sahrani! Sada je on samo u grozničavom stanju od nestrpljenja, pa traži samo sebi zanimanja.
— Ne znam, — reče kapetan — nisam ga video. — Pa sve prosi pred crkvom! — Hm! — Uh, bože! — Blagoje se trese. — Ovakav badrljak samo! Bolje bi mu bilo sto puta da je umro! A on ništa — živ! Pa još puši!
A ovamo država... Slušajte!... Zviždi! — Ne zviždi! — reče kapetan. — Ta zviždi, bog s vama. Blagoje istrča navrat-nanos napolje. Malo posle vrati se pokunjen: — Mora biti da je neko vabio vaške.
Pa šta ti onda znaš? Šta imaš za piće? — Svašta! — reče stvorenje glupo se smešeći. — Pijete li vi rakiju? — reče Blagoje okrenuv se kapetanu. — Ne! — I ja slabo... Ama šta da se radi sad? Čekajte!... Je li to zviždi? Ućuta i sluša.
On je izvesno mislio na kakvog arapliju kad reče: — Za osam sahata! — Za osam, bogami! — reče Blagoje kome je ova pristrasnost išla u račun. — A ovo je već koje doba! da sam ja samo znao!...
Ali evo baš u ovaj par učini mu se da ni sama lađa neće više doći. On postade nestrpljiv kao i Blagoje. Prevrtaše misli da prosije iz njih ono što je crno.
On se potrlja po čelu, htevši razgnati ove misli. — Majstor je, i bogzna kako, rad bio da se oždrebi — nastavljaše Blagoje, gledajući neprestano u mesto na kome je kapetan još pri početku sedeo. — Dabogme! Jer to je hala, nije konj!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Imena-blagoslovi su i: Blagoje i Blagovan. Da bi dete dobro napredovalo i raslo, daje mu se ime Rastko, odnosno Rastislav, a da bi dete bilo mudro,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
okupatora: MILUN, podnarednik Gradske straže DROBAC, batinaš; iza njega ostaju krvavi tragovi Građani Užica: BLAGOJE BABIĆ, sa flašom GINA, njegova žena, sa koritom SIMKA, mlada udovica artiljerijskog majora Adžića, u crnini DARA, tkačka
VASILIJE: Zar može čovek da bude tolika zver? GINA: Nije on zver, nego nešto gore od zveri, nečovek! (Ulazi Blagoje, sa flašom u džepu) BLAGOJE: Šta je Drobac tražio ovde? GINA: Pa dobro, Blagoje, gde si ti dosad?
GINA: Nije on zver, nego nešto gore od zveri, nečovek! (Ulazi Blagoje, sa flašom u džepu) BLAGOJE: Šta je Drobac tražio ovde? GINA: Pa dobro, Blagoje, gde si ti dosad? BLAGOJE: Išo da čujem vesti sa frontova!
(Ulazi Blagoje, sa flašom u džepu) BLAGOJE: Šta je Drobac tražio ovde? GINA: Pa dobro, Blagoje, gde si ti dosad? BLAGOJE: Išo da čujem vesti sa frontova! GINA: Vidim, puna ti flaša vesti!
(Ulazi Blagoje, sa flašom u džepu) BLAGOJE: Šta je Drobac tražio ovde? GINA: Pa dobro, Blagoje, gde si ti dosad? BLAGOJE: Išo da čujem vesti sa frontova! GINA: Vidim, puna ti flaša vesti! BLAGOJE: Oćemo li, glumac, po jedan cug?
BLAGOJE: Išo da čujem vesti sa frontova! GINA: Vidim, puna ti flaša vesti! BLAGOJE: Oćemo li, glumac, po jedan cug? VASILIJE: Hvala, ne mogu po ovolikoj vrućini!
A dok se ne završi predstava, moram da ostanem sasvim trezan! Drugi put! (Ulazi u kuću) BLAGOJE: Ne sme zbog vrućine! Nije, nego ne sme na prazan stomak! Ti glumci nikad nemaju para za hranu!
Ti glumci nikad nemaju para za hranu! GINA: Pobeže čovek od smrada tvoje rakištine! BLAGOJE: Ovo miriše kao ambrozija! GINA: I jeste mi ambrozija! Ko da su u njoj daždevnjaci prezimili!...
Ko da su u njoj daždevnjaci prezimili!... Oću li ja doživeti da te bar pet minuta u životu vidim treznog? BLAGOJE: Ne pijem ja od besa, nego od muke! GINA: Teško je tebi da nađeš razlog za pijenje!
BLAGOJE: Ne pijem ja od besa, nego od muke! GINA: Teško je tebi da nađeš razlog za pijenje! BLAGOJE: Nemci su izbili na Volgu, ženska glavo! GINA: Ne moraš zato da popiješ reku rakije!
BLAGOJE: Nemci su izbili na Volgu, ženska glavo! GINA: Ne moraš zato da popiješ reku rakije! BLAGOJE: Jesam ja tebi jednom kazo da ne zvocaš? GINA: Ako zvocam, zvocam za tvoje dobro!... Ko kaže da su izbili na Volgu?
GINA: Ako zvocam, zvocam za tvoje dobro!... Ko kaže da su izbili na Volgu? BLAGOJE: Ko kaže, kažu novine, čitaj sama! Volga, bokte, to ti je pola Rusije!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Očiju mi, on se ljuti na me!... — Šta će se ljutiti, ko je se dosad ljutio na pripevanje, odgovara Blagoje Čvorić. — Ka' da ti to, Blažo, navraćaš vodu na svoju vodenicu? — Jok ja.
— Ćuti, more, Žiko, svi znamo, da ti je ćeo da ispravi tabane uz dasku, samo da priznaš za onu ovcu, veli mu Blagoje. — Možete sad izvoljevati što 'oćete; drago vi je.
— Pa tvoj, iz G. — Kako je to on pobeđivao? — Eto, nek ti priča Delija. — Koji Delija? — Pa taj moj, Blagoje. — A, dede, Blažo, vjere ti! — Pa znate to svi, tek kad smo počeli, 'ajde, de!
Jovica se pridiže, odmače se u mrak, pa se brzo vrati i ćušnu nešto u Perovu čašu. — Ko to dirka ćasu? viknu Blagoje. Pero se ućuta i poče da srče iz svoje čaše. Srknu dvaput pa dreknu: — Uh, pos' mu njegov, ko je ovo?!....
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Onaj samo huči i jauče i odupire se nogama, a Mića zapeo pa vuče junački, teši ga i veli mu: »Ne boj se, brat Blagoje!« dokle ne diže noge jedan na jednu drugi na drugu stranu i zub ne izađe napolje.
« veli zuboboljni. — »A-ja, umorih se ka’ Bošnjo kad vuče kojik uza Savu!« veli Mića. — »E vala ti, brate Mićo«, veli Blagoje. »Da mi se ti ne nađe, ća’ da izludim i da pobijem sve po kući!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
PRI PODNESENIJU ZLATNOGA PERSTENA 224 VLADISLAV STOJADINOVIĆ ČIKOŠ 226 KUPAC I PILjARICE 227 MILENKO I BLAGOJE 229 PESMA 231 SPIRIDON JOVIĆ 234 SPOMEN 235 JOVAN ST. POPOVIĆ 237 SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE...
1831. Vladislav Stojadinović Čikoš MILENKO I BLAGOJE — Gle Blagoja! Kud ti težiš? Valjda na oranje? Daj da ti plug vidim i na njemu opranu. Gle!
Ja ni sluge ne šiljem na polje sa mršavim ručkom. — Lako je tebi, Milenko! — smejući se Blagoje gro’tom, — Plugom se dičiti, — reče; je od oca ti ost’o. Sam da si tekao, ne bi ni gole palice tvog za Veka imao.
U sreći Ne ponesi se! Naplotak jedan iz blata, u blato drugi. Dosta je. Dug da ne budem: Sve je Milenku Blagoje redom pogodio: hleba prosi od slugu. 1831.
KUPAC I PILjARICE (str. 170). Štampano u Letopisu Matice srpske za god. 1831, č. 25, str. 77—9. MILENKO I BLAGOJE (str. 172). Štampano u Letopisu Matice srpske za god. 1831, č. 26, str. 74—5. PESMA (str. 173).