Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
gledati; ili ću slušati anđelsko pjenije, ili ću gledati dveri i ikone i veliko templo, koje se svo u srebru i zlatu blista, i sam čovek ne zna gde se našao. Postojimo malo, i odande odemo u peštere.
Dučić, Jovan - PESME
ČEŽNjA Nebesa su prazna; nemo veče slazi, Negde u aleji zadnji zračak blista, Venus arhaička sama je na stazi, Gola, i sva stidna, bez smokvova lista.
I tako, pun tamne neviđene vere, Idem kobnom stazom što je uvek ista — Kô zlokobno sunce, dok u meni blista Nasmejano lice večite Himere.
Svoju veru nađoh u svom snu o veri... Tvoj nož ne ubija nego blista blistom... Jer ti beše trenut u mojoj himeri, Moj san o dobroti i vera o čistom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Na bukvi klikće djetlić, a sa oraha mu se odziva žunja. Sunce blista, a oblaci se razilaze. Mara stala na vrata, pa gleda nekim širokim pogledom.
Afrika
Osvetljeni velikim lampama crni ukrcavaju tamno kamenje iz šlepova. Dakar blista. Lađe se kreću po pristaništu, kao ogromne, mračne planine, osvetljene samo po vrhovima, zaklanjajući pri prolazu svojim
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A dolazio je i pešice, krišom. Iskrsnuo bi, često, već ujutru, iz žbunja, u bašti, dok se na travi rosa još blista, a došunjao bi se, posle, i u sumračju.
je uškopljeni Garsuli obožavao Sunce, jer mu je grejalo njegove podnadule noge, pune vode, Pavle je osetio Sunce, da mu blista, kao neka sablja, na čelu. Bio je podigao glavu, jašući, pogureno, u daljinu. Išao je dignute glave u susret Suncu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
analogiju ili sliku, ja bih ih uporedio s onim istočnjačkim sabljama dimiskijama, čija oštrica seče glave, a čiji rez blista kao ogledalo.
Radičević, Branko - PESME
Sunce zađe, a spušta se tama, Na nebu je večernjača sama, Nebo vedro, a reka se čista Tamo, amo u prugama blista, Oj Dunavo, o ti reko silna, Ala si umilna!
Tako s' ime do imena blista, Di je tvoje, brate, dušo čista? Žiće lepo kâno lepi sanak, Dobar beše ti kô dobar danak, Umiljato kâno vrule jek,
I nojca beše, i beše odavno, Dolina, brdo, sve bijaše tavno, I ona bistra, ona reka ista, Jedva se degde u prugama blista.
Na kraj je gaja veće došao, Nebeske radosti ga prođe zrak — Iz sene nešto gledaj amo s' blista — Odela njenog to će biti kraj. „Da to je ona, ja se ne varam! O kako lepo vrana kosa leti!
Spolja svila, al' unutra šta je? Sve se blista i trepti i sjaje Samo zlato i drago kaminje, Gospoštine to pusto znamenje, Oh, ćilimi, oh, sjajno oruže, Ao ruo, moj
kaplja rosna, a sunčani zrak Divno kaplju ovu obasjava: Kao ova rosna kaplja što je čista I tvoje drago, tako se ono blista.
Lalić, Ivan V. - PISMO
letu: Za usud svakog lista jedna crta Svedoči oblik: semantika kapi Sadrži oblik budućega vrta Il praznog neba što blista i vapi.
možda je to bila ona Ana; Ana iz knjige koju vetar lista u travi, pored zaspalog čitača; Ana iz raja što naknadno blista Udaljen iza plamenoga mača; Ana, kneginja ograde balkona Nad jezerom, u čipki puzavice, Ana u peni čipke svog
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
S vokala dugog kruni se u zrenik i zvukom kosi zrelu kamilicu. Od svetla dva mu, jedno bi da blista, a drugo, s kruga, Knjigu mraka lista. Ni Petkov cyced niti Sredin ženik.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponoćna jeza i sati hudi, jezero vrije i neman gudi. Ko će junaka od sna da budi? Blista u gori, pod samim vrhom, vrelo pod jelom tankovrhom. Markov je Šarac na njemu pio.
Vjetar je meo i sve se zavi u sniježni veo. MJESEC I NjEGOVA BAKA U šumi staroj oganj gori, blista u mraku na kraju svijeta; kad bliže priđeš — od srebra dvori, po njima mudra starica šeta; nad krovom plavi vije se
Ua! S neba je pao! Čitave noći zvijezde je krao! Pogledaj za njim — blista se trag!“ Potrča Mjesec brže neg oči, kroz vrata šmugnu, u krevet skoči, a svraka opet galamu stvara: „Pobježe
U šumi staroj oganj gori, blista u mraku na kraju svijeta, kad bliže priđeš — od srebra dvori, po njima mudra starica šeta ...
Kraj bukve leži njivica prosa, po njemu, jutrom, sija se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne daju, od same zore podižu graju: „Uh, alaj imaš veliko blago!
U ćošku mreže pauci šire, iz crna lonca kašike vire. Marljiva Rada posla se hvata, pod njenom rukom sve će da blista, briše i radi četiri sata, postade kuća ko labud čista. Umorna, najzad, krevetu kroči i san joj brzo zatvori oči.
stigli kući, panika prava, u sobi divna curica spava, a kuća mala, sređena, čista, sija ko rosa s ružina lista. Blista se patos, prozori, zid. Sva tri prljavka spopadne stid.
Ovo je vile vodene kraj. Obali drugoj nad samom vodom jabuka raste sa zlatnim plodom, žari se, blista, dragulji sami, putnika tužnog u propast mami. I ja, i mačak, i kum sa bradom čarobno voće gledasmo kradom.
RIBAR I MAČAK Tamo gdje talas grebene liže stara se kula kraj mora diže, kroz prozor blista svjetlosti zrak. Tajanstveni fenjer u mrkloj tami koga li zove, koga li mami, kome li daje na moru znak?
Potok-jarence skače i đipa, na miru nije ni jednog trena, po njemu igra senka od vrba, blista i trepti odeća-pena. Brzicom oštrom ko munja šiba pastrmka smela, vatrena riba.
Nada mi blista, veseli tračak, baš će mi danas platiti mačak!“ Šunjalo tajni glavom je Žuća, krade se, gunđa: „Mačak je moj!
“ Uminu oblak, vedrina sinu, na Japri val se mreška, kapljica blista sa svakog lista, vidokrug plav se smeška. A sunce vrelu poplavu prosu, vrbama suši zelenu kosu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da se sredi na dva kraja sa dva završetka jedan u dnu šume u kamenolomu kad se poslednji kamen odvali prst što blista posvećeno i svedoči da sunce prolazi pod zemljom pokunjeno al će da se vrati kao kaženik lep na neimenovanom
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Po potesu blista se bistra rosa, miriše svež ju trenji vazduh, preleću velika jata grlica, spremna za odlazak, a dole u trnjaku, jasnim I
— Bratiću!... Braćo!... Pomoć!... dreknu on i istrča na sokak, vičući po selu iz svega glasa. A sunce treperi i blista se... rumene se veselom čarobnom svetlošću njegovi zraci...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I dok zvezde gasi vetar lipa ja se smrti divim. Ona mi se čini jedina čista i ponosna sudbina muška. A ikona se blista. I ko rumene oči, vino što bela ruka toči, zadiru mi u grudi dojke bele, sa ranama sred vrha naga Bogorodice tvoje.
I, mesto da se klanjam Mesecu, toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i
A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka. Zaista, zrak sam samo?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Voda njegova još je ona ista, Bistra, čuvana u zemlji duboko... Ona odande gleda, živo blista Kao veliko, tajanstveno oko.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U OPERI U operu, u operu, doveli su sudoperu. Gleda ona: sa plafona visi luster od šest tona. Blista srebro, seva zlato, sve krcato, sve bogato. A biseri a biseri — to već niko ne izmeri!
” GOVOR VUKE MAŽDRUKE Evo i baba-Vuke Maždruke, Na ruci joj prsten, blista ko zrak: Uspomena na veridbu, ili zaruke, Na dan kad joj deda obeća brak, Da od svega — o sudbe njene zlehude!
Rakić, Milan - PESME
Telo ti je u filigranu ljuska Kroz koju blista krotka duša tvoja, Iz očiju tih bistrih blagost pljuska, Vrlinama ti već ne znam ni broja; Al̓ znam: za dušu tamnica je
Jedanput srce na laskanje prista No više neće. Gledaj, sunce greje I krivudava reka pod njim blista Ko oreol na glavi starog Hrista.
Prekali se na ognju bola čista, I podnoseći mirno muke ove, Dok ravnodušno nebo sjajem blista, Preporođena, čekaj dane nove!
Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista. Po okviru utisnuta srma čista, A okvir joj rez̓o umetnik iz Debra. Takav leži Hristos, sred pustoga hrama.
Pandurović, Sima - PESME
Mistične seni vuku me u kolo Što igra iznad groba moje sreće; I vaskrs svega što sam ikad vol’o Blista uzdanjem što me opet sreće Na pragu neba i groba.
S naporom se dižu pocrnele ploče! To je buna mrtvih, to je uzdah svega Što je nekad moglo da vodi, da blista; To je protest onog što jedino vredi; To je stara buna, večita i ista... Ne znah da još žive ti mrtvaci bledi...
TREPERENjA Po koji put to drveće lista Novom nadom ili novim snom, I proleće što u pompi blista S varkom sreće uđe u moj dom? A brzo će, opet, druže — je li?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
basnoviti[h] izmišljenja raspoznati, imajući vsegda na pameti da nije sve što se žuti zlato, niti sve što se sija i blista — dragi kamen.
jedan dugačak štap s verha nakrivljen, neiskazane krasote; osijavajući ga sunce, razni[h] cvetova šare črezvičajno blista[h]u se, kao da je svakim vidom mnogocenih brilijanta ispeštren. Čudim se ko bi takovu vešt tu ostavio.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Pogledaj kako blista! — kliknu Smejačko, a Plačko od straha zatvori oči. Padnu li: ni kožica im, ni koščica do zemlje neće stići.
Na ramenima joj je već nešto raslo... VILINI LEPTIRI Kao galeb zalutao između neba i mora, blista usamljeno ostrvo. Izdaleka, ono izgleda pusto, ali na njemu još živi nekoliko ribarskih porodica.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović Zmaj XXV* MLADOŽENjI Moja je dika jabuka zlatna, Što u vrh kule na suncu blista: Sunašce zađe - svetilo zađe! Jabuka ćuti ka' nojca ista...
ruža, Na stepenicama zlatnim Korintska Hetera sedi; Ona je podigla oči, i strasno Avgusta gleda; I plamen ljubavi blista sa njenih obraza bledi'. Vesele vri i bruji...
V. Ilić CVII DRUGU Sto je pripremljen davno, i mirta, i majske ruže; Na stolu amfora blista, i skromna večera s njom. Na praznik svetloga Maja pohitaj, ljubazni druže, U ovaj mirni dom.
Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista; Po okviru utisnuta srma čista, A okvir je rez'o umetnik iz Debra. Takav leži Hristos sred pustoga hrama.
Slobodna je raja, ona duša čista, Nad kojom se, davno, zaplakala Vila: Car Dušana kruna u Skoplju se blista, Nad njom Beli Or'o raširio krila!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
mene sa prokletstvom riče, sva mu gledam gadna pozorišta; al' na sudbu vikati ne smijem - nadežda mi voljom tvorca blista!
Ah, krasotu nebesnog voinstva smrtni nikad postići ne može! Na svakome licu angelskome sovršenstvo blista stvoritelja i prelesna Božja poezija; na njihova koplja i strijele i svijetle vojničke štitove klizaju se igrajuće
„Ah, preblagi oče besmrtija, - reče Bogu Mihail arhangel - besprestano tvoj um presvijetli tvoritelnom blista poezijom, žertva ti se blagodarenija na sve sjajne sažiže mirove u čistoti lučah ognjenijeh; al' za tvoje silno
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Tako?“ „Naučnički rad u tišini i povučenosti nije ga potpuno zadovoljavao, hteo je da i kao političar blista u javnosti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako misleći zagleda se u plavo nebo, po kome se nošahu nekoliko sivih oblaka. Plavetnilo nebesno treperi i blista se u zracima sunčanim, koji su razasuti po beskraj nom prostoru, a oni oblačci tiho i nečujno plivaju po visoku
kolo sa hiljadama dugih i sjajnih vatrenih paoca, od kojih se polovina zaklonila za visoku goru, a druga polovina blista i pršti vatrom uz nebesni svod, prelivajući se čas u vatreno crvenilo, čas u ljubičasto plameno žutilo.
I ona gusta izmaglica, koja se vazda viđa oko zalaska sunčeva, pretvorila se u vatru, pa blista i treperi, zaklanjajući jedan deo sunčanih zraka.
Prolaze minuti i časovi, protiče vreme tiho, nečujno... Primiču se poslednji trenuci... Noć prolazi... XXVIII Blista se divno jesenje jutro.
Petković, Vladislav Dis - PESME
IDILA Reka teče mirno, blago; voda blista; Sunce sija, zvono lupka, ovce pasu; Povetarac lako gazi preko lista; Odmara se i sam vazduh u tom času.
što učini reka ista, Sunce sija, kao i pre, toplo, blago; Povetarac lako gazi preko lista; Ovce pasu, i voda se tako blista.
Tu su ruže znane I promena ista, Samo naše pesme već su po'abane. Danas nam ne blista Kao nekad, pređe, Pobeda i ljubav i budućnost čista. Došli smo do međe.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
pesmu koju je napisao veliki ruski pesnik Ljermontov, u kojoj se kaže: ”Izašla sam dole na drum sama, Kroz maglu se blista kameni put, Noć je tiha, priroda Boga hvali, A zvezda sa zvezdom šaptaše...“ Ljermontov je bio sin ruskih ravnica.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ispred njega talasi valjaju se mirno, jednolično, tek što mu do nogu ne dopiru, a pučina blista u suncu. Sa strane drage leže na školjini dve porušene kule surih, narezanih zidova. More i stare kule.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kao Branko): I mesto da se klanjam Mesecu, toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni,
Krakov, Stanislav - KRILA
Zvezde se vesele. Plešu Veliki i Mali medved. Skakuću Aldebaran i Andromeda. More je zapaljeno i blista. Varoš je u tami. Sve spava. Na molu generali daju ruke sestrama milosrđa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Osvetljeni velikim lampama crni ukrcavaju tamno kamenje iz šlepova. Dakar blista. Lađe se kreću po pristaništu, kao ogromne, mračne planine, osvetljene samo po vrhovima, zaklanjajući pri prolazu svojim
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Čas bih kleo, čas bih plakô. — Siđoh s uma, — smilujte se — Recite mi da je tako! XXV Sunce s’ rađa, zora blista, Oblačići zlatom sjaje. Da, — priroda j’ uvek ista, Velika je, divotna je.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
kažu da žive jošt Srblji, Svete ostatke i poštuju Majke Anđelije verno, Fruška gde gora se, čuvajuć svetinje, kulama blista. Koji vas veruje Boga i sveca, neka je sa mnom, Svirepost kome je draga, nek’ ostaje turskom u jarmu!
I kad prekine borbu, i sebe savladanu prizna, Onda s’ u punoj slavi pobede sama blista. 1857. Jovan Subotić XVII LAKSEMBURG Nikad neću se više zaricat da neću što mogu, Pokaj’o
1857. Jovan Subotić VASA ŽIVKOVIĆ LjUBOPEVAC Ti plaviš, zoro zlatna, Tvoj sjajni blista zrak, Svi srećni tebe slave, — Ja ljubim groba mrak. Ti plaviš. „Eto krasne!” — Čuje se sveta klik.
1839. Vasa Živković CVET Niči, niči, krine beli, Divni cvete moj, Nad tobom se suza blista Ljubavnika, oj! Niči, cvete, čelo glave Ladnog groba, ah, Gde počiva drage moje Osvećeni prah.
Oblaci strašni, Ah, kuda, kuda? Nemojte nebo Natkriti svuda! U jednom kraju Beloga sveta S nadeždom blista Sad jedna zvezda. O, dalje, dalje Od zvezde one, Da ni oblačak Na nju ne klone.
Tam’ pod čarnom onom pod poslednjom gorom, Koje kruna, sunce, večnom blista zorom, Mlad Radivoj leži pod nagnutim krstom.
353—4, br. 277, ovako iskvarena: Ti plaviš, zoro krasna! Tvoj sjajni blista zrak, Svi sretni tebe slave, Ja ljubim groba mrak.
Bojić, Milutin - PESME
Mrzi blage noći kad mirišu strasti, Kad nebo treperi, kad blista vedrina, Kad se reka vala mračna kô sablasti I crni se borje, caruje tišina.
I dok poljima njihov kikot zvoni, U njinom oku blista mir grobova I protežu se, kô senke jablana, Likovi hladnih severnih bogova. I biše deca Svetom Rečju zbrana.
(Persijski stih) Hor modrih zvezda mrkim nebom plovi, Ljubičast veo iznad mora blista. Noć vizantijska, sladostrasna, ista Kô ona kad se rodi Gospod Novi.
Mirisi nas guše, no cilju smo bliže. S tajanstvenog brda poklopac se diže, U dnu pećine se blista natpis: Umor. XIII I srešćemo se opet jedne zime U maglen suton pun uvelih nada, Ti nećeš biti ni strasna ni
XX Zviždala je zima, kad smo ovde bili Kraj ovoga žbuna, što sad zelen lista, Po kome proletnjeg sunca sjaj se blista. On sad čudno šušti kao da mi veli: ''Voleo si onda i kad sever cvili, A danas si tužan.
Jakšić, Đura - PESME
To je bela kula na crkvi Gornjaku! Raširila krila labudova bela, Beloću je snega na sebe uzela; Krst se na njoj blista, suncu odgovara I po hladnoj steni zlatne pruge šara.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Imaš ukras kraljevog dvora da budeš. Moraju zapitati koja je ono gospođa što blista u zlatu. To je žena vlastelina moravičkog Lauša, čelnika i vojsci predvodnika, onoga istog Lauša koji je tukao Grke u
je to bilo predskazanje smrti; jedino je sprud peska živeo i radovao se i meni se tada učinilo da svako zrnce ponaosob blista neugaslim sjajem. Pale su mi na um svetle tačkice u Ankinim zenicama, i ja sam odjednom zastao očaran.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ja volim kućice bele sa trskom pokrivene, I rujne večeri vaše, kad s roglja pesma vri, Kad mesec spokojno plovi i blista iznad mene, I sve u sanku spi.
Prokletstvo s foruma grmi. I šuma kopala njini' Preteći k nebu se diže i blista na visini. I divlji Gal, i Jelin, i Sarmat, i sila roblja, Kô tučne statue Krona pomamno stresaju koplja I već, u divljoj
1889. DRUGU Sto je pripremljen davno, i mirta, i majske ruže, Na stolu amfora blista i skromna večera s njom; Na praznik svetloga maja pohitaj, ljubazni druže, U mirni ovaj dom.
čista, Poklonik prolazi tuda i struju ledenu pije, I džigit npoleće s konjem, i beli bašlik se vije, I koplje Visoko blista A deca severa tavnog, žureći na bazar šumni, s mazgama prolaze tuda tražeći dobiti svoje; o, oni ne pojme sladost
ruža, Na stepenicama zlatnim korintska hetera sedi; Ona je podigla oči i strasno Avgusta gleda, I plamen ljubavi blista sa njenih obraza bledi'. Veselje vri i bruji...
To Azok prinosi žrtvu gospodu i bogu svome, Da blagoslovi vojsku I svetlo oružje s njome. U moru kandila sjajnih blista se sveštena reka...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
zvezde; Mesec, koji se već uzdigao iznad vlažnih vazdušnih slojeva, dobio je srebrn sjaj; u zvezdanom jatu Lava blista Jupiter, a pokraj Device zarumenio se Mars. Svaki od tih bogova zaustavio se kod svoga najmilijeg stvora.
Ogromni kip Atene Promahos nadvisuje ih sve redom, pozlaćeno koplje boginje blista na mesečini. Erehtejon je dobio svoje pozlaćene prozore i vrata Partenon svoje divne skulpture, Fidijine ruke; one su
Tu treperi, visoko nad morem, sjajni Sirius, a pravo ispod njega, blizu samoga horizonta, blista se još jedna, isto tako jasna zvezda.
Pogledajte, tamo na zapadu, baš pored crkvenog tornja, blista zvezda danica, planeta Venera. Uprimo naš dogled u nju. Iako se ovaj baš ne odlikuje naročitom oštrinom, ipak toliko
Zaista, oni mi mašu svojim šeširima, a dvojica od njih pokazuju mi onaj balon sa vinom koji blista u zracima sunca kao ogromni rubin.
Kad vozovi projure, ja posmatram nebo. Na njemu blista sada svojim crvenkastim sjajem Mars. On se približava, iz dana u dan, svojoj opoziciji, i 23 avgusta ove godine,
Vama, draga prijateljice, izgleda ta čipka kao da je od srme, a meni, kroz moja žuta stakla, blista ona kao suvo zlato. Svanjiva dan. Iz onog zlatnog ruba rađa se Sunce, dva puta veće i sjajnije nego naše zemaljsko.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pred ikonom Gospoda Savaota blista veliko kandilo, u koje se, pošto je glava na ramenu reduši, mora dolivati zejtin cele noći. „Hoh je sveta.
— I devojčica sva blista, srećna što ima i takvog oca i takvog učitelja. Soka, nekuda zagledana, sklanja Jani kosu s čela.
A ako je malo posle potražiš očima, otišla je, sto prazan, ne blista iz njega, po ruski, čitava bižuterija!... Ako nadživi muža, satrće imanje, i deca će postati — tome i naginju balkanske
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kao da sam od sebe beži, okrete se i stade trčati dečak niz planinu, ostavljajući Mesečev Cvet da blista na vrhu Srebrne Gore, da nežan i usamljen sja kao zvezda.
Duboko u sebi činilo mu se da vidi kako u tami neke pećine, na dnu jezera, na obali mora — blista izgubljeni ključ. Pamtile su ga, zatim, litice na koje se penjao i urvine niz koje je silazio.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A to sve nadvišuje stari krov saborne crkve na kome se blista zlatan krst. Zidovi sobe su u »dolapima«, uzidanim ormanima, za čuvanje prazničnog odela.
Šantić, Aleksa - PESME
Stari ribar tegli za krajeve mreže; I na mekom sjaju, kao srma čista, u širokoj pređi lov obilni blista. S tornjem, u pristranku, malo selo ćuti. Tiho. Svrh stene se krug meseca žuti. 1908. POD JEDRIMA Jedra crvene.
Nekoliko pralja Pratljačama mlate, i o greben greda Razbija se eho, mre. Rijeka čista, Prepuna smaragda, putuje i blista, I red bliskih kuća u njoj se ogleda. 1912.
Jutros, kao i ti, lepa reko čista, I moja sva duša žubori i blista, Razleva se, raste, i hučno koleba... Gle, vrelo joj biva sve šire i veće, I u njezinijem dubinama sreće Ogleda se
I cveta, i gori, i blista, i u vis gleda iz dola; Miriše, plače i drhti S ljubavi žarke i bola. 11 U reci, u lepoj Rajni, U valâ kristalu
17 Sva kô bela pena vala Blista moja draga smerna, Sad je ona izabrana I tuđincu ljuba verna. Srce, ti se ne žalosti, Spram nevere mirno budi;
''U bašti čarobnoj sámo Boravi drago dvoje; Sjaj mesečine blista, Sa grana slavuj poje. Kao kip moma stoji. A kleči vitez plavi. Moma se u beg dade — Iz česte div se javi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A opet providi ga po stajanju i po pogledu gde mu se blista lice kano sunce. Misli se, jer doista nije čovek, angel je božiji. Promenjuje se sama u obrazu.
Proglasnik je strahovit, ja kakav li je postrašniji mu posilač? Koliko ovaj tek blista licem te mi dor oči zasenjuje i ne mogu da ga zgledam, to s kakvim ću očima motriti kod sebe pravo sunce?
Kakav si, kanda te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, blista iz tebe. Sad eto kogano jezika nikad nisam čula ni znala, govor mu razbiram, ni toga obraza što ga nikad ni na snu