Dučić, Jovan - PESME
Bila je prikrila svoje velike sjajne plave kose koje blistaju kao praznični kraljevski ogrtač i po kojima bi je poznao ceo grad.
Afrika
Čitavi prostori pokriveni su veličanstvenim visokim naslagama rujnoga bazalta, skoro planinama koje kao rubini blistaju pod nebom. Velike mrlje zelene mahovine po njima, zarđale, uzbuđuju oko.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kod mesta zovomaja Corndorf. Gde sa konja pada, mrtav, kornet Marko Ziminski. Dok na brežuljku blistaju prajski oklopnici.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Proplanak tone u gustoj travi, pognuli glave zvončići plavi, blistaju kraj njih maslačci žuti, dok bijela rada u sjeni ćuti, nasred poljanka, u sivoj boji, džinovska neka pečurka stoji.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nemački su eno oni visoki prozori što blistaju kroz maglu, visoko, pod krovovima, kraj mračnih, ustremljenih crkava. Tamo stanuju oni.
A pred suton, tolike žalosti, čije posledice ostaju nečujne. Nebesa Mostara. U njima Mesec i Sunce i zvezde blistaju na plavom dnu, kao stvari načinjene od zlata i srebra. Nebesa ljubičasta, pred zoru. Nebesa Dubrovnika.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Prestade pljusak. Ponosan miš Žmirka u sunce, nikud ne žuri. Blistaju, oprani, Zaječar, Niš; Tanak mlaz ispred Valjeva curi. Nestade konca, srebrna iglo! Do Čačka, eto, nije se stiglo...
Sa one: Srbija, i mesec mlad. Sa ove: tramvaj, i dva kioska. Sa one: tišina, crna, seoska. Levo: blistaju Terazije. Desno: mrak sve do Male Azije. Ovde: noć, topla i kratka. Tamo: godine bez povratka.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Prizren, pun žita svetli Srem, reke se ulivaju u reke, prolaze lađe, s Dunava se puši velika svetlost, uz Drinu blistaju dželepi goveda, Morava se plavi ko plav iskrivljen krst, sve se rasprostrlo, kao na trpezi, a iz oblaka, iznad zemlje,
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
mesta gde mu se činilo da vidi kako iz plodova oraha iskaču malena, razdragana bića, on spazi samo opale orahe kako blistaju na mesečini. Celu noć nije oka sklopio.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
celoga života bio sputan pa ga najednom odrešili, oči su mu pomamne, pune gromovske snage, oči lavovske što kao munje blistaju od uzbuđenja. I eno ga opet gde urla, gde se dusa i bacaka: „Živeli, veli, braćo Hrvati!
Krakov, Stanislav - KRILA
Ura—a—a. — Glasovi su pobesneli. Talas izbija, i preliva se preko kose. Svetlucaju šlemovi i vrhovi dugih bajoneta. Blistaju se i drugi kratki a široki. Mešaju se modre i mrke senke. Sevne plamen i zaslepi oči. Grmne, riknu parčad. Jaukne se.
kroz kakav prolom rasuo ceo Solun, i oni su gledali kako gmižu prljave kućice, luduju visoki minari, i daleko po zalivu blistaju brodovi... Ali je Ivon gledala u ranjenika.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čitavi prostori pokriveni su veličanstvenim visokim naslagama rujnoga bazalta, skoro planinama koje kao rubini blistaju pod nebom. Velike mrlje zelene mahovine po njima, zarđale, uzbuđuju oko.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I ja ugledah kroz mrak kako spram nesigurne i blede svetlosti jednoga logorskog ognja blistaju dva sjajna, crna oka. — Pa ko je ono dete? Otkuda ovde u logoru? — E moj, gospodine, ovo je ubita žalost!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tisa se muti, Krajina buni, junaci ciče, konjici vrište; puške se sjaju, sablje blistaju, gospože tuže, — potiske ruže, — jer se junaci, pešci s konjici, na put spravljaju, pomoć dodaju pemskoj
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
me jeza od pomisli da ću ostati ovde sama u kamenjaru, među sprženim kovragom, zvečarkama koje gmižu okolo, dok im tela blistaju na suncu.
Lica su im tamna od soka što curi niz njihove užurbane brade, blistaju im očice, ciče od zadovoljstva. Odjednom osetim i sam neko golicavo ludo strujanje žmaraca duž kičme.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Lisje šumice preliva se u svim bojama pozne jeseni, a pojedini listići blistaju, koso dotaknuti sunčanim zrakom, kao smaragdi, topazi i rubini.
Iz ovoga vode široko razjapljena vrata u ogromnu salu sa otvorenom terasom i dugim zastrtim stolom. Na njemu blistaju srebrni tanjiri i činije, zlatne kupe, crne zemljane amfore sa prekrasnim crvenim figurama.
Petrović, Rastko - PESME
Soneti na vodama Proleća evo, mlade grane listaju, Kopne snegovi, vizije mnogobrojne, Po svoj se zemlji vode nove blistaju: Čovek tad trči na stave neprobojne.
Evo proleća, naše reči listaju, Na svim usnama usklici su ljubavi, Po svoj se zemlji mlade vode blistaju, Za plugom čovek tad juri po dubravi. Sad je proleće, sakrite se, devojke!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nisu još znali da su se u pustinji pojavili, a već su znali da blistaju, da vole. Ali, kada se Sunce pope u sam vrh neba Kapljica reče: — Moram otići, moram, moram!
Šantić, Aleksa - PESME
Sve cvjeta, diše. Vijence behara Povija vjetar i pahulje nosi, I svuda trepti prva, mlada jara. Blistaju strane u suncu i rosi, Izbija loza, soče zdravi trsi, I leptir kruži po polju i kosi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Noge ka stupci od čiste mjedi blistaju se, Glas mu je govorljiv tako čuven Kano kad mnoge vode goleme s brda hukte. I u desnoj mu ruci držaše sedam zvezda.
Ka neka otoka tekuća Od velikoga sveta pružila se Čak do nas. A to nedoznano je Po čemu se oni svetom blistaju: Ili k prvome svetu sa svojim doticanjem, Il' mu što na blizu im stojeći služe Prosvetljuju se.