Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Deder da mi malo pobolje oslušnemo šta ovaj tu bobonji kao baba iz kace. — Pa tako — nastavlja Sava — da vam pravo kažem, s mrtvima ja i nemam bogzna kakva razgovora, slaba
Ih, dabogda se raspuko! — Pa deder, kakve si se sreće domogao u toj tvoj oj skitnji? — bobonji kum brko. — Daj, pofali se. — A kakve si ti, čučeći u toj tvojoj rupi?
! Zar ti da ostaviš ovu svoju rupu i da nekud kreneš, a? E, nek sam to čuo ... — Selim, selim! — pomalo gorko bobonji strašni kum. — Idem u Banat, za boljim ljebom. Šta ćeš, dođoše takva vremena.
SUĐENjE Napolju miriše i grije zrela jesen, iza prvih šumaraka kokaju puške, bobonji nemirna četrdeset prva, a mi u prostranoj seljačkoj sobi našeg štaba saslušavamo Panteliju Vokića, omalenog brkicu iz
Drukčije ih nećeš istjerati. Momčina bulji u bocu kao u čudo i bobonji: — Ama, brate, ja nikad nijesam kreso šibice, ne umijem ja to. — Nijesi kreso šibice? Pa pušiš li ti? — Jok, brate.
Nema ni ženidbe ni drugih besposlica. Momčina mirno sluša i dobrodušno bobonji: — E, kad bi dao bog da se i to dočeka.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tetka, čim bi se zatvorio, zapali lulu, pa hodaj gore i dolje kroza dvije sobe. Puši čovjek, bobonji nješto u sebi, pije vodu, pljucka, hoda i hoda, dokle ne padne mrtav sustao.