Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
još kad je tu starost, kad je jedna noga u grobu, kad se svakog trenutka očekuje smrtni čas — a krv tvoja i srce tvoje bludi po dubravama, prezajući od svakog šušnja, a ti nemaš ni nade da ćeš ga videti — onda je strašno!...
Dučić, Jovan - PESME
Gola, ona čeka; a pogled, pun žudi, Vapije u nebo, i strada, i moli! I dok stidno oko u nebesa bludi, Čežnjom drhću prsa i udovi goli.
Sluša pesmu gora kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme, Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.
Na pesku moga vrta, Razliven sav u zlatu, Po sunčanome satu Jedan zrak s neba bludi: I ravnodušno crta Put zemlje i vek ljudi.
i ritam rasula, I dok u te sate još strasno i živo Sve saznaju moja opijena čula — Ja znam da nestajem u šýmu što bludi, Sa svakim korakom kojim noga kroči: Stran za pravu sreću i pravi bol ljudi — Upirući k nebu začuđene oči.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Umreće i prežaliti neće što ga nije il’ kupio il’ ukrao. Zato je sada setan, lula mu se ugasila, i pogled mu bludi po pustom vašarištu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Jedared iz Krakova pođe natrag, obiđe sve varoši u Galiciji, tri dana bludi kojekud; trajalo je tri godine, a žena mu ne zna je l’ živ ili mrtav, pa najedared piše joj čak iz Kolomeje, otud joj
I tu se zadovolji s time što ga sve hoće. Okrene leđa, pa otputuje. Badava, Šamika je samo „galantom”. Bludi kao trubadur tamoamo, traži dame, peva, svira o ljubavi, i zadovolji se sa jednim „buketom” i krinom kose.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i puk ostavi oružje i bi odveden u stranu, iza logora, da izvrši kaznu i upamti tu noć krađa, nepokornosti, pijanke i bludi.
Kostić, Laza - PESME
ti muka stotinu zala sa duše cepa; Svaka kumbara hramove zida, svaka ti kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi s vekova skida. Al' onda, onda! — Oh, ne sećaj me.
Rumen požara seća te stida. Svaka joj kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi večito vida. MEĐU JAVOM I MED SNOM MEĐU JAVOM I MED SNOM Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom?
da je nespokojni duh pokojna kakva glasa što se u Matici porodi nekad, predlažuć da se pustoš opravi, pa bludi sad, očekujući plod.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Anđela onog, što bludi noću, I s duše goni nesnosan san, I duši mojoj kreposti daje, U gorki časak, u strašan dan. Anđelskim krilom neka me
Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada. Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko.
Pod nebo se stenje diže. Na visove stenja toga Ne dostižu živi ljudi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi. — U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s tutnjavom lomi vale O večite, hladne stene.
I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po sumornoj, tavnoj gori. A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne
Tu danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. Pusto počiva Tulbe i nad njim orlovi kruže, A vetar
Mir va polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi, Goneći mršava stada.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na javi je duša moja bogat seljak, veseljak. Samo u snu, ko Mesec bleda i tako ko on nevesela, po svetu bludi. Gondola jedna ćutke je skrije u bezdane vode Venecije, samu, umornu, razočaranu, na karnevalu.
I, tako, bez tuge, oči su mi mutne od neke bolje, duge. I, tako, bez bludi, na usnama mi gorka trulost rudi. Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, iz zaseda, mamim, ali, iza
BLAGOVESTI Ljubav što beše nije više. Sudba mi bludi po nebu ovih dana, blaga i mirna, kišom oprana, kao ruka nekad po telu dragana.
1924. POVORKA Pri kraju mladosti tek teško, čudno, obuzme me ljubav. Prvo mi se u bludi nešto javi, belo i mirno, kao daleko stado. Posle se susretoh sa trešnjom, i, kao u frulu, svirah, u jedan potok plavi.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sa strahom, s teškom slutnjom u grudi Zabrinut narod luta i bludi Po ulicama, Tiska se, vrvi Okolo Hrama Al ne na prinos pashalne krvi Već da molitvom nadu okrepi: Hoće l svanuti?
dane Kad ćute polja, njive uzorane, Na tihom suncu kada šuma rudi Ta po vazduhu svila bela, snežna Što tajanstveno luta, bludi Ko vazduh laka, nežna Kao da je ruka nezemaljska prela: To su ostaci Marijina vela.
Rakić, Milan - PESME
Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana.
Kako su mirni svi naši pejzaži, I puni sete u večernje čase, Kao da duša patničke nam rase Po njima bludi i utehe traži. A uteha je, Gospo, tako retka!
Pandurović, Sima - PESME
O, to je tajna, ta istina ljudi, Istina bića, zbog koje ne stoji Misao naša što za njome bludi, Kojoj je nose, jer ona postoji, Mirisni vetri, ćudljivi i ludi.
Noć! – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – K’o problem žića noć se širi tija; I duh njen kanda mraznim zrakom bludi; Obalom pustom nêmo se razvija Poema smrti i ljubavi kobne; Ja vidim njenu sliku kako rudi Čistotom večnom
O odvratnosti spram sitneža ljudi, Sitneži rada, ništavosti svega, Života koji za komadom bludi! O, kako guši, k’o nesnosna stega, Taj život gde se laže, puzi, plaši Svačega što je svetlije i jače.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
da je nespokojni duh Pokojna kakva glasa, Što se u Matici porodi nekad Predlažuć' da se pustoš opravi; Pa bludi sad, očekujući plod.
Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana.
Pokašto bahat se čuje: To straža liktora bludi, i kliče po tavnoj noći. Stubovi Kapitola, i gordi Panteon s njima, K'o crne ogromne mase dižu se u nebo gore, I Tibar
U vrh, na meku šiljtu, otac sio, Pružio čibuk, i dim se koluta; Njegova mis'o na daleko luta, I pogled bludi sanjiv, blag, i mio.
Da li jedno momče što sa ludog žara Otrže se u sv'jet, da veselo bludi, Raskinuvši prije oštricom nevjerstva Nježno srce jedno?
Sluša pesmu gorâ kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme; Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.
Sa strahom, s teškom slutnjom u grudi, Zabrinut narod luta i bludi Po ulicama; Tiska se, vrvi Okolo hrama; Al' ne na prinos pashalne krvi, Već da molitvom nadu okrepi...
podu Gomila čudno se vrti; Sve dođu dvoje i odu, I muško žensku prti; U ženske, gole grudi; Pogled joj mutan, i bludi... A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi?
Sanjaju bulke, mak, i rozalije; Ali ni miris ne sme da bludi, Već stoji dole, pritajen, prigušen K'o sve da krije svoje misterije.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Više nema ljudi; Sa mene se poče da otkida snaga, Svi udovi, redom, i pogled što bludi. Minu sve što beše, htede biti ikad. Tama se uvuče u ideju snova: Raskošnije smrti nisam gled'o nikad.
I pođoše. I te žene tudi Mirisahu na san plave noći I jorgovan, dok im pogled bludi Večnom pesmom i večitom moći. Njina ljubav za smrt znala nije, Njina usta znala su za reči I poljubac koji nebo
Miljković, Branko - PESME
Završiće se putovanje ostaće tiha brda, Siva praznina vetar koji bludi, Mesto koje nema mesta u želji al nudi Zlo da nas spase i istinu otkriva. To čemu se molite je Žalosni Slavuj.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— po pustinji bludi; I sve traži, i sve pita, vjere ne imade, Sve joj smeta, sve je malo, jedno joj se krade. No vnezapu, kad ovako
Pavle Solarić ŽENIDBA PO MODI Ništa nije više smješno što svi uzmu ljudi, Bilo sramno, bilo podlo, bili skverni bludi, Oni pravdu i svetinju prave ili kvare, Gdi zakona njina nije, za sve to ne mare. Kuju misli kako hoće — „Zavjet s neba!
— Valjada su to učeni ljudi — Pita jedan ovog kazivala —, Pa umstvuju kako je postala Sad kometa što po nebu bludi; Il’ su kakvi drugi oštroumi, Te se tako i dan i noć trude Da duševno svaku pravdu sude, Il’ poete, il’ uprav’
Bojić, Milutin - PESME
cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi,
U duge, kišne i jesenje noći Kraj razrušenih gledam žrtvenika. Besciljan život bez vere i moći Bludi po magli i grca bez krika.
moje usne za usnama žedne, A izmrvljen mozak traži smrt u bludi: Dršćući te grlim rukom što sva peče, Propinju se tebi ispucale usne, Duša hoće večnost poljupcem da reče, A krv u
lažem sebe u kom novom hramu Duša se moja sama sebe boji, Jer vidi sebe pustu, večno samu, Kao Ahasfer da besciljno bludi, Kleta od onih za kojima žudi.
Usred Maja jesen! I on kô kepec bludi sam i plače. XXXI Kô ustremljene dve buktinje sveže, Uz praskav požar rastopljene smole S vriskom fauna i nimfi, što
Ćipiko, Ivo - Pauci
Umoran, zastade pred borovikom, na dogledu živa mora. ...Pogled mu bludi širokim prostorom, i bol pomalo popušta, razilazi se po rasijanim, zasjenutim dolovima i uvalama; blaži ga daljina mora
Tako se nađe nad zalivom i pobrza niz borovik k žalu. Časom zastade; zanio se, tek što diše. Oko mu bludi daljinom, grabi otvorenu pučinu do kraja — sve do tamo gdje se tek nazire u prozirnoj magli i prodire u nebo...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Anđela onog što bludi noću, I s duše goni nesnosan san, I duši mojoj kreposti daje, U gorki časak, u strašan dan. Anđelskim krilom neka me
Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak umrlih snova i jave I tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom, On s tugom budi prošlosti davno
sanja vedri dragin lik; I duh se s pesmom stapa, Pa burno, strasno stari dom Oblazi željom živom, i samac gorom bludi s njom, Pokriven maglom sivom. Ah, mili druzi!
Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi, Moj pogled isto tako kroz puste poljane bludi, I moje žele tako, što srce u meni draže, Toplije nebo traže... 1883. ZIMSKO JUTRO Jutro je.
Što sam tužan tako? Šta mi tišti grudi? Uvenula mladost, il' odbegli maj? Kud mi setni pogled u daljine bludi? I čega se tiče gorki uzdah taj? Buni li mi dušu ta priroda snežna, Il' mladosti moje usnomena nežna?
Vrela prašina leti sa ravna i glatka druma, Nada mnom sunce sja. Tako umorni putnik po ravni peščanoj bludi, I vidi kladenac bistri i travni vidi pôd, A sunce podnevno žeže i žeđ mu umara grudi, I slabi njegov hod.
I ja sam tuđinac, putnik, što smoren po pesku bludi, Al' nigde kladenca bistrog, da njime osvežim grudi. Prorok je, u gnevu svome, vihorom zasuo staze, Da moje umorne noge
Na visove stenja toga Ne dostižu živi ludi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi. U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s tutnjavom lomi grane O večite, hladne stene.
I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po sumornoj, tavnoj gori. A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne
Tu danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. Pusto počiva Tulbe i nad njim orlovi kruže, A vetar
Mir vam na polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. 1893.
Tamo gde mirta širi hlad I vreme blaži grudi, Ljubišin prizrak svêtô, mlad, Spokojno, tiho bludi. Kô srpskih gora mladi bor, Primorja čedo milo, Pohodi neba zračni dvor I mira ljubi krilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gr-r-r-u! — trese se zemlja. Sada još žešće, još strašnije. Lica naša su potamnela, a pogled neodređeno bludi, kao posle neke teške bolesti. Ali niko ne uzmiče, dok se neprijatelj ne pojavi da nas pobije.
Očni kapci su navučeni i kroz njih bludi mutan pogled. Na vrhu zastaju malo, koliko da predahnu, a onda pogureni i ćutljivi produžuju dalje, šljapkajući po
Petrović, Rastko - PESME
Ti više nećeš piti vina, ni provoditi bludi: život tvoj mora da se uljudi, zbog nje. Imađah toliko prisnih prijatelja, a sad mi je svejedno što me se više ne sećaju
Šantić, Aleksa - PESME
Uvrh, na meku šiljtu, otac sio, Pružio čibuk, i dim se koluta; Njegova misô nadaleko luta, I pogled bludi sanjiv, blag i mio.
Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? Nijemo gledam kroz potoke suze, Po oštrom mrazu tebi duša bludi — Vapije, cvili... Pita ko te uze, O, ko te trže sa mojijeh grudi... Žedan sam...
U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste. Po gradu gomila bludi, Vreva i huka: Upored ide sreća i muka, Suza i smijeh; Čednost i grijeh Jedno uz drugo stoje, I sve se komeša
I dok vjetar lako Pramenove zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi preko mrtvih strana, Daleko po kršu, po rodnome kraju; I dva plava oka suzom zablistaju — Kô dva plava neba, kô dva