Obradović, Dositej - BASNE
A kad se nađe ko blagorodan i imuć da laže i hudo postupa, tu se sasvim vidi hudorodno i od blata srce; i toliko je veće sramote i nakazanija takovi dostojan koliko ne samo što sebe beščesti nego i pošteno i slavno
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kuća iz kuće izbačena, drvo iz drveta prognano, zaglibljeni već do ramena kroz razlivena gacamo blata; ni iz nebeskog bleska ni iz čamca niko nam ruku ne pruža; tonu gradovi, planine, tonu crkve, za pramen magle
Doći će vreme kad ćeš se od brata sakrivati kod jazavca i vuka, kad će nad crkvama od pepela zvona od blata da klati u magli beznadežna ruka.
cokulama oko vrata, bos, razoružan, raskopčan, slobodan, kroz oslobođena i spaljena polja, kroz minirane njive, pune blata, vraćam se kući iz rova i rata!
Evo u kakvom mraku ostaje svet kad se ugasi sveta vatra! Po hlebu hvata se buđ, hvata se led po putevima punim blata. U ovom mraku množe se omče i kuke, svinjska kuga i međ ljude se širi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kolena ukalja, digo̓ ga u ruke; spade jedna čizma, uze̓ je pod pazuh; spade i druga i jedna čarapa, sve to pokupi̓ iz blata, jedva noge iščupavam. Čini mi se da nigde onakoga smolnatoga blata kao u Aradu nema.
Čini mi se da nigde onakoga smolnatoga blata kao u Aradu nema. Dođem, jedva pogodim u kvartir, sve bacim, umoran sednem, znojan; a Protić: „Ha, eto tvoga Tekelije!
Dučić, Jovan - PESME
Zadnji pram magle negde puši, Kroz močvar vrište luda jata; Žut potok s brega pesak ruši, Sunčevo zlato sja iz blata. Spram svoda zračna i duboka Jutros se rodi, s pesmom žabe, U čaši prve visibabe, April, s dva krupna modra oka.
I ja ću da vidim, iz jezive sene Kad izlete bela raspevana jata, I kako je slična ta sreća iz blata Boginji rođenoj iz sunčane pene.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Treba da su, što kažu, »pasent« čizme i debeli flanerski obojci, pa da se čovek usudi preko sokaka i njegovog debelog blata.
Jer kad se jedan takav mališan krene preko takvog blata, desi mu se to da se formalno uglibi u blatu sa batinim čizmama (na čije sare može komotno da sedne kad god hoće), pa
a na viku njegovu lete u pomoć usplahireni ukućani; uhvate ga za uši, pa izvuku najpre njega iz čizama, a posle čizme iz blata. Stoga čak i komšija komšiji peđe dolazi, naročito ako nisu jedan uz drugoga, nego preko puta jedan od drugog.
birtiju već blizu vašarišta, pa već treći dan sedi uz gajdaša, a Šaca ostao u letnjim cipelama, pa ne sme nikud preko blata.
Stvori se k’o iz zemlje! Gledaj je samo, molim te — veli gđa Persa gledajući za njom, — kako se sva ulopala od blata, k’o da su je bikovi vijali. O, časni te, ženo! — krsti se gđa Persa.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Prigrćujući tu ponjavu, torbu i košulju oko sebe išao je kao uvek nemarno, upadajući posred blata svojim dugačkim, bosim nogama i gledajući u stranu, uporno, natmureno. — Šta bi, more, sa tvojom Nazom? — upitah ga.
Star, trese se od starosti. Nečist. Pun slame u kojoj spava. Nikad opran. Lice, onako slepo, tamno i puno blata. I, da nije one kolije, ne bi mogao čovek da ga gleda.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
no videli smo ga da je malo zbunjen; tako isto kad je došao do sobnih vrata, čistio je đonove, premda ni najmanje blata nije bilo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
opet vidi pored topova, među nekim jarugama, kao nekad mokrog i jadnog, usred groznog haosa od mračnog stenja, trnja, blata i magle.
Afrika
On je imao na sebi košulju strahovito prljavu od zejtina, blata i trave. Dižući je da vidim ujed, ja sam i od same prljavštine imao odvratnost, tako da nisam shvatao kako je N.
Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata. Kroz sred grada, između ona dva brega na kojima se prostire Bobo, sasvim pred našim nogama jasan i precizan u svome
U poto–potoima, močvarima obraslim gustim biljem i debelim drvetima, koja imaju oblik naših vrba i puštaju iznad blata i vode korenje kao pipke, živi riba koja na mesečini izlazi iz vode.
Tako je strašna beda i nesreća i u ovome selu, da nema skoro nijedne kolibe od purpurnoga blata, a da se pred njom ne vide, čak i muskulozne devojke, vitke kao ratnici, čak i mladići snažni i svetli, tek namazani
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Cvet bagremov bio je te godine došao tako naglo da je te bedne kuće od blata pokrio kao neka bela, mirisna kiša od cvetova.
U nju su bili uzidani i plavi, kalaisani, turski, pendžeri. Smrdela je, od blata, leti, a curila, od vlage, zimi, ali su Mahalčani pričali, da je puna dragocenog nameštaja, a da se Trifunova žena u
Sem nešto jaraka, palisada, blata, Isakovič ne ugleda ni jedno utvrđenje, dostojno tog imena, osim u ruševinama. Velika, ogromna tišina, do neba, bila je
turskih armija, tekla je, i šumela, razlivena Tisa, treperile su, noću, bezmerne baruštine, prostirale su se močvare i blata. Nije se moglo dalje. Princ je bio stao. U danonoćnim, ratnim savetima, rešio je da čeka.
Sa svojom konjicom išao je ispred austrijskih trupa, koje je, noću – prema zvezdama – preveo, kroz to more vode i blata. Osvanuo je u leđa Turaka. Pobeda princa Evgenija bila je potpuna.
Pade mu, posle, u oči da su ljudi u čizmama, ali da je ono, što mu se učini čizma, na nogama žena, samo trag blata i zemlje, na bosoj nozi. Nikakvo pranje nije više moglo da skine sa njih taj trag, ropski.
Petar se sećao kako mu je Stritceski ponavljao, pri rastanku: „Lepićeš ti mene od blata, kad bi to mogao, proklet, da znaš, bio!
Žene su, opet, imale te snažne, lepe, noge, koje su bile gole i crne od blata, do kolena, koje više nikakva voda ne može da spere. Stajali su pred njim, kao što su i na prevojima Karpata, stajali.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U selima po ravnici ove su dugačke ulice pokrivene debelim slojem prašine ili blata prema godišnjim dobima. Kuće su uopšte male; ima ih i alpijskog tipa, ali pokrivenih krovinom.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
U mlakom majskom vazduhu činilo se da njihovi glasovi dolaze iz vode. Na samoj obali reke dečaci su pucali topovima od blata, a dečja izletnička grupa pentrala se po drveću tražeći jaja senica i čavki.
Dečaci su još pucali topovima od blata, a učitelj je govorio o pticama pevačicama i nepevačicama, dok se Rašida ludački kikotala. - Nećeš preći!
Ataman je shvatio znak i dotrčao. Kosa i leđa i sve bili su mu puni blata, jer su Toma Snagator i on izvodili neku utakmicu u dubinskom ronjenju, a ronjenje u dubinu Tise bilo je ronjenje u mulj.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) Gospodar Sofra klanja se, rukuje se, ali ne govori ništa, gleda na Čamču. Čamča će ga iz blata izvući. — Dopustite, domіne spectabіlіs, u Mađarskoj ne zna svaki šljahtec latinski, ne ide svaki u latinsku školu:
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sagnuvši glavu nad svojom ćerčicom, ćutao je u tom strahovitom prskanju blata i odskakanju od grana, panjeva i džombi, sve dotle dok, zamaknuvši kraj jednog šumarka retkih bagremova, sluga, stojeći
Sa druge strane razlivala se voda u more blata, koje se prostiralo beskrajno, sa tamnoplavim nebom na sebi, do dna sveta.
Ceo ogroman suton video se kroz prozor, i, na vodama razlivenim, hladno, sivo nebo. Reka je bila mutna i žuta, puna blata, a vrbaci, što behu već krenuli da pupe, bili su premrzli poslednjih, iznenada hladnih dana.
na istom mestu, nad prozorom, roj mušica, sjajnih kao uzvitlan pesak, stabla ribarskih mreža što su virila iz blata, vrbake što su dan za danom bili sve gušći i sve tamniji, zelena ostrva i lelujave trščake, a nad njima, zemljan, žuti
Imao je svoje mišljenje o toj vojsci, u koju su bili nagrnuli, a kojoj su oni, svi, što su došli iz onoga blata, bili šesta briga, zajedno sa njihovim molbama, kaluđerima, saborima i jadikovkama i „slatkim pravoslavljem“.
Iz maglovitih isparavanja baruština i blata, iz jedne neizmerne patnje, koja se ponavljala svaki dan, pri seobama, pri davljenju stoke, pri oranju u blatištu i po
Otići sa ostalima, i sa patrijarhom, iz onoga blata, iz neprekidnih ratova, službi i obaveza. Živeti po svojoj volji, bez ove strašne zbrke, idući za svojim životom, za
skoro dva meseca dobro znala i zapažala, očekujući svaki dan taj čas, jer bi onda prestalo smradno isparavanje bare i blata, ispod njenog prozora, a Sunce bi je, zavaljenu i ukočenu, obasjalo s nogu do pasa, tako prijatno, da joj se činjaše da
bunare, razneše zabrane i obore, naneše u sela polomljena stabla, pokošenu travu, ostavivši posle debele slojeve mulja i blata po ogradama, po putevima i krovovima kuća od naboja, i u kolibama i zemunicama.
trčeći koso, niz brdo, kraj trnovitog žbunja, nabasala je, u mraku, odmah kraj prvih zemunica, na veliku jamu, punu blata i pleve za zidanje, i upala, do grudi, u nju, vrišteći od užasa.
Sva mu je briga bila u tome da nađe nekog ko će da ga zameni dok spava. Čizme mu behu od vode i blata izgubile svaku boju i visile su mu pod kolenima. Stajao je u njima nakrivo, kao da je uvek bio napit.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pišemo knjigu koju bismo voleli da imamo u ruci u nekom malom provincijskom gradiću, u vreme predugih kiša i blata na drumu. Sami smo protiv svih. GLUVARENjE OGLAS I Traži se jedan svet, prekjuče iščezao.
tamo gde su V-ići mesili zemlju i nabijali je svojim kvrgavim tabanima, podižući s mukom zidove svoga budućeg doma od blata, pleve i vetra. Sećam se, bila je četrdeset i osma i svake noći se čulo puškaranje u blizini karaula.
« Ali stari V-ići pomreše, a mlađi se raziđoše po svetu. Ona ista kuća od blata i pleve poče da tone, vraćajući se bačkoj zemlji.
Starci tada silaze sa svog zida i pomažu putnicima da se izvuku iz blata. Skidaju sa njih travuljine i ostatke plastičnih kesa, čiste i nude gutljaj rakije iz pljoske da dođu sebi.
– Zar ne vidiš da smo stari? Ne smemo da se naprežemo. Za to vreme vozačeva žena čisti decu od blata i proklinje i muža, i auto i prebrzu vožnju: – Možeš li da pokrećeš glavu? Hajde, probaj! Možeš li? Je l' te jako boli?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
neizlečivu rđavštinu ljudi, prazninu reči, obmane ideja, izlišnost nade, pobedu zla nad dobrim kod čoveka, koji je sin blata, i u ljudskoj istoriji, gde mržnja i nasilje uvek imaju poslednju reč.
Milićević, Vuk - Bespuće
Ulice su bile blatne i kaljave. Svijet je pažljivo prelazio s jedne strane na drugu, obilazeći lokve vode i gomile blata koje se zgrtalo; žene pokazivale donje suknje, uprskane blatom.
i tugu i sramotu; njemu dođe želja da udari nogom ovo pijano stvorenje, izvaljeno nemoćno, sa raširenim rukama, punima blata iz jaruga.
Sremac, Stevan - PROZA
— Hoću, reče Jovan, da izvadim »dijamant« iz blata, i jednoga dana mogao se u zvaničnim novinama čitati ovakav oglas: »Moja žena Katarina, nazvana Kaja, ostavila me je
— A što? — zapita Jova. — Pa i ako sam. Što kažu, izvadio sam dijamanat iz blata. Jova je zadovoljan bio s njom, i uvek je hvalio.
Radičević, Branko - PESME
58. Ne kte moma već da čeka, Već ga tisni i izvrni Baš sred onog blata meka: Propade mu frak taj crni, I taj šešir, i te lače, Ma tu njegov jad tek zače. 59.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— E, moj dorate, dok je spalo na to da ti kola izvlačiš iz blata, ne valja nam rabota — uzdisao je djed Rade, opraštajući se od konja suznih očiju kao da ispraća na front nekog od
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Jednom rečju — naprosto da se raspametiš! Možeš misliti! HASANAGINICA: Aga i beg su od istog blata... Ne vide oni nikoga osim sebe. Nek je samo njima potaman.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa i ona je sama bila potamnela i po njenom sitnom smežuranom licu videlo se mnogo blata, i to onog čovečjeg, staračkog blata.
Pa i ona je sama bila potamnela i po njenom sitnom smežuranom licu videlo se mnogo blata, i to onog čovečjeg, staračkog blata. Ona nije plakala, već me je preplašeno gledala kao strepeći da se ne pokajem i ne vratim. — Hoćeš kod njega?
Kostić, Laza - PESME
— Sirotinja smo; ginuć za blagom, zemaljska blata rijemo još niz, još nismo vični prodirati vis za blagom nebnim. Ti nauč' nas tom!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO Ukrcaju se u jedan čun pet šest prostaka i jedan pop da se prevezu preko jedne rijeke iliti blata, dok na jedan mah puhne žestoki vjetar i izvrne se čun te svi u blato.
Lalić, Ivan V. - PISMO
U godini do dvesta kišnih dana, A stoleća od isušenog blata; Brodovi širom sviju okeana, Čuda slikana bojom smeđeg zlata.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Stizali su i pešaci. Pretovareni i zamoreni napornim maršem, vojnici su se jedva kretali, vukući ogromne količine blata na cokulama. Stražari su dremljivo bludeli u noć, a vojska spavala. Bilo je osam časova.
Prštalo je kamenje pod čeličnim šinama, a sa konjskih kopita su odletali komadi blata, udarajući po licu vozare i poslugu na topu. Projurismo kroza selo, onda se sručismo desno, na jednu poljanu.
Na nogama pocepani opanci ili ostaci cokula, koje su već pobelele od vode i blata. I još dublje riju i kanal produžuju u pozadinu. Pešaci...
— Zdravo! — Zdravo! Pogureni i mokri, zavrnutih šajkača, odmicali su pešaci, izvlačeći s mukom noge iz žitkog blata. Odoše u one grobnice pune leševa, da i oni ostave tamo svoje izmučeno telo. I on s njima.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sokak se raskaljao, pa nigde ne možeš nogom zgaziti od blata. Dohvatiš se rukom za plot da bi prekoračio baru, a ruka klizi po mokrom i hladnom drvetu ; streseš se od te nezgode,
Od nevolje udariš sredinom, pa posred blata... Kad iziđe Ljubica iz kaljava sokaka i stupi u prostrano školsko dvorište, obuze je nekakva slutnja, i ona zastade.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
256. Nisam znala, zelene mi trave, Da moj dika ima oči plave. 257. Ovim šorom šake blata nema, sve švaleri na čizma razneli. 258. Slatki tato, podaj me za zlato Il’ za njega il’ u Dunav s brega! 259.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Kad se naliješ tom rakištinom, nisi ni čovek! BLAGOJE: Pravićeš ti mene jednom od blata! GINA: Da tebe napravim takvog kaki si, i ne treba mi drugi materijal! BLAGOJE: Mozgu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Hoćemo da vas dočekamo sjajno sa pesmom u vašu slavu. Lepše se vama po nebu šeta, po zemlji ima blata. Čvršće grlite no nevesta zakleta oko mlada vrata.
Kad iznemognem, i moga raspadanja talog slivaće se u tamu, kroz reka naših mulj i sliv, u zemlju koja vri, na dnu blata ustajalog. O, ta krpa, strašilo u žitu, ispod Mesečevog srpa, bednica što vreba put i stada, iz zaseda.
Dovikivanje. Zatim ruganje i potsmeh. Izgubljeno je nekoliko hiljada dinara. Na našem brodu je ćutanje. Ljudi lepljivi od blata, mokri, prozebli, sede pod jednim fenjerom. Ja zamišljam kako to mora izgledati zimi.
Krovovi, koji su me, rumenilom svojim, ili bledilom svojim, i u najzabačenijim selima Podolije, u moru blata, razveseljavali, ovde su crni, crni.
Sav je kraj zasađen kupusom. Po blatu, drvene, grdne obuće ljudi ostavljaju trag, koji je kao mala lađa od blata. A nad zelenim poljima, beo povez žena, koje se vraćaju u sela, lebdi po mraku, kao daleka, mala jedra.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Dve stare torokuše Tisuća i Hiljada, vek se čitav roguše, Vode sedam džihada, Al iz blata do guše Neće izaći nikada. Hiljada i Tisuća: Podanice bespuća.
Misli deda, veliki nazadnjak, Sa shvatanjima od pre rata; On nikad neće postat zapadnjak, Niti se iščupati iz našeg blata: Za Božić u Topčideru seče badnjak, A krsna slava mu je Sveti Mrata...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Najrasprostranjenije mišljenje bilo je to da se ona stvara od blata na dnu jezera, bara i reka, i to neposredno onakva kakva je, ne vodeći ni najmanje računa o procesu kojim bi to moglo
One, kad to ustreba, prelaze svoj put i van vode, često preko blata, pa i suvim, ako ima ma i najmanje vlažnosti na tome putu.
Mreža obično nahvata po morskom dnu i po koju tonu mulja i blata, pa kad se uzme u obzir i težina uhvaćenih životinja i samoga kabla koji teži oko jednog kilograma po metru dužine (a
Pandurović, Sima - PESME
A dole dalek šum sveta što gmiže! ...Poda mnom svet je, s ironijom gledan, Sa mnogo blata i sa svojom zlobom. Moj pogled jasan i čistoti predan! Moj uzor svétli što me čini robom.
svetlost, k’o nekad, i danas; Tako prošlost sreće, iluzije, zála, Prošlost sviju snova, što je suzom prala Svet blata i kala, Ponovo nas zove carstvu ideála.
DANAŠNjICA (1911) Samo ne ovo, samo ne banalnost! O dani jada, potucanja, blata, O moja mržnjo na očajnu stalnost, Na dane kad se paučina hvata!
Osećam da se neka kora Na srcu mome tvrdo hvata; Da se uvlači tromost spora, Tužna k’o dani kiše, blata; Da sam već danas miran i ja, Da meni dugi odmor prija, Da sunce danas drukče sija, I da se bliži starost skora.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zabadati trn u zdravu nogu. Zidati kule po oblaku. Zmiju u njedrima nositi. Izvlačiti za drugog kola iz blata. Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode. Ići s rešetom na vodu. Kratkim štapom u duboku vodu podupirati se.
— Svud je dobro, a u domu najbolje. — Moj stan, ja ban. — U svoje voće kad ko hoće. — S tuđeg hata nasred blata. — Svoje čuvaj, a tuđe ne diraj. — Ni tuđega uzmi, ni svoga gubi. — Tko tuđe nosi, svoga želi.
Dokle on vrlja onamo ovamo, dotle onaj kod „košnica“, koje stoje onako kao i prvi put i zuje, sedi i mesi od blata kolačiće, ili čupka travu ili drugo što božem sprema sebi za ručak.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ukrcaju se u jedan čun pet šest prostaka i jedan pop da se prevezu preko jedne rijeke iliti blata, dok na jedan mah puhne žestoki vjetar i izvrne se | čun te svi u blato.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ima i struja! (Cmilji) Mani malo tom metlom, neće ti otpasti! CMILjA: Kolko su samo blata naneli! A i onaj, što je u kujni večero! Sve neki s koca i konopca! IKONIJA: Ne greši duše, sevap je!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Parče čoveka u to doba, stajao sam onde kao ćudljiv konj kad stane usred blata i koliko ga ko više šiba i bode da se iz blata izvlači, on, namesto što bi napred potegao, natrag uzmiče — evo, u
Parče čoveka u to doba, stajao sam onde kao ćudljiv konj kad stane usred blata i koliko ga ko više šiba i bode da se iz blata izvlači, on, namesto što bi napred potegao, natrag uzmiče — evo, u kakvo su me sostojanije doveli bili moji bez
Ja te molim, neka svašta ne spominjemo! Ko se kiše i blata boji, nek’ se ne rađa na ovi svet; to mu se pre kaže, nek’ ne reče posle da nije znao.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O VRATI SE O vrati se u sobu Iz blata pod beli krov. Glupi te umorio lov Po polju i po dobu. I sve dok živi u dubu Bezglasni tihi crv Neka se i tvoja
On prvi šane onu miso suštu Od koje bežim ko od vatre, leda. Kad pođem za njim — osvanem sred blata. Strašno me drži, a neima šake. Ili me pušta nebu pod oblake, A kada padam — on me ne prihvata.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dok se u intovu Avrama Petronijevića vozio na Vračar, Vučiću, konji su kasali preko utabanog blata na Terazijama, a nad Batal-džamijom, tu gde je danas zgrada Narodne skupštine, prostranstva svetlosti kao da su
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko blata Stara, bolna, i polagana, Ubogih, mutnih, šturih dana Jesenja kišna pesma...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
on prikopča ono poslednje, prebijeno nadvoje, dugme na kaputu, podiže jaku da sakrije go vrat, crn i prljav od krvavog blata, pa se još jednom okrete i pogleda onu mračnožutu i memljivu zgradetinu za sobom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nije li to i opet u neku ruku, „duša” koja treba da ščepa za kosu „tijelo” i da ga izvuče iz blata? A ako je ta „volja” samo odraz fizičkoga, nešto što izvire iz tijela, nije li to jedan začarani krug u kome slijepac
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kao da cela priroda plače za izgubljenim dobrom u svetu... Palilulska ulica pretvorila se u more blata i vlage. Čitavi oblaci guste mokre vlage viju se po krivim i tesnim sokačićima, preleću s jedne krovinjare na drugu,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Daklem, drogi moji krstjani, kad je drogi Bog delal prvega človeka, zdelal ga je od blata, pak ga je prislenil nuz plot, da se prisuši!
SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO Ukrcaju se u jedan čun pet-šest prostaka i jedan pop da se prevezu preko jedne rijeke iliti blata, dok na jedan mah puhne žestoki vjetar i izvrne se čun, te svi u blato.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kako gost nezvani, ogrnut u priče, Ranjene mu grudi baca posred blata; I crna šamija na domu ga viče, I traži ga zemljom grobova i rata.
petvekovna zvona bune, Pobegao duh jedinstva i bog rata; Obesimo sve praznike i tribune, Gojimo se od grehova i od blata. Zakovana petvekovna zvona bune.
Ko si?” “Šta ćeš ovde, ko si, uzdanico smrada, Gomilo bakšiša i kolevko blata! Bog sakatih danas prestao da vlada Ovom zemljom plača i veselog rata!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ceo jedan narod ima privremen i prividan zavičaj, u blatu i magli, pored velikih reka. Ratnici njegovi iz blata i magle odlaze na vojnu kao iz zavičaja, i u njih se vraćaju sa vojne kao u zavičaj.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
bѝstijerna (po lat.), studenac, bunar (u Crnoj Gori). bren (crkv.-slov.), brȅnan, od blata, od kala. bora (tal.), bura, severni vetar. vic (nem.), dosetka. vo precje (po crkv.-slov.), protivno, nasuprot.
Miljković, Branko - PESME
logičan: Budnima trn, usnulima ruža Nek svako bude nasamo sa svojom srećom Eno munje visoko iznad dosade i nade Između blata i vatre mi smo za vatru Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta OSEĆANjE SVETA Pronicljiva vatro ne iskušavaj me
Krakov, Stanislav - KRILA
Zlato nije nađeno, ali su u noći mnogi vojnici imali ruke umrljane od krvavoga blata. Možda je i onaj sretni poginuo. Žene i novac, kažu, donose nesreću u ratu. Sunce je bilo za sve prljavo tog dana.
Petrović, Rastko - AFRIKA
On je imao na sebi košulju strahovito prljavu od zejtina, blata i trave. Dižući je da vidim ujed, ja sam i od same prljavštine imao odvratnost, tako da nisam shvatao kako je N.
Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata. Kroz sred grada, između ona dva brega na kojima se prostire Bobo, sasvim pred našim nogama jasan i precizan u svome
U poto–potoima, močvarima obraslim gustim biljem i debelim drvetima, koja imaju oblik naših vrba i puštaju iznad blata i vode korenje kao pipke, živi riba koja na mesečini izlazi iz vode.
Tako je strašna beda i nesreća i u ovome selu, da nema skoro nijedne kolibe od purpurnoga blata, a da se pred njom ne vide, čak i muskulozne devojke, vitke kao ratnici, čak i mladići snažni i svetli, tek namazani
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U sreći Ne ponesi se! Naplotak jedan iz blata, u blato drugi. Dosta je. Dug da ne budem: Sve je Milenku Blagoje redom pogodio: hleba prosi od slugu. 1831.
Mi smo čuli, ljudi vele, Da imade tamo, tamo Na istoku dosta zlata, I ko tamo stigne samo, Imaće ga kao blata; Kâ u našoj, u prokletoj, Nije u toj zemlji svetoj!
teb’ kažu A ne lažu: Kod nas išta, Tamo ništa — Gole stene Bez promene; A šećera I bisera, Srebra, zlata Kao blata U nas dosta, Kâ tam’ posta.
Jakšić, Đura - PESME
Duga puška belgijanka, A gotova da zapara, Da zarije sa tanetom Il’ sa ljutim bajonetom, Kroz redove ljudskog blata — U kolove Azijata; Pa da onda u neredu Crnu cevku, pušku bledu, Turskom krvi obojadi, Njenom parom da okadi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— veli im i ne osvrćući se na njih. —A da! — uzvrati Rade, počekavši odgovorom, — a kod vas blata! — i nasmija se veselo. — A kod kuće? — Zdrave sam ih ostavio. — Opremi ga!
i po murvama stresala obijesno krilima, a krmad po zagonima uzroktala se i sve njuše zemlju, k'o naslućujući da će biti blata. Sve živo osjetilo da se je izmaklo ispod teškoga jarma koji ga je ljuto tištio...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Poplavi njive i livade u dolini, ljudi se iseliše iz kuća u polju i na brzinu sklepaše od pruća i blata kolibe na padinama izvan domašaja vode.
Trebaće im da sklepaju neku kolibicu ili čatrlju od blata, pa sam za njih ukrao bradvu, sekiru i budak. Za loženje vatre: čakmak, kremen i trud.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njegovi pretci dočepaše se basnoslovnog blaga kralja Lizimaha, čuvano u Pergamonu, pa je Eumenes imao zlata k’o blata. A on je i bio pravi gospodin, rođen za bogatstvo, široke ruke, ljubitelj umetnosti i nauke.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ubiće me ovim kamenjem. Ti znaš, da mu samo ti možeš uzeti. MIRON (čisti Paraputu od zemlje): I gde ovoliko zemlje i blata nađe? Sav se zemljosao. (Vadi iz njegovih nedara kamenje i zemlju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Seti se jednoga dana majstorica Ristana — „Došlo mi kao u san” — nekog lekovitog blata kraj manastira u Sandžaku. Majstor Kosta sačeka leto, i ne kazujući nikom ništa diže se s ćerkom na daleki put.
Seka je rodila mrtvo dete, ne oseća se najbolje, muž njen piše da bi dobro bilo da je neko odvede do onog blata gde se nekad lečila. „Ko da je vodi!” — briznuo je u plač majstor Kosta.
„Od blata je čovek načinjen, moj doktore! Imaš decu, imam decu. Znamo.” — „Ne ružite deco klupe, to je krađa. Ispišite što hoćete
Nastade brza nova vrsta šumova: trk bosih nogu, tandrkanje drvenih sudova i lopata da se načini oduška u testu od blata i đubreta i pokidanog zelenila, te da se pokrene i požuri debela mutna voda po kojoj se još nadimaju zakasneli krupni
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sretene, da ispereš uši, pune su ti blata kao da si sad iz svinjca izišao... zatim ćemo obići Zemljinu kuglu i doći na suprotnu stranu sveta...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tek posle jedno dva časa uminu sneg. Otkravljeni malo, počesmo silaziti u dolinu, punu blata i raskvašenog snega. Preda mnom je išao jedan pešak. Šinjel mu sav izgoreo, a namesto peševa landaraju samo kaiševi.
Vojnici ih s mukom izvlače i dižu stvari iz blata. Neki se konji uvalili u močvaru, i usled iznemoglosti ne mogu više da se dignu.
Petrović, Rastko - PESME
NALIČJE: Opkoljen sa svih strana svojim samoubistvom; Doći će proleće, puno blata kao i zima; Proleće nosi pune džepove pištolja; Razbijanjem čaša raskrčiti mesta ekstazi (zakon neprobojnosti); Manje
Bože moj, kako si ti načinio to čoveka od blata! Nisi li upotrebio ni malo slame, niti ostataka svojih od noktiju i kose, što bi značilo: prema svome podobiju?
Šantić, Aleksa - PESME
doba, Epoho mrla i rugobe trajne U dubokijem tamnicama groba, Gdje leže sunca i istine sjajne, U tvome moru blata razum grca, I nigdje kopna ni obala tvrdi'! Lešino gnjila rascrvana srca, Sa tvoga smrada trag bogova smrdi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Više ih je nevaljalaca, svojevoljnih i nezdržnih, kako što se i blata i đubreta na zemlji više nahodi nego zlata i bisera. Te im je zakon težak i mrzak.
Ama tome se pak čudi i u sebi govori: Devojka Kako on to budavši svetliji od sunca s jednim od blata s čovečom nalikom da besedi? Ta ovo je samo na nebu božija stolica, tela na sebi nejma, a devojku ljubi!
Nego to znaj da od sej dobi pod tvoje milokrvstvo hoće pribegnuti svaki čovečiji rod, i svaki s blata mestan jezik na golemo hoće te dičiti i blaženu te naricati.
reci mi dok nisam rekao; čim smo bolji od dece kalašaste, skačući po sokaci i vrat lomeći, praveći babutke i iz blata kolibe? Mi šireći i u vis dižući cifraste kuće, čimno sebi brigu za ahmet i trošak veći činimo, a za drugoga!