Jakšić, Đura - PROZA
i po dolinama, mene obuzme neka neiskazana tuga, neka čežnja, išla bih nekuda, tražila bih, gledajući suznim očima u te blede mesečeve zrake: ali ga srce nikada naći ne može!...
“ I ja sam videla kako mu krupne suze teku niz blede obraze. „Al’ valjda će još jedanput doći oni lepi, oni veseli dani“, tešio me je on... Ja sam uzdahnula...
— A ko je to, to mu je srce i samo kazivalo. A kad je video Jelicu, tavna mu je rumen pokrila blede obraze, rukovao se s njome, pa onda, duboko uzdahnuvši, protepa ustreptalim glasom: — Jelice!... Ah, moja Jelčice!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
a kroz to zeleno lišće video je kako zvezde blede. Bela jasna pruga probijala je kroz šumu, i ona postajaše sve rumenija, dok se ne pojavi jarko sunašce...
I kad nema kakve potere, ja zasede, ja se lepo ubetežim. I Marinko i Kruška ćutahu... Samo si im na licu video kako blede, crvene i modre... Zavrzan oseti nešto teško na duši.
Ljudi šaputahu jedan drugom na uvo te reči. Svakome se na taj glas koža ježila i kosa kostrešila... Vojvode behu blede kao smrt. Oni su slutili i sami tu neseću. Sastadoše se u Čupićevom šatoru gledeći jedan drugog uznemireno.
Dučić, Jovan - PESME
I sto volja kao belih jata k jugu, Da sva na tvoj ostrv padnu očarana; I sto vera da ti slede jednog dana — Kô sto blede dece u litiju dugu. Digla si sto mržnja da stražare, kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom...
Kad za poljem punim crne deteline Počeše vlašići da blede i slaze, Mrtvo lišće poče da pada na staze, I kao crn uzdah da izbi iz tmine.
I jedna misao, kao rana, opominjala ga je na njegovu sunčanu jonsku obalu, tamne vrtove i blede statue. I zajedno s talasima i vetrovima, on je plakao gorko i neutešno na žalovima melanholičnog tuđeg mora.
tamo on vide sve onako kao što je bilo nekad; nepregledne obale sa drvećem i senkama, koje su išle do kraja sveta; i blede statue u kojima je uzrujano strujila bela krv strašću i zanosom; i jedno ogromno sunce koje je izgledalo veće nego
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali opet nešto mi je tako teško bilo gledajući moju majku i sestru: čisto postarele, blede, tužne, ozbiljne. Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu.
Napolju mirno, svež zrak pada kroz otvoren prozor, a pred ikonom još drkće plamičak u kandilu. Moja mati i sestra blede kao krpe, oči im vlažne, lice kao od voska, krše prste, idu na prstima i ništa ne govore, samo što šapuću neke pobožne
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Pa ko bi toj mode nastačio? Valjda sa oni’ njeni’ osam hiljada šajna? Šta je to? Pa neće ništa da radi; ruke su joj blede kao u mrtvaca; a čuo sam da se takove same ni očešljati ne znaju, nego i za to plaćaju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I ne znam da li je dan zaista. Gle, ja ne vidim ni krvi u obrazima ljudi. Kao iza maglovitog stakla, blede i beskrvne, proleću maske mimo mene, a ruka, najboljega moga druga ruka, kao ledene ručice gvozdenih vrata, smrzla je i
Afrika
Obale i plaže Tabua pojaviše se žute kao zlato između zelenila rastinja i blede sinjosti mora. Najpre najnežnije boje, zarđalo crvene, ljubičaste, sepija, i svi tonovi zelenog, stapale su se iza
kakvog ratnika više me ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka. Gorda čvrstina mlade dojke savršenoga oblika nosi istu mrlju na sebi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Devojčice, u godinama u kojima je bila i Božičeva kći, prolazile su i stajale, u svetu Isakoviča, blede, ili rumene, ali neme i stidljive, a ni jedan od tih oficira nije navaljivao na te buduće žene.
Anine crne oči su, to jutro, gorele, grozničavo, a usne joj nisu bile, kao u kaluđerica, blede, beskrvne, nego rumene, podnadule, kao u strasnih žena, posle noći provedene u muškom zagrljaju.
U njoj, taj čovek, činio se još bleđi, umorniji, još nežnijeg zdravlja, iako je bio širokih ramena, i stasit. Njegove blede, zelene oči gledale su tog dana setno i zamišljeno. Egzercirao je trupe pred svojom tribinom, kao da su igračke.
Ne nebu su se, rano, javljale zvezde, ali blede. A, tih dana, bio je nov Mesec u Rosiji, i u Bahmutskoj provinciji. Pod utiskom svega toga, Isakovič je, posle,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ukoliko ima istorijskih uspomena, nije nijedna bugarska; sve su srpske, ali su nejasne i blede. Ipak se nađe istina vrlo retko, poneki starac koji zna „kralske pesme“, u kojima se opevaju Nemanjići i Kosovo.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali Vrati mi ih šta ćeš s njima Uludo ti na ramenima blede Vrati mi ih u nigdinu svoju beži Beži čudo od čuda Gde su ti oči I ovamo je čudo 10 Crn ti jezik crno podne crna
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i braće, niti je volela njegove ruke sa žutim noktima, niti njegove kaluđerske brke i bradu, crne i retke, niti njegove blede, žute oči, pljosnat, tanki nos, a najmanje njegove požutele zube, uvek lepljive od slatkiša.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
sitno ukovrdžanu crnu kosu i tamnoputo lice sa ljupko izbačenim zubima, što su neprestano u poluosmehu provirivali kroz blede usne. Bilo kako bilo, postalo je nekako veselije sa Verom. Umela je da ćuti i da sluša.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KLASIČNI MOTIVI. — Okrećući glavu od »blede sadašnjosti«, sa željom da izbegne život koji ga je pritiskivao i gušio, on se okretao onom što je nekada bilo, »sedoj
Od jednoga pesnika danas bi se mesto te blede, prozračne, rasplinute poezije, obvijene velom maglovite tuge, tražilo više unutrašnjega života, više samoniklosti u
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tvoja uska nedra i još tanji pas previjaju se čas na levu, čas na desnu stranu. Na tvoje blede, duguljaste obraze izbilo jedva primetno rumenilo, a bujne ti kovrčaste kosice pale po čelu i oko ušiju.
— Što me gledaš tako? — upita me ti začuđeno. — Tako! — A plamen mi obuze blede i suve obraze. Pružih ruku, obvih je oko tvog pâsa, ti se ugnu i slatko nasmeja. — Nemoj! Tuga mi je!
više ljut, krut, te se ona u strahu poče jače privijati oko braće, Ite, koji su usled svirke, svežine letnje večeri i blede, iza mrkih oblaka, mesečine čudno izgledali: govorili mnogo, drhtavo, čas veselo, čas zbunjeno.
Kostić, Laza - PESME
— U tišini, po visini nosi vila dalje sina. Oko mene zvezde blede, sve se većma gube, rede, a vila mi prstom kaže jednu malu svetlucaljku, oku mome samrtnome na dnu vidnog domašaja.
! — Ja nemam zlata, nemam purpura, ni bisera, ni kamena što sja, al' imam sve: — Samsona imam ja!” Glavari glede, blede, trnu, mru, u hramu je tišina samrtna. Čuje se goruk svetog plamena. uz žestoki Delilin predisaj.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Za mukla gorja zamiču kolica zemaljskog toka. Smračuju se lica, kolone slika gube čulna svojstva; po Gornjem polju blede unikati a zrak sa čička Praznu sobu zlati. Klopara točak klimavog ustrojstva.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i s pažnjom o
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica se strese od neke hladnoće, koja je odjednom obuze; stade se okretati nemirno, a obrazi joj čas blede, čas crvene.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Al čim se zaljubiš... članci tvoji i grudi malene i kolena tvrda ko krune od srebra, i blede usne što brzo zarumene, i sjajna laka rebra čine te markizom...
SMIRAJ Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani. Kad su ruke tople, kad se oči slede, preletajući one kutove blede, oko usana... Što drhte, protkani, mutnom tišinom, u kojoj su osmeh i tuga pomešani nesigurno i tamno.
Sestre Cernjajski bile su i sad lepe, i snažne kao atleti, ali su u bolnici bile blede i tužne. Videh i moju igračicu Romildu Morpurgo. I njen smeh bio je prestao. Sve se bilo promenilo.
Da pomilujem ostrva, ljubavi, zaljubljene, blede prilike. Sva ta zamršenost postade jedan ogroman mir i bezgranična uteha.
Ostrva su bila nestala, a more se prelivalo preko brda, i zasipalo krov. Grmljavina nas je tresla, pomodrele i blede, ceo dan.
Ipak me je začudila ova grčkost u petnaestom stoleću, čak kod Flamanaca; ali su glave Hristove bile blede, i lepe, pa me setiše otrikolskog Zevsa.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Oblaci, mrki i strašni kao gnev Božji, zastirali su nebo, u njima su buktale blede, pakosne munje i rikali gromovi; iz mrkih oblaka rušili se pljuskovi, kao vodopad, u dubokim ponorima ključala je i
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Jest, to su muke koje ne može svaki podneti. Neka kukavice drhte i blede od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz naše žile teče plemenita,
Jest, To su muke koje ne može svaki podneti. Neka kukavice drhte i blede od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz naše žile teče plemenita,
Glas mu je trepereo, a u očima se svetle suze. — Deco, — otpoče on, a suze se skotrljaše niz blede, smežurane obraze i padoše na belu bradu meni je teško i skoro ću umreti, ali mi se čini da je bole ne dopustiti takvu
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Posle pet minuta kmet se vrati na sredinu i naredi nam da pođemo. Kretosmo se. Svako srce jače zakuca, lica blede, a donja usnica, osećaš lepo, grčevito igra... Zađosmo u šumu.
U tom priđe iz drugih kola i Miloš Đukin, koji prestavi mladom paru našu Julu i Kaju, koje stajahu nepomične, blede kao krpa i jedva uzdržavahu dubok uzdah, koji im pođe iz grudi.
Rakić, Milan - PESME
Čekam, a lenjo prolaze minuti, I sati biju na tornju daleko. Već zora sviće, blede mlečni puti, A ja još čekam, — i večno bih ček̓o!
To dolaze, draga, sve bliže i bliže Nečekani dani nemoći i bede, Sve se čežnje gase i sve strasti blede, I ko neman starost pre vremena stiže.
NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra.
Pandurović, Sima - PESME
Miriše vazduh dahom mrtva smilja. Oblaci idu preko moje glave. TIŠINA Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani. Providan sumor pao Na moje dane lako.
Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani. BOLESNO PROLEĆE Nestalo, najednom, zime daha
Ja gledam mladost svoju s osmehom blede sete; Kako ne liči više na prvu mladost moju; I gledam ljubav svoju komično kako plete Konce sujete, moći uobražene,
Ona i ne zna da dolazim tada S ljubavlju, istom k’o što negda beše, I da je duša dragom grobu rada Kad blede zvezde s visina se smeše.
Jedino zimske ruže još što cepte Strašću, i ja što u snu svome živim Opet, i zvezde što nada mnom trepte Blede i setne.
Nemile tako slutnje, kao zraci Zarankom, blede i žute, jâve se – Sumornih dana neveseli znaci! – Kroz tamnozelene zavese. Nečiji konjic na ulici rže...
A ti nam ipak daješ vidno Jedine čase koji vrede, I sve što nije nisko, stidno, I uspomene čuvaš blede. Mada ti niko ništa ne da, Ti rađaš svojim lepim vrenjem I gordu Mis’o što te gleda S osmehom i sa sažaljenjem.
Tad sumnja, k’o vlaga, prodire u veru, A plamen se večne strasti tiho gasi; Blede naše duše, sede naše vlasi; Tragovi se dragih uspomena peru, A odjeka stari ne nalaze glasi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
No blizu foruma samog, U hramu Izide blede, zvuci se veseli hore: To Helagabala Avgust saisku božicu slavi, I s njime pretori silni.
Hiponik poznade Helu. Kraj kipa Izide blede, Ona u bolu pade. U hramu tišina vlada... Četiri Sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I bledo mrtvačko lice sa togom
Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.
Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, Samrt ista; Nad glavom oreol od kovanog srebra. Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu
Oh jadno drago!... Večno tako, Kaj se, i kaj, i žali! I dok za senim' nadâ pali' Pogrebna bruji pesma, Spomene blede sreće hrani, Poslednje svoje varke brani, I veni, veni vesma!... Tužno...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
uvijeni u ćebad i šinjele i zahvalni Bogu što nisu u rovu, prekidaju poluglasne razgovore o svačemu i podižu blede glave. Ona žurno skida svoj ogrtač od gume, pa šal, i u beloj pripijenoj kecelji prilazi prvim krevetima.
Kroz iskidane, brze oblake povremeno i munjevito pojavljivao se Mesec i prosipao puno blede svetlosti koja se glatko spuštala čas dole na varoš da osvetli tamne krovove i šiljati zvonik, a čas gore na bregove
Petković, Vladislav Dis - PESME
Živi u zemlji sramote i luda. RAZUMLjIVA PESMA I na ovoj zemlji život me opija. Po njoj kada lutam moje misli blede, Gube se u nebo, u svet harmonija, U oblak, u zvezde, nevine poglede.
Zašto i ti, srce, ostarelo nisi, Kad je snaga zašla u godine sede, Kad znaci mladosti gube se i blede? Zašto i ti, srce, ostarelo nisi!
Bol klonuo; magla i bregovi Nose mis'o... i želje se kriju; Tamne slike, blede kao snovi, Šušte propast, ko bi znao čiju! Spava mi se. Još da legne telo U taj sumor, mrtav, što se vije.
Bolesne, blede, pospale tako Nada i vera, i bol utrn'o; U mraku ovom vidi se pak'o, Čovek u njemu, život u crno. I došli dani tegobni,
1911. CRNA KRILA Gledam tu jesen što ide kroz grane, To lišće svelo, umorno, što gine, Mirno, u blede i maglene dane, U noći bele pune mesečine. Gledam tu jesen.
Otkud, da baš sada udaraju zvona? Što l' je to tako? Odavde čak Privide mi se tri blede glave, Tri blede glave i pokrov lak, I pokrov velik, izatkan od strave. Tri mrtve glave, a blede su tako!
Otkud, da baš sada udaraju zvona? Što l' je to tako? Odavde čak Privide mi se tri blede glave, Tri blede glave i pokrov lak, I pokrov velik, izatkan od strave. Tri mrtve glave, a blede su tako! K'o da se još plaše?
Tri mrtve glave, a blede su tako! K'o da se još plaše? Bar sad im je lako I sve je tako. Dolazi on, Dolazi u snu moj sinčić mali.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pričaju ljudi da su mu se tad niz blede obraze skotrljale dve krupne suze, da je bolno ponovio Rujovu uzrečicu „viđi, da ti kažem!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Sad se tekem želje užurbale, Svi se ježe đavola da glede; Od rogova, repa i kopita Već unapred trzaju se, blede. Al’ gle čuda! — Ni roga, ni repa: Naslikana opet moma lepa, Jošte lepša nego ona prva, — Srce ti se od umilja cepa.
Kol’ko strana ovog zemskog kruga S tol’ko strana odjekuje tuga. To je ono od čeg’ podli blede! Strah im šapće šta te žrtve vrede.
Krakov, Stanislav - KRILA
Sada se i Duško trže i pojuri tamo. Majorove su oči bile zatvorene, krkljao je i okrvavljenom penom kvasio debele a blede usnice. — O... o... o... Krv je izbijala na grudima, i lila se preko sure bluze.
Potom je ušla bolničarka, ona ista koja mu je sekla zavoj, i donela čašu limunade. Duškove usne bile su ispucale i blede. — Ranjenik sa Bitolja? Ovo ga je već ljutilo. Znaju jedino za Bitolj. — Ne, sa Kajmakčalana...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Obale i plaže Tabua pojaviše se žute kao zlato između zelenila rastinja i blede sinjosti mora. Najpre najnežnije boje, zarđalo crvene, ljubičaste, sepija, i svi tonovi zelenog, stapale su se iza
kakvog ratnika više me ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka. Gorda čvrstina mlade dojke savršenoga oblika nosi istu mrlju na sebi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
zemlja, Gde suza mami zoru na nebo, A jauk nemu ponoć razdire; Gde sanka nema, gde danka bela Po setnom licu blede ropkinje Zatrepti zračak kao izgubljen, I tu na hladu ljudske žalosti Toplinu gubi žara sopstvenog; Gde mača nema da
ISAK: Sve! Kroz pukoti sam zida debelog, Gde ključa nisam mogô dobiti Gledao njine blede obraze Na kojima je strašna očaja Duboke brazde urezivala; A nagog tela jadne ritice, Istruhle davno, u zakrpama,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Razgledaj dalje, razgledaj bolje ovu krvlju i živčanim sokom ispisanu sliku. Majstorska je ovo slika. Ovo nisu blede kopije molera, slike bez mesa i kostiju; urnek je ovo, ovde svega ima.
Tako sam se otprilike ocećao i ja. Smrt je danas tako mnogo igrala oko mene, da mi je i sad bila prisutna. Blede slike izginulih boraca jednako su mi bile pred očima.
— Eno ga onamo kod one druge vatre gde se greje. I ja ugledah kroz mrak kako spram nesigurne i blede svetlosti jednoga logorskog ognja blistaju dva sjajna, crna oka. — Pa ko je ono dete? Otkuda ovde u logoru?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXIII Oker, karmin, ultramarin, To su samo blede šare, Da su suze razne boje, Ja bih ot’šô u slikare. Molovô bih slike vedre, Sve što oku vašem prija; Mesečina
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
POPOVIĆ 237 SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE... 238 NA PRIRODU 240 DAVORJE NA POLjU KOSOVU 242 SPOMEN VIDOVA DANA 246 SPOMEN PUTOVANjA 250 NA SMRT JEDNOG
1836. Spiridon Jović JOVAN ST. POPOVIĆ SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE... Sakrij blede tvoje zrake, O svetilo meseca! Tiha noći, primi tajnu Ucveljenog mog serca.
1836. Spiridon Jović JOVAN ST. POPOVIĆ SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE... Sakrij blede tvoje zrake, O svetilo meseca! Tiha noći, primi tajnu Ucveljenog mog serca.
Daѕѕ ich, Lіebchen! dich umѕchlіeѕѕen, Und ѕo wonnіg könnte küѕѕen: Wie vor längѕt vergang’ner Zeіt! SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE... (str. 177).
kojoj je serce posvetio, često je u liru udarao i od uzdisaja presecajućim rečma sledujuću pevao pesmu: Sakrij blede tvoje zrake...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i otekline nisu tako uverljive, čak i pri svetlosti pripaljenog žiška koji po zidu baca sablasne senke one su nekako blede i sitne. Trebalo bi da budu drukčije, kao raspadajući čirevi, gnojne i krvave, da nečastivi ima kuda da izađe.
Tada će Dadara, taj prezreni mudonja biti nateran u trnje, praćen uplašenim pogledima njegovih gospodara čije blede glavice izviruju kroz uske otvore na najvišoj kuli. Šta će biti sa Jelenom?
Hteo je nešto da kaže. Glava mu je klonula na jastuk i sitne kapljice znoja su mu izbile po čelu. Pomerio je blede isperutane usne. Rekoh nekima da bi valjalo zvati Doroteja. Oni odbiše. Ljutiće se, vele, Nikanor kad se vrati.
Vrate ih pre petlova blede i premorene, rashlađene za celi život. Artemije Prošlo je sedam dana otkako su njih trojica otišli, a ja nisam znao
Svega tu ima više od ljubavi. U sebi i u drugima vidim samo titrave senke čuvstva, ali njega nigde. Samo njegove blede obrise. Samo odraz lika u blatnjavoj bari.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.
No blizu foruma samog, U hramu Izide blede, zvuci se veseli hore: To Helagabala Avgust saisku božicu slavi, I s njime pretori silni.
Iponik poznade Helu. Kraj kipa Izide blede Ona u bolu pade... U hramu tišina vlada, Četiri sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I bledo, mrtvačko lice sa togom
Tu mala pastirka sede, A sveži poduhnu vihar u njene obraze blede, I ona uzdahnu ti'o. A Kića čopore pusti, Podvi lagano noge i kraj nje tiho se spusti, I mirno zviždati stade.
Petrović, Rastko - PESME
za njim evo Marata: Bolno se grče prsti i lede, A glas je suh i bez jeka, Ponoć je prošla, dva sata, I mrtvaca glave blede i sede. Pod prozorom talasom srebrnim šumi reka A glas joj je suh i bez jeka, Suh i bez jeka.
Šantić, Aleksa - PESME
No ne zna te jade, Njih samo jedna znade, Ta jedna a sama što je Rastrgla srce moje. 23 Što tako lepe ruže blede, O, reci, draga, što žute?! Što ljubičice suzno glede I bolno u travi ćute?