Jakšić, Đura - PROZA
Teškim balvanima kao sitnim iverjem igrahu se besomučni talasi. Gazde, popovi i druge ćifte raziđoše se, bledi i uprepašteni, a prezrivim osmehom gledala je za njima gomilica golih sinova koju ni elementi ne zaplašiše.
neočešljanu kosu, pomilova me po obrazima, pa mi tiho, čisto šapućući, reče: „Ovako divni obrazi ne treba da budu tako bledi, uveli... Odsad ćeš svako podne u ovoj sobi ručati“. Ja sam od strâ drhtala kao prut.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
On nas uči prosu i pepelu, on nas uči rogom, on nam put pokazuje kokošijom nogom! Na tom putu naše slovo bledi, naša nit se tanji, selimo se u krtice i mrave!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I kažu ljudi da ne može srce potegliti!... Pedeset domaćina stajahu bledi i nemi pred ovim prizorom... I svih pedeset srca potegliše Aleksi: želja sviju beše da se ništa ne nađe!...
Ivana opkolio beo dim, a on moli i preklinje da mu da života, moli ga kao boga... A Lazaru klecaju kolena... lice bledi i modri, usne poplavile... — Ih — reče — ala je to gadno! — A šta? — upita otac. — To...
Bolesniku nešto senu u očima, ali samo za trenutak, pa se ugasi... Zapališe sveću i tutnuše mu u ruku, i bledi plamen voštanice obasja posvećeno lice, što se osmehivaše. — Svršio je!... — reče popa i skide kapu.
I što se više približavala, sve strašnija bivaše. Ratnici stajahu bledi i nemi. Dok ti tek jeknuše svirke i borije, i zvuke njine ponese tiha Sava i odnese ih daleko, daleko... — Tu su!...
Dučić, Jovan - PESME
Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen. Nema je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reku, cvet i kamen. Evo jedno groblje.
A polazak kada zapevaše zvona, I kad mirno kovčeg podigoše bledi, Tada, kao u snu, osmehnu se ona. DALMACIJA Iz Splita Sa kapele jedne, sa starog vrhunca, Polagano zvoni.
Oči su joj mutne, čelične, studene, A usne zamrzle i obrazi bledi. Ne čuje se nikad da pomuti dahom Ni trenut tišine za to celo doba.
Tebe pogledaše oči sviju stvari; Tvoj stav uze ljiljan u velikom vrtu; Sunce da u tvojim kosama zažari; Bledi mramor zahte tvoju čudnu crtu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Dobro će biti, ako bog da. Devojka se menja u licu, bledi, i izraz lica počinje da se kruti i da se navlači nekom stravom i ozbiljnošću.
Ali šta je, šta je to sve? Kako se sve to gubi, bledi i izdiše pred veličanstvenom prostotom moga najnovijeg poznanstva!... Toga dana bilo je toplo, ali je duvao jak vetar.
— Al' vi ste sad sasvim zdravi? — zapita me nekako plašljivo. — Na putu da budem sasvim zdrav. — Al' ste tako bledi! — Nisam jeo ništa već osam dana. — Bogu hvala, samo kad je sve prošlo. Vi se ne čuvate, ja sam to znala.
Afrika
Tu su svi bledi, dosta skočanjeni, sabijeni u uglove nad knjigom ili otegnutom partijom šaha. Jedina razonoda, raštimovani gramofon,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A Sunce, nas ljude, tako lepo grije; kako nas lepo grije! Njemu se“, veli, „zatvorenici čine malo bledi, barusavi, neočešljani, i nenamirisani. To ne valja. Oficir treba da bude uredan i ispeglan, i u zatvoru.
Postali bi bledi, tvrdih crta, kao medalje, srebrne – lepog, tamnog, krupnog, oka, a svilene, prosede kose. Oni su bili u punoj snazi, a
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ispratio sam desetak generacija kupača i osetio se starim kada su se menjali. Video sam kako stižu umorni i bledi, i kako zauzimaju mesta na plaži.
kraćeg porodičnog većanja, odlučili da prihvate poziv svoje kućne pomoćnice Ruže Lazić da posete njene, i evo ih, stoje bledi, opijeni prolećem.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Najpre su joj, kod nas, pribegli Zmajevi epigoni, nedaroviti, sasvim bledi stihoklepci, koji su je shvatili kao sredstvo za zabavljanje i vaspitavanje dece.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On se književno vaspitao kod slabih mađarskih i nemačkih sentimentalnih pisaca, i njegov bledi bajronizam je pozajmljen iz treće ruke. U svojoj želji za poetizovanjem svega, on je naivan i nevešt.
janjce«, grlice koje guguču, divne pastire koji »viju pesmu uz vrulu«, lepe i zaljubljive pastirke koje čežnjivo uzdišu, bledi mesec koji se ogleda u srebrnim valima plavoga jezera!
Od života njemu je ostajao jedan »bledi prizrak umrlih snova« i on je najradije pevao »sumornu i hladnu pesmu«, »himnu vekova tavnih«.
Radičević, Branko - PESME
amo njegovoga zlata, U izbu uđe i stade kraj vrata, Kraj vrata stade, pa u dragog gledi, U njega gledi, pa drkće i bledi, I gledaše ga baš po sata duga, De srce njemu teška mori tuga, Pa od stra ljuta sva zadrkta mlada, Jer njega taka ne
On mozgom nešto tamo-amo kreni, Pa sada bledi, a sada rumeni. I učas, ne znam što mu na um pade, On grootom se tu smejati stade, Pa jošte reče: „Da srećice
Dosta veće mesec redi Punio je bledi krug. Brda putnik dole gledi, Strane zemlje, reke, lug. „O dužino putovanja, Kad će doći tebi kraj!
Kostić, Laza - PESME
zlato, o nebo se želje prikovale, mesto zvezda na mene su sjale, a najvećom od tih želja kleti' pridela je nojca veo bledi, bledi veo sadi-mesečine, hoće nojca komarnik da gradi, da se pod njim ljube dvoje mladi'.
nebo se želje prikovale, mesto zvezda na mene su sjale, a najvećom od tih želja kleti' pridela je nojca veo bledi, bledi veo sadi-mesečine, hoće nojca komarnik da gradi, da se pod njim ljube dvoje mladi'.
KOLO Mrak se crni nebom šeće, hoće da ga pokrije, pod pazuho glavu meće tamburice božije. Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak.
Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak. Mrak opruža ruku tamnu na kumovske slame stog, pa ukida
Same vile i junaci arhanđeli nebesni, ponositi, bledi zraci, svetle senke, živi sni. Tu su mnoge dike stare, tu je mnogi srpski tić, do Dušana car Lazare, a do Marka
Razišô se u mlazu, pa šara bledi zid, plavetan kao nebni vid, pa rumen kao stid. Zapali srce moje, iz njega sinu zrak, kroz oka tvoga kamen
MOJA DANGUBA (Odlomak) III I sada Mi priviđenja razbuđuju ponoć snovnu, bledi redi od obraza, bližnje duše, drage seni, oživele uspomeni izumrlih prijatelja.
” I zbila beše lubanji mu vid (u produženju s plećnim kostima) kô malo alfa, a pod šuvakom savijahu se bledi kukovi kô veliko omega. „Razumeš? objasniću ti stihom u knjizi! Otvori knjigu!” Ja je otvorim.
te zar oči ispijene? pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na samrti njena muža, isti zelen, bledi vap! Strašna misô, ponoć nema, mali žižak dogoreva, u Delile duše nema, tek da samo iz vajata posrćući nađe vrata.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ i upalim svetlo. Kad tamo, imam šta i da vidim — smrtno preplašeni matori i bakuta vire iza frižidera, bledi kao smrt.
— pita nas matori, a moja maman crveni i bledi i, kao, stidi se, a zna da je o njoj reč, ali neće da prizna, nego samo kaže: — Baš si našao da sad pričaš pred
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase — I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već — i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja — Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna!
toj, Slušajuć' kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih
Duh ga čuje u šumoru tavne noći, I misao, što se rađa u samoći. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak.
A zastupnik večnog Boga Kad poslednji začu krik, Sa svetlošću lica svoga Obasja mu bledi lik — I onda se s njime vrati, Gde ga brižna čeka mati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
sleteo sam u taj lavirint, gde ugledah ljude na čijim se licima ogledala patnja, i ocrtavali užasi krvavih dana. Bledi i ispijeni, neobrijani već toliko vremena, a odelo im u neredu i kaljavo.
Prolazili su vojnici u izgužvanim i nagorelim šinjelima i izokrenutim šajkačama, bledi i neobrijani, noseći velike manjerke u koje su primali hranu za svoju desetinu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ućutaše za časak svi troje, pa iđahu bledi, namršteni, teško dišući. Kad se malo pribra, Velja opet progovori : — Otpustiće je, dabogme!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
O rode ti si izabranik njin. Klekneš li životu ponizna lica nisam više tvoj sin. ZDRAVICA Zdravo, svete, bledi ko zimski dan u strahu. Još je veseo narod jedan u krvi, pepelu i prahu.
Još malo samo, pa ćemo sumorni, sa osmehom tužnim, u strastima ružnim, stati, bolni, bledi, umorni. U bilju, ili nečem drugom, moćnom, nad proplankom jedne šume mlade, naći ćemo opet svoje nade.
1920. SUMATRA Sad smo bezbrižni, laki i nežni. Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala. Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno veče, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno teče!
Znam da mi u kosu, po zori rumenotamnoj, tuđa, umorna, ruka, bledi sumrak prosu. A da veselosti mojoj, čiloj i potamnoj, dve zaspale, bolne, dojke ne daju da se glasnim krikom baci po
A pogureni i bledi, i suhi kao đeram kad iziđoše pred žene, sestre, i majke. Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito niče?
Stvar je bila vrlo neprijatna i svi smo bili bledi kao krpa. Sama naša Komanda trudila se da stvar zataška. Naročito je bila dramatična istraga oko zakašnjenja nekih
Dugi i bledi Dalmatinci, koje su, često, izdržavale punačke gospođe, odoše. Nema više ni Banaćana koji nose svilene čarape.
Oni odlaze u treći kat. Po galeriji sede oni bledi ljudi što pred pozorištem hrane vrapce. Ulazi Vajngartner. Pod starost, svi su ljudi blagi i psi šteni.
Ali oni koji su ovde otmeni i tihi, i muškarci i žene, kao da su sa drugog sveta. Oni su neiskazano bledi i vitki, očiju beskrajno mirnih i mutnih.
Izvedoše me na saonicama u noć, van grada. Izar je tekao pod tankim, naboranim ledom. Tihi i bledi, oni su me tešili: da sav taj ludi, ogorčeni haos miliona, koji dreče, prete, i prevrću se, nije java.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Kada mu kolo do nje stiže Zaigra se, zavrti, Dohvati dete i diže Pa ga u svom vrtlogu Ponese gore Bogu... Svi stoje bledi Od straha— Svako zadivljen gledi Gde se daleko u visini Beli ko malo klupče praha...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Sve bliže ambisu. Čak i oni najhrabriji od najhrabrijih došli u licu bledi kao krpa, a niko ne sme ni reči da primeti pametnom, oštrom i odvažnom vođi. Još dva koraka pa je vođa do ambisa.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ostaje go, uglađen kicoš, koga hitra desnica baca na gomilu.... Slabo svetluca bledi plamičak lojanice, jedva mu zraci prodiru kroz gusti mrak, te pokazuju tamne predmete, poređane okolo.
Rakić, Milan - PESME
I zaječaće setne violine U svežu noć, kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine, Poviće cveće svoju rosnu krunu I zaječaće setne violine.
SETNA PESMA Došlo je vreme kad nam kosa sedi, I naša čula postepeno grube. Stojimo tako skrušeni i bledi Dok našu starost objavljuju trube.
Pandurović, Sima - PESME
dani kad zastude, Tužnu mi jednu svečanost priredi, Sa pompom mojih spomena što blude Vidikom starim i kroz sumrak bledi. Istorija slave, poleta i pâda!
I da će, najzad, doći dani bledi, Dani bez suza, osmeha i sreće, I bez života, kad će u toj bedi Vladati nemar, padanje sve veće S prestola sreće,
Na večnu među istine i laži? Granicu mraka i svetlosti? Tamo Gde plavi oblak bledi mesec vlaži? O, to je tajna, ta istina ljudi, Istina bića, zbog koje ne stoji Misao naša što za njome bludi, Kojoj
Ne znah da još žive ti mrtvaci bledi... I ne žive više od jednog trenutka! Jer kad prođoh groblje koracima skromnim, Primetih iz svakog njegovoga kutka
snova, radosti i jâda, Kolevku detinjstva, mesta draga, sveta Gde i sada, možda, u samoći cveta Uspomena starih koji bledi cvet.
Ali prva zora i kraj svega glasi! Naš polet brzo, opuštenih krila, Još dok bledi mesec mrku ponoć krasi, Pada i gine gde je nada bila, Kraj lampe što se polagano gasi...
Sve je sad drugo. I ljubav spram grude Rođene zemlje bledi sad u meni, S mišlju: nek bude sve, pa kako bude! I samo gnev prazan pokatkad se peni.
Svi su puti zavejani. Ćuti Hladno srce što potajno sluti Svoj svršetak, ne znajući gde. Sad izgleda da ta zima bledi Mrzne život svih bića od reda, Da sve tužno mre.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ I zbilja beše lubanji mu vid (U produženju s plećnim kostima) K'o malo alfa, a pod šuvakom Savijahu se bledi kukovi K'o veliko omega. „Razumeš?... Objasniću ti stihom u knjizi! Otvori knjigu!“ Ja je otvorim.
I zaječaće setne violine U svežu noć kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine Poviće cveće svoju rosnu krunu, I zaječaće setne violine.
zlatnim Korintska Hetera sedi; Ona je podigla oči, i strasno Avgusta gleda; I plamen ljubavi blista sa njenih obraza bledi'. Vesele vri i bruji...
No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama? On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo na stub je pritisk'o
Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen. Néma je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reke, cvet, i kamen. Eno jedno groblje.
Koprena dubokog mira Uvija polja u ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već; - i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
zapazili“, šanu Zenodotos svojim susedima, „kako, pri ovom ispadu Klejtomaha, jedna izvesna visoka ličnost menja boju, bledi i rumeni?“ Obojica klimnuše značajno glavom.
samopouzdanje imalo je pored njegovih izvanrednih duhovnih sposobnosti, svog oslonca i u njegovoj fizičkoj kondiciji. Bledi mršavi skolar trinitskog koledža razvio se na očinskom tlu u snažnog mladića.
Petković, Vladislav Dis - PESME
U snu svome nisam znao za buđenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se kreće u umrlu noć. U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
Sem Cara izbrani narod propašće, zna se. Život u svetu ružan je san Mada se živi u znaku dýge, Uz mesec bledi, sunčani dan, S pomalo smeha, i sa mnogo tuge. Ja vidim pravdu i svačiji trenutak pozni.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
shvaćene paskalovske duševne suše, svejedno pesnički i likovno raskošan: širi se „duboki plavi krug“, daljinom prolazi „bledi odbles“, dok sav prošli život ne poteče „jednom jedinom linijom“, kao „gustozračna reka“ što „neumitno otiče beskraju“.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Danak mori, sunce žeže, A vi, noći, tako sveže. Otac stari, mesec bledi Kroz oblake dole gledi, Gledajući kroz oblake Srebrne nam šalje zrake.
Teško si tebi u njegovoj vlasti I svakoj žrtvi kamatničke strasti! Jer ova avet, ovaj vampir bledi Ne pušta nikog dok ga ne iscedi.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ne, ne, ja ću sam, — mucao je preplašeni Duško. Već je osećao kako mu šiljati kuršumi prolaze kroz telo. Njegov bledi obraz krvavio je na vilici zasečen komadom bombe.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tu su svi bledi, dosta skočanjeni, sabijeni u uglove nad knjigom ili otegnutom partijom šaha. Jedina razonoda, raštimovani gramofon,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I to će biti sila vrapčija! Razorit samo!... Ali stvoriti?... Divnu si glavu vešto srubio, Eno se bledi sa vrh bedema, Kao kolutak tanke svetlosti Što je pred ponoć stere Danica... ...
lance robovske, U obraz jure kao bujica, A posle opet natrag u srce; Al’ onde svaki damar zastaje: Obrazi bledi, ruke klonule, Modre se usne jedva pomiču, Oružja nema!... O, muselime!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sada bih opet želeo da je dan i da se vidimo. A zora već počinje, i mesečev sjaj sve više bledi. Vidim i drugo rebro onoga brda, naskoro sam nazreo treće, i tada mi se kosa diže... Pred trećom četom ugledah Bugare.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
STANIŠA: I evo ti se, božji prestole, Idole bledi muhameđana — Grobom mojega oca zaklinjem: Da ću i onu ljuljku rušiti U kojoj nas je majka brižljiva Pevajuć one setne
Krvavu sudbu sina ranjenog Nesrećnoj majci predskazivati: Da, kad joj petla prvi glasovi Osvitka skorog bledi dolazak Uznemirenim kažu prsima, Da spremna bude mirno slušati Mrtvoga sina povest žalosnu; Pa kada čuje...
Bojić, Milutin - PESME
I slični divljoj Atilinoj hordi, Žrtvenike smo razvejali davno. I sad bez vere u magle jesenje Dršćemo bledi i plačemo stravno: Srušenog hrama davi nas kamenje.
Nastasijević, Momčilo - PESME
SUTON Krila li to? Nenadno mahnu na tamu. Ili crveno jato potonu za breg? Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton. Bolno je zaplazilo niz ove strane, pesma se ne dopevala.
Il’ nedoljubljeno zaboluje niz tvoj lik, il’ muti suton dušu. Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton. TRUBA Šta vredi plavetno nebo, i zumbul i devojče i laste let.
To kuda stupaj ih laki, stuknem, brale. Plač i smeh vrve u vrevi, bukću kao smola, bledi pronose tugu. I ja bih u vrevi da vrvim, osama na trgu me snađe, tišina njinom huku: kud oni šestarim, sa rujnih
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zatekli smo zbilja tužan prizor. Bledi kao utvare, leže oni po svojim ćelijama, oko njih kiselo smrdljivo blato, pustoš kao posle rata.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak.
Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak umrlih snova i jave I tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom, On s tugom budi prošlosti davno vreme; I smerne
naš svet da Ljeljo uzvije rukom, Spokojni, plavi veo i tihu sanjivu noć I grli, ljubi, i stidljivim krasom Zavaraj, dušo, bledi san, Dok vesnik zore ne pozdravi glasom Veseli dan! 1883.
Tako u bledi suton na mirne i cvetne ravni Biserna rosa pada. I lahor svež i drag Kovilje gusto stresa i leti u beskraj tavni, I
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već - i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit razum kaže, niti srce zna!
U tome čudnome času, od zračnih ploveći dvora, Mesečev bledi zračak ozari vrhove gora, I vihar duvati stade. Kroz tavne poljane i mirne Maglovit, nemirni lahor kad i kad lagano
Al' vreme, vreme! Sve to presta Kô slatki sanak, slabi klik, „Plačevne“ strasti davno nesta, A s njome ode bledi lik! Čedo proletnjih, blagih dana, Jednom sam vidô, cvetak mlad, Pod gustim krovom brsnih grana Što grade dubok,
I ja ga gledah ispred sebe, I prokleh gorki život svoj, Jer ja se tada setih tebe, Uveli, bledi cvete moj. Al' oprostite, gospođice, Što dirnuh rukom žicu tu. Meni je drago njeno lice, Ja još jednako volim nju.
I sada se živo sećam na tihotno jedno veče: Ti počivaš na mom krilu, a niže nas Ganges teče. Kao stražar tavne noći bledi mesec tiho sjaje, A prohladni vetar duše sa visova Himalaje.
Ja sam znao otkud usklik: to bengalski tigar riče, Ili demon okovani podzemnoga boga viče. A na čistom, plavom nebu bledi mesec tiho sjaje, I prohladni vetar duše sa visova Himalaje. 1886. (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) Veče je odavno prošlo.
Pa izvi glavu i slušati stade, Al' opet brzo u sanak se dade. A vetrić pirka i trska se nija, I bledi mesec nad jezerom sija. 1887.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali, pre no što zakucamo, obrnimo se malo unatrag. Na zvezdanom nebu koje bledi na domaku zore, trepere, jedna uz drugu, dve divne zvezde kakve nikad do sad ne videsmo.
Videćete zašto ga tako zovem. Oko nas preovlađuje mrak, sunčana svetlost bledi i gasi se. Sa sviju, baš sa sviju strana, obavilo se oko nas zvezdano nebo kao kakva ogromna lopta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ko ti zna. Možda je samo nekoga plašio, a možda je neko izgubio glavu. Tisa bledi nekim suhim belilom. Mesec svetli kroz tanke oblake, i još mu se svetlost meša sa isparenjem.
— Razumem. Nadimamo se, nadimamo, bogatstvom, boljom kulturom, boljim trgovačkim znanjem — i odjedared, sjaj počinje da bledi, zasenjivanje slabi; uz to brojno opadanje, deca se ne rađaju, stari čudaci se usamljuju, i naposletku: „teško samima!
Harisijades je sahranjen, po grčki, s velikom pompom. Grci svi u crnim odelima, s velikim svećama u rukama, bledi. Ostala žena bez dece, kuća ugašena. Testament Harisijadesov je bio dirljivo sastavljen.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Njihove vilice su stisnute, između očiju duboka bora, pogled oštar i hladan. Stajali su bledi i ukočeni, očekujući našu poslednju reč. Oni imaju vere u nas. Oni su poslušno stavili svoje živote u naše ruke.
Petrović, Rastko - PESME
me stvari, I moja privrženost, za njih, sa njima da odlazi, Samo duboko plavi krug sve dalje što se širi, I kakav bledi odbles daljinom što prolazi!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Unezvereni i bledi zgledali su se dvorani i doglavnici, a onda dečak opet uzviknu: — Zevalica na zidu! Taj uzvik kao da razbudi gomilu
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sad na glasu, slavni, hubavo nakićeni, s mirizmom namazati, a počas žuti, bledi i mrtvi se skoro posmrdili, grozljivi da se ni prikučiti od zla zadaha njima ne može...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Posle tri dana on je već imao ideju o osveti i zadovoljan trljao ruke pri pomisli da to neće biti san koji zorom bledi i nestaje ga kao magla sa Paša-čaira što se diže i nestaje je pod zracima sunčanim, nego će to biti java, sušta java;
Reče mi jošte da ti reknem: da pročetiš iz njeg’... „Kako je, reče, ovoj cveće bledo i vene, takoj, reče, bledi i vene i njojno lice od karasevdah“...