Jakšić, Đura - PROZA
Otac mu nuđaše za uslugu dva grošića: „Uzmi, majstore, neće biti pravo badava da gaziš blato“. „Ljudi smo“, reče majstor, „danas sam učinio ja tebi, sutra ćeš ti meni... Zbogom, brat-Obrade!...
Sami svoju krv preziru; pomažu tuđina, podižu ga, slave ga... a svoj rođeni porod bacaju u blato. Kad je stupio u sobu, nije ni pogledao u oca, nije se ni mašio za šešir, nego onako hladno, svirepo reče, pišući
Obradović, Dositej - BASNE
| 46 Magarac i žabe Magarac, prenoseći tovar drva preko bare, upadne u blato. Uzdisaše i mučaše se da se izvuče. Onda žabe počnu mu se rugati, govoreći: „Vidiš da si rđa!
Moja je pamet sad bolja nego tvoja, jer ja volim onde živiti i onako kako je meni bolje. Vidiš li ti ovo blato što tebi smrdi i na koje se ti gadiš, ovo meni miriše kao miro i ružica, i što god iz njega jedem slađe mi je nego
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Vojska spava na šanku, na podu, po stolovima, pred crkvom, u hodu, ležući u blato i u vodu. Sa pekarnice otkinuta firma. Vojska, iza trube koja svira, kroz spavaće sobe maršira, maršira.
Ti na tim debelim đonovima stojiš kao kula na temeljima! Ne samo blato, makadam i sneg: te velelepne čizme gaze sve! Gaze prste, gaze zube, gaze usta! Na đonovima raznose brašno i krv!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pita me kakva je nadežda. Kažem da je prilična. — Njegova sestra došla i mlogo gostiju ima, odem skoro. Pust sokak, blato do kolena; idući u bircauz po mraku kožu̓ se sav do kolena ukalja, digo̓ ga u ruke; spade jedna čizma, uze̓ je pod
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
pa se uzveraju na koju će stranu poiskakati, jer su časom mogli da se načine lepi kao oni ćerpičari što povazdan mese blato i suše ćerpič kraj Kolubare. — E, e, lakše, more! — Šta to radiš?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Evo me, dragi aga... Malo sam se zadržao — odgovori Marinko, smešeći se i skidajući štapom blato s opanaka. — Jesi ozebao? — Nisam. Kako sam žurio, i oznojio sam se. — Sjedi.
Njega gurnuše, i on se spotače preko stepenica... Korači dva-tri koraka i, mesto tvrda poda, stadoše mu noge utanjati u blato... Vrata se zatvoriše za njim, i on ostade u gustoj pomrčini...
Skoči, strese se i pođe da korači... Glava mu udari u gredu, rame u zid, a noge opet počeše utanjati u blato... On se trže... — Gde su me ovo zatvorili? — pitaše se glasno... I stade pipati oko sebe.
Osećao je u sebi čitavo ognjište koje treba zagasiti... On stade čupati kose i derati odelo na sebi... Zatim leže u blato i stade se valjati... Osećao je kako blato hladi njegovo vrelo telo... Onda oseti kako mu nešto hladno mili po koži...
On stade čupati kose i derati odelo na sebi... Zatim leže u blato i stade se valjati... Osećao je kako blato hladi njegovo vrelo telo... Onda oseti kako mu nešto hladno mili po koži...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
kad sam o raspustu bio kod kuće, sto puta uveravao da je pijan, „ali tebi, gospodine, čest i poštovanje”, i baci kapu u blato. Pa orah u mojoj avliji koji je posađen kad sam se ja rodio, i koji već na svojoj periferiji nosi suhe grane.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad padne kiša i načini se blato, polože čismeni meštani po zemlji pored zida, koliko da čovek prođe, tulaju (kukuruzovinu), a krave naišle, pa valjda,
se bila digla visoko iznad kuća, spuštala se polako i slagala mirno dva pedlja debelo, a najesen će od nje jedno slavno blato da bude.
sipi, sipi povazdan, od jutra do mraka, i celu noć bije monotono u prozore, i ujutru opet osvane oblačno nebo, kiša i blato; i vidiš samo pokisle kokoši pred kućom i čavke na granju, i vrapce čuješ pod strehom kako džakuju.
Sipi sitna kiša, pa probija i sirotinjski doroc i gazdinsku kabanicu; pada jednako i pravi po putu blato preko članaka. Upadaju kola do glavčina i junaku čizme do članaka, pa čak i do štufli.
Ah, jeseni, jeseni! Kako si sumorna kad te čovek posmatra gacajući blato po sokacima, ili onako pokis’o kad se grči u kolima bez arnjeva!
— Ta... sad... pravo da reknem, — nije baš, znate, ni lako. Jesenje je to doba... putevi pokvareni, a blato veliko... — Da, da, to je nevolja jedna! — A kako bi sad dobro došlo da imaš svoja kola i konje! — veli gđa Sida.
okrene, ’ajde-de; nego kad natuče šešir na oči, a on se po dva sata ne okrene, nego samo viče i šiba konje, a sve leti blato na onog za njim u sicu, pa ne znaš kad si kavoniji, il’ kad ispadneš iz kola, il’ kad ostaneš u koli! — O, o!
A u jesen? — Pa k’o i u zimu, šesnajst. — To je, bo’me, mnogo. Mnogo, mnogo... — E, pa jesen je, blato je, gore neg’ i suva zima il’ sneg. — Ta znam, Petre sinko!
Iskrivio se i ispružio šiju, pa naređuje iz kola nešto svojima tamo u avliji. A zatim se prekrsti, pa opsovav blato i kišu (koja je tako svesrdno padala kao da su bar nedelju dana i dodolama i litijama molili boga za nju) — ošinu konje,
— Ta gledajte samo kakvo je to vreme! Ta grijota bi bilo i kéru isterati na sokak na ovaku kišu i u ovako blato! — Ta obešenjaci ste vi svi, kol’ko vas je gođ! Nemeši vama trebaju, nemeši! — Eh, ta man’te se, gospoja, komendije!
Ozntrogere mu švapske!... »Đi! Šarga, Piroš! ’Ajde, momci! Ded’, kicoši moji! ’Ajd’ još malo u blato!« čuje se glas Pere Tocilova i pucanj biča, i kola ostaviše čardu.
Pred popinom kućom puno kaljave dečurlije. Skupili se na meko utapkano blato, pa se igraju kolja. Jedno od njih čim opazi da se kola obrnuše i uputiše popinoj kapiji, ulete k’o bez duše u avliju, i
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Ne diraj me, mori! Pusti me! Oh!... Sada, jednoga dana sretoh Ljubu. Bila kiša. Blato na sve strane. A naročito iz njiva i bašta odakle je on dolazio. On je dolazio iz Dono-Vranje gde je bio sabor.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i zbrkanom elanu i u onoj žeđi i bezumlju on ludo brzo dođe do konja, uzjaha i pojuri I dok su kopite besno prskale blato, za njim je sve više ostajao onaj mutan crn I mrtvački pokrivač oblaka.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
O, oći da umri Janja, oćiš da vičiš: „Jao, majki moja, da pravim Janju od blato!“ POZORIJE 2. BIVŠI, PETAR JUCA: Evo Petra. Možemo ga poslati po žice.
More, vidiš kolika šteta u kuću, more? Što ćiš da si kitiš? Skini štrimfli i cipeli, kukavico, i pravi tamo blato da krpimo šupa. JUCA (pogledi u Mišića): Kad bi bila Juca luda. JANjA: Luda? Ko radi, onaj lud? Ko si kiti, pametno?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, nije bilo samo siromaštvo, što je Trifuna nateralo da se sa ženom i decom naseli u blato, pri ulazu u Mahalu.
mladu ženu, lepih nogu, koja je bila zadigla suknju, jer je, tog dana, bila pala jaka kiša, i ostavila za sobom bare, i blato. Iako nije bio ženskar, oseti kako je to stvorenje plaho, lako, a lepo u koraku i trku.
Bio je ponedeonik. Početak velikog posta. Jaroslau je, u to doba, na reci Sanu, zimi, predveče, tonuo u mrak i blato, ali je imao nekoliko bogatih komersanata, krijumčara, u čijim je kućama, kad zaveje sneg, bilo veselo.
Teodosije - ŽITIJA
“ Zato mnogo što mu je padalo smatraše kao blato, i davaše ne kao svoje već kao tuđe, jer sve što ne možemo odneti tuđim se nazva.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Bože dragi, Rašida! Govori da mogu da te shvatim! rekao je dok mu je ona skidala blato s leđa, a Greta, uznemireno, kao i uvek kad bi neko sem nas bio u blizini, grebala noktima po daskama skele.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Izbio je iz žbunja, u bare i teško blato, do sapi, pred vatre, sa kojih su skidali pečene jaganjce. Smestivši se u širokim čamcima, koji su bili prokisli, na
bednici, najmljeni da vuku čamce ceo dan, celu noć i još jedan dan, uzvodu, već počeli da potežu užad i da gaze blato.
se posle širilo, kao zapevanje i kukanje, po celoj gomili, sve do onih zaostalih i poslednjih, koji su gazili do kolena blato i tukli se oko prvih bunara na koje su naišli, trčeći posle pustim ulicama, za grajom puka što je odmicao, kroz grad.
Mažući kaiševe, prostirali su gunjeve po zemlji i grebali rukama sa njih blato, češući zatim šubare kao crne ovce. Ne primetivši vrhove brda u magli, ni šume zapupele, ni jutarnji miris trave; nisu
Iza plotova te kuće, gde su kroz duboko blato tovarili lađe, od jutra do mraka, sklonio je Aranđel Isakovič poslednji ostatak blaga što ga doteraše sa ljubičastih
Dok ga pronesoše kroz jauk i plač i lepršanje golubova, trčeći sa njim kroz blato i preko balvana, on iznenada oseti ludu želju da ga unesu u njenu odaju.
Beogradski grad i šareni, turski trg, konji što se u vodi dave, velika i plava njegova kuća, blato i mreže, lađe i vrela, okrečena peć, kovitlahu se više puta oko njegove glave, ali su svaki put nestajali u potpunoj
Videvši oko sebe, svud, baruštine i blato, ljude što su se ukopavali u zemlju i živeli po zemunicama, da bi se u proleće, ili pred snegom, opet odselili dalje,
dvojnim redovima, dizao je prašinu kao stoka, obilazeći sela i baruštine, gazeći od jutra do mraka pesak, livade i blato.
i kako bi rado ostala i duže, pod tim jako plavim istočnim nebom, koje joj beše pre tako dosadno, kao i ti bedemi, blato i uvek iste ribe na stolu, uvek isti razgovori.
Tada bi počeli da trče, da vrdaju, da zapadaju u bare, u blato, krčeći sebi put, kao prasci, kroz mulj, u koji bi udarale bombe.
Sve ono blato u koje je trebao da se vrati, sa svojim životom ludim i praznim i ništavnim. Sve one poslove, koje je hteo još da
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tako vam je to u provinciji! Ne daju ti da se istakneš, izdvojiš! Svlače te u svoje blato. Provincijalci! Ali znao sam dobro da će se Odri Hepbern kad-tad pojaviti.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U to blato vekova čovek je zna kad zagazio; ako li se, putem blagostanja i socijalnih prevrata, iz njega nekako i iščupa, on će mu
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Gledajte, kako ovi šančevi idu siksak. Ovde su namešteni topovi, ovde, i ovde. S ove je strane rit i blato. GAVRILOVIĆ: Jelte, molim, je li gospodin Žutilov kod kuće? NANČIKA: Nije.
Radičević, Branko - PESME
Oh i druga postvarao čuda, Kâ što vidiš, gledneš li ma kuda. Tako eto u prašinu pljunu, Zgradi blato, pa u njega dunu, Blato živnu, eto ti čoveka, A Bog njega ovako dočeka: „Ču li, čoče, ču li, dete moje, Što god
Tako eto u prašinu pljunu, Zgradi blato, pa u njega dunu, Blato živnu, eto ti čoveka, A Bog njega ovako dočeka: „Ču li, čoče, ču li, dete moje, Što god vidiš, sve je ovo tvoje,
U srdašce kako pecka! 52. Sunce granu, ajde, zlato, Poklon' mu se do zemljice, Al' ne niže, jer je blato, Ukaljaćeš belo lice. — Tako, lepo, sad je dosta, Pa kud oćeš, sad si prosta. 53.
Pa se brže za njom daje, Pa je stiže i pogleda, Pa se trže, ao jade, Mal' u blato što ne pade. 55. Al' ga nane bes slučajno Na kicoša nekva stara Što tu, ne znam, nešto tajno S momom nekvom
56. Starac gurnu svoje zlato, A okliznu noga mome, Pa na leđa, pa u blato Pade jadna, a on s njome; Pokri starac zlato svoje, A Srb ozgo na oboje. 57. Stenje starac, stenje cura, „Jao, jao!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Može i ružno vreme da bude lepo. MAJKA PINTOROVIĆA: Jes, lepo, ali za tugu. Lepa ona bljuzgavica, ono blato, onaj mrak, razdani se tek u podne, a odmah počne i da se smrkava? HASANAGINICA: Ne razumeš.
Kostić, Laza - PESME
Oni ližu tvoje skupoceno blato, ližući se teše: to je, vele, zlato. Ej, nesrećo zemljo, ti bludnico svetska, punija si greha, nego što si peska.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
jedan pop da se prevezu preko jedne rijeke iliti blata, dok na jedan mah puhne žestoki vjetar i izvrne se čun te svi u blato.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Stizali smo, dakle, pešakom i čistili blato sa cipela travom u tamo nekom žbunju. Onda bih dala Mišelinu ključeve od svog podruma da zvecka, kao, njima dok ufuravamo
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Onda treba tražiti zaštitu visoko na planini kad vreme pokaže znake opadanja i tarabe se izvrnu u blato i krenu same da se penju jedva se razaznaju srodstva i starost osta bez mudrosti u jeku zabezeknuća svima smeta
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Još bunovni, ljudi su se saplitali o konopce šatora i psovali. Vučku vozaru pali kamuti u blato, i on je bio očajan što ne može u mraku da ih raspremi.
— To je baš dobro, i podrži, Bože, još malo ovako. Jer ovo je naše domaće blato koje mi gazimo još od cara Lazara. A tek kako je njima, koji dolaze ovamo sa bečke kaldrme.
Odelo se pocepalo. I ta vojska, odevena u rite, poslušno je gazila blato, legala u vodu i hranila se sama od onoga što su meštani ostavljali.
Jedno jutro osvanuo je i sneg, ali do podne se otopio i napravi se veliko blato. Sa ovoga položaja, koji je bio u nizini, naredio je komandant da se ispenjemo na visinu. Bila je to neka kota 278.
Vojnici nisu imali izgled pobedničkih rimskih legija. Pogureni i promrzli gazili su blato, dok su glave komordžija virile izvan arnjeva i sa noseva njihovih kapala je voda.
U ZATIŠJU Sustigle su kiše i čuveno seosko blato. Morali smo dovlačiti kamen i pesak, i zasipati seoske puteve, da bismo mogli proći...
Bre, kakav si — zastade Aleksandar da mi vidi leđa, i poče da se smeje. — Sva su ti leđa uvaljana u blato, da podsećaju na geografsku kartu. Rešavao se Aleksandar da krene za Beograd.
Bili su žalosna izgleda. Lica im zarasla u bradu, bleda, obrazi upali, a oči zverale zastrašeno. Odelo im uvaljano u blato. Čak i lice i ruke. Bili su mokri do kože. Zaustavih naglo konja.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
” VASILIJE: „Silom ću te, ako treba, odvući u svoju postelju, brutalno ću oduzeti tvoje devičanstvo, i baciću u blato tvoju lepotu!” SOFIJA (ošamari ga): „U tom slučaju, ovo uzmi za miraz!” VASILIJE: „Tako, dakle?
Skoro će jesen, a vi sa cipela još niste očistili proletnje blato! Prozori su vam prepuni mrtvih muva! Sa haljina vam otpadaju dugmad, umesto dugmadi stavljate zihernadle, svuda po kući
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Strašan je to posao. Brodovi se ljuljaju, čekrci škripe, a mulj, užasno blato sa dna morskog, puno mrtvih, sitnih riba, razliva se po palubi, tako da se ljudi lepe.
Uokolo je pustoš mora. Pod svetlošću jedne lampe, ribari rade. Ćuti se i stenje. Mreža je kao beskrajna, a blato jednaš zaliva kljun broda. U vodi se ljuljaju crne senke. Satima rade za taj momenat. Ljudi su kao od gline.
U vodi se ljuljaju crne senke. Satima rade za taj momenat. Ljudi su kao od gline. Užetom biju blato sa mreže. Čuje se samo, naporno: „Riva‑hola, riva‑hola“. I kad se pojavilo teško i puno dno mreže, sve je u blatu.
Jesen je u njoj topla. Tek oktobra sve utone u blato. Sa svetom iz kog sam bio došao, vezu je održavala pukovska kujna, koju je za našu četu držao četni narednik
Život krdžalija. Pri ulazu u Ilanču dočekuje me, kao humka, stričeva crepana, ali utonula u zemlju, u blato, ugašena. U ogromnim pećima ne gori više, kao za vreme mog detinjstva, vatra ispod trideset hiljada crepova i trideset
Celu noć, dok smo jurili kroz Bretanju, pljuštala je kiša. Blato, neko užasno, crno blato izmazalo je sve kuće, ulice, i sve pristanište; samo su po krovovima, nad gradom, stresali se
Celu noć, dok smo jurili kroz Bretanju, pljuštala je kiša. Blato, neko užasno, crno blato izmazalo je sve kuće, ulice, i sve pristanište; samo su po krovovima, nad gradom, stresali se osunčani, crveni i žuti,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Svet ih hvali. — K’i dve polutine od jabuke! reče jedna. Krasan par! reče Todora. — »Za koga ja gazim blato svaki dan!« dere se Mića, a gazda-Đorđu već prekipelo!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Dok ne ciknuše: „Ko to?” „Šta to?” Zaglibivši se, cele, u blato. FURUNICA JOGUNICA Negde, u najmanjoj od svih ulica, U radnji limara Petra Boboša, Dugo je živela jedna furunica,
A šta nas to prelepo u prirodi čeka? Magla, i kiša, i, iznad svega, blato! Jeste, rano u proleće, nađe se i polena, A u jesen, pečuraka, ispod trulog panja.
kao stare prnje Davasmo oglase u novine, Obavesti smo čupale krnje Od raštrkane mu dalje rodbine, Gazeći kroz blato i kroz trnje Svaka po trideset tri godine!” „Jutros, kada nam dopade ruku, Valja naplatiti svu onu muku!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
video mladu jeguljicu drugojače do u blatu, sa kojim je izgledala kao srođena i u kome ju je bilo teško i zapaziti. Blato je i elemenat iz koga je ona postala, pošto nigde nema nikakva ni najslabijeg traga o tome kako je ona u njega zapala i
dnu jezera, bare ili reke, čitav roj sitnih glista koje je on smatrao za sitne jeguljice što će biti izbačene u blato kad tome dođe vreme.
Milioni sitnih jeguljica hitaju tada uzvodno, iskorišćujući i najmanje potočiće, kanaliće i barice, pa čak i žitko blato. Često su pri tome tako grupisane, da grupa dobija jedan naročiti izgled, poznat pod imenom »kordon«.
Danju se dešava da se kordon raskine; jeguljice se rasture po dnu vode, zariju se u blato ili se pozavlače između podvodnog kamenja.
Ona lovi većinom noću, a danju leži nepomična, zarivena u blato, u kakvoj rupi na dnu vode, ili između kamenja. Zimi se zarije u blato, gde u letargičnom snu očekuje proleće.
Zimi se zarije u blato, gde u letargičnom snu očekuje proleće. Za vreme prve zime posle prekookeanskog putovanja svaka je slatka voda u vezi
Kao što je kazano, ona noću lovi, a danju leži nepomična, zarivena u blato, ili u kakvoj rupi, ili uvučena među kamenje.
One, pri tome hitanju ka moru, iskorišćavaju i samo blato, pa i vlažnu zemlju. A kolika je vitalna izdržljivost jegulje u pogledu sredine u kojoj je, može se videti iz saopštenja
Oni su smatrani kao jedan od glavnih uzroka što se močvari kod Struge (Struško Blato) nisu mogli isušiti, pošto su usporavali tok vode što protiče Drimom.
Takva se jegulja tada zarije u blato da tu provede zimu, kao što je to činila i ranijih godina. Ako se to ponovi još koje godine, jegulja ostaje da stalno
Pandurović, Sima - PESME
Hladno, sipi... Blato. Vlaga. Bare... Vidiš kako bašte kobno žute. Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute.
Padaju uz tužni šumor ovih dana Što jad i propast i zaborav seju; Kad spomen po spomen, svaki čas odnesen, Pada u blato. Jesen... Svuda jesen! VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj.
Jer svet je čemer, i blato, i gad, I tesan, memljiv prostor ćelije. Da mi je ljubav osetiti blagu O kojoj ne zna, a govori svet, Naivnu, belu,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
U dvoru mu bila dva puta. S kojeg mu dolazili kumovi i prijatelji, s one mu strane bilo blato do koljena! a s koje mu strane dolazili zlotvori i dušmani, oni puti porastali crnijem trnjem, te se po njem šalacale
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
pop da se prevezu preko jedne rijeke iliti blata, dok na jedan mah puhne žestoki vjetar i izvrne se | čun te svi u blato.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Studen, vrućina, blato, kiša, ništa to nije moglo njega zaustaviti da se on ne nađe u vreme pravila; i više puta, pre pravila i pre nego bi se
Ko ne vidi da je ovo i poleznije i lepše. Ali, reći ćeš mi, kad je blato i kiša? A zar ja tebi ne mogu reći - a kad se u tvoji koli osovina slomije? Ja te molim, neka svašta ne spominjemo!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Na kraju Prerova neću stati: tamo Mijat, zviždeći, vuče vodu i mesi blato. Pravi kuću, miš. I oženiće se sada nekom udovicom. Mnogo ih osta u ovom pomoru. Dugo ću stajati na obali.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A gore, na uzvišici, sedam crnih paviljona sve više tonu u glibu. Raskaljale se stazice od šljunka, svuda žitko blato sa razgaženim krečom, i bezbroj mutnih penušavih olučića, kao po oranju, krkore između blatnjavog žutog lišća.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Život jednoličan, dan na dan jedno te isto, ljudi sitni i banalni, a vremena gadna; bljuzgavica, blato do gležanja. Baš nije vrijedno da se živi!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Već nekoliko dana pada kiša nad Beogradom, te je i čistiji deo grada potonuo u žitkoj prljavoj masi; rasplinulo se blato po svima ulicama, po dvorištima, po pragovima i ulascima u kuće...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Tvoj baćo te nije dobro uputio... Je l̓ šta će biti ako jedan točak na kolima slomije svog brata? Pašće u blato obadvojica. A šta će biti ako jedna pravda tuče drugu? To će biti onda nepravda. Jesi vidio? — dida će još na njeg.
pop da se prevezu preko jedne rijeke iliti blata, dok na jedan mah puhne žestoki vjetar i izvrne se čun, te svi u blato.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Odmani rukom i zatvori oko, Crvljivo doba neka naglo tiska Spomene, slavu, u blato duboko, Gde porok cveta i razvratnost niska. Za lice tvoje ogledala nije. Živi međ ljudma u muzici bluda. Živi!
Vidim sebe kako tražih puta, Al' sad blato znam gaziti i ja. Vidim snagu kao duh da luta I bol što mi k'o pobeda sija.
1904. POGREB Polagano sprovod ide... Kiša sipi, prska blato; Lica vlažna, setna, bona; Tiho, teško zvone zvona. Sa pogledom, k'o sanjivim Moja draga bleda, nema, Ide tako...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— javi se gospođa, vukući se lijeno iz kuhinje, zastade kod prozora i gleda kroz staklo dolje, u blato i kaljuže slabo pokaldrmljene ulice.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sedme glave, kada trgovac iz Šerdinga Ahim Rigel saopštava poruku Vuku Isakoviču na reci Inu - Vuk je zagazio u rečno blato, Ahim govori iz čamca - „da mu je žena, gospoža Dafina, umrla”. 391 A smrt je nastupila na kraju osme glave.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad su sve to videli, od jada im preseo i Trg i trgovanje. Grad im se u pakao pretvorio a po obrazu blato ošinulo, te jedan mimo drugoga pojurili gore ka Kaludri. Sve do svojega sela nisu od bruke smeli nikome ništa reći.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Šetaj, šetaj, gazi blato, Abukazem’, brale naš, Gazi blato obilato, ti ga dobro gazit’ znaš! Neka ti se čizma kalja, ne gledamo na nju mi, —
Šetaj, šetaj, gazi blato, Abukazem’, brale naš, Gazi blato obilato, ti ga dobro gazit’ znaš! Neka ti se čizma kalja, ne gledamo na nju mi, — Mi gledamo svetlo čelo, a to puno
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Ja moju kćer ne dam. RUŽIČIĆ: Bićete prevraščeni u blato kao Licijanci. SARA: Ha, ha, ha! Ja mislim da se naši zaljubljeni nećeju posvađati.
Miljković, Branko - PESME
zemlju videh grešnike kako ih vitla zli vetar nebo što laje i kišu prokletstva tešku i večitu videh slepe vode stiksa i blato mržnje videh grad u plamenu i žene čije su ruke zmije videh zid plača bez zvezda i čuh reči bola u vrtlogu onih koji su
Što god da činiš zlo činiš jer blato Iz tog podzemlja slavno je sve više. RAVIJOJLA ...tužna vila nije sjena puka Tin Tvoje je srce uzrok dana i noći Vreme
pevaju iz vazduha Preklinjem da me vežu za jarbol Ako si postao pesnik tako ti i treba Sad poštuj nasleđeno blato Budi tuđa pesma tuđa sreća Budi grom zarđao u moru Onima koji svode svet Na prvu reč nedovoljno odgojenu I pticu koja
Krakov, Stanislav - KRILA
Polomljeni kosturi su lomili žute trske u Pinskim baruštinama, uz praskavi šobot voda na koje se vraćalo izbačeno blato, i uz plašljive krike divljih patki sa crvenim kljunovima.
Patrole su noću gazile blato raskaljanih ulica, pregledale objave, vezivale begunce i pile po niskim dimljivim kafanama. Bili su uvek utroje.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ah kako se onome creva obmotala oko one grane, a ovde je, gle, još mokro blato, što se napravilo od krvi. Pa kako sve ovo užasno smrdi, kako užasno smrdi!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kako se beše nagnuo, ja ga raspalim šakom odozgo, te mu zabijem glavu u blato. On skoči sa mokrom i kaljavom glavom. Htede da naleti na mene, ali kao da se trže.
Seljak na primer ore, seje njivu, gazi blato. Naiđe grad, i ceo usev mu potuče. Ali on ne ropće. Tako je valjda moralo biti... — A i šta bi mogao drugo da radi!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U sreći Ne ponesi se! Naplotak jedan iz blata, u blato drugi. Dosta je. Dug da ne budem: Sve je Milenku Blagoje redom pogodio: hleba prosi od slugu. 1831.
Ishodišča vodna Lijet oko moje; Tuga nepogodna Dajet žalo svoje; Potemnjelo zlato, Brošeno vo blato, Hrabrosti mojeja. Dobri sini moji Nivočto že stali.
sve nadežde. Jerbo je sada nauka pala, a na mjesto nje bogatstva stala. propalo zlato, zgaženo v blato ljudej umnih. ljudej umnih. No ja bogatstva ne hoću znati baš da bez mjesta budem zgibati.
oči kakve oćeš i izbečiti ih koliko oćeš, ne boj se nimalo da ćeš ga ureći, jer od njega otpadaju uroci kao god što blato otpada od salitravog zida; ništa drugo nego da ga umesto strašila na slamu meteš, da vrane rasteruje, ali i tu ne bi
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali još nije čisto odlučio koju će: odumiće zadnji čas, kad mu dogori. I sada, gazeći blato, misleći na cure, jari se, strast ga zanosi. —Neće druga pobjeći, — pomisli, — neće, boga mi!
U snu našao se najednom u nekakvoj žućkastoj bari, usred polja. Gazeći preko nje, malo po malo upada u blato i teško vuče noge za sobom, ali sili se i ide naprijed, a sve više i više zapada.
Po polju naoko pustoš, a po zemlji blato i voda. Svrnuše puteljkom u doce. Jure razgradi i uljeze u svoju ogradu. Na lazi obrne se k Ivi i reče mu da ne ulazi,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zatekli smo zbilja tužan prizor. Bledi kao utvare, leže oni po svojim ćelijama, oko njih kiselo smrdljivo blato, pustoš kao posle rata. Nigde ništa od živih bića. Osim njih.
Ne! Ne naglimo! Ne rušimo! Srušimo li u blato samo jednog monaha, počeli smo da potkopavamo temelje naše crkve, načnemo li crkvu, načeli smo temelj na kojem počiva
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
ravnim i dobro utrvenim putovima, oprezne koji staju korak po korak u stope svojih prethodnika kao da gaze kroz duboko blato.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Jutro. Dvorište čisti sluga Jovan. Rije lopatom blato. Ispred češme izbacuje šljunak i raščišćava prolaz bari. Iz kuće silazi sluškinja noseći velike teške ćilimove, da ih
(Sluzi): Idi! Šta stojiš? Idi, nađi ga, dovedi, da se ne izgubi ili se gde ne uvali u blato. SLUGA (odlazi). TAŠANA (uzima metlu, đubrovnik i polako, pogureno ulazi u Paraputino sopče. Čisti ga.
(Brižno Mironu): Opet mi se, dedo, jutros iskrao, opet nekud zalutao. I bojim se da se nije u kakvu jarugu, u kakvo blato zaglibio, upao i ubrljao se. ARSENIJE Boga mi, hadžike, sad ga nisam video. Ali, sigurno je na groblju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Uh, kakav mi je amrel, sav se usukao dok sam bolovala. A badava ga i otvaram: prska odgore, prska odole, mesi se blato na blato. Šta je ovde Bog navaljao puste zemljurine! Nigde šljunka, nigde koštice, propadaš kao u testo.
A badava ga i otvaram: prska odgore, prska odole, mesi se blato na blato. Šta je ovde Bog navaljao puste zemljurine! Nigde šljunka, nigde koštice, propadaš kao u testo.
Rogoz i sita čine čitavu šumu, a u šumi tma sitnih pokreta kratkih života i isto tako kratkih smrti. Muvu pritisne u blato ogroman barski komarac koji ide kao na štulama, a komarca odvuče nešto nevidljivo što se odalo samo uzdrmanim vrhovima
Imućni svet ima doduše i odela i drva, ima i karuce, ali napolju je mokrota i blato, a vetar seče. Večera nije bila vesela. Raziđoše se brzo. Mladići rešiše da odu do kafane.
Kad je blato, prelazi se preko na štulama; kad je sneg i poledica, divota; kad je letnja prašina, Gornjovarošani zinu dobro i gutaju,
Prag pred kućom kao šamla, malčice se drma; s jedne mu strane, od staroga srpa udarena strugalica za blato, s druge strane ukovana krupna konjska potkovica.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Drum je zakrčen, i svi stajemo. Stoka malaksala, i jedva kreće. Put je sve gori. Blato je negde do blizu osovina. Te noći nebo je bilo užareno od ogromnih vatri pozadi nas. Fabrika u Obilićevu gorela je.
Vide najzad i komordžije da je opasnost svima za vratom, te sada žure i oni... Žitko blato razvlači se kao testo. Vočići iskolačili oči i podavili grbine, a kola krckaju pod teretom. — Ajd ojs!
A hladna kiša, terana vetrom, bije u lice. S teškom mukom penjemo se uz neki prevoj, prokisli do kože. Blato pljašti pod nogama, a dušu pritisla slutnja teška i siva kao olovo.
A i ne zanima nas, jer svaki ide pognute glave i gleda ispred sebe. Voda, voda, voda... Onda blato, i kao da vučemo lance na nogama. Noge su nam utrnule, telo malaksalo, osećanja zamrla, a pogled prazan i turoban.
— Gospodine potporučniče, zove vas hitno ađutant puka — reče ordonans. Ne beše mi pravo što sad moram da gazim blato. Ali se ipak digoh. — Blago tebi! — dira me Dušan. — Vidi se, da te oni iz puka mnogo uvažavaju.
Petrović, Rastko - PESME
Mesto vrba, udove i creva prostirati na Cveti. Tako visoko peo, tako duboko ronio u blato! Čovek, kom dadoh prijateljstvo u vremenu propinjanja ka savršenstvu, ili da mu se smejem kroz sva čuda zauvek, neka se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Žabljaka je voda Morača, koja se više njega razdvaja i tako optječući ga utječe u Skadarsko jezero, koje se onuda zove Blato; a voda je Cetinja čak u Dalmaciji (izvire blizu varošice Vrljike i utječe u more kod Omiša).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A poviše tvoga dužno je tebi, to što si zaslužio i poslovao gažeći ti blato te ćerpič praveći, i plaću za to imati. Kad se s tuđovercem o čemu pačaš i natpireš, dobro mu merkaj na reči, te što
Prorok božiji i to uposlova! Biser pade u blato! A krošto to bi? Zašto izađe iz pameti. Štono se piše: svaki se čovek u tri posla i mami i besi se.
Što je za koga prilično, to mu i daje: kome sablju, kome motiku i srp; kome bič, kome hič ništa. Kome blago, kome je blato! Ka svinje iz bistre vode pak u smrdljivo blato.
Kome blago, kome je blato! Ka svinje iz bistre vode pak u smrdljivo blato. Potoci iz vrela im jednako teku, ako i nitko ne bi vode iz njih crpao, ili se ko napio...
Našto li konja prezobljavaš — da ga ne mož' zadržavati? Biser u blato kriju. Sise sisajući hoće okorelu hlebnu koru da žvaću. Glasu može li se put zaprečiti?
Rđa im se u kući nad glavom raspasala. Ka svinje od ispiranja u blato. Prolazi ka voda kroz badanj. U zlo dobi višega se zla valja bojati.
kad smo već stasiti ljudi, deci se rugamo i podsmehujemo što oni majstorišu zbirajući im iverje i trsku, crepove i blato poviše; mnimo nešto će lepo oni spraviti, a posle nizašto bude i uzalud.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ A pobratim Pajica mu odgovara: „Za koga, more, gazimo ovo blato, a pobratime?!...“ A bacao je oko — nije šala, toliki trijumfi! — i na Zonu Zamfirovu, ali još nije preduzimao ništa.