Jakšić, Đura - PROZA
Brat do brata, prijatelj do prijatelja, sa ubojnim oružjem u ruci pade. Bleda lica na crvenoj krvi, mrtve ruke previle se preko studenoga gvožđa...
Gomila zaneme od straha, izgledaše kao da sanja strašne snove; bleda i čisto besvesna lica lutala po uspravljenoj svetini, bez celi, bez namere, bez jauka i bez reči...
Reče i ode... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Na špitaljskim prozorima videla su se dva-tri bleda, uplašena lika — to behu bolesnici. Siroti!
Siromasi! Ja sam ih video. Behu to bleda, uvela lica. Jedan srednjih godina čovek ležao je od rane, kuršum mu je kroz slabinu projurio — za nekoliko oka
i gledaše u jednu staru zarđanu pušku; pesnica mu beše stisnuta, a čudna vatra sevaše iz očiju njegovih; a posle mu je bleda glava klonula, grudi su mu se od bola talasale... Ko zna šta je u taj mah osećao?
Nikad je ne mogu zaboraviti. Čiča Marko drži mi oca preko srede, u njega bleda glava klonula na grudi, iz nosa i usta teče mu krv, te grozno šara belu košulju, a do njegovih nogu leži moja tetka,
Oko Svetog Ilije, već si video bleda i iznurena lica gde tumaraju, gladna, po sokacima. Po baštama si viđao ponegde zelen lastar od vinove loze.
“ reče tetka iznemoglim glasom. Ja odem u podne na kazan. Tužan je u to doba bio prizor oko tih kazana. Bleda, mršava lica pružaju drkćućom rukom svoje lončiće, da im se od te posne hrane što udeli, a kuvar im, pod nadzorom
Tako smo činile svakog dana... Ista bleda i izmučena lica oko kazana, a i ljudi su isti što tu mršavu milostinju dele. Samo jednoga dana ne beše tako.
“ Pokažite mu kako se sagne, celiva im bleda čela, a niz obraze joj poteku suze; zatim se uputi živima i čarobnim osmehom mami nove žrtve, nanovo prolivajući krv...
A posle me ta prokleta kuća više nikada neće videti... Kad je učitelj izišao iz škole, on vide mladoga Gružanina, bleda i zamišljena, gde ode Nikolinoj kući... — Šta bi, stari prijatelju? — pitaše uča. — Sve je u redu — odgovori Sremac.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sima se čudio šta je Ivanu te se tako unezverio, ali se još više začudi kad vide i kmeta tako isto bleda, gde se vraća iz kovanluka. — Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen.
— Sutra naveče dolaze prosioci. Gledaj te spremi sve što treba. A i njoj kaži... Krunija izida iz sobe, bleda kao mrtvac. Ona se seti kako joj je Jelica govorila o Stanku... Bože, što ti je srce materino!
Slušajte kako zemlja tutnji! — rekoše stražari. I zaista, čuo se tutanj, kao da iz dubine zemlje dolazi. Videći ona bleda lica, Čupić se nasmeja: — Jadni Turci! — reče. — Sve misle da nas silom svojom zaplaše!... Svakad oni tako! Mišar...
Dučić, Jovan - PESME
se čini Da negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca u prvoj tišini, u blistavoj senci smaragdovih gora — Bleda, kao čežnja, nepoznata žena, S krunom i u sjaju, sedi, misleć na me...
I mladost moja nije više znala Za dane strasti i trzanja njina: U moju dušu njena sen je pala, Bleda i hladna, kao mesečina.
POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama, Kao uspomena na pomrle dane, Bleda i u crnom, javiće se nama. Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda.
Polja su pusta; vrh ledina njinih Silazi veče dosadno i mrazno. Kao bolesnica hodi bleda reka, Skelet vrbaka nadneo se na nju. Čuje se jecaj i potmula jeka — To vetri plaču visoko u granju.
pusta crkva bez glasa i zvona, Sumračna i hladna svu noć i dan celi, A u napuštenoj i nemoj kapeli Sama plače bleda žalosna madona.
Mir je nem i leden. Sama bdi madona. Tako neutešna tvoja ljubav. Ona Bdi u duši i sad, očajno, bez cilja: A bleda joj ruka i sad blagosilja.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja otključah kapiju. Ona uđe tromo. Pod stepenicama otresaše noge na asuri, i to činjaše nekako tromo. Bila je veoma bleda. — Gospođice, vama je ozbiljno rđavo? Ona klimnu glavom. — Pa kažite mi šta vam je? — Ne znam — reče ona.
Kad bismo na pô basamaka, stegnem je krepko za ruku i pogledam je. Ona se zaljulja i prisloni se na zid. Bila je bleda kao sneg koji malopre gazismo. Iz očiju joj grunuše suze. — Bože!
”, itd. Ona me je gledala, bleda kao jaka na košulji joj, s razrogačenim očima u kojima je bila neka suha vatra. Kad sam ja svršio, kad sam patetično
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A drugo, naučila sam kod svoje kuće da mi je sve čisto, — reče gđa Sida sva bleda, a nozdrve joj pobelele, i prekrsti ruke pa opet pogleda na Peru (koji ostavi album i poče čitati Rinalda
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U ilovači, na crvenom šljunku, videla se nepomična, bleda silueta njegovog Hristića. VI. One noći kad je Jurišić bez ičijeg znanja, u nekom pustahiskom nastupu, napustio
Afrika
Ona je bez ijedne mrle i sija na suncu ispred svileno plave pozadine neba. Na jednom kraju reke bleda linija Okeana, na drugom visoka riđa čuvena kula pokrivena ugasitim arabeskama.
Mlada žena nije ni najmanje ružna. Bleda, žuta, duguljaste limunske glave, dugih vlažnih očiju, ali već uvela od belila, i zuba jako iskvarenih.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Vidiš, što je vospitanije. K vospitaniju prinadleži i lice. Rumenilo na licu više nije u modi, nego bleda boja. To je sad nobl. Zato gledaj da su ti uvek takvi obrazi, a ne paorski: crveni.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A i njegova ruka, na sablji, bila je bleda, kao od voska. Međutim, nozdre su mu bile rumene i kao da je dahtao od ljutine. Činilo se kao da hoće nešto da kaže.
Boli li te, rano? Boli li te?“ Žena Petrova, međutim, stajala je pred čovekom koga privedoše, širom otvorenih očiju, bleda, a videlo se na njoj da će da padne. Ona je u desnoj ruci bila ponela neku korpu sa voćem i sad nije znala šta će.
Nije, tako reći, ni pogledao gospožicu, koja je sedela, u lakom, letnjem odelu, pored Božičke – lepuškasta, bleda, sa tamnim očima, koje su gledale Isakoviča, uplašeno, kao što gledaju košute, kad istrče, iznenada, na ivicu šuma, u
Žena mu se, u tom snu, ukaza, onakva, kakva je bila, kad se to zbilja, u Neoplatensi, odigravalo – bleda, kao da je na njoj ostala mesečina, koju je toliko volela.
Posmatrala je Pavla upaljenim pogledom, smrtno bleda. Njena bogata rođaka, koja se udavala za Petra Isakoviča, mirno, nekako nehatno, poslušno, posmatrala je, začuđeno,
Igra lepote, koja je bila kod matere dvaput starija, kod ćerke od matere mlađa ali u oba slučaja neobična. Bleda, sa uzvijenim usnama, koje se završavaju rumenilom i osmehom.
Ona, međutim, nije bila ista, kao dan pre, nego bleda, isplakanih očiju, naduvenih usana – kao izujedanih – a pod pazuhom je nosila srebrn poslužavnik.
Plava, bleda, ne reče mu ništa, nego okrete leđa i ode iz sobe. Pavle je tek tad ugledao, kraj svoje postelje, na drugoj strani,
Bežao je od nje, kao od nekog drskog prosjaka. Ona je bila, očigledno, jako bleda, a bila je i uplakana. Tek pred veče, uspela je da uhvati Isakoviča. Božič je bio otišao, poslom, do Vizelburga.
Razlika je bila samo ta, da je ona, koje se sećao, bila bleda i nema, a gledala ga tužno, kao na samrti, a Božička je u ljubavnom zagrljaju bila živa, snažna, kao da igra, vrela,
Poljubila ga je, suzno. Bila je bleda. Osećao je samo kako ga njene ruke, nežno, miluju. „Pavle, serce, eto, stigli smo. Umorni smo!
Bila je isto tako lepa kao pre, imala je i svoj, čudni, osmeh, ali je bila postala bleda i ćutljiva i oživela bi tek kad bi zasijalo Sunce, i počela vreva po kući.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
, koji imaju dinarski pravac. U središtu je ljubljanska kotlina ili kranjski basen. Ova kotlina počinje od Bleda i pruža se preko Radovljice i Kranja do Ljubljane, sa pravcem severozapad—jugoistok kao i Sava koja njime teče.
U njenom severnom delu je Kamnik na Bistrici, koji je potolina. Gornji deo ove kotline, naročito onaj između Bleda i Radovljice, pokriven je morenama i rečno-glečerskim (fluvioglacijalnim) i rečnim naslagama iz kojih izbijaju usamljeni
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I ona je morala da se vrati prvom mužu. RINA (uzbuđena, bleda): Gospodine, da li vas ja razumem? ANTA: Uzmite malo vode, uzmite, uzmite!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- viknuo sam i ustao od stola tako naglo da je posuđe počelo da se trese. Mama je bila bleda, a oči su joj izgledale ugašene.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Da se ne boji. No baš kad je hteo da progovori, ona se presamiti preko stolice, vrisnuvši grozno. Tresla je rukama, bleda u licu kao kreč, razrogačenih očiju i razjapljenih usta, iz kojih ipak nisu mogle da izlete reči.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ispratili smo je na železničku stanicu sa cvećem i nategnutim šalama. Bila je bleda. Videlo se po podočnjacima da je plakala, a ipak se smešila dok je sedela na svom kartonskom koferu čekajući da voz
punoj izgnanika i pijanih ispovesti pred zoru, kad su svi pokreti umrtvljeni, olovno usporen i, a lica unezverena i bleda od nekih nepoznatih krivica, dima i droge. Mimoilazim se sa malom daktilografkinjom, a između nas su vekovi.
Onda je zamišljeni Bel Ami primetio kako tamna boja asfalta postaje bleda, a malo docnije gotovo sasvim bela. Sunce je izišlo iza bioskopa »Imperijal« i učinilo da svaki pogled bačen na
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U Dva idola junak, u kome je pisac hteo sebe ocrtati, samo je bleda kopija Bajronovih »fatalnih ljudi«. Ali, pored svega toga, i iznad svega toga, tu ima nešto više.
Radičević, Branko - PESME
gore kod Stojana sveće, On misli nešto, tamo-amo šeće, Pa onda stade, i za stola seda, — Al' eto k njemu dva momčića bleda. Bez pitanja su k njemu uleteli, Bez pozdrava su mučnu reč poveli.
48. Pa evo te sad nazada Izmoždena, jadna, bleda; Teški bol te sveg savlada, Te uzdišeš: „Baš se ne da!“ A ostavi ljute jade, Veruj, brate, sve propade... 49.
“ Al' ne zbori ćerka njena, Ukočenim okom gleda. Bleda kao bleda stena, Ledna kao gruda leda, Ni što čula, ni videla, I krv joj se uledela.
“ Al' ne zbori ćerka njena, Ukočenim okom gleda. Bleda kao bleda stena, Ledna kao gruda leda, Ni što čula, ni videla, I krv joj se uledela.
XV Usta moma, jadna, bleda, Niz vrt joj se oko dalo, Pa na zapad tamo gleda, Kako sunce zaigralo, Ni oblačka najmanjega Da mu skrije lice
Što li čini, de l' je sada? Je li doma? — Ajde, ajde, Tamo reci pogledajde. XXII Eno šeće bleda, jadna, Razasula rusu kosu, Nit oseća vetra ladna, Ni studenu onu rosu. Šeće napred. — Kud?
Pa njojzi ga tad povuče, Mora brže, srce puče. XXIV Na bregu je ona bleda, Na susret mu ruku dade, A ta ruka — gruda leda, Kad je uze, drktat stade, Kroz srce mu prođe zima — „Bože,
Eto njega tužna, bleda, Oko ošlo unapreda, Za njim misli svekolike, A pred one divne slike. Još se jednom svaka ređa, Još mu jednom srce
Da li njojzi sunce nosiš, Oli ćeš je da pokosiš? Zora zori sjajna lica, Ma ne gla je nesretnica. Ukraj njega sedi bleda, Puna brige u njeg' gleda, I sluša ga kako diše, Sada jače, sada tiše.
Za goricu sunce bega, Ona za njim, kud bez njega! Tamo, tamo, eno čeda, Ukraj njega stoji bleda. Oh, gleni je, gleni, gleni, Jad poglajde skamenjeni; Iz ruke joj krvca bije, Jedno zrno ošteti je, U srce joj to
U nju on gledi, vidi da je bleda, Ka zemlji vidi on nju padati, Na klupu on je nosi, što od busa Enonde stoji načinjena; na tu Je mete, — Što je to?
Rade divan a struka visoka, Lica bela, sokolova oka: U njega se Cveta tad zagleda, Zaboravi na meneka bleda. Krasan beše on junak na svetu, Nigda lepšeg ne vide mladetu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kući sam dolazio svakog raspusta. Mati me dočekivaše sva presrećna. Samo bi joj oko zasuzilo kad bi me videla bleda i ispijena.
Zato sam danju bivao onako ponosit. Ali kad padne noć, kad se sve utiša, kad mesečina bleda, meka, sjajna, čudna, obasja sve, moju sobu, krevet, mene; onda, kao u bunilu, opet ustajem i dolazim k tebi i ljubim
Pa odmah, uza zid, držeći u krilu povijeno detence sede ti suva, bleda i ispijena. Na tebi beše pocepan mintan i jedno veliko parče otkinuto od lakta visaše ti; kroz šamiju provirivaše
Svetlost bleda, a iz dubine, s pevnica, naizmence polazi i diže se gore pesma: „Roždestvo tvoje, Hriste, Bože naš!“ Pa jedva ako se
njom isto onako koščat, suv, naročito oni njegovi puni, crni brkovi, koji su mu još za života onako odudarali od njegova bleda, suva lica.
Ništa ne govori. Samo mu jače odudaraju oni njegovi puni, crni brkovi od bleda, koščata, a sada još i mrtvačka lica. I ispred Anice ukočeno, sve više počne da se diže.
Kostić, Laza - PESME
« Pa poznavši s bleda lika neznanoga poznanika opet jedna drugu pita: Da l' da prime iz dubina hladne zemlje vrelog sina?
Zraka joj se mukom bori, čas ugine, a čas gori, čas tinjavog slika gara, čas je buktac od požara, čas je bleda, modra, plava, čas rumena pa krvava.
— Bleda zvezdo, jadna sele, kakve su te sile smele, te si tako jadna Tužna, mučenica, božj'a sužna, kakav bol u tebi sjaje, ko
I sinoć baš ga čujem, već dockan pred zoru, a neko kô da kucnu na tamnom prozoru. Zablista mesečina sa bleda pokrova: — ljubavni vampir to je i pratnja njegova.
KOLO Mrak se crni nebom šeće, hoće da ga pokrije, pod pazuho glavu meće tamburice božije. Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak.
za ime boga da l' sam čula pravo?! Drktala je bula od pete do glave, čujući pozdrav igumna Varnave, sa bleda lica kad joj pade veo, i Varnava kao da zadrkta ceo.
Čelo nogu boginjinih sede mladih vrh stepena, mlad je ženik živi plamen, a nevesta bleda, nema. Mlad je ženik plamen živi, gori, zbori, pripoveda: „Što je tebi, zlato moje? Što me sunce ne pogleda?
Mlad je ženik mrko gleda, nema zbora, lica bleda, a nevesta moli, kune, iz očiju bol isceda. Iz očiju bolom prosi nemilosna milos' neva, za nemilos' jednu
Skamen'lo se carsko veće, svećenikom krvi nema, prikovan je ženik mladi, bleda lica, zbora nema. A nevesta nema glasa da joj vriskom odoleva, sakrila se za stup zlatni Astarote, majke sveta.
I na krune i na vence i na mitre od obreda, i na starce i mladence, na rumena i na bleda. I na zlato i na svilu, i na pesme od vesela, na Samsona i Delilu i na kletvu njinih želja.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
njezin labud žut, slegla se samrt: pa suvim zvukom brsti list i hladoleže leluja srmom šumora, što tek je nacrt i bleda senka šumljenja koje kroz beton ledeno lecne, zgromi sve: smisao, nadu, ljubav i radost života...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ni njemu nije lako. U blizini Koceljeva sretosmo dugačku po vorku volovskih kola, na kojima su ležali ranjenici... Bleda lica, potamnelih očiju, gledali su oni bolno nekud daleko, i, zauzeti svojim mukama, nisu nas ni opažali.
Možda će on znati. Pogledah u sestru. Naslonila se na kola i podbočila glavu. Bila je bleda. Doneše nam stolice. Čujem gde neki starac govori vojnicima: „Ko će to naći! Mnogo ih je izginulo.
Među njima je bio i jedan potporučnik, gotovo dečak. Bili su žalosna izgleda. Lica im zarasla u bradu, bleda, obrazi upali, a oči zverale zastrašeno. Odelo im uvaljano u blato. Čak i lice i ruke. Bili su mokri do kože.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Do vas sve stoji... recite mi, poverite se drugu... Ona se diže sa stolice, raširenih očiju i bleda lica... Neka paklena odlučnost sevaše u tim široko otvorenim, velikim, crnim očima i ona se upi, zagleda se u Gojka,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 234. “Tamna noći, tamna li si!“ “Oj devojko, bleda li si!“ “Nevolja je meni bledoj: Drago mi je kesedžija, Noću ’odi, noću dodi — Sa mnom jadnom ne govori.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
PORTRE Duša ti je raskidana, čista, bolna, bleda kao lica ruskih nihilistkinja. Pogled ti je gorak i svet, ko u madona, u kapelama gde kandilo jedva tinja.
U strasti očiju plavih, i žilica jako ljubičastih, i grudi ko cvetovi što venu, cvetovi beli prvi... Markizom, što bleda od uživanja bezbožna, ironična kad se zora javi odlazi ispod grana.
Al nikad nisam zbog tebe plako, niti sam našo u ljubavi pako, ko otrov u cvetu tamnom. Glava ti je bleda i čista, niko ne zna kako tužno beše, kad si mi došla, bleda a strasna, vita kao dete, i prečista.
Glava ti je bleda i čista, niko ne zna kako tužno beše, kad si mi došla, bleda a strasna, vita kao dete, i prečista. U mraku samo kad mi ideš, a oči ti se bolno smeše, čini mi se ide mi
Na javi je duša moja bogat seljak, veseljak. Samo u snu, ko Mesec bleda i tako ko on nevesela, po svetu bludi. Gondola jedna ćutke je skrije u bezdane vode Venecije, samu, umornu,
U mom sećanju, nervozno, počeše tako da se mešaju bleda lica žena, od kojih sam se i ja rastajao, ili koja sam video po vozovima i brodovima.
Naslonih, dakle, glavu o razbijen prozor. Neki vojnici, prelazili su, za to vreme, sa krova na krov vagona. A sva ta bleda lica, i sva moja žalost nestade u žuborenju tog potoka u mraku. Voz nije mogao dalje.
Ja sam gledao, začuđen, njina bleda, iznurena, lica, i ćutao. Budući da sam jedan od onih koji to isto čekaju od Slovena, neprijatno me je dirnulo.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A kada žega dnevna minu I pade veo noći crne — Bubica s cveta prne — I kao bleda varnica sinu. HRISTOS NA PUTU Obilazeći gradove i sela Na rabotu je pošo svoga dela.
— šapće i strepi... Al kakva ono utvara bleda Međ narod stupa? Narod se zgleda: Ko je i šta je? Niko je ne zna niti poznaje.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Slušaoci, bleda, ispijena lica, tupa, mutna, gotovo besvesna pogleda, sa rukama pod pojasom, kao da oživeše na ove mudre reči.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
?« Ah, teško je! ... Vuče se kao senka, oborene glave, pomućenih vlažnih očiju, bleda lica. Neki put odjednom jurnu suze, pa liju, liju... Osvanu zlokobni dan. Ala se teta promenila.
Rakić, Milan - PESME
Jer moja je duša silom duvna seda Što međ četir zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda, Nit̓ je koga znala, nit̓ nju kogod znao.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Suva, bledih očiju, bleda, koščata, i sa maljama na licu od starosti. Sva je mirisala na seljački miris, na mleko, na vonj đubreta i svežinu jaka,
Pandurović, Sima - PESME
Ti si mi došla sa tih strana, Na presto moje mašte sela U pompi nada i đerdana I plavog cveća s bleda čela. I otad vladaš ti, bez brána, Prostranim carstvom snova moji’, Skazaljka Večnog gde lagana Časove opšteg mira
Kako sam tada zadovoljan bio! NEMIR Ustao sam, kada Ponoć gluva, Bleda, nema, u crnome velu, Nevesele, sive staze čuva.
Ispratiše te martovski vetrići, Sunce i uzdah sveta što je plak’o. O, ko bi rek’o da ćeš ti otići Mirna i bleda, ravnodušna tako Za sve što beše; da će ti smrt prići, Da sve sa njome zaboraviš lako!
vidim gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj zlokobno se svetli — Mistike bića ljudskog slika bleda. Neko je sa mnom! Srce burno kuca... Iz mraka noći tiho se ispreda Senaka oblik, tkanina odela I rita njinih.
U pokrovu je, hladna, mrtva, bleda, Divna k’o zraci pomrlih ideja, Sva ljubav Moja u velikom danu, Mrtva, — to jutro života i sreće, U moru suza
Mladosti povest ipak se ispreda Kad proleti žbun i staro drvo koje, Poznata staza, vijugava, bleda, I draga mesta što žalosna stoje, I uspomene rasute bez reda.
I najzad nam sve to, s predvečerja bleda, Rasuta arija života izgleda. OBILIĆ Lepše grlo u Miloša carsko... Začela ga žudnja nerazumna, plaha Moćnog
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja se opet vraćam u svet gde me ištu: Bleda zamka nade, ljubav, slamka slave. Štrči mi iz loga gle čitav stub tela: Već sam sav otkriven i povratka nema.
Ćosić, Dobrica - KORENI
njena, topla i vlažna, a njemu je zima, brada mu podrhtava, tupo i gnjecavo sudaraju se vilice, prvi put on hvata dna bleda meseca što nikad nisu prestala da se grle, i jurnu rukom u dojke, da zgrne u sebe svu toplotu i nežnost kože koju
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Niti je on mogao unutra, niti ona napolje. Dan i noć, kao bleda biserna školjka, sjalo je iza rešetaka devojčino lice.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I meni se čini, Negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca, u prvoj tišini, Tužna u senci smaragdovih gora, Bleda kao čežnja, nepoznata žena, S krunom i u sjaju, sedi, misleć' na me...
Začuđen diže se Avgust, i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe, i bleda caruje tama. Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog trona.
I moja mladost nije više znala Za vedre strasti i čeznuća njina; U moju dušu njena sen je pala; Bleda i mrtva kao mesečina; Ili k'o svetlost što u katedrali, Po zidovima s kojih kaplje voda, Kroz raznobojna okna, kao
po svoj deo od srca što bunca, Što želi, što moli; a ti ćeš se peti, Peti neprekidno do kobnog vrhunca, Golom stopom, bleda, smrzla dete, Pružajući ruke i vapijuć': Sunca!
Kao uspomena na pomrle dane, Bleda, i u crnom, javiće se nama. Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda.
Jer moja je duša silom duvna seda Što međ' četir' zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda; Nit' je koga znala, nit' nju kogod znao.
„Hoće l' svanuti?“ - šapće, i strepi. Al' kakva ono utvara bleda Međ' narod stupa? Narod se zgleda: Ko je i šta je? Niko je ne zna, niti poznaje.
A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi? Ponoć je davno prošla, zora rudi, Sanjiva i bleda lica uokrug još se kreću; Svak stisn'o žensku na grudi, Pa zajedno preleću S kraja na kraj, a nogom šaraju slova Sve
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jer je linija nacionalne granice povučena najjasnijom bojom baš onda kad je već bila bleda u toj meri da je mogla biti izbrisana zasvagda.
Koliko mi se puta, pošto bih ugasio sveću i umirio se, učinilo da osećam čudne šumove i vidim kako njena bleda senka proleće preko onih bezbrojnih krstića i zvezdica što ih je nekad, danima i noćima, njen pažljivi pogled milovao,
Prodirala je bleda svetlost zore kad se ona probudila. Čovek priskoči od prozora odakle je, razmaknuvši zavesu, posmatrao dva velika
A ovaj mali ženski činovnik, ova otmena i bleda devojka crvenih usana, ova Ruskinja, Tanja, u čijem je glasu imalo nečeg što neobično opija i otkriva neke duboke,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ha, đido, zar s leđa! — podviknu mladić iskolačenih očiju i bleda lica, pa jurnu na Sretena, koji stajaše bled i nepomičan kao kip. Ali se hitro pružiše mnoge ruke i dočepaše Đuricu.
Pa sad moraš da im argatuješ, da mećeš glavu u torbu radi njihove koristi. Đurica, pognute glave i bleda lica, slušaše ove neobične reči, koje iskazivahu i neke njegove najtajnije pomisli.
Svršava se, dolazi kraj... Je li kraj svega.... smrt? Ne znam !... Šta je to smrt? Znam, videla sam kad umre Joka, bleda, pa požutela, hladna... Posle zakopaju u zemlju i gotovo!... Ništa, kao da nije ni bila...
sve spava zdravim jutrenjim snom... Na istoku se jasno razlikuju i ocrtavaju vrhovi planinski... razvlači se ona prva bleda svetlost zorina... tama se proredila, pa umire, gasi se... Petlovi počinju svoju pesmu... Zora!...
Vrata se počeše otvarati... Drugovi prihvatiše vrata ozdo, poneše ih u stranu i otvoriše sasvim... Slaba, bleda svetlost pokaza im unutrašnjost kuće, opaziše odmah mesto, gde čeljad spava i učini im se da se neko promeškolji...
Petković, Vladislav Dis - PESME
I samo katkad, al' to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, Nagovest bleda dalekih obala.
sam šet'o ulicama tužan, Svaki mi korak beše prava beda: Znam da izgledah tada vrlo ružan, I tebe spazih, ti si bila bleda.
PRVI ZAGRLjAJ Zagrljena lepotom, i umna, Bleda kao tuga, mesečina, Izraza božanstva razumna I dubokog kao pomrčina, S krilima polutame, Kraj klavira Sedi i
stroga, Uvek ista, uvek s umnim gledom, U trenutku uspomena mnoga Onog doba, kog sad više nema, Javlja mi se kao bajka bleda; Ja osećam da se prošlost sprema, Da mi, mrtva, život pripoveda.
I ja sam se kret'o laganim ,korakom Kao čuvar mrtvih kroz aleju njinu. Bojažljivo priđoh do prozora tvoga: Modra, bleda svetlost na zavese pala. Inače svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko lišća noć je uzdah slala.
Kiša sipi, prska blato; Lica vlažna, setna, bona; Tiho, teško zvone zvona. Sa pogledom, k'o sanjivim Moja draga bleda, nema, Ide tako... Sprovod ovaj Njenog dragog grobu sprema. Raka stoji otvorena; Grobar prima...
Kroz polusvest jedva Opaža se tama Prostrana i bleda, A nema pogleda; A i misli nije, Samo srce bije: Možda viče, zove Misli, želje, snove, Što ih samrt piri Dok se tama
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Prizor koji se tada ukazao pred mojim očima bio je nov i zadivljujući. Prvi utisci iz Budimpešte i Praga bili su bleda slika prema ovoj veličanstvenoj stvarnosti koja mi se ukazala u Njujorškoj luci.
Većina je nosila šešire sa velikim obodima oborenim nadole, što je bila oznaka radikalizma. Lica su im bila bleda, što je ukazivalo da su mnoge časove provodili u kafanama Beča i Budimpešte, igrajući šah i karte ili diskutujući o
Većina je nosila šešire sa velikim obodima oborenim nadole, što je bila oznaka radikalizma. Lica su im bila bleda, što je ukazivalo da su mnoge časove provodili u kafanama Beča i Budimpešte, igrajući šah i karte ili diskutujući o
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sure gomile i kuće isprane ističu se jasno u toj mrkoći. Čeljad pokunjena, bleda i blatna žuri se za poslom, gledajući kud će nogom da stane. — Ni danas nema zarade!
Majka i kći prostreše se po Marku. Stara kune i žali, a Božica na kolenima gleda Marka zamrla, bleda, okrvavljena... Krv mu se iz glave puši, pada na zemlju i nestaje je...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I kad se sve ućuta, ona kleče kraj sina i poče da ga gladi po obrazima. Dugo, nežno, bolno za okolinu. Bleda kao smrt a prkosna. Materinske usne njene nešto su progovarale ali se ništa ne čujaše. I opet laki osmesi.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
POBRI STEVANU KAĆANSKOM tužna i poslednja Čujem, vilo, koja si nam Pobratimstvu kumovala; Znam zašto si tako bleda I što si se uzdrhtala: Smrt je stigla nedostiga, Okovala neokovca, Oborila neoborje, Pokosila pokosovca.
Suze moje, bleda vilo, Na gusle mi roniš stare; Što zalevaš nezaleve, Što li budiš poneare? — Smrt da kunem, smrt da psujem, Kad
Al’ kad bude pehar Prepun gorka jeda, Dići će ga u vis Sirotinja bleda. Bleda će se lica Zažariti mahom, A rumen obilja Preblediće strahom.
Al’ kad bude pehar Prepun gorka jeda, Dići će ga u vis Sirotinja bleda. Bleda će se lica Zažariti mahom, A rumen obilja Preblediće strahom.
Krakov, Stanislav - KRILA
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Ali se u zoru dogodi nešto čudno. Tama je počela da se razvlači, i bleda, pepeljasta svetlost stala da osvetljava konture grebena, koje se ocrtavahu sada jače, kada se na najvišoj koti iznad
Sused je bio miran i nepomičan. Dan je svanuo davno napolju i bleda svetlost pala je kroz razrez na šatoru na ovo ružno, umrlo lice, žuto kao i slama kraj njega. Brektanje motora.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ona je bez ijedne mrle i sija na suncu ispred svileno plave pozadine neba. Na jednom kraju reke bleda linija Okeana, na drugom visoka riđa čuvena kula pokrivena ugasitim arabeskama.
Mlada žena nije ni najmanje ružna. Bleda, žuta, duguljaste limunske glave, dugih vlažnih očiju, ali već uvela od belila, i zuba jako iskvarenih.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: A Boško? Ti dok se ovde tako skanjuješ, Bleda će glava bedem kititi. SPASENIJA: Ah, majko, hajd’! Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova.
SULEJMAN: I opet kažem: Ta bleda glava nije sina tvog!... STANA: Pašo, ti nisi bog! SULEJMAN: Alah al alah!... Jemin alah!
Tu su grehovi! U tvome nedru, majko nesrećna!... Evo, pogledaj! (Pokazuje na Stanoja Glavaša.) Ta bleda glava, te hladne grudi Što ih kô bokor ruža raščupan Sopstvene krvi krase cvetovi, Ti si prolila... Ti!... Stanoje!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Prokletstvo, prokletstvo... I ti bi opet da bežiš daleko, daleko; ali oči se zorno upiru u bleda mrtvačka lica, što stoje razbacana oko tebe, i ti koračaš mašinalno, polako od trupa do trupa, zastaješ, zagledaš ga,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pa što si mi tako setna, Pa što si mi tako bleda? O, kaži mi, šta ti srce — Moje srce pripoveda. Kaže li ti mile snove Bujnu tugu, slatke vaje, Peva li ti zlatne
Gori u tišini, U pustoši toj, — Takav mi se čini Sada život moj. XIV Ti si većem bleda bila, Al’ veselo sa mnom šeta; Ti si većem bila bolna — ...Ja se sećam jednog cveta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Šta smo radili?... Hm! Sad tek nastaje ono što je glavno. Sve ono što smo ispričali i on, i ja, sve je to bleda slika onoga što smo odmah zatim prepatili. SIVA STENA Svetislav se odupre laktovima i lagano privuče ranjenu nogu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pitaj bolje gdi je mir, Gdi je sreća stalna, Gdi ne stiže nesreća, Bleda i pečalna. Beda u pustinji, beda u gradu, u stanu i vesi, Beda gnjavi svaki prostrane predel zemlje.
Jakšić, Đura - PESME
Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe; Sve je izumrlo. Sad mesec izađe... Smrtno bleda lica, gore nebu leti: Poginuli vitez eno se posveti!... 1857.
Dok se zemlja ne zatrese, Burno more ne zajoše, Ne pocrni sjaj zvezdani, I meseca svetlost bleda Ne zavije u oblaku Božje pravde i istine, Sjajne zore i večeri Zrak crveni ne proturi U krvave ljute zmije,
Nastasijević, Momčilo - PESME
Jer je tiho satkana duša, na tiše brdo uvodile prozirne ruke. Za ožiljkom se u vidanje prikrade, bleda vidarica bez nade. Al’ kaže mi se dolina. Romori što je škrgut ovde zuba.
I zaturajući, gle, istina bude, o začnu plod. Jer i u podrumu memli bleda se gljiva, čedo nasmeši. Pa Isaije likuj, čemerom kad neželjeni rod roditelja prostreli.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zamrkne čovek u krevetu, ispunjen grozničavom nadom, a osvane kao bleda lešina iz koje je ishlapeo život. Još koliko sinoć onde se borio čovek protiv slatkog milozvučnog zova, hteo je da
Kad je ugledala korpe sa mesom svojih vojnika, prvo je upitala, smrtno bleda, da li je tu i Dorotejevo telo. Niko joj nije odgovorio. Svi su stajali nepomični i užasnuti. Ona je ponovo pitala.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I pastir iza sna se budi, Pa svu noć prati sumorne ove glase, I zalud odziv čeka - već plava zorica rudi, I bleda kandila noći na plavom nebu se gase... 1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna?
Bilo je veče. Po nebeskom visu Kandila bleda sipala su zrak, I budni popac pevao je blizu, Kroz tiho veče i duboki mrak. o, bajne noći!
U kome ima gospođica (Salona naših pravi kras!), Žemanstvo, zbilja, bleda lica, Slabačke grudi, tanak glas. Kao da svaka želi reći, Kad sa pozdravom priđeš njoj: „Ostavi nadu, prolazeći!
Stidljiva skromnost bog je moj.“ Nekad sam imô vrlo rado Ta bleda lica, slabi stas, I zabrinuto čelo mlado, I razneženi, tužan glas.
To beše uzor onih dana, Kad je u mladom srcu mom, Treptala bleda Tatijana I romantični Lenski s njom. Kad sam po svu kraj Puškina Lepota ženskih snevô čar, I plašio se Anjegina, I
z. Još ne sviće zora, još ne poju petli, Sladostrasno bleda Dijana mi svetli; A more, i nebo, i obale bajne Razlivaju šapat i uzvike tajne: To priroda južna, u večeri kasne, Šumi
Kô kandilo bledo pred gospodom sveta, Tako trepti svetlost sa čela mu bleda... A daleko tamo, gde se gora diže, Okićena cvećem, plavom nebu bliže; Gde zanosno slavuj o ljubavi zbori; Gde potočić
rasprštaše se silno pod svodom mračnoga hrama Začuđen diže se Avgust i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe i bleda caruje tama. Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog trona.
A mesečina obasjala bleda, Te sedi starac ogroman izgleda. 14. On mi je pričô: da je, vrlo davno, Živeo Sâli, paša od Zvornika; Nesrećnu raju
A kravar na posô krenu. Još bleda vladaše tama, A on na polju zasta do samog seoskog hrama I prekrsti se triput. Juče je odviše pio, A noćas, za pakost
A ozgo u samoći Bezbrojne trepere zvezde kô bleda kandila noći. „Ne, to je božija volja,“ on tiho zboraše sebi, „Inače po krčmi pijan nikad se tukao ne bi'.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu se nalazi paleontološko odeljenje sa bogatom zbirkom okamenjenih životinja koje su nekad živele na Zemljinom šaru. Bleda, ali ipak pregledna slika istorije života na Zemlji. Ovo, ovde, su najstarije životinje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Izgubila se nekuda pravilnost crta i ljupkost izraza, i utoliko jače isticala egzotika tipa. Bleda, mršava, s jakom kosom crvenog metalnog sjaja, izgledala je kao daleka neka tuđinka, i sve je čovek očekivao da će
Starija kći, Sofija bleda kao mramor, divnog rasta i hoda, nosila je mali crni šešir, bila skoro zabrađena crnim krepom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A ona je odista i ličila na ikonu. Bila je izdužena i bleda lica, glatka čela i crne, duge kose, sa svetlim razdeljkom na temenu; malih, purpurnih usana i blagih očiju koje su
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sretoh kola sa izbeglicama. Pred jednom kućom na šarenici ležao je meštanin bleda lica. Možda boluje od malarije, te mu i nije stalo do života. Neko mitraljesko odeljenje odmaralo se ispod jednog drveta.
Jauk se razlegao sa nosila uglavljenih na leđima mazgi. Po zavojištima i kod trupnih komora ležali vojnici bleda i ispijena lica od malarije.
Petrović, Rastko - PESME
bledog, raširenih očiju kako me gleda, Da imah samo snage, podao bih se ruglu, Toliko mučno behu njegova usta bleda.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Preko neba, kao osmeh, pređe nekakva bleda svetlost. Je li to starac Milija bio? Ili je Majka Voda dečaku rukom mahnula? Vedran nije mogao da odredi.
Na kraju, po čaša mleka. Šta još? Gladan je bio dečak, pa reče: — Počinjemo, Princezo! Vidiš li kako si bleda? I, gle čuda! Poče da se prazni tanjirić.
Šantić, Aleksa - PESME
U seoskoj luci Sve je pusto. Samo, kao senka tupa, Niz prtinu usku, sa štapom u ruci, Pogrbljena, bleda, jedna žena stupa.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Tuj sam! Što ti trebam? — zapita je Kalina kad dođe. — Vika’ te... ete... — poče Zona, a sva bleda, suvih usana, a isturila izazivački desnu nogu... Ti si sirotinja. Kad ručaš, ti tag ne večeraš... Ta, vikam...
Zona se odazva na poziv i izađe iz sobe. Umotana u bundicu, sa povezanim čelom i omotanim vratom, bleda i malaksala, izađe; osmehnu se bolno, pokloni i poljubi tetka Tasku u ruku, pa se spusti i sede na minderluk i gledaše