Dučić, Jovan - PESME
duša koja znade Biti svet za sebe, kô zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude mirijade.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
obrijani oficir; na četvrtoj jesenji sumoran landšaft, a ona naslonjena na neku ruinu, sumorna takođe, a misli joj blude nekud u daljinu; na petoj s rukama u mufu i pahuljicama snega; na šestoj s lálom i zumbulom u ruci; na sedmoj u lakom,
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
pevao „Tulumbašu”, kao domaćin, Ružičić pak „Želiš li biti moja”; zatim zamole frajla-Julku, te i ona lepo otpeva „Kud blude sada misli tvoje”. Došao je red na čika-Gavru. On otpeva „Vino pije Dojčin Petar”. Sad svi mole Ljubu da i on peva.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Rđavo, nema glasa o putnicima. Opet pišu, niko se ne odzivlje, jer pišu samo napamet u Krakovu, a oni bogzna kud blude, i šta im je stalo. Tako prođe pô godine, pa još nema pisma. Krečarka i gospođa Soka da se žive pojedu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ja se ukipio na stolici, pa baš ni mrdnuti. Samo mi oči blude po tom čudnom krugu, po tim tamnim senkama, što ka' prizraci mrdaju tamo i amo, a grudi, prepune nekog čudnog
Pandurović, Sima - PESME
Ta jesen, vedri dani kad zastude, Tužnu mi jednu svečanost priredi, Sa pompom mojih spomena što blude Vidikom starim i kroz sumrak bledi. Istorija slave, poleta i pâda!
U svojoj plavoj dvornici zvezdánoj Zadovoljstva misli što nam duše pleni Istočnu raskoš, u toj noći sanoj, Po kojoj blude naših želja sêni. Sve je još mirno, tiho i svečàno.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
srećna duša koja znade Biti svijet za se, k'o zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude miriade; I mora svetlosti sjaju i trepere, Vek za vekom tone kroz prostranstva sjajna, A njen bol i život ostali su
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Sinje more diše plimom I osekom tudi — Isto tako, isto tako Kô i njene grudi. Morem blude povetarci, Nevidljive sêni — Isto tako, isto tako Uzdisaji njeni.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Znaš, zgotovljenu prabapskim načinom Od vernih ljuba, — nevine desnice Hajdukom dali, koji zverski Lesu po gustomu blude bedni; Umisle hiščne vseljuju v hladnu grud; Po zemlji najpre maternjoj prostiru I smrtni strah i trepet; potom Prehode
li stupe k tebi, u visotu Uzlećeš od njih naviše; no opet Bleskom se tvojim rad osmeneš Natrag, da za tobom željno blude.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Mladić se prislonio uz prozor, a misli mu blude nekamo, neodređeno i ne može ni jedne da sredi. Nije druge, mora i nasilu da iziđe. On pođe k moru.
Pogleda joj u oči da sazna svu istinu, no one blude zagonetno po širokoj pučini... I on sve dalje jednako u nju gleda i muči se da zataji jak izliv.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Žučljivo, svađalački. „Ovde se govori o dušama ranjenika koje blude po poljima. Pominje se kako ti mladići nisu stigli da ostare. O dušama se brine Tvorac.
Umoran i rastrojen idem od jednog do drugog zupca na bedemu, naginjem se između njih i gledam dole u urvine kojima blude senke oblaka i mrlje mesečine.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Svetovi dole blude... Nad njima večnost tavna Spokojno, tiho spušta koprene svoje skut, I kruna božijeg truda, svetilo vedroga dana, U
U struji večitog mira Mirisni ćarlija lahor pod svetlim nebesnim svodom, Kô Eolova lira. Svetovi u miru blude. O, srce, i ti se smiri!
I koga odnose oni u krilo večnosti sede U večerima poznim? Ćuteći prolaze oni, i večno po mraku blude I od vremena davnih Beskrajni okean šumi sumornu i hladnu pesmu, Himnu vekova tavnih. 1891.
Eno i Ada-Kale, gde prazni čardaci stoje Kao skeleti strašni. Kraj platna survanih davno, Ubogi ribari blude i mreže bacaju svoje Kad veče onemi tavno A brod se s tutnjavom žuri, i zvuci sumorno zvone I pesma premire tužno.
Bazar je zatvoren davno, I smeh se ne hori više, ni pesma u veče tavno. Po ulicama pustim kupe se i blude psine, I tigar sumorno riče i šakal iz daljine.