Dučić, Jovan - PESME
ĆUK Nad smrekom prva zvezda blisnu, Ču se ćuk; negde voda zasja. Pod kišom mraka žali kisnu, Omara dunu s crna klasja.
Noćas će najzad pasti kiša. Jug crn i seva; no, najednom, Dažd pređe preko vinogradi... I blisnu prema selu bednom Krvava, strašna, zvezda gladi.
Jejina, sva od svile, I s vatrom u zenicama, Diže se letom vile. S celoga nebosklona Blisnu u jednom trenu, Da bi po zemlji ona Bacila svoju senu...
I ti si načelo većma nego biće... Noć da blisnu zvezde; zamah pobednika, Da bude pobeda... Lepota, otkriće, Pre nego mom duhu beše reč i slika.
Dok nad Paunima blisnu zadnja zraka U zlatu jednoga konja i junaka — To despot Oliver od Lesnova, minu. Posut draguljima u ruci mu sinu
ZOHRA Putnik je sreo u prvom sutonu na morskoj obali mladu i crnu ženu, koja prema zvezdi, što u taj mah blisnu na zapadu, uze svoje dve gole crne i teške dojke u ruke i poče govoriti molitvu, držeći nepomično oči na planeti.